DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 45     <-- 45 -->        PDF

KOMPARATIVNA ISTRAŽIVANJA DEBLJINSKOG, VISINSKOGVOLUMNOG PRIRASTA U FITOCENOZI JELE I REBRAČE


Dr. ing. Dušan Klepac (Zagreb)


Problem


U dosadašnjim sam studijima (18), (19), (20) i (21) proučavao d ebljinski
i volumni prirast jele. U ovoj ću radnji pokušati
istražiti pored debljinskog i volumnog prirasta još i visinsk i pri ras
t u fitocenozi jele i rebrače (Abieto-Blechnetum, Horvat)1.


Ova sam istraživanja izvršio na nekoliko karakterističnih pokusnih
ploha, da bih dobivene rezultate o prirastu jele komparirao
jedne s drugima, Na temelju takve komparacije želio
bih unijeti više svijetla u problem, kako pojedini sastojinski
faktori (struktura, temeljnica i smjesa) utječu na prirast u
šumi jele i rebrače, što će biti odlučno pri izboru oblika gospodarenja
u spomenutoj fitocenozi.


Razlog, zašto sam ta istraživanja ograničio na fitocenozu jele i rebrače,
leži, prvo, u tome, što ta fitocenoza obuhvata gotovo dvije trećine
fakultetske šumarije ZALESINE2 u Gorskom Kotaru i, drugo, što još
uvijek vladaju podvojena mišljenja o tome, kako bi trebalo gospodariti
u navedenoj biljnoj zajednici.


Prema tome će predmet ove studije biti:


1. u fitocenozi jele i rebrače izabrati nekoliko karakterističnih pokusnih
ploha;
2. utvrditi metodu rada za određivanje debljinskog, visinskog
i volumnog prirasta jele;
3. na temelju utvrđene metode rada izračunati na svakoj pokusnoj
plohi debljinski, visinski i volumni prirast jele;
4. izvršiti analizu i komparaciju dobivenih rezultata s obzirom na
strukturu, temeljnicu i smjesu vrsta drveća te izvući zaključke
o tome, kako bi trebalo gospodariti u fitocenozi jele i rebrače.
Objekti istraživanja


Istraživanja sam obavio na četiri karakteristične pokusne plohe:
»STARI ZATURNI«, II, 4, b; »JASLE I«, VI, 3, f; »BELEVINE«, VII,
1, d:! i »TUŠKI LAZ«, VII, 4, b´1 u šumariji Zagrebačkog poljoprivrednošumarskog
fakulteta ZALESINI.


Opis tih ploha donio sam u tabeli br. 1, a njihov sam položaj prikazao
na slici br. 1.


1 Opis te fitocenoze može se naći u radovima prof. dr. Ive Horvat a (13),


(14) i (15). 2 Na području Gorskog Kotara fitocenoza jele i rebrače zauzima velike površine.
To su acidofilne jelove šume na glinenim tlima. 3 Ovu je plohu odabrao ing. J. Radošević , direktor Šumskog gospodarstva
Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zagrebu.
4 Rimski brojevi označavaju distrikt šume, arapski brojevi označavaju odjele,
a mala latinska slova označavaju odsjek, u kojem se nalazi pokusna ploha.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 46     <-- 46 -->        PDF

U navedenim pokusnim plohama zadnje sječe su bile 1947. i 1948.
godine.


Navedene pokusne plohe izabrao sam tako, da su obuhvaćene sastojine
različitih temeljnica, i to »Stari Zaturni« sa temeljnicom
od 23,8 nr/ha, »Jasle I« sa temeljnicom od 35,1 m2/ha, »Belevine« sa
temeljnicom od 34,2 m2/ha i »Tuški Laz« sa temeljnicom od 44,7 m2/ha.r>


Sl/ha 6r. 1.


Pokusne plohe »Stari Zaturni« i »Jasle I« nalaze se na I. stojbinskom
bonitetu po š u r i ć e v i m tablicama.
Pokusne plohe »Belevine« i »Tuški Laz« nalaze se na II. stojbinskom
bonitetu po šurićevim tablicama.
Treći i četvrti stojbinski boniteti nisu uzeti u razmatranje, jer su
vrlo slabo zastupljeni u fitocenozi jele i rebrače.


Pokusne plohe »Stari Zaturni« i »Belevine« imaju preborn u
struktur u s obzirom na broj stabala u pojedinim debljinskim stepenima
(vidi grafikone na slici br. 2). Ističem, da preborna struktura nije
tipična za sadašnje sastojine šume jele i rebrače, pa je izbor tih ploha
iziskivao dosta vremena.


Druge dvije plohe — »Jasle I« i »Tuški Laz« — imaju nepra vilnu
strukturu, t. j. takvu, koja je na prijelazu između jednodobne
(binomske) i pre borne (hiperbolične) strukture, što je tipično
za sadašnje sastojine šume jele i rebrače.


5 Ove temeljnice se odnose na stabla svih vrsta drveća, koja su deblja od
17´5 cm prsnog- promjera. Podaci u rubrikama br. 11, 13 i 14 tabele br. 1 izračunati
su također za taksacijsku granicu od 17´5 cm.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 47     <-- 47 -->        PDF

85




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 48     <-- 48 -->        PDF

Što se tiče smjes e vrsta drveća jedino pokusna ploha »Stari
Zaturni« obuhvata mješovitu jelovu i bukovu sastojinu (jela 0,7, bukva
0,3), dok su ostale tri plohe sastavljene od čistih jelika s obilnim bukovim
pomladkom i mladikom, što se također vidi na grafikonu slike broj 2.
S obzirom na smjesu prva ploha nije tipična za šumu jele i rebrače za
razliku od drugih triju ploha, koje su tipične za spomenutu fitooenozu.


