DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1954 str. 31     <-- 31 -->        PDF

Nema sumnje da dodavanje organskih sredstava za rastvaranje smolnih
kiselina jedne smole manje ili više utiče na njenu prirodu u fizikohemiskom
pogledu, što je u krajnjoj liniji od uticaja i na ispravnost dobij
enih vrednosti odnosno njihovoj upotrebljivosti. Ove činjenice nas navode
da pretpostavimo da je u svakom slučaju bolje kod primene viekozimetriskih
merenja da se upotrebi sledeći materijal:


1. Prečišćena (filtrovana) borova smola, t. j . borovi balsami dobij eni
putem filtracije po metodama do sada opisanim (Varićak, P e j o s k i).
2. Nativna smola dobijena iz zatvorenih belenica.
80


5


70


5


60


5


50


5


40


5


30


5


20


5


10


20° 50° 10° 50° 70°


SI. 1. Grafički prikaz zavisnosti viskoziteta od temperature. Orig. a = beli bor,
b = nativna smola molike, c = alepski bor, d = crni bor, e = molika, f = munika
i g = Kanada balsam.


Gornji materijal je pogodan za viskozimetriska merenja u prvom
redu radi toga što su to tečnosti bez kristalnog dela. Pored borovih prečišćenih
balsama dolazi u obzir i balsam od smrče. Međutim, direktno se
mogu upotrebiti od četinarskih balsama samo Kanada balsam i arišev
balsam pošto oni ne kristalizuju.


Upotrebljen materijal za ispitivanje


Upotrebljeni prečišćeni balsami poticali su od sledećih vrsti borova:


1. Od belog bora (Pinus silvestris , L), sa područja morihovskih
planina u NR Makedoniji.
2. Od alepskog bora (Pinus h a 1 e p e n i s, Mili.) sa ostrva Hvara
(Dalmacija).
2. Od crnog bora (Pinus nigra , Arn.) sa morihovskih planina u
NR Makedoniji.