DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 96 <-- 96 --> PDF |
il examine ses qualités sylvicoles: les pouvoir germinatif de semences, le développement des semis et cultivation de jeunes plants pour les travaux de reboisement. Dans ls choix des stations qui peuvent etre prises en considération pour les reboisements on a fait profit d´expériences déja acquises dans ce pays. La Sophora peut etre cultivée avec succes dans les stations de chenaies c.-a-d. du moins partout ou le robinier pousse bien. Enfin l´A. signale la valeur de la Sophora comme un arbre de parc et une aspece qui favorise le développement et le progres de l´apiculture d´ou le besoin d´encourager sa cultivation sur une échelle plus grande. VRBE NAŠIH PODUNAVSKIH RITOVA Ing\ Teodor Španović Uvod Z Z emljišta koja su nastala taloženjem rečnog nanosa, nazivaju se plavnicama, naplavinama ili aluvijalnim zemljištem. Polojem — plavnim područjem se naziva zemljište koje dolazi periodički pod vodu i koje se nalazi između korita reke i nasipa ili terase. Ritom se naziva niži deo zemljišta pored srednjeg i donjeg toka većih reka koji je nastao taloženjem sitnijeg rečnog nanosa, a koji je voda svojevremeno plavila. Posle izgradnje nasipa nezaštićeni ili inundacioni deo pretstavlja plavno područje, a nasipom odvojeni deo koji voda više ne plavi, zaštićeni deo rita. Poloji nastaju usled neprestanog rada vode, a naročito visoke vode za vreme poplava. Na mestima gde je matica blizu obale, voda dere i ruši obalu i odronjava zemlju. Na mirnim mestima gde je matica daleko od obale, voda taloži rečni nanos. Usled neprestanog i nejednoličnog rada vode nanosi se obrazuju u slojevima različite debljine. Konfiguracija poplavnog područja ritova je talasasta. Ceo teren se sastoji iz viših delova — greda, nižih delova i bara. Prosečno otpada na grede 50%, niže delove 40% i na bare 10% zemljišta. Razlike u visinama iznose do 7 m. Smer greda i bara je uglavnom paralelan sa smerom nekadašnjeg korita reke. Zbog veće količine nanosa, povoljnih hemijskih i bioloških procesa, odličnih fizičkih osobina i dovoljne količine vode za vreme vegetacije, naplavnice pretstavljaju mlada neiscrpna zemljišta sa vrlo velikom plodnošću. Vegetacija ritova , Flora ritova zavisi od visine zemljišta iznad normalnog vodostaja, visine površinske vode, dubine donje vode, mogućnosti proceđivanja i zadržavanja vode, sastava i strukture zemljišta i bioloških osobina samih biljaka: njihove izdržljivosti u vodi, vremena dolaženja u vodu i pojedinih ciklusa razvitka. Rad vode ima presudan uticaj ne samo na stvaranju zemljišta i njegov bonitet, nego i na obrazovanje biljnih formacija, a naročito na obrazovanje šumskih zajednica odnosno uspevanje pojedinih vrsta drveća. Već prema tome, dali zemljište dolazi više ili manje pod vodu i dali ostaje duže ili |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 97 <-- 97 --> PDF |
kraće vreme pod vodom, uspevaju na njemu razne vrste biljaka. Postoji međutim jedna granica, ispod koje pojedine vrste biljaka više ne mogu da uspevaju. To je njihova donja granica vegetacije. Flora ritova se sastoji iz zeljastih biljaka, drveća i grmlja, mahovina, lišajeva, gljiva i bakterija. Na najvišim delovima terena uspevaju višegodišnje biljke preko celog vegetacionog perioda. One dolaze pod vodu vrlo kratko vreme. Posle odlaska visoke vode na niskim delovima terena uspevaju samo jednogodišnje biljke kojima je vegetacioni period vrlo kratak. Obzirom na visinu terena, vodu i mogućnost uspevanja pojedinih vrsta drveća i grmlja, ritsko zemljište u Podunavlju i oko naših većih reka se može podeliti na više zona. I. U poplavnom području ritova: a) Najdonja zona vegetacije se nalazi otprilike na 0—2,5 m visine iznad normalnog vodostaja i leži duži deo godine pod vodom. U njoj ne može da uspeva ni drveće ni grmlje. Za ovu zonu je karakteristična biljna zajednica: Poa palustris — Cyperus Michaelanus sa pratiocima Heleocharis palustris, Rorippa amphibia, Myosotis palustris, Agrostis alba, Echinochloa crus galli, Carex vulpina, Polygonum persicaria, Rumex hidropiper, Iris pseudocorus, Plantago intermedia, Caltha palustris, Mentha pulegium. b) Donja zona šumske vegetacije se nalazi otprilike na 2,5—4 m visine iznad normalnog vodostaja, dolazi češće puta pod vodu i pod njom ostane duže vremena. U njoj mogu da uspevaju samo vrbe, pa se ona zato i zove Salicetum. 1. Za niže delove Salicetuma koji godišnje ostanu pod vodom 2—3 meseca, karakteristična je biljna zajednica Carex vulpina — Polygonum persicaria sa pratiocima: Myosotis palustris, Rorippa silvestris, Ranunculus repens, Potentilla reptans, Polygonum aviculare, Iris pseudocorus, Rumex hidropiper, R. sanguinea, Caltha palustris, Inula britanica, Plantago intermedia, Senecio palustris, Heleochloa alopecuroides i dr. Od drveća se ovde nalazi žuto-crvena i bela vrba, a od grmlja barska iva i razni oblici rakite. 2. Za više delove Salicetuma koji godišnje ostanu pod vodom 2—6 nedelja, karakteristična je biljna zajednica Carex vulpina — Calamagrostis epigeios sa pratiocima: Stachis palustris, Alisma pantago, Lythrum salicaria, Euphorbia palustris, Caltha palustris, Erysimum lucia, E. cherantoides, Solanum dulcamara, Iris pseudocorus, Rumex sanguinea, Bidens tripartitus, Leucoium aestivum, L. europeum, Mentha aquatica, Ranunculus repens, Lysimachia nummularia, Inula britanica, Cardaminea amare, Scutellaria galericulata, Plantago intermedia, Galium uliginosum, Gnaphalum uliginosum, Sium latifolium, Agrostis alba, Potentilla reptans, Limosela aquatica, Polygonum aviculare, Lysimachia vulgaris, Chenopodium helisterium, Mentha pulegium, Symphitum officinale, Lappa maior. Od drveća u ovoj zoni se nalazi žuto-crvena, bela i rana vrba, hibrid krte i bele vrbe, američke vrste jasena i vez. Vrbe iznose oko 99%, a ostale vrste drveća oko l°/o. Od grmlja i sasvim niskog drveća ovde se nalazi: barska iva, razni oblici rakite, ponešto četraljuga, prašljika, hibrid rakite i rane vrbe i krkovina. v) Na gredama od 4 m na više sve do 7 m visine iznad normalnogvodostaja nalazi se svagde kupina. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 98 <-- 98 --> PDF |