Iz opisa pokusnih ploha (vidi tabelu br. 1 i sliku br. 2) vidi se, da
su te plohe odabrane tako, da se mogu uspoređivati jedna s drugom.


1. pokusna ploha »Stari Zaturni« sa pokusnom plohom »Jasle I« ;


ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 49     <-- 49 -->        PDF

2. pokusna ploha »Belevine« sa pokusnom plohom »Tuški Laz«;
3. pokusna ploha »Jasle I« sa pokusnom plohom »Belevine«;
4. pokusna ploha »Stari Zaturni« sa pokusnom plohom »Belevine«..
Ad 1. Na pokusnim plohama »Stari Zaturni« i »Jasle I« neki su
faktori podjednaki, a drugi su različiti. Podjednaki faktori su: a) nadmorska
visina; b) ekspozicija; c) inklinacija; d) stojbinski bonitet; e)
obje su plohe zaštićene od opasnih vjetrova, koji pusu od jugozapada.
Različiti faktori su:f) struktura; g) temeljnica ih) smjesa
vrsta drveća.


Ad. 2. Kod pokusnih ploha »Belevine« i »Tuški Laz« podjednaki su.
faktori: a) nadmorska visina; b) ekspozicija; c) inklinacija; d) stojbinski
bonitet; e) obje su plohe izložene opasnim vjetrovima; h) smjesa.
Različiti faktori su: f) struktura i g) temeljnica.


Ad 3. Kod pokusnih ploha »Jasle I« i »Belevine« podjednaki su faktori:
g) temeljnica ih) smjesa. Različiti su svi ostali faktori,
ali je između njih najmarkantnija struktura .


Ad. 4. Na pokusnim plohama »Stari Zaturni« i »Belevine« podjednak
je faktor samo struktura . Svi ostali faktori su različiti.


Razmatranje o prirašćivanju jele moći ćemo — prema tome — vršiti
s obzirom na stukturu, temeljnicu i smjesu. Utvrditi, kako
ti faktori utječu na prirašćivanje jele u debljinu, u visinu, pa, naravno,
i na čitavu produkciju drvne mase, to je — čini se — za šumsko gospodarstvo
najinteresantnije.


Metoda rada


Za izračunavanje debljinskog i volumnog prirasta upotrebio sam
onu istu metodu, koju sam opisao u svojim radovima »Vrijeme preiaza«,
šumarski list br. 1, Zagreb 1953., str. 37.—50. i »0 šumskoj proizvodnji
u fakultetskoj šumi Zalesini«, Glasnik za šumske pokuse br. 11, Zagreb,


Razmatrajući različite mogućnosti za određivanje visinsko g
prirasta, došao sam na pomisao, da bi se visinski prirast
mogao odrediti iz visinske krivulje pomoću vremena
preiaza , kako sam to prikazao na slici br. 3.


~>~T.--^-TM->-*Tlj-*-TJ,^-TM-*
Sl.br. 3.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 50     <-- 50 -->        PDF

Iz te slike vidimo, da prosječni godišnji visinski prirast u debljinskom
stepenu od 25 cm iznosi:


AH a,±m+±m
(11


a v
1 20 1 25 ´


A Hi = H25 -H20
(2)


A H2 = H30 -H25
(3)


U tim formulama (H20), (H2E) i (H30) označavaju izravnanu aritmetski
srednju totalnu visinu stabala u debljinskim stepenima od (20),


(25)
i (30) cm.
(T20) označava prosječno vrijeme prelaza od (20) do (25) cm.
(T25) označava prosječno vrijeme prelaza od (25) do (30) cm.
(T20) dobivamo, ako Presslerovi m svrdlom bušimo stabla debljinskog
stepena od 25 cm (t. j . stabla deblja od 22,5 cm, a tanja od
27,5 cm p. p.) i ako očitavamo godove na 2,5 cm duljine izvrtka. (T25)
dobivamo, ako bušimo stabla debljinskog stepena od 30 cm (od 27,5 do
32,5 cm) i ako očitavamo godove na 2,5 cm duljine izvrtka onako, kako
smo to opisali u naprijed spomenutim studijama.


Po formuli (1) možemo izračunati prosječni godišnji visinski prirast
u svakom debljimskom stepenu, ako imamo visinsku krivulju i
krivulju prosječnog vremena prelaza.


želimo li izračunati visinski prirast u najnižim debljinskim stepenima,
onda bi trebalo mjeriti totalne visine stabala i u tim debljinskim
stepenima. Slično vrijedi i za bušenje stabala Presslerovi m svrdlom.
To praktički znači mjeriti totalne visine svih stabala debljih od
2,5 cm p. p., ako ćemo operirati debljinskim stepenima od 5, 10, 15, 20,
25 cm, i t. d. Bušiti bi trebalo sva stabla deblja od 5 cm p. p.


