DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 72     <-- 72 -->        PDF

La place d´essai la plus favorable est celle de »Belevine« avec une surface terriere
de 34´2 m2 et avec un volume sur pied de 400 m3 par hectare avant la coupe.


Respectons les facteurs biologique et l´accroissement plus grand et prenons la
futai e jardinee . Pour produire meilleure qualite de bois, il serait preferable
de faire la coupe jardinatoire par trouees. Pour ameliorer les conditions du sol, il
serait preferable d´augmenter le pourcentage de hetres dans cette association, ce qui
se produit d´alleurs spontanements dans les peuplements clairs.


O NEKIM EKONOMSKIM PROBLEMIMA ŠUMSKE PROIZVODNJE
(PROIZVODNJE DRVETA NA PANJU)
KOD ŠUMSKIH GAZDINSTAVA


Ing. Nenad Prokopljević — Beograd


P
P
rirodni i tehnički uslovi šumske proizvodnje (proizvodnje drveta na
panju) kod šumskih gazdinstava (narodnih republika) vrlo su različiti.
Te razlike ogledaju se u sleđećem:
prvo, u šumskim površinama: obraslim i neobraslim: stabilnim1
i nestabilnim2 šumama; aktivnim3 i pasivnim4 šumama; ekonomskim5
šumama; tipovima šuma: visoke jednodobne, preborne i niske
šume; strukturi šuma: vrste drveća, sklop, obrast i si.;


drugo, u drvnim zalihama: po količini — ukupno i po 1 ha,


— po strukturi: starosti i debljinama; po vrstama drveća; po kvalitetu;
po lokaciji i si.;
treće, u šumskoj proizvodnji: po količini prirasta (šumskog
proizvoda) i etata (prinosa) — ukupno i po 1 ha, — po strukturi:
vrstama drveća; po kvalitetu; po lokaciji i si.; i napokon


četvrto, u tehničkoj opremljenosti: komunikacijama,
zgradama i tehničkim objektima za melioraciju i zaštitu šuma.


Pomenute razlike imaju za posledicu nejednake ekonomske odnose:
različitu realizaciju proizvodnje (ukupni prihod) i nejednake cene drveta
na panju (prodajne cene proizvođača). Drugim recima, svako šumsko
gazdinstvo (narodna republika) kao ekonomska jedinica, ima — usled
pomenutih razlika, — svoju cenu drveta na panju odnosno prosečnu šumsku
taksu ili prosečnu diferencijalnu rentu položaja po 1 m*.


Ekonomske nejednakosti i razlike u cenama drveta na panju kod
šumskih gazdinstava (narodnih republika) posledica su pomenutih prirodnih
i tehničkih uslova, istorijskog razvoja i ekonomskih zakona.


Prema ovim poslednjim, cena drveta na panju kod šumskih gazdinstava
(narodnih republika) ne formira se na način kao u industriji —
prema prosečnim društvenim uslovima proizvodnje (društveno potreb


1 Šume u kojima nema potrebe za merama veštačke obnove koje, dakle, ne dolaze
u obzir za obnovu šuma;
2 Šume u kojima je dendroflora upropašćena ili degradirana do te mere da je
neophodna veštačka obnova šuma; 3 deo šumske površine na kojoj se vrši šumska proizvodnja (proizvodnja drveta
na panju) i iskorišćavanje prinosa;


4 deo šumske površine na kojoj treba vršiti obnovu šuma veštačkim putem; i


5 Šume u kojima se gazduje na proizvodnju drveta na panju.


110