1. Zona između 4—5,5 m normalnog vodostaja zove se Populetum jer se u njoj najviše nalaze topole. Ona dolazi samo periodički pod vodu Poplave traju kraće vreme. Ukupno godišnje može ova zona da bude pod vodom 1—4 nedelje. Karakteristična biljna zajednica je Rubus caesius — Crataegus nigra sa pratiocima: Solidago serotina, Agrostis alba, Urtica dioica, Scutellaria viridis, Euphorbia, palustris, Sonchus oleraceus, Poa nemolaria, Solanum nigrum, S. dulcamara, Bidens tripartitus, Calystegium sepium, Lysimachia nummularia, Glechoma hederacea, Circea lutetiana, Rubia tinctoria, Galeopsis luteus, Lythrum salicaria, Stellaria media, Valeriana officinalis. Od drveća u ovoj zoni se nalazi: bela topola, crna čičkava, glatka i polučičkava topola, crna topola belkasto-smeđe kore, jablan, ritišovska topola, američka crna, ritska siva, robustna i razni oblici kanadske topole, bela, žuto-crvena, rana vrba, hibrid čatraljuge i bele vrbe, crna i bela jova, razni oblici poljskog jasena, hibrid poljskog i domaćeg jasena, američki, pensilvanski i niski američki jasen, hibrid pensilvanskog i niskog američkog jasena, vez, poljski brest, plutasti i ritski brest, suvezica, platan, beli dud, neki oblici hrasta lužnjaka. Od pojedinih vrsta drveća ovde su zastupljene topole sa 50—60%, vrbe sa 30—40% i ostale vrste drveća sa 0—20%. Od grmlja i niskog drveća ovde se nalazi pored kupine još i crni glog, ponešto svib, hudika, trušljika, čatraljuga, prašijika, hibrid rakite i rane vrbe, barska iva i razni oblici rakite. 2. Zona između 5,5—7 m iznad normalnog vodostaja se zove Quercetum, jer u njoj uspeva hrast. Ona dolazi pod vodu samo za vreme većih poplava koje traju svega par dana. Za ovu zonu je karakteristična biljna zajednica Rubus caesius — Cornus sanguinea. Pratioci su: Solidago serotina, Agrostis alba, Urtica dioica, Sonchus oleraceus, Setaria viridis, Euphorbia palustris, Glechoma hederacea, Solanum nigrum, S. dulcamara, Lythrum salicaria, Rubia tinctoria, Stellaria media, Galeopsis luteus, Valeriana officinalis, Humulus lupulus. U ovoj zoni se nalaze pored drveća, navedenog u Populetumu, još i razni oblici hrasta lužnjaka (Quercus pedunculata f. breviceps, f. borealis, f. longiloba, f. patelata, f. macrophylla, f. tricuspidata, f. pilosa, var. tardisima). crni orah, klen, pajavor, pajasen, bagrem, gledičija, divlja kruška, divlja jabuka. U ovoj zoni su zastupljene topole sa 30—40%, vrbe sa 15 do 20%, hrast sa 30—40% i ostale vrste drveća sa 0—25%. Od grmlja se u ovoj zoni pored vrsta, koja su navedene u Populetumu nalazi još i žestika i pazdren. II. U zaštićenom području ritova: 1. Zona vrbe ili Salicetuma zauzima najniža mesta oko kanala i rubova bara, gde se voda zadržava duše vremena. U njoj se nalaze od drveća i grmlja iste one vrste koje se nalaze u donjoj i gornjoj zoni Salicetuma poplavnog područja. 2. Zona topole ili Populetum zauzima nešto viša mesta od Salicetuma, koja kratko vreme dođu pod vodu. Ona leži niže nego zona Populetuma u poplavnom području. U njoj se nalaze iste vrste drveća i grmlja koje se nalaze u Populetumu poplavnog područja. Voda se javlja samo za vreme većih poplava u vanjskom nezaštićenom delu rita. 3. Zona hrasta ili Quercetum zauzima viša mesta koja uopšte ne dolaze pod vodu. U njoj se nalaze pored vrsta drveća i grmlja, pomenutih u 508 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 99 <-- 99 --> PDF |
zoni hrasta poplavnog područja, još i druge sađene vrste drveća koje mogu da uspevaju u odnosnoj geobotaničkoj zoni, kao što su: jasika, grab, lipa, divlji kesten i dr., a od grmlja još i zova. Za važnije vrste ritskog drveća u poplavnom području optimum se nalazi u raznim visinama. Iznad normalnog vodostaja može najbolje da uspeva vrba u visini 3,5—5 m, topole, domaći i američki jasen u visini 4,5—6,5 m, brest i vez u visini 4,5—7 m, hrast u visini 5,5—7 m. Donja granica šumske vegetacije za važnije vrste ritskog drveća nalazi se u raznim visinama, već prema tome koliko dugo traje poplava. Ukoliko visoka voda traje kraće vreme, utoliko se niže spušta donja granica šumske vegetacije. Pored donje granice šumske vegetacije drveće je nižeg rasta, kržljavije i kraćeg veka. Donja granica šumske vegetacije uopšte i vegetacije za pojedine vrste drveća ne nalazi se međutim ni kod iste reke uvek u istoj visini. Velik deo bara je zatvoren i nije spojen bogazima, kanalima, propustima odnosno jarcima s rukavcima ili živim tokom reke, da se iz njih može voda posle poplava da oceđuje. U takvim barama voda se zadrži duže vremena, ima veću visinu i dobiva karakter stagnantne vode koja nema vazduha. Donja granica vegetacije pojedinih vrsta drveća pored takvih bara je mnogo viša nego donja granica vegetacije pored obala reka ili bara koje se mogu dobro da oceđuju. Ova razlika u visini može da iznosi do 1 m. Iskorišćavanje ritskog zemljišta Plavna područja polja i delovi u zaštićenim područjima koji periodički dolaze pod vodu, nisu sposobni za gajenje poljoprivrednih kultura. Oni se ne mogu koiistiti ni za livade ni za pašnjake, jer često dolaze pod vodu i jer na njima uglavnom rastu samo korovi i kisele trave. Ovakvi tereni međutim pretstavljaju odlično zemljište za gajenje vrlo vrednih mekih vrsta drveća koje podnose periodičke poplave vrlo brzo rastu i daju tehničko drvo za svakovrsnu upotrebu. Gajenjem šuma u polojima i depresijama zemljišta dobivaju se širo-, vine za snabdevanje bazične industrije: fabrika celuloze i hartije, šibica, šper-panel-ploča, drvene vune i si. zadovoljavaju potrebe stanovništva tehničkim i ogrevnim drvetom, popunjava vakuum u šumskoj proizvodnji, najbolje iskorišćava zemljište i postiže najveći prihod. Gajenjem šuma u polojima se stvaraju zaštitni šumski pojasevi koji služe za održavanje i povećanje proizvodne sposobnosti okolnog poljoprivrednog zemljišta, čuvaju nasipi i obale reka od ispiranja, podlokavanja i rušenja i omogućuje gajenje riba u slatkim vodama. Gajenjem šuma u ritovima se izbegava krčenje i pretvaranje šuma u poljoprivredno zemljište koje sa sobom povlači sužavanje proticajnog profila reke, veće poplave, igradnju novih i pojačavanje starih nasipa, spuštanjem nivoa donje vode, jače isušivanje višeg zemljišta i mogućnost njegovog zaslanjivanja. Pregled vrba u polojima Bela ili obična vrba, Salix alba L. Prosečna ^starost vrbe u sklopu iznosi oko 50 godina. Ona je na dobrom zemljištu veća nego na lošem zemljištu. U slobodnom prostoru pojedinačna stabla žive i preko 100 godina. U prirodi se mogu da nađu panjevi, stari i preko 200 godina. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 100 <-- 100 --> PDF |