Za konstrukciju visinske krivulje upotrebio sam gr af i čk o-u metodu, koja je opisana u mnogim dendrometrij skim udžbenicima
(na pr. B r u c e-S c h u m a c h e r, 1942., str. 125.—142.). Krivulje
prosječnog vremena prelaza odredio sam po metodi, koju sam već
opisao (šumarski list br. 1, Zagreb 1953., str. 37.—50.).


Kako vidimo metoda za izračunavanje visinskog prirasta analogna
je onoj, koju smo upotrebili za izračunavanje prosječnog godišnjeg volumnog
prirasta. Razlika je u tome, što u formuli (1) imamo dife rencije
srednjih visina, dok smo u Lachausseeovoj
formuli imali diferencije drvnih masa srednjih štaba1
a. Prema tome, obje se metode razlikuju samo u tome, što je kod
izračunavanja volumnog prirasta uzeta u račun krivulja drvne mase
srednjih stabala u pojedinim debljinskim stepenima, t. j . krivulja jednoulaznih
drvnogromadnih tablica (takozvanih uređajnih tablica ili tarifa),
a kod izračunavanja visinskog prirasta uzeta je u račun krivulja totalnih
visina.


Mjesto formule (1) mogli bismo upotrebiti formule (4) i (5), prema
kojima bi prosječni godišnji visinski prirast kod prsnog promjera od
22,5 cm i 27,5 cm bio:


A ._, H25 H20
,„v


A U^25 = —
(4)


1 20


88




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 51     <-- 51 -->        PDF

A H-´75 — ~ (o)


1 25


Prosječni godišnji visinski prirast u debljinskom stepenu od (25) cm
jednak je aritmetskoj sredini između formule (4) i (5), a to je upravo
formula (1).


Terenski radovi


Terenske sam radove obavio ovim redom:


1. na pokusnoj plohi »Tuški Laz« u proljeće 1951. godine;
2. na pokusnoj plohi »Jasle I« u jesen 1952. godine;
3. na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« i »Belevine« u jese n i
zimi 1953. godine.
Navedene četiri pokusne plohe obilježene su na terenu. Površina tih
ploha — izuzevši onu u »Tuškom Lazu« — utvrđena je direktnim mjerenjem.
Za pokusnu plohu »Tuški Laz« uzeo sam površinu iz gospodarske
osnove, jer se granice te plohe podudaraju s odsjekom VII, 4, b.

Mjerenje prsnih promjera izvršeno je na svim pokusnim plohama
za vrijeme mirovanja vegetacije. Prsni promjeri mjereni su uvije k
istim zaokružbenim promjer kam a na 5 cm, koje su konstruirane
tako, da sredine debljinskih stepena iznose 5, 10, 15, 20, 25 cm
i t. d. To znači, da je prva crtica na ravnalu promjerke udaljena 2,5 cm
od njezina okomita kraka, što će reći, da debljinski stepen od 5 cm obuhvata
sva stabla od 2,5 do 7,5 cm p. p., debljinski stepen od 10 cm sva
stabla od 7,5 cm do 12,5 cm p. p. i t. d.7


Apsolutni broj stabala po debljinskim stepenima u navedenim pokusnim
plohama ispušten je ovdje radi štednje na prostoru. U tabeli br.
1 naveo sam ukupni broj stabala po hektaru, a strukturu po broju stabala
i smjesu prikazao sam na slici br. 2.


Totalne visine jelovih stabala mjerene su pomoću hipsometra B 1 u-
m e-L e i s s na j elovim stablima svih deblj inskih stepena, izuzevši pokusnu
plohu »Tuški Laz«, gdje su mjerene visine na stablima, debljima
od .12,5 cm p. p. Sveukupno je izmjereno 1.319 visina , kako se to
detaljno vidi iz tabele br. 2.


Na pokusnim plohama »Stari Zaturni« i »Belevine« bušena su P r e sslerovi
m svrdlom jelova stabla deblja od 5 cm p. p. tako, da bi mogao
izračunati T0, T5, T10, T15 i t. d., t. j . prosječno vrijeme prelaza od
0—5 cm, od 5—10 cm, od 10—15 cm, od 15—20 cm i t. d.


U druge dvije plohe (»Jasle I« i »Tuški Laz«) bušenje P r e s s 1 e-
r 0 v i m svrdlom izvršeno je na jelovim stablima debljina od 17,5 cm p. p.


Razlog, zašto smo na prve dvije plohe (»Stari Zaturni« i »Belevine«)
bušili jelova stabla deblja od 5 cm p. p., a na druge dvije plohe jelova
stabla deblja od 17´5 cm p. p. leži u tome, što sam na početku svojih
istraživanja (u proljeće 1951.) smatrao, da je bušenje stabala tanjih od
17´5 cm nepotrebno za određivanje volumnog prirasta. Za istraživanje


6 Gospodarska osnova za revir Zalesinu od 1926. godine.


7 Zaokružbena promjerka na 5 cm može se konstruirati i drugačije, i to tako,
da sredine debljinskih stepena budu 2´5, 7´5, 12´5, 17´5 cm i t. d., što bi značilo, da
će debljinski stepen od 2´5 cm obuhvatati sva stabla od 0—5 cm, debljinski stepen
od 7´5 cm sva stabla od 5—10 cm i t. d. No takva zaokružbena promjerka je nespretna
za daljnje računanje, jer sredine debljinskih stepena nisu cijeli brojevi.


