DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 8/1954 str. 67     <-- 67 -->        PDF

UZGREDNO DRVARENJE


Po većim gradovima je lako ustanoviti potrošnju drveta po domaćinstvima;
svako zna koliko preko godine kupi drva na drvari, kao i uglja na ugljari. Nema
građanin mimo toga ništa drugo na raspoloženju, izuzev neznatnog korištenja dotrajalih
sanduka od raznih pakovanja i tome slično. Na taj način statističkim organima
nije teško o popisu da dođu do približno tačnog stanja potrošnje drveta po gradovima.
Najzad i da se ne vrši ispitivanje od domaćinstva do domaćinstva, preduzeća
koja snabdevaju gradove ogrevom mogu uvek pokazati stanje.


Već tako nije u selu. Utvrditi približno stanje potrošnje drveta na selu, nimalo
nije laka stvar. To se već toliko puta pokazalo na licu mesta. O poslednjem popisu


koji je vršio Državni statistički ured, ispalo je da Srbija troši mnogo više nego
što je ustvari. Po nekima do toga je došlo što su poljoprivrednici, osobito po Vojvodini,
shvatili stvari tako da će se država na neki način ubuduće starati za nabavku
drva stanovnicima sela po obešumljenim krajevima kao što je baš Vojvodina i, kažu,
zbog toga su govorili popisivačima da troše znatno više od stvarne potrošnje. Da ne
ulazimo u dalje razmatranje niza teškoća o takvim popisima, istaknućemo samo to
da i pored najbolje volje mnogi seljaci ne mogu nikako da znaju tačno stanje potrošnje
drveta preko godine. Ne mogu čak ni oni koji kupuju drva na seoskim ili gradskim
tržištima. Ne mogu zato što pored kupljenih drva seosko domaćinstvo ima mogućnosti
da troši i drva koja su iz drugih izvora. Ma kako da je okolina sela obešumljena,
ipak seljak kadikađ ima priliku da donese odnekud suvarak, denjak ili
breme. A ta dopunska drva, taj oblik uzgrednog drvarenja, nije lako propratiti niti
utvrditi kolikog je opsega. Seljak, naprimer, može da se priseti koliko je uoči zime
dognao kola drva i složio u drvljenik, može takođe da se priseti koliko je sankama