Vrba u sklopu može da postigne u prsnom prečniku debljinu do 100 cm. U slobodnom prostoru se mogu naći šuplja stara stabla sa prsnim prečnikom i do 200 cm. U sečivoj starosti 30—40 godina na dobrom zemljištu postigne vrba u prsnom prečniku debljinu 30—70 cm. U sklopu i na dobrom zemljištu sa optimalnom količinom vode ili u gornjoj zoni Salicetuma i u donjoj zoni Populetuma, vrba naraste do 25 m visine. Na lošijem zemljištu i u depresijama sa prevelikim količinama vode ona postigne znatno manje visine. Na donjoj granici šumske vegetacije visina vrbe iznosi samo 5—6 m. Krune stabala u sklopu su kupastog, valjkastog ili okruglog oblika i imaju samo po dve-tri jače grane, na kojima se nalaze sitne grane. Krune stabala u slobodnom prostoru su okrugle i imaju više jakih i srednjih grana, na kojima se nalaze sitne grane. Krune su retke, tako da propuštaju dosta direktne svetlosti do tla. Pod vrbovim stablima (u Populetumu i Quercetumu) dobro vegetiraju vezovi, brestovi, hrastova stabla i od grmlja crni glogi, svib, hudika. Sitne grane starijih stabala malo vise. Letorasti su sivkasto bele boje i dlakavi. Grane se lako lome. Izbo j ci iz mladih stabala su jaki i zelenkasto sive, a kod nekih oblika žućkasto-sive do žućkasto-crvenkasto-ljubičaste boje. Deblo .je u sklopu okruglo, valjkasto, čisto do 8 m dužine. U slobodnom prostoru i kod vrbe iz panja, grane se počnu nisko da razvijaju i čisti deo debla iznosi u najboljem slučaju svega 2—4 m dužine. Presek takvog debla je često nepravilnog oblika. Kora u mladog drveta je sivkasto-zelenkaste boje i malo raspucana, u starijega drveta tamno-sive boje i jako raspucana. Ona iznosi 15-^22% od ukupne mase drveta. Pored normalnih, terminalnih i aksilarnih pupova, vrba ima još i uspavane, proventivne ili rezervne i prigodne ili adventivne pupove. Normalni pupovi su prilegli uz izbo jak, tupi i žuto-zelene boje. Uspavani pupovi su normalno formirani, ali nisu dovoljno razvijeni. Oni su manji, kraći i tanji i čvrsto prileže uz koru, a u zajedinci sa normalnim pupovima su poredani u spirali. Prigodni pupovi nastaju između drveta i kore samo u slučajevima, kad nema normalnih ni rezervnih pupova — najčešće na obraslinama. Listovi na grančicama su spiralno ili nepravilno poredani, duguljasti, kopljastog oblika i prema vrhu lista jače zašiljeni. Lišće je do 10 cm dugačko i do 2 cm široko. Rubovi lista su fino nazubljeni. Drška lista je kratka. Mladi listovi su svetlo-zelene boje, pokriveni sa obe strane prilegnutim sivo-srebrnastim dlakama. Starije lišće je više tamno-zelene boje i ima na sebi manje dlaka. Glavni nerv je žute boje. Zališće je malo i rano ga nestaje. Vrba lista krajem marta odnosno početkom aprila. Muški cvet se nalazi u 4—5 cm dugim resama ili macama sa po dva prasnjaka, a ženski cvet sa plodištem na proletnjim izbojcima. Cvetovi imaju Ijuštičave žlezde ili nektari je. Cveta istovremeno sa listanjem ili odmah posle listanja krajem marta i početkom aprila. Oprašivanje obavljaju insekti. Počne da rađa između 10 i 15 godina i rađa skoro svake godine. Semenke sa dlakama, sličnim vuni, nalaze se u čauri. Kad seme dozri, a to je krajem maja ili početkom juna meseca, čaura se raspukne i vetar odnese seme na veću udaljenost. Klijavost semena je mala i traje kratko vreme. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 101 <-- 101 --> PDF |
Seme klija za 1—2 dana. Za klijanje je potrebna veća vlaga i umerena toplota. Bela vrba razvija dubok koren da može i za vreme malog vodostaja svojim žilama da dođe do vode. Nema površinskih žila. Na nižim mestima za vreme dugog trajanja visoke vode razvija u vodi žilice koje se po odlasku vode osuše. Njihova uloga je da omoguće donjemu delu stabla i korenu disanje i da pomažu primanje minerarlnih sastojaka iz vode i time ubrzavaju prirašćivanje. Reproduktivna snaga bele vrbe je vrlo velika. Ona je dosta velika i kod starih stabala. Izdanci iz mladih panjeva i na dobrom zemljištu mogu u prvoj godini da postignu visinu 3—4 m i debljinu pri panju 1—4 cm. Ne tera izdanke iz korena, jer nema žila u površinskom sloju zemljišta. Iz delova, zabodenih u zemlju, vrba pušta i razvija korenje. Srž i belika vrbovog drveta su jasno izražene. Belika je uska i bele boje, srž svetlo-crvene do crvenkaste boje. Godovi su markantni i difuzno porozni. Sržni traci su vrlo tanki i uski. Vrbovo drvo sadrži celuloze 55,7%, lignina 28,7%, akcesornih sastojaka (smole, ulja, masti, šećera, škroba i dr.) 1,2%, vode u obliku vlage u drvetu i vodenog ekstrakta 14,4%. Vrba ima pepela 0,83%. Kora ima u sebi tanina 3—13%. Zapremina pora vrbovog drveta iznosi 60,7—78%, a stenke drveta 22 do 39,3%. Specifična težina sirove vrbe iznosi 0,75—0,99 g/cm3, prozuklog drveta 0,36—0,63 (0,59) g/cm3 i suvog drveta 0,33—0,59 (0,52) g/m3. Drvo se dosta uteže: u radijalnom smeru 3,9%, u tangencijalnom smeru 6,8%. Zapreminsko utezanje vrbe iznosi 10,8%. Vrba spada u meke vrste drveća. Njena tvrdoća iznosi 210—480 (330) kg/cm2, čvrstoća vrba je slaba i iznosi na pritisak 220—440 (280) kg/cm, na vlak 270—1000 (640) kg/cm2, čvrstoća na savijanje je vrlo slaba i iznosi 260—350 (310) kg/cm2, čvrstoća na udarac je prilično dobra i iznosi 0,70 mkg/cm2. črstoća na smicanje je dosta dobra i iznosi 70 kg/cm2. Trajnost vrbe je malena. Snaga ogrevanja u odnosu prema bukvi iznosi 0,71. Prilikom izgaranja puca i daje dosta velik plamen. Drvo se lako seče i ivera. Pridanci i delovi koji dolaze u vodu, teško se cepaju. Ostali delovi stabla se osrednje cepaju. Drvo se ne može lepo da obrađuje. Upotrebljava se za ljuštenje, za izradu srednjača, šibica, za pilenje, u stolarstvu i za izradu sanduka, u građevinarstvu za građenje koliba i zgrada privremenog karaktera, za celulozu, izradu trljanice, drvene vune, drvenih cipela, manjih korita, karlica, paljaka, valova, vesala, za obore, ograde, kolje za vinograde i paradajz, tačke za pasulj, štapove za pletarske radove, vrške i pecanje, fašine za osiguravanje obala reka i kao pruće u pletarstvu. Ogrevno drvo se upotrebljava za loženje, pečenje cigle, palenje kreča, za proizvodnju drvenog ugljena i za potpaljivanje. Sporedni proizvodi od vrbe: kora se upotrebljava za proizvodnju belog štavila, za učinjanje ruske kože juhtovine, danske i škotske kože za rukavice i za loženje. Iz kore i lišća se dobij a salicil. Voli umereno toplu klimu. Nije osetljiva prema mrazevima. Traži veću vlagu vazduha. Zahteva puno svetlosti i ne može uspevati u zaseni. Vetar utiče na rasprostiranje vrbe raznošenjem semena i štetama u vrbovim sastojinama. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 102 <-- 102 --> PDF |