89




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 52     <-- 52 -->        PDF

visinskog prirasta držao sam, da bi bilo dobro protegnuti bušenje i na
najniže debljinske stepene, što je učinjeno u »Starim Zaturndma« i »Belevinama
« u jeseni 1953. Tom se prilikom pokazalo, da bušenje jelovih
stabala ispod 17´5 cm p. p. ipak nije bilo nužno za utvrđivanje kulminacije
visinskog prirasta ni na pokusnim plohama »Stari Zaturni« i »Belevine
« zbog čega sam se, eto, zadovoljio prvotnim bušenjem u »Jaslama
I« i »Tuškom Lazu«.


U navedene četiri pokusne plohe izbušeno je u svemu 1.267


uzorak a (izvrtaka )
taljnije vidi u tabeli br. 2.
sa 1.267 jelovi h stabala , što se deTABELA
BR. 2
BRO J UZORAK A
Nombre des echantillons


1. Naziv pokusne plohe
Nom de la place d´essai
„Stari
Zaturni" ,jasle 1" „Belevine"
„Tuški
Laz"
Ukupno
Total
2. Broj izmjerenih visina za jelu
Nomre des hauteurs mesurćes sur 212 478 172 457 1319
les sapins
3. Broj izvrtaka izbušenih Pressle-
rovi m svrdlom sa jelovih stabala
Nombre des echantillons (cigarette 322 160 201 584 1267
du bois) pris par la tarriere de
Pressle r sur les sapins


Na temelju mjerenja prsnih promjera i totalnih visina izračunani su
taksacijski elementi u tabeli br. 1. Elementi u rubrikama br. 11, 12, 13
i 14 odnose se na stabla iznad 17´5 cm p. p., premda je taksacijska granica
kod mjerenja prsnih promjera bila 12´5 cm. To je učinjeno radi toga,
jer je volumni prirast izračunan za drvnu masu jelovih stabala iznad
17´5 cm p. p.


Prili v stabal a (»Passage a la futaie«, »Einwachs«) sam odredio
na temelju broja stabala u debljinskom stepenu od (15) i (20) cm.


Izmjerene totalne visine jelovih stabala izravnao sam grafieko-numeričkom
metodom za svaku pokusnu plohu posebno (vidi tabelu br. 3
i sliku br. 5). Na temelju tako dobivenih visinskih krivulja sastavio sam
uređajne tablice (tarife) za jelu pomoću Schubergovih
dvoulaznih drvnogromadnih tablica. Po tim uređaj nim tablicama obračunao
sam drvnu masu jelovine i smrekovine. Drvnu masu bukovine na
pokusnoj plohi »Stari Zaturni« obračunao samo po Šurićevi m uređaj
nim tablicama za II. bonitet (Mali šumarsko-tehnički priručnik, Zagreb
1949., str. 148.). U ostalim pokusnim plohama drvna masa bukovine
obračunata je po uređaj nim tablicama, koje sam sastavio za bukvu
u »Tuškom Lazu« (18).


Kod terenskih radova pomagali su mi: ing. Nikola S p u d i ć, šum.
tehničar Petar Pre b ježi ć i studenti šumarstva Josip š t a n f e 1, Dragutin
B e d ž u 1 a i Ivan S a r i ć.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 53     <-- 53 -->        PDF

Ta be/a br. 3.


Izmjerene (///} /´izra/nane (Ur)to1afne visine za


je/u
/-/aafattrs fo?a/es-/nesure´es(t//)ef recfi/i´e´es(//r)pour /e sopia
ti Sfar/ Zafi/rn/ Jas/p/. Be/erine Tušhi Laz
Hi Nr i/i Hr Hi ilr Hi ilr
cm m e ictr a
e 5 38 3 8 3 6 4 2 3 9 3 8
10 8 6 8 2 9 3 9 2 6 3 6 6
15 12 6 12 4 14 2 14 2 10 1 10 1 12 0 12 0
20 161 16 2 19 2 18 4 14 0 14 0 15 1 15 1
25 19 8 19 7 21 7 21 8 18 7 17 9 19 0 19 0
ZO 22 7 22 6 24 6 25 0 20 2 20 8 22 4 22 4
35 26 2 25 2 27 7 27 7 23 7 23 3 24 424
6
W 28 2 27 6 29 6 29 7 25 0 25 2 26 9 26 3
45 30 2 29 6 31 0 31 3 26 1 26 6 27 6 27 6
50 30 0 313 32 9 32 6 27 9 27 9 28 1 28 5
55 33 2 328 33 5 33 7 30 4 290 29 4 29 4
60 34 5 3+1 34 1 345 30 0 300 30 2 30 2
65 35 2 35 4 35 7 35 1 30 8 30 7 31 / 31 0
70 36 2 364 40 0 35 6 31 0 31 4 30 8 31 6
75 37 5 37 2 356 32 1 32 i 32 2
80 37 5 38 0 32 8 34 1 32 8
85 38 8 34 5 33 3
90 342 33 8
95 343
91




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 54     <-- 54 -->        PDF

