DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 7/1954 str. 33     <-- 33 -->        PDF

Zaključak


Ova viskozimetriska merenja domaćih borovih balsama omogućavaju
nam da zaključimo sledeće:


1. Da je tehnički lako izvodljivo određivanje viskoziteta kod potpuno
bistrih, prozirnih i beskristalnih borovih balsama a takođe i sa nativnim
smolama koje imaju gornja svojstva. Njihova prednost je očigledna naprama
običnim sirovim borovim smolama, koje se prethodno rastvaraju
sa nekim organskim rastvaračem.
2. Kod upoređivanja veličine relativnog viskoziteta (E°) kod temperature
od 20°C do 80°C, on je najniži kod balsama beloga bora a zatim
dolaze balsami alepskog bora, crnog bora, molike i munike. Najveći relativni
viskozitet ima Kanada balsam i njemu je najbliži samo balsam od
munike.
3. Ako uporedimo smolu iste vrste, t. j . nativnu smolu i prečišćeni
balsam molike, onda vidimo da je viskozitet nativne smole pri temperaturi
od 30°C za 2,36 puta niži od viskoziteta prečišćenog balsama.
LITERATURA


1. Varićak, T.: Smola bora kao nadomjestak za kanadski balsam u histološkoj
tehnici. Vet. arhiv. XVII, 7/8. Zagreb. 1947.
2. Pejoski, B.: 0 filtrovanju borovih smola. Šum. List br. 2/1949. Zagreb.
3. Česnokov, A. F.: Tehnologija terpentina. Arhangelsk. 1932.
4. Schopmeyer, C.: The characteristics of a high-gum-yielding tree. Research
Notes. Asheville. 1953.
5. Runckel, J. W.-Knapp, E. J.: Viscosity of pine gum. Ind. and. Eng. Chem. 38,
555-556 (May 1946). Separat.
6. Ubbelohde, L.: Zur Viscosimetrie. Leipzig. 1944.
7J Određivanje viskoziteta po Engleru (propis 1008). Zagreb.
8. Metode ispitivanja-određivanje viskoziteta. Predlog za standard. Zagreb. 1947.
ESSAIS VISCOSIMfiTRIQUE SUR QUELQUES BAUMES
DE CONIFERES DOMESTIQUES.


L´auteur a determine le moyen du viscosimetre d´Engler la viscosite des resinesde
pins filtres (balsamum pini) suivants: Pinus silvestris, L., P. halepensis, Mill., P.
nigra, Arn., P. peuce, Grisebach et P. Heldreichii, Christ.


Ces baumes filtres sont tout ä fait clair, transparent et dans le liquide denoue
de cristal, de telle maniere que la determination de viscosite est facilement realisable.


De meme par comparaison on a utilise le bäume du Canada et la gemme native
de Pinus peuce, Grisebach.


Les pesages sont fait en une temperature de 20°C ä 80°C, et la viscosite absolue
en centipoises (cP) compte pour une temperature de 20°C ä 40°C a l´aide de la
formule


E°S
11 ~ 0,132
done E° est la viscosite relative, S est le poids speeifique des baumes.
En mesurant il fut demontre que la plus grande viscosite a le bäume du Canada
et ensuite viennent les baumes de Pinus Heldreichii, P. peuce, P. nigra, e. c. t.


La figure 1 montre la dependance de la viscosite en fonetion de la temperature
et la table I donne des details sur les mesures (E°) et les quantites pour la viscosite
absolu (cP).