Najbolje uspeva na plodnim, vlažnim, aluvijalnim zemljištima u plavnim područjima reka koje dolaze periodički pod vodu. Od svih vrsta drveća može najduže da izdrži u vodi, pa se zato i nalazi u polojima na donjoj granici šumske vegetacije. Može da uspeva i na pesku, livadskoj i ritskoj crnici, smonici, degradovanom tipu slatine ili solođu odnosno na svima tipovima zemljišta, gde voda nije daleko od površine zemljišta gde je pristupačna korenju vrbe. Suva zemljišta uopšte ne podnosi, a naročito ne podnosi suvi pesak, gde je kapilarni uspon suviše mali. Može da uspeva i na dosta kiselom zemljištu. Jače zaslanjena zemljišta ne podnosi. Uspeva u Južnoj i Srednjoj Evropi. "Ima je delimično i u Aziji i Africi. Gornja granica ide do 800 m nadmorske visine. U poplavnim područjima reka, a naročito u nižim delovima, pretstavlja glavnu vrstu drveća. Treba je podizati i gajiti u cilju najintenzivnijeg i najboljeg iskorišćavanja vlažnih delova zemljišta koji se ne mogu koristiti za druge svrhe ili koje kao šuma daje veće prihode nego druge vrste kultura, u cilju zaštite nasipa od ispiranja i podlokavanja, a obale reka od odronjavanja zemlje i u cilju podizanja zaštitnih šumskih pojaseva preko niskih i poplavnih terena. U obzir za podizanje i gajenje vrbe dolaze prvenstveno donje zone i materijalni rovovi u poplavnim područjima i niža vlažna mesta u zaštićenim delovima zemljišta, gde se voda najdulje vremena zadržava, a gde nije moguće gajenje drugih vrsta drveća ni drugih vrsta kultura. Vrba se podiže i gaji u srednjoj i višoj zoni polo ja, u smesi sa topolama u Popuetumu i Quercetumu. Gde postoje zatvorene bare, njih treba pre svakog podizanja vrbe spojiti kanalima sa živim tokom reke ili rukavcem da se voda može odmah i da oceđuje. Na taj način se areal vrbe i drugih vrsta drveća može da poveća. Podizanje vrbe može da bude prirodno iz semena i veštačko sađenjem sadnica i štapova. Vrbovo seme može da nikne, ako dospe na čisto, mokro ili jače vlažno zemljište. Raznosi ga vetar i voda. Semenom se pošumljavaju čisti prudovi, ako se za vreme opadanja semena sa njih povlači voda ili ako često padaju kiše. Ako izostane proletnja poplava, iz semena se mogu da pošume prirodnim putem i izvesni čisti delovi bara koji nisu bili pod vodom. Ukoliko se takav podmladak nalazi ispod donje granice vrbe, on će kasnije za vreme visoke vode propasti. Ako podmladak zbog niskog vodostaja i ne propadne prve dve godine, voda će ga kasnije saviti i led slomiti. Kad se zemljište ne pošumi prirodnim putem naletom semena, jer je bilo suvo ili je bilo pod vodom ili je obraslo travom i korovom, vrba se mora da podiže veštačkim putem sađenjem sadnica koje su proizvedene iz reznica ili sađenjem samoniklih sadnica iz prirodnih mladika i sađenjem vrbovih štapova. Sadnice i štapovi se sade uvek u neobrađeno zemljište, jer obrada zemljišta nije uopšte moguća i jer u proleće za vreme primanja sadnica i zakorenjavanja štapova u ritovima uvek ima dosta vode. Sadnice se proizvode iz reznica u šumskom rasadniku. Reznice se uzimaju od upravnog jednogodišnjeg pruća iz matičnjaka.. Ako nema matičnjaka, onda se reznice uzimaju od najlepših i najupravnijih jednogodišnjih izdanaka iz panja odnosno izbojaka sa mladih stabala. Dužina reznica treba |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 103 <-- 103 --> PDF |
da iznosi 20—25 cm i debljina 5—12mm. Razmak redova treba da iznosi 40—60 cm i reznica u redovima 15—25 cm. Sadnice u jednoj godini mogu da postignu visinu 1,5—2,5 m i debljinu u korenovom vratu 1,2 cm i mogu se odmah upotrebiti za sađenje. Prilikom razvitka zakorenjenih sadnica bočne grane treba samo prevršivati da sadnice budu deblje, jače i da se ne savijaju. Prilikom vađenja sadnica bočne grane se sasvim otseku i sadnice očiste od grana. Za sađenje se mogu upotrebiti i samonikle vrbove sadnice iz prirodnih mladika. One trebaju da budu stare 2 godine. Mlađe sadnice su suviše tanke, savijaju se i nemaju uvek potrebne visine. Starije sadnice su redovno bolesne usled vrlo gustog sklopa i prirodne selekcije, a često i dosta debele, tako da ih je teže vaditi, prevoziti i saditi. Sadnice se upotrebljavaju za podizanje vrbovih šuma na nešto višim delovima ritova, kao što su gornji delovi Salicetuma i Populetum, gde nema opasnosti da će sadnice voda saviti ili izvaliti odnosno da će ih led slomiti. Sađenje se obavlja na isti način kao i sađenje ostalih vrsta drveća. U nižim delovima ritova, gde uvek ima dosta vode, isto tako se dobro primaju i vrbovi štapovi kao i vrbove sadnice. Pored toga štapovi se sade do 70 cm duboko u zemlju, pa su mnogo stabilniji od sadnica i ne izvaljuju se. Oni su jači i ne savijaju u tolikoj meri kao sadnice. Dužina štapova iznosi 1,50—3 m, a srednja debljina 1—4 cm. Ona se može odabrati po volji već prema tome, kako je visok teren koji se pošumljava. Za niže delove zemljišta potrebni su duži i deblji štapovi, a za više delove zemljišta kraći i tanji štapovi. Donji delovi štapova treba da su koso i glatko otsečeni i ne smeju da budu zgnječeni ni raspuknuti. Za štapove se uzimaju upravni i zdravi jednogodišnji izdanci iz matičnjaka, a u nedostatku ovih jednogodišnji izdanci iz panjeva. Ako nema ni jednogodišnjih izdanaka iz panjeva, upotrebljavaju se štapovi koji se dobi! ju sečom mladih vrbovih štapova u prirodnim mladićima. Takvi štapovi su međutim u većini slučajeva rđavog kvaliteta, jer su se zbog suviše velike gustoće počeli sušiti i jer su u donjemu delu isterali već vodene žilice, pa se teže zakorenjavaju. Ukoliko se moraju takvi štapovi da upotrebljavaju za sađenje, donji deo sa suvim vodenim žilicama treba otseći i baciti. Matičnjak za štapove se osniva na isti način kao i matičnjak za proizvodnju reznica. Rastojanje redova treba da bude 70—80 cm, a udaljenost u samim redovima 50—70 cm. Takav matičnjak daje za jednu godinu lepe, zdrave, upravne i čiste štapove dužine 2—4m i debljine 1—3 cm. Oni se odlično zakorenjavaju. Ako se žele naročito debeli štapovi, onda "se prve godine iseku slabiji štapovi, a na panju se ostavi po 3—6 jačih izdanaka do kraja druge godine. Proizvodnjom štapova u matičnjaku ne zavisimo od stvaranja prudova, poplava i izbojne snage starih panjeva. štapove možemo imati, kad želimo. štapovi se mogu primiti i terati samo u tome slučaju, ako im se obezbedi potrebna vlaga. U ritu koji u proleće inače dospeva pod vodu, vlaga se osigurava na taj način, da se štap što dublje posadi i što bolje učvrsti da zemlja uz njega što bolje prilegne. štapove u ritovima treba saditi na dubinu 40—70 cm. Rupe se buše gvozdenim šilom (svrdlom) koji je 1 m dugačak. Prilikom bušenja rupa se raširuje klimanjem šila. U rupu se uturi štap rukom, koliko je to moguće, štap se učvršćuje u rupi na taj način da se šilo na dva mesta 15—30 cm od štapa zabode koso u zemlji nešto 513 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 104 <-- 104 --> PDF |