Rezultati


Na temelju analize izvrtaka izračunao sam ove jednažbe za prosječni
godišnji debljinski prirast jele:


a) na pokusnoj plohi »Stari Zaturni«:
Y = 1-23901 -r 015392 x — 000048 x2 (6)
b) na pokusnoj plohi »Jasle I«:
Y = — 012040 + 016156 t — 0´00128 x2 (7)
c) na pokusnoj plohi »Belevine«:
Y = 0-83324 -f- 0-13122 % — 0´00098 x2 (8)
d) na pokusnoj plohi »Tuški Laz«:
Y = 0-26030 + 011423 z — 0-00087 JC2 . (9)
U jednadžbama od (6) do (9) (Y) označava prosječni godišnji debljinski
prirast jele u milimetrima, a (X) označava prsni promjer stabla
u centimetrima.
Iz jednadžbi od (6) do (9) izračunao sam prosječni godišnji debljin


ski prirast (Mr ==. Y) i prosječno vrijeme prelaza i Tr = ~ j


za pojedine debljinske stepene širine od 5 cm. Rezultate tih obračuna
svrstao sam u tabeli br. 4, a predočio sam ih na slici br. 4 (strana 94.
i 95). Na toj slici puna crta označava prosječni godišnji debljinski prirast
iskazan u milimetrima za razliku od prekinute linije, koja označava
prosječno vrijeme prelaza iskazano u godinama.


Na temelju podataka o totalnim visinama jelovih stabala (tabela br.
3) i o prosječnom vremenu prelaza (tabela br. 4) izračunao sam pomoću
formule (1) prosječni godišnji visinski prirast jele u
pojedinim debljinskim stepenima posebno za svaku pokusnu plohu. Ti se
rezultati nalaze u tabeli br. 5, a prikazani su na slici br. 5, na kojoj debela
linija označava prosječni godišnji visinski prirast, a tanja linija
predočuje krivulju totalnih visina.


Rezultate o apsolutnom prosječnom godišnjem prirastu
jelovine, kao i o postotku toga prirasta, svrstao
sam u tabeli br. 6. U toj istoj tabeli nalaze se rezultati o prosječnom
godišnjem sastojinskom debljinskom prirastu (m), o
standardnoj devijaciji toga prirasta (o) i njegovu k o j eficijentu
varijacije (v).


Razmatranje dobivenih rezultata s naročitim osvrtom na buduće
gospodarenje u fitocenozi jele i rebrače


Opisana metoda rada za izračunavanje prirasta vezana je uz dvije
negativne sistematske pogreške. Prva negativna sistematska pogreška
izvire odatle, što smo broj ili godove na osušenim izvrcima. Zbog
toga su prosječna vremena prelaza preduga za oko 2%, a rezultati o
prirastu jelovine su preniski za gotovo isto toliki postotak.


Druga sistematska pogreška dolazi otuda, što nismo uzeli u račun
priras t kore , nego samo prirast drveta. Vlastitim istraživanjima na




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 55     <-- 55 -->        PDF

TABELA BR. 6
PRIRAST JELOVINE — Accroissement du sapin Napomena


1. Pokusna ploha „Stari .,B le-„Tuški
„Jasle I" a.


Place d´essai Zaturni" vine" Laz"


P- _N


(i


S -i


2. t ´kupna temeljnica (g) po 1 ha
23-8 m2 35´1 m2 34-2 m2 44´7 m2 **S


Surface terričre totale (g) par ha


3. Drvna masa jelovine na panju
po 1 ha
Volumepar ha
de sapins sur pied 231 m3 514 m3 407 m3 595 m3
4. Prosječni godišnji volumni VJ i prirast po 1 ha
Accroissement moyen annuel 8-4 m3 11*2 m3 9*8 m3 10*0 m3
du volume par ha
5. Postotak volumnog prirasta (p)
Taux d´accroissementlume (p)
en vo3*
6 70 2´2% 2-4°/o 1-7 Vo
6. Prosječni godišnji debljinski
prirast (m)
Accroissement moyen annuel
du diametre (m)
5´60 mm 3´73 mm 3 72 mm 3´22] -a .. o oo
7. Standjrdna devijacijaL´ecart type (o*
(a)
1*79 mm ± l´26mm rt 1*41 mm + 1 * 15 mm (X Ll
3 u 3
8. Kojtticijent varijacije (v) rt rt i-^. rt
v = — X 100
m
± 32% ± 34% ± 38"/0 ± 36% -aoCi-
a _o
Cu
-a o
P M


27 kolutova izrezanih iz 27 jelovih stabala u prsnoj visini (šum. predjel
»Belevine«, VII, 1, a.) utvrdio sam, daLoetschov faktor kore
(»Rindenfaktor«)8 iznosi 1´04. Zbog toga je prosječni godišnji debljinski
prirast izračunan za oko 4% prenisko, a prosječno je vrijeme prelaza
previsoko za isti iznos.


Iz toga izlazi, da su dobiveni rezultati o prirastu jelovine preniski
za oko 6%. Smatram, da bi dobivene rezultate o prosječnom godišnjem
volumnom prirastu trebalo još smanjiti za 15% radi koj eficij enta sigurnosti
(sušenje stabala, vjetrolomd, eventualne nepovoljne klimatske prilike
i t. d.) tako, da bi šumsko gospodarstvo moglo operirati ovim prirastima:


a) na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« 71 nrVha ili 31 %
b) na pokusnoj plohi »Jasle I« . . 9´5 m7ha ili 19%


Obračun sam izvršio po Loetschovo j metodi (1953); dokazni materijal,
koji se odnosi na koru, ovdje je ispušten radi štednje na prostoru.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 56     <-- 56 -->        PDF

/ode/o br. 4.