dublje nego što je sama rupa. šilo se pritisne najpre u protivnom smeru od štapa i zemlja prituri na donji deo štapa; pa zatim prema štapu i zemlja prituri na gornji deo štapa. Drugo zabadanje se uzima na onoj strani, na koju je štap nagnut, da se on na taj način dovede u vertikalan položaj. Posle obavljenog sađenja treba odmah proveriti, da li je štap dobro učvršćen. To se radi na taj način, da se štap povuče levom rukom, i ukoliko se ne može izvući, on je dobro usađen i učvršćen, u protivnom slučaju se mora ponovo saditi i učvršćivati. Ni u kom slučaju se štap ne sme meta ti u rupe (bez učvršćivanja šilom) da se samo na površinu nagazi nogama. Takvi štapovi se posle odlaska vode redovno osuše, jer im donji deo ostane u praznom prostoru. U donjoj i jednom delu gornje zone Salicetuma bela vrba se može podizati samo u čistim sastojinama, jer u tim delovima polo ja druge vrste drveća ne mogu uopšte da uspevaju. Vrba se u čistim sastojinama sadi na rastojanje 1,5/1—2,5/2,5 m. Najbolje je rastojanje 2/1,5 m. Da se dobiju viša i upravnija stabla i čista debla, bela vrba se u ovoj zoni može da podiže i u kombinaciji sa barskom ivom i rakitom koja u tom slučaju igraju ulogu pomoćnih vrsta drveća. U gornjem delu Salicetuma i u Populetumu belu vrbu treba podizati u mešovitim sastojinama sa pomoćnim ili sporednim vrstama drveća, koje podnašaju zasenu, imaju dosta lišća i mogu same dobro da zasene prostor oko sebe, a rastom su niže od vrba i mogu da uspevaju na odnosnom tipu i u odnosnoj zoni ritskog zemljišta. U obzir za mešanje dolazi vez, brest, pensilvanski jasen i jova. Bela vrba se sadi u mešovitim sastojinama sa kvadratičnom mrežom na rastojanje 4/4—6/6 m. Ukoliko je ona izložena većim štetama ili se od nje želi da dobije i proredni materijal, onda je treba saditi na rastojanje 4/2, 5/2, 6/3 m. Između vrbe treba saditi pomoćne vrste drveća na rastojanju 2/1—2,5/2,5 m. Kod kvadraticne mreže 6/6 m u prvi red se sadi jedna vrba, dve pomoćne vrste na udaljenost od po 2 m i tako do kraja. U drugi i treći red sa međusobnim rastajanjem od 2 m se sade samo pomoćne vrste. U četvrti red se sadi opet vrba sa pomoćnim vrstama kao u prvom redu. Kod rastojanja 5/2,5 m u prvi red se sadi jedna vrba, zatim na udaljenost 1,25 m jedna pomoćna vrsta i tako sve do kraja. U drugi red, koji je udaljen 2,5 m, od susednih redova, sade se samo pomoćne vrste drveća na rastojanje u redu 2—2,5 m i u treći red se sadi vrba i pomoćne vrste na isti način kao i u prvom redu. Posle vađenja svake druge vrbe u redu pored preostalih vrbovih stabala ostanu pomoćne vrste drveća sa sviju strana. U vreme sađenja vrba mora biti za 0,5—1 m viša od pomoćnih vrsta drveća. Da se može zadržati taj odnos, moraju se saditi sadnice razne visine ili se moraju saditi za 1—2 godine ranije sadnice one vrste drveća, koja sporije raste. Podizanjem mešovitih sastojina vrba sa pomoćnim vrstama drveća dobiva se zdrava i otporna sastojina sa vrbovim stablima većih dimenzija, većim prirastom, masom drveta i većim procentom tehničkog drveta. Podizanje vrbovih šuma sađenjem sadnica na višim delovima terena treba da se obavi u jesen, kad je mali vodostaj. U jesen posađene sadnice se bolje i sigurnije primaju i pre počnu da teraju. Zemlja oko sadnice se |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 105 <-- 105 --> PDF |
preko zime izmrzne, slegne i dobije povoljnu strukturu, može da konzerviše više vlage i bolje da izdrži sušu. U jesen se lakše dobije i radna snaga. Ukoliko u polojima ima jelena, oni mogu sadnice preko zime prevršiti i polomiti. Zečevi mogu sadnice i štapove oguliti. U slučaju visoke vode preko zime u nizinama posađene sadnice i štapovi mogu da stradaju od leda. Kod proletnjeg sađenja zemlja je vlažnija, trava i korovi su polegli, pa je rad lakši, a kulturni troškovi manji. Prema tome, u jesen treba saditi sadnice na´višim delovima ritova, ukoliko se ne treba bojati štete od divljači. U proleće treba saditi vrbove štapove u niskim delovima poplavnog područja, kad prođe opasnost od leda i divljači. U proleće treba isto tako saditi i sve one sadnice koje se nisu mogle posaditi u jesen. Vrbove šume se obnavljaju prirodnim putem iz semena i izdancima iz panjeva i veštackim putem sađenjem sadnica i štapova. Ukoliko je zemljište u sečinama zamuljeno, prerovano, obrađeno, isečeno kolima ili je bilo pod stovarištem, vrbove šume se mogu obnoviti semenom, ako je prilikom opadanja semena zemljište bilo vlažno. Bela vrba se odlično obnavlja izdancima iz panjeva, čak i iz starijih panjeva. Sastojine iz panjeva imaju međutim manju masu drveta i lošeg su kvaliteta. Nemaju tehničkog drveta. Što je panj deblji i stariji, to je masa drveta manja, a kvalitet lošiji. Izdanaka iz panjeva ima mnogo. Oni idu u svima smerovima. često izgledaju kao neki bokori ili metle. Pošto je panj debeo, izdanci ga ne mogu da obrastu, nego veći deo panja istrune. Obnavljanje vrbe izdancima iz mladih panjeva još se može i tolerisati, ali obnavljanje vrbe iz starih panjeva u svakom slučaju treba izbegavati i prazna mesta veštački popunjavati sadnicama ili štapovima. Stare panj eve treba uništiti krčenjem, gulenjem i opaljivanjem. Panj eve, iz kojih se vrba obnavlja prirodnim putem, treba nisko, glatko i malo koso odrezati. Oni ne smeju da budu rascepljeni. Sva prazna mesta koja se nisu obnovila ni semenom ni izdancima ili gde ne želimo da se vrba obnavlja izdancima iz panjeva, treba obnoviti veštackim putem sađenjem zakorenjenih sadnica ili štapova. Sadnice treba saditi na više, a štapove na niže delove polo ja koji su više izloženi strujanju vode, jer su oni stabilniji od sadnica. Kod popunjavanja sečina koje su se već delimično obnovile izdancima iz panjeva, štapove odnosno sadnice treba saditi na 4—5 m udaljenosti od panjeva sa izdancima, da ih oni ne uguše, jer u početku brže rastu. Kod veštačke obnove ne treba ići niže nego što su bili stari panjevi, koji pokazuju do koje donje granice može vrba da uspeva. Ukoliko se donja granica vrbe nalazi pored bare koja je kanalima spojena sa rekom, rukavcem, može se pomaci i donja granica vrbe nešto niže nego što je pre bila. Uspeh prirodnog i veštačkog podizanja i obnove vrbovih šuma u ritovima zavisi od visine vode, vremena i trajanja poplave i od kvaliteta kulturnih radova. Ako na male biljke iz semena, koje u prvoj godini mogu da postignu visinu od 1 m, naiđe za vreme vegetacije kratkotrajna poplava, biljke će ostati u životu, a naročito u tom slučaju, ako iznad vode viri po koji list. Ako za vreme vegetacije naiđe visoka i topla voda i na mladim biljkama |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 106 <-- 106 --> PDF |
ostane duže vremena, one će propasti. Za vreme mirovanja vegetacije i zimske hladnoće voda ne škodi biljkama i može na njima da ostane i nekoliko meseci. Ako je korenje posađenih sadnica i donjemu delu štapova pristupačna donja ili kapilarna voda, oni će se moći primiti i ishranjivati nadzemni deo biljke. Iz panjeva će sterati izdanci.. često na prudovima iz semena ponikne ne samo vrba, nego i crna i bela topola. Na višim delovima ostanu uglavnom topole, jer se bolje i brže razvijaju. Vrba ostane samo u praznim prostorima između topola. Na nižim delovima ostane samo vrba, a uginu sve topole, jer ne mogu da podnesu toliko vode kao vrba. Ako je u proleće voda bila visoka i duže vremena se zadržala u poplavnom području, mogu da se prime i isteraju izbojke samo sadnice, štapovi´i panjevi na najvišim delovima poloja (u Populetumu i Quercetumu) dok oni u nižim delovima rita propadnu. Taj slučaj je bio 1924, 1926 i 1940 godine. Ako se u početku vegetacije voda iz poplavnog područja povuče pre nego što su se sadnice i štapovi mogli potpuno zakoreniti, iznad zemlje tera samo tolika dužina sadnica i štapova, koliku podzemni deo može da snabdeva vodom i mineralnom hranom. Ostali deo se osuši. Ako se osuši ceo nadzemni deo, sadnica odnosno štap tera izdanke od zemlje ili se osuši i sam koren odnosno u zemlju utureni deo štapa. Posađene sadnice i štapovi isteraju prve godine izbojke 10—50 cm dužine, druge godine izbojke 80—100 cm dužine i treće godine izbojke 50—250 cm dužine. Pošto vrba zahteva mnogo svetla, mora se početi vrlo rano čistiti. tako da se preostala stabla mogu što bolje ukoreniti i razviti što jače i otpornije deblo i krunu. Stabla sa suviše malim krunama, gajena u gustom sklopu, kasnije stradavaju od vetra. Kad jedared vetar u sastojini pokrši nekoliko stabala, šteta se brzim tempom dalje proširi na ćelu sastojinu. Prirodne mladike iz semena treba početi čistiti već druge i treće godine ostavljajući na 1—2 m rastojanja najlepša, najviša, najdeblja i ujedno najupravnija i najzdravija stabla; a vadeći manja, tanja, grbavija, bolesna, rašljasta, granata stabla i svu čatraljugu i ranu vrbu. Na taj način će moći preostala stabla nesmetano da razviju krunu i koren i da očvrsnu. Vrba će zbog boljeg iskorišćavanja zemljišta, vode i mineralne hrane, kao i zbog većeg prostora i većeg pristupa svetlosti, moći da daje veću masu drveta i veći prirast. Ovaj posao ponoviti posle 2—3 godine. Razmak sada treba da bude 2—3 m. Daljnjim čišćenjem prostor koji zauzima jedno stablo, treba još dalje proširivati, čišćenja treba ponavljati u 3—4 navrata sa razmacima od po 2—3 godine. Da se mogu dobiti čista debla, čišćenje mora da bude umereno i sklop ne sme da bude manji od 0,7. Pravilno negovane vrbove sastojine iz semena daju vrlo lepe i vredne sastojine sa čistim deblima i velikim procentom tehničkog drveta. Ukoliko među vrbama ima i topola, prilikom čišćenja se ostavljaju i sve lepe topole, od kojih se mogu očekivati tehnička stabla. Iz panjeva obnovljenu šumu treba čistiti već druge godine, na taj način da se otsecaju najniži i kržljavi izdanci, a ostavljaju lepi i po mogućstvu upravni i jaki izdanci. Sastojine iz izdanaka treba još jedared čistiti posle 3—4 godine. Ukoliko u izdanačkim šumama ima veštački posađenih 516 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 107 <-- 107 --> PDF |
štapova i sadnica, njih treba ostavljati, a sa panjeva otstranjivati ne samo kržljave izdanke, nego i sve one izdanke, koji ometaju razvitak stabala iz posađenih sadnica i štapova. Veštačkim putem podignute vrbove kulture treba svega jedared, a najviše dvared čistiti, kad se kulture sklope, a to pada između pete i desete godine. Iz vrbovih sastojina proredom treba vaditi suva, potištena, bolesna, polomljena i eventualno još gusta tanja stabla. Prilikom vađenja sklop se ne sme jako da otvori, pa zato vađenje mora da bude umereno. Sva lepa i upravna mlada stabla, koja će ostati kao glavni prihod, treba na vreme čistiti od suvih grana, da se dobiju čista debla, sposobna za tehničku upotrebu. Vrbe iz semena, sadnica i štapova se gaje kao visoke šume, a iz panjeva kao panjače. Vrbove sastojine se iskorišćavaju čistom sečom i ophodnjom 20—40 godina već prema tome, kakvog su kvaliteta i zdravstvenog stanja, na kakvom se zemljištu i u kojoj zoni nalaze, kako su podignute i gajene i čemu je drvo namenjeno odnosno kakav je način gazdovanja. Vrbove sstojine na osrednje visokim delovima, podignute prirodnim putem iz semena koje daju dosta drveta za šibice, ljuštenje i pilenje, iskorišćavaju se sa ophodnjom 30—40 godina. Veštačkim putem podignute vrbove sastojine na osrednje visokim delovima i izdanačke šume koje se prvi put obnavljaju iz panjeva i daju manji procenat tehničkog drveta, iskorišćavaju se sa ophodnjom 25—35 godina. Vrbove sastojine na sasvim niskim mestima odnosno vrbove izdanačke šume koje se već više puta obnavljaju iz panjeva i od njih se dobiva samo ogrevno drvo, iskorišćavaju se sa ophodnjom 20—30 godina. Masa drveta konačnih prihoda bez mase prethodnih prihoda iznosi po 1 ha za vrbove sastojine u vreme seče: za niske delove u starosti od 30 godina 150—250 m3, za bolje delove u starosti od 35 godina 250—400 m3 i za sastojine na vrlo dobrom zemljištu u starosti od 40 godina 450—500 m3. Masa drveta prethodnih prihoda sastojina iz semena, panjeva i mešovitih sastojina, može da iznese još oko 25% od mase konačnih prihoda, a masa prethodnih prihoda čistih sastojina, podignutih iz sadnica i štapova do 10% od mase konačnih prihoda. U doba seče drveta na 1 ha šume ima 300—400 komada stabala. Masa jednog stabla se kreće između 0,4 i 3.m3. Prosečna masa jednog stabla u doba seče iznosi oko 1 m3. Vrba najjače prirašćuje u visinu između pete i petnaeste godine, a kod panjača između prve i osme godine. Godišnji debljinski prirast iznosi za vrbu 0,7—2 cm ili prosečno oko 1,2 cm. On je najjači kod sastojina iz semena, sadnica i štapova između 5—20 godina, a kod izdanačkih šuma iz panjeva između prve i desete godine. Prosečni prirast po 1 ha se kreće između 3 i 18 m3. On je najveći između 20 i 30 godina. Tekući prirast u doba kulminacije može da iznese i do 20 m3 po 1 ha. Kulminacija tekućeg prirasta pada obično kod visokog oblika između 5 i 20 godina, a kod panjača između sedme i desete godine. Omer tehničkog drveta iznosi kod sastojine iz semena 30—40%, kod sastojina iz sadnica, štapova i koje se prvi put obnavljaju iz panjeva 10 do 25%. Panjače koje se već nekoliko puta obnavljaju iz starijih panjeva, ne daju uopšte tehničko drvo. Redovni konačni prihodi se iskorišćavaju zimi. Prethodni prihodi se iskorišćavaju leti i zimi. 517 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 108 <-- 108 --> PDF |
Drvo se izvozi iz seče do stovarišta kad nema vode: zimi kolima i sao nicama, leti kolima i kamionima, a za vreme visoke vode čamcima. Na stovarištu i pored obale reke ili rukavca se slaže tehničko drvo po sortimentima u zasebne složaje, a ogrevno drvo u sure 2,10 m visoke. Sure su zbog sušenja drveta međusobno razmaknute na 0,7—1 m. Drvo se prevozi plovnim objektima: drvaricama, dereglijama i šlepo vima. Sa stovarišta pored živog toka reke drvo se može u svako vreme odvesti, dok se sa stovarišta pored plitkih rukavaca drvo može odvesti zamo za vreme visokog vodostaja. U nedostatku plovnih objekata za vreme visokih poplava drvo na sto varištu mora se osigurati od raznošenja rušenjem ostavljenih stabala oko stovarišta ili vencem trupaca koji su međusobno povezani kopčama (klan fama) od debele žice. Na vrbovim kulturama i sastojinama pravi štetu voda u mestima pored bara koje se ne mogu da oceđuju, na taj način, što vrbova stabla u donjim delovima ostanu duže vremena u vodi nego što mogu izdržati, usled čega se jedan deo stabala osuši. Na niskim mestima pored jaraka i bogaza voda u razblaćenoj zemlji izvali i povije sadnice, štapove odnosno mlada stabla. Za vreme zimskih poplava, zaostala voda u nižim delovima zemljišta se smrzava. Pri opadanju vode led svojom težinom polomi i savije vrbove sadnice koje se nalaze u tim delovima. Sve ove štete od vode i leda se mogu svesti na manju meru na taj način, da bare spojimo kanalima sa živim tokom reke ili sa rukavcima da se voda brže oceđuje i manje vremena zadržava i da se na ovakva mesta sade jači, duži i deblji štapovi i dublje u zemlju. Da iz polomljenih i savinutih mladih stabala mogu izbiti upravni izdanci, posle odlaska vode takva stabla treba odrezati nisko pri zemlji. Ako sleđeće godine ne naiđe suviše visoka voda ili led, izdanci će ojačati i ostati. U godinama, kad izostanu poplave, suša prouzrokuje propadanje vrbovih kultura i sastojina, ako se one nalaze na višemu delu i čistom suvom pesku. Protiv ove štete se branimo na taj način, da na takvim mestima ne podižemo vrbu, nego vrste drveća koje mogu podneti sušu, kao što su: hrast, brest, divlja kruška, a na jako visokim gredama čak i sam bagrem, gledičiju, u smesi sa vezom, klenom, dudom. Vetar može da nanese vrbovim sastojinama ogromne štete, ako su one kao mlade kulture bile guste i nisu na vreme čišćene ni proređivane. Šteta će biti veća, što su sastojine gušće i što imaju manje drugih vrsta drveća. Štete se od vetra mogu svesti na manju meru, ako se mlade vrbove kulture počnu blagovremeno, redovno i umerene čistiti i proređivati, tako da se preostala stabla mogu bolje da razviju i ukorene. U sastojinama se ne smeju stvarati praznine. Umesto čistih stvarati mešovite sastojine, gdegod je to moguće. Sneg može da polomi krte vrbove grane. Zaštićujemo se od snega na taj način, da stvaramo otporne i gde je moguće, mešovite sastojine. Jaka tuča — led može da ošteti koru na mladim izbojcima, pa čak da je sasvim i oguli. Ako rane na pruću ne mogu da obrastu, najbolje je da takve izdanke odrežemo sasvim nisko pri zemlji da ponovo teraju. Niske vrhove sadnice i štapove mogu da uguše korovi, kupina ili grmlje rakite, barske ive, gloga, sviba. Branimo se na taj način, da sadimo nešto veće sadnice i da oko sadnica isecamo korov, kupinu i grmlje. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 109 <-- 109 --> PDF |
Domaća stoka se ne srne puštati u mlade vrbove kulture sve do onog momenta, dok kultura toliko ne odraste i ojača, da stoka u njoj više ne može da pravi nikakvu štetu. Svinje se mogu puštati u vrbove kulture već nakon 3—4 godine, ovce nakon 4—5 godina, goveda i konji nakon 7—8 godina. U Podunavlju i Podravini milionske štete na mladim vrbovim kulturama i sastojinama pričinja divljač, a naročito jeleni koji pregrizaju i krše mlade biljke, a sa mladih glatkih stabala gule koru. Na ovaj način jeleni unište sve kulture, mlađe od 12 godina. Pri zemlji slomljene sadnice propadnu. Dalje od zemlje pokršene i pregrižene sadnice teraju više bočnih izbojaka i daju granata stabla, sposobno samo za ogrevno drvo. Jako oguljena stabla se odmah osuše. Delimično oguljena stabla ne mogu da obrastu. Na oguljenim mestima se stvaraju rane koje su izložene raznim štetočinama, insektima i bolestima. Oštećena stabla uopšte ne daju tehničko drvo nego trećerazredno ogrevno drvo. Zec guli mlade vrbove štapove ili sadnice koje se nalaze na čistom mestu. Srnjaci pričinjaju manju štetu gulenjem kore rogovima sa mladih stabala. štete od divljači se mogu izbeći na taj način, da se broj divljači reducira na dozvoljenu meru. Ne treba držati više divljači nego što dozvoljava kapacitet šume. Za gajenje treba uzimati zdrave, jake i selektovane primerke. Sadnice i mlade biljke se mogu premazivati i raznim smesama (kreča, goveđe krvi, goveđe balege) koju divljač ne podnosi. Oko kultura se može podići i ograda, ako nije suviše skupa. Osetljive štete u poplavnom području nanose mladim vrbovim kulturama na niskim delovima vodeni parcovi obgrizavanjem kore na mladim stablima za vreme visoke vode. Parcove treba ili trovati ili ubijati. Oštećena stabla treba otseći da teraju ispod obgriženog dela. Razni insekti u obliku imaga i u obliku gusenice, ličinke odnosno crvi mogu u pojedinim godinama da nanesu vrlo velike štete u mladim vrbovim kulturama i odraslim sastojinama. Na lišću prave ogromnu štetu gusenice gubara — Lymantria dispar L. i Liparis Salicis L. Ako nema visoke vode koja sprečava njihovo prelaženje sa jednih stabala na druga, znadu da obrste ćelu sastojinu. U manjoj meri se javljaju gusenice Nygmia phaeorrhoea L. Melacosoma neustria L. Phalera bucephalla L. Bombix Salicis, Tortrix chlorana i imago Melolontha solstitialis. Na lišću i. mladim letorastima pravi setu imago Phratoria vitellina Ph. vulgatissima i Ph. trivalis, Curculio lapathi L. ličinke Rabdophaga Salicis Schrk. R. heterobia H. Low. Tipula oleracea L. Pachirhina pratensis L. Galeruca lineola, imago i ličinke Lina populi L. L. tremulac Fabr. Cecidomia Salicis, C. saliciperda. Na pupovima pravi štetu Omyas Barypitis. Na drvetu pravi štetu imago i ličinke: Curculio lapathi L. Coussus cossus L. Xyleborus dispar F. Saperda carharias L. S. populnea L. Lamia textor L. Agrillus virids L. Eccoptogaster scolytus F. E. intricatus Rtz. Sesia formicaeformis Esp. Od bolesti na lišću se pojavljuje u obliku medljike Uncinula adunca, Erisiphe populi, Fumago salicina, Cladosporium fumago, Rhitisma salicina Fr. Melampsora salicina Lev. Venturia chlorospora Ader. Na drvetu prouzrokuje žuto trulenje Polyporus sulphureus Fr. belo-žuto trulenje Polyporus |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 110 <-- 110 --> PDF |
igniarius Fr. i P. salicinus Fr. i belu trulež Pleurotus ostreatus Fr. i P. salignus. Protiv insekata, štetočina i bolesti branimo se podizanjem i gajenjem što zdravijih, otpornijih, po mogućstvu mešovitih sastojina. Napadnuta mesta treba izolovati i legla sa insektima uništiti mehaničkim i hemijskim putem. Pri odbrani od gusenica treba prvenstveno koristiti biološki način uništavanja. Sastojine treba iskoristiti pre nego što pređu sečivu starost. Izrađeno drvo treba iz seče što pre izvesti. U ritovima se često nalaze oblici Salix alba f. argentea Willk. sa belosrebrnastim listovima i Salix alba f. coerulea Willk. čiji stariji listovi nemaju na licu dlaka. žuto-crvena vrba, Salix alba var. vitellina Ser. pretstavlja jednu odliku bele vrbe. Ima žućkasto-crvenkaste letoraste sa dlakama. Može da podnese još i nešto više vode nego bela vrba, pa je zato i nalazimo više na nižim delovima rita. Nešto je manjeg rasta, ali je žilavija od bele vrbe. Drvo se vrlo teško čepa. Prilikom podizanje vrbovih šuma žuto-crvenu vrbu treba zato uvek podizati na nižim delovima ritova. Rana vrba, Salix daphnoidesVill je pomešana sa belom vrbom. Rastom je manja od bele vrbe. Mladi letorasti su žućkasti, a posle zelenkasto-crvenkasti. Pupovi su kao i kod bele vrbe prilegli, tupi i u početku dlakavi. Listovi su duguljasto kopljasti, znatno širi nego kod bele vrbe, manje zašiljeni, vrlo sitno nazubljeni sa malim mirisavim žlezdicama, goli, odozgo svetio zeleni, odozdo bledi i plavi. Imaju dužu dršku. Glavni nerv lista je svetlo-žute boje. Cveta i lista nešto ranije od obične vrbe i vrlo ugodno miriše. Drvo joj je crvenkaste ili žuto-bele boje. Upotreba rane vrbe je ista kao i obične vrbe, samo zbog manjih dimenzija ima i manji procenat tehničkog drveta. Rana vrba je dobra za pčele, jer rano cveta i dobro medi. U ritu se mogu nači oblici Salix daphnoides f. latifolia Kern sa širim lišćem i Salix daphnoides f. angustifolia sa užim lišćem. čatraljuga, krta vrba, Salix fragilis L. se nalazi u zajednici sa belom vrbom na mestima, gde su vrbaci nastali prirodnim putem iz semena. Čatraljuga je malo drvo koje postigne visinu 5—10 m i debljinu u prsnom prečniku do 10 cm. Kora je glatka, sivo zelena. Kod starijih stabala lub je tanak, sivo-žute do sivo-smeđe boje i odlupljuje se u većim tankim komadima. Na donjem delu stabla, koje dolazi u vodu, nema vodenih žilica. Kruna stabla ima dosta grana i lišća. Grane su pri osnovi krte, gole i sjajno zelene. Starije grane su smeđe-zelene. Pupoljci su isto zeleni. Listovi su 5—15 cm dugi i 2—4 cm široki, obično 3 puta duži nego što su široki. Oni su na donjemu delu i oko sredine nešto širi, na vrhu zašiljeni na rubu malo nazubljeni. Lišće je malo kožasto, gore svetlo-zelene, dole bledo zelene boje. Držka je do 1 cm duga sa više žlezdica. Zališće je dobro razvijeno, bubrežasto i nazubljeno. Listava u aprilu. Cvetovi su u macama, maljavi i bledo žuti sa dužim dršakama. Cvetanje počinje sa listavanjem i za vreme visoke vode traje sve do meseca avgusta. Plod opada posle cvetnja u roku od 1,5—2 meseca. U mladićima i na obalama pored reka često se vide uski pojasevi, obrasli samo čatraljugom. Ovo dolazi otuda, što je prilikom opadanja vode na taj pojas palo samo seme čatraljuge. U starijim vrbovim i topolovim |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 111 <-- 111 --> PDF |
sastojinama i sečinama retko se može naći čatraljuga iz razloga, što se ranije osuši i iseče, odnosno što u sečini nema čiste zemlje gde seme može ponići. čatraljuga se upotrebljava u pletarstvu za štapove koji su tvrđi od ostalih vrsta vrba i koji prilikom gulenja daju lepo belo drvo. Mnogo se upotrebljava za vinogradarsko kolje koje je 2—3 puta trajnije od kolja drugih vrba. Deo drveta koji se ne može upotrebiti za kolje, izrađuje se u ogrev. Dok je čatraljuga sirova, ona je meka i lakše se seče. čim se osuši, postaje jako tvrda. Vrlo je važna za pčelarstvo jer cveta duže vremena, ako je voda visoka. Nalazimo je samo u plavnim delovima ritova koji periodički dolaze pod vodu, obično u gornjem delu Salicetuma i Populetumu. Njena donja granica leži više od donje granice obične vrbe i zato može manje da izdrži´ vodu nego obična vrba. čatraljugu ne podižemo veštačkim putem. Mogu se naći oblici sa užim lišćem Salix fragilis f. angustifolia Kern. i sa dužim i širim lišćem Salix fragilis f. latifolia Kern. Prudika, prašljika Salix fragilis x S. pentandra (S. cuspidata Schul.) je hibrid krte vrbe i prašljike. Ponešto se nalazi u ritu. Osobine su slične osobinama krte vrbe. Salix fragilis x S. alba (S. Russeliana Forb.) je manje drvo uz rubove i čistine. Ima golo i nešto šire lišće. Rede se nalazi u ritovima. Rakita, Salix purpurea L. je dosta česta u ritovima. Pretstavlja grm do 6 m visine. Najviše postigne debljinu od 8 cm. Kora stabla je glatka i svetlosive boje. Mladi letorasti su tanki, crveni, crvenkasti ili zeleni, već prema tome, kakvom obliku pripadaju. Listovi su dugi, uski, kopljasti, sa vrlo malim zubovima, odozgo tamno-zeleni, odozdo sivo-zeleni. Cvetava rano u proleće. Seme sadrži duže klijavost nego kod drugih vrsta vrba. Rakita se upotrebljava za pletarske svrhe, kao pruće za ograde i za držalice na motikama. Dobro podnosi vlagu, pa se zato nalazi na donjoj granici bele vrbe uz bare, potoke, reke i jezera. Dobro uspeva i na kiselom i tresetnom zemljištu. Ima više oblika. Najčešći oblik je Salix purpurea f. helix L. sa zelenkastim izbojcima. Oblik Salix purpurea f. gracilis Wim. ima tanke izbojke i usko lišće. Oblik Salix purpurea f. Lambertiana je nešto viši od ostalih 1 ima usko lišće. Salix purprea x S. daphnoides (S. calliantha Kern.) je manje drvo sa žućkastim likom i u sredini nešto širim listovima. Nalazi se rede u ritovima. Barska iva, mačkovina, siva vrba, Salix cinerea L. pretstavlja čest grm u ritskim šumama. U mnogom je slična ivovini. Kruna ima mnogo lišća. Listovi su duguljasto obrnuto ovalni. Kora je sive boje. Može da podnese dosta vode i duže vremena. Isto tako može da podnese i zaslanjeno zemljište. Nalazi se na donjoj granici šumske vegetacije u ritovima pored bara i jezera. Jedino se može upotrebiti kao pruće za ogradu. |