Prosječni gocf/snj/ debfihskt pr/rasf(Mr)/prosječno
vrtjeme pre/aza (Tr)za jelu


Jlccrotsse/aeoi tooyeo aoouef du diaipetre{Mr) ei le/nps de
passage tooz/eo (Tr) pour ie saptv


Sfari Zafurni Jasfe /. Bo/er/ne Ti/šht Laz


Mr Tr Mr Tr Mr Tr Mr Tr
crn mm god. mm god. mm god. mm god.


5 i 997 25 04 1465 34 13


10 2 730 18 32 2 047 24 43


15 3´440 14 55 2 015 24 81 2 581 19 37 1´779 28´11
20 4-125 12 12 2599 19 24 3 066 16 31 2 199 22´7425
4 787 10>44 3 119 16 03 3 501 14 28 2 575 19´42
50 5´425 9 22 3 574 13 99 3 888 12 86 2 908 17 19
35 6 038 8 28 3 966 12 61 4 225 11 83 3 198 15 63
4-0 6626 7 54 4 294 11 64 4 514 11 08 3 444 14 52
4>5 7 193 6 95 4 558 10 97 4 754 10 52 36 47 13 ´71
50 7 735 6 46 4 758 10 51 4 ´944 10 11 3 807 15 -13
55 8 253 6 06 4 893 10 22 SOS 6 9 83 3 924 12 74
60 8 746 5 72 4 965 10 07 5 178 9 66 3997 12 51
65 9 246 5 43 4 973 10 05 5 222 9 57 4 027 12 42^
70 9´661 5 18 4- 917 Y0 17 5 217 9 58 4 015 42 46
75 10 083 496 5"162 9 69 3957 12 64
80 5059 988 3857 42 96


3 714 43 46


85


3 527 44 18


90




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 57     <-- 57 -->        PDF

^PROSJEČNI GODIŠNJI DEQLJINSUI P PIP PST
PROSJEČNO URI JEME PPELPZP ZP JELU


Jlccroi´ssetaen/ /aot/ea aanue/ c/u đ/atae/re ef teiops c/e passagemo
yea pour /e sop/a


Jasle. VI.3. f


*0 50 go 90cm


« Belevine, VII, i d.


20 SO *0 00 70


O «> 30 30 *0 50 60




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 58     <-- 58 -->        PDF

Tabe/a dr. 5.


lzračunan/´(&Hi) i izravnani (&Hr) prosječni godišnji
visinski prirast za jeiu


d/ccroićsptaenf tpoyen annuel ea haufeur -đefertoioe(aH/)
ef recn´Pie(Attr) pour te sapt´a


Start Zafurnf Jas/e /. Se/e vine Tuški laz


A Hi AHr A Hi AHr A Hi AUr AH/ AUr
cm melara


5 012 0 12 0 05 0 06
40 0 20 0 20 0 11 0 11
15 025 0 25 0 17 0 17
20 0 28 0 28 0 17 017 0 22 0 22 0 14 0 14
25 0 28 0 28 0 19 0 19 0 22 0 22 0 17 0 17
50 0 28 0 29 0 20 020 0 20 0 20 0 15 0 15
35 0 29 0 28 0 18 0 18 0 18 018 0 12 0 12
40 0 28 0 28 0 15 0 15 0 14 0 16 0 10 0 10
45 0 26 O 26 0 13 0 13 0 13 0 14 0 08 0 08


50 0 24 0 2* Oil 0 11 0 12 0 12 0 07 0 07


55 0 22 0´22 009 0 09 0 11 0 10 0 07 0 06
´60 0 22 0 21 007 0 07 0 09 0´09 0 06 0 06 ´
65 0 21 0 20 0 05 0 05 0 07 0 08 0 06 0 05


70 0 17 0 19 0 03 0 03 0 07 0 07 0 05 0 05
75 0 16 0 18 007 0´06 0 05 0 05 \K 0 04 0 05 \K 0´04 0 05


j 90 0 04 0 05




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 59     <-- 59 -->        PDF

c) na pokusnoj plohi »Belevine« 8"3 m3/ha ili 2´0%
d) na pokusnoj plohi »Tuški Laz« 8"5 m3/ha ili 1"4%


Te se cifre odnose na jedan hektar produktivne
šumk e površine . Stoga, ako želimo izračunati prirast cijele gospodarske
jedinice, onda treba utvrditi njezinu produktivn u površin
u (to znači bez vodotoka, jaraka, cesta, putova, staza, čistina, plješina
i t. d.) i nju pomnožiti prosječnim godišnjim prirastom po jednom




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 60     <-- 60 -->        PDF

hektaru. Uzmemo li u račun cjelokupnu površinu šume (obraslu + neobraslu)
spomenute cifre o prosječnom godišnjem prirastu bit će, naravno,
mnogo niže. To je upravo glavni razlog, zašto se mnogima čine moji
rezultati previsoki. Svakako će biti zanimljivo, ako spomenem, da su stari
šumari već pred tridesetak godina izmjeril i u biv. reviru »Zalesini«
prosječni godišnji prirast jelovine od 11´8 m8 po jedno
m hektar u (Uređajni zapisnik Male revizije gospodarske osnove
za ostatak I. periode od 1925/26 do uključivo 1930/31, Lokve , 28. marta
1926.). Radi potpunosti ističem, da Švicarc i u nepovoljnijim ekološkim
prilikama (»Schweizerische Mittelland«) postižu po hektaru prosječno
10 do 13 m3 sveukupnog prihoda (Knuchel , 1950., str. 129.).
U jelovim šumama Jure, koje su slične našima u fitocenozi jele i rebrače,
Francuz i računaju s prirastom od 12 do 14 m:! jelovine po hektaru
(Vade-mecum, 1951, str. 128.).


Prije nego što prijeđemo na komparaciju rezultata o prirastu na
našim pokusnim plohama, ističemo, da se ovdje radi o prosječni m
godišnjim prirastima. Oni su izračunani za proteklu vremensku periodu
od 10 i više godina.


Prema tome je dopuštena međusobna komparacija rezultata s naših
pokusnih ploha, premda ti rezultati nisu dobiveni istovremeno, t. j . u
toku jedne godine.


Iz tabele br. 5 i br. 4 vidimo, da najveći visinski prirast imaju jelova
stabla prsne debljine od 25—30 cm, a da u debljinu najjače prirašćuju
jelova stabla od 65 cm prsnog promjera, osim na pokusnoj plohi »Stari
Zaturni«, na kojoj maksimalni debljinski prirast postižu jelova stabla
od 75 cm p. p. U vezi s time ističem, da je ovdje riječ o stablima, koja
prosječn o u sadašnjim sastojinama imaju dana s najveći visinski
i debljinski prirast, a nije riječ o tome, kakvi su ti prirasti bili u toku
razvoja sadašnje sastojine. Nije isključeno, da su današnje sastojine
prije nekoliko decenija jače prirašćivale u visinu i debljinu. Analiziravši
27 kolutova, izrezanih iz 27 različito debelih jelovih stabala u »Belevinama
«, VII, 1, a, utvrdio sam, da su ta stabla najjače prirašćivala u
debljinu prosječn o kod prsnog promjera od 20 cm, kad je prosječni
godišnji debljinski prirast bio 0´71 cm (u prosjeku!). No iz toga ne
izlazi, da u sadašnjim sastojinama fitocenoze jele i rebrače najveći debljinski
prirast imaju stabla prsnog promjera oko 20 cm, jer smo´na
svim pokusnim plohama u šumariji Zalesin i i izvan nje (pokusne
plohe »Krize« i »Brloško«) utvrdili uvijek istu činjenicu, da debele jele
od 65 i 70 cm prsnog promjera prosječn o najjače prirašćuju u
debljinu.


Iz Eihornovi h (1902) prirasno-prihodnih tablica za jelu može
se izračunati, da na I. stojbinskom bonitetu visinski prirast kulminira
u 35. godini, t. j . kod prsnog promjera od 8´5 cm. Tada prosječni godišnji
visinski prirast postiže vrijednost od 0´65 metara. Iz istih se tablica vidi,
da prosječni godišnji debljinski prirast kulminira nekoliko godina kasnije,
t. j . kod prsnog promjera od 10´2 cm, i da iznosi 0´68 cm. Dakako,
da se ti podaci ne mogu uspoređivati s našim rezultatima, jer se tu radi
s jedne strane o idealnim jelovim jedno dobnim šumama u Badenskoj, a
s druge strane o konkretnim jelovim šumama preborne i prelazne strukture
u Gorskom Kotaru.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 61     <-- 61 -->        PDF

Ako međusobno usporedimo rezultate s pokusnih ploha »Stari Zaturni
« i »Jasle I« (vidi tabelu br. 4 i br. 5) vidimo, da jela bolje prirašćuje
u debljinu i u visinu na prvoj nego na drugoj plohi. Razlozi za
to su uglavnom trojaki. Prvi razlog je struktura , koja je na pokusnoj
plohi »Stari Zaturni« preborna za razliku od nepravilne strukture
u »Jaslama I« (vidi sliku br. 2). Drugi je razlog obrast sastojine, t. j .
temeljnica , koja je na prvoj pokusnoj plohi pala na iznos od 23´8
m2/ha, dok u »Jaslama I« ona iznosi ?>5´1 m2/ha. Treći razlog leži u tome,
što na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« jela raste u sm j es i s bukvom
(jela 07, bukva 0´3), a u »Jaslama I« imamo čistu jelovu sastojinu sa
jedva oko 3% bukovine.


Usporedimo li rezultate s pokusnih ploha »Belevine« i »Tuški Laz«,
vidjet ćemo, da je visinski i debljinski prirast, pa također, da je i postotak
gromadnog prirasta veći na pokusnoj plohi »Belevine« nego na
plohi »Tuški Laz«. No apsolutni prosječni godišnji prirast drvne mase
gotovo je isti na obje plohe; on iznosi 9´8 m3/ha na pokusnoj plohi »Belevine
«, a lO´O m3/ha na pokusnoj plohi »Tuški Laz« (vidi tabelu br. 6).
I jedna i druga pokusna ploha odbacuje, dakle, gotovo jednak prosječni
godišnji prirast jelovine od 10 ma/ha, samo s tom razlikom, što se na
pokusnoj plohi »Belevine« taj prirast stvara na drvnoj masi od 407 m3/ha,
a na pokusnoj plohi »Tuški Laz« na drvnoj masi od 595 m3/ha. Kakve li
razlike! Drvna masa na prvoj pokusnoj plohi prirašćuje za 2´4%, a na
drugoj za 1"7% godišnje. Iz toga izlazi, da podržavanje drvne mase od
600 m:i/ha na pokusnoj plohi u »Tuškom Lazu« nije ekonomično, jer se
jednako veliki prirast dade polučiti drvnom masom od 400 ms/ha u prebornoj
strukturi i jer razlike u prosječnoj širini godova na obe plohe
nisu velike. Prosječna širina goda na pokusnoj plohi »Tuški Laz« iznosi
1´61 mm, a na pokusnoj plohi »Belevine« 1´86 mm. štoviše, prosječna
godišnja produkcija na pokusnoj plohi »Belevine« nešto je veća od one
na pokusnoj plohi »Tuški Laz«, jer je prosječni godišnji priliv
jelovih stabala po hektaru 3´3 puta veći na pokusnoj plohi
»Belevine«. Dakle, ne samo, da je pokusna ploha »Belevine« produktivnija,
na njoj je — pored toga — osigurana trajna regeneracija šume,
što kod pokusne plohe »Tuški Laz« nije postignuto, jer prosječni godišnji
priliv jelovih stabala po hektaru doseže ondje jedva jednu četvrtinu kubika,
čemu možemo pripisati veću produktivnost pokusne plohe »Belevine
«? Jedino strukturi i temeljnici, jer su svi ostali faktori na obje
plohe jednaki! Preborna struktura i temeljnica od 34´2
nrv´ha omogućuju veću produktivnost i trajnu regeneraciju šume na pokusnoj
plohi »Belevine«.


Ako sad usporedimo rezultate s pokusnih ploha »Jasle I« i »Belevine
«, vidimo, da jela bolje prirašćuje u debljinu i u visinu na pokusnoj
plohi »Belevine«. To je protiv svakog očekivanja, jer su temeljnice obih
ploha podjednake, a svi ostali faktori — osim strukture — nepovoljniji
su na pokusnoj plohi »Belevine«; pokusna ploha »Jasle I« nalazi se na
prvom, a pokusna ploha »Belevine« na drugom stojbinskom bonitetu po
sur i ću (vidi tabelu br. 1). Imajući to pred očima, dolazimo do zaključka,
da jedino preborna struktura pokusne plohe »Belevine«
može biti razlog za veći visinski i debljinski prirast od onoga u »Jaslama
I«.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 62     <-- 62 -->        PDF

Kompariramo li pokusnu plohu »Stari Zaturni« sa pokusnom plohom
»Belevine«, utvrdit ćemo, da je na prvoj pokusnoj plohi debljinski i visinski
prirast veći. Iz tabele br. 4 i iz slike br. 4 vidimo i to, da debljinski
prirast jele na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« pokazuje tendenciju
rastenja čak i kod prsnog promjera od 75 cm za razliku od pokusne plohe
»Belevine«, gdje debljinski prirast jele postiže svoju kulminaciju kod
65 cm p. p., kao i na ostalim pokusnim plohama. Na pokusnoj plohi »Stari
Zaturni« jelova stabla debela 65 cm p. p. t r i put a viš e prirašćuju
u visinu, a gotovo dva puta više u debljinu, nego isto tako
debela jelova stabla na pokusnoj plohi »Belevine«. Što nam kažu rezultati
s pokusne plohe »Stari Zaturni« ? Ti su rezultati dokaz, da se u fitocenozi
jele i rebrače može izgospodariti takva struktura i takva smjesa
vrsta drveća, u kojoj jela prirašćuje u debljinu onako, kako je to svojstveno
za nju u fitocenozi bukve i jele na vapnenoj podlozi.9 Zato ćemo
pri prvoj prebomoj sječi na pokusnoj plohi »Belevine« paziti na to, da
postojeću prebornu strukturu popravimo, pa ćemo nešto jače zahvatiti
u debljinske stepene od 40, 50 i 65 cm, u kojima ima više stabala nego
što bi ih trebalo biti (vidi grafikon na slici br. 2).


Ako pogledamo tabelu br. 6 o prosječnom godišnjem volumnom prirastu
i o postoku toga prirasta, dolazimo do zaključka, da je pokusna
ploha »Belevine« najproduktivnija. Ona nam predočuje stanje preborne
sastojine prij e sječe . Dakako, da to stanje nije potpuno normalno,
ali se ono može lako postignuti.


Pokusna ploha »Stari Zaturni« nije najproduktivnija, premda ima
najveći postotak prirasta. Na toj je plohi drvna masa suviše smanjena,
tako da ondje gubimo svake godine nekoliko kubnih metara prirasta.
Veliki postotak prirasta od 3´6 nije sam po sebi dovoljan za prosuđivanje
produktivnosti, nego treba istovremeno voditi računa o apsolutnom prirastu.
A taj je na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« najmanji. Pokusna
ploha »Stari Zaturni« predočuje nam prebornu sastojinu poslij e
sječ e s tom napomenom, da je zadnja sječa bila prejaka.


Iz ove diskusije jasno izlazi dvije konstatacije, prva, da se u fitocenozi
jele i rebrače može izgospodariti preborna struktura i, druga, da
je takva šuma produktivnija od postojećih gospodarskih oblika šume u
toj fitocenozi. Prema tome postoje opravdani razlozi, da se sadašnje
nepravilne (prelazne) strukture u fitocenozi jele i
rebrače postepeno pretvaraju u preborne. Pritom se
nameće pitanje, kako to izvršiti? Za to se ne mogu dati recepti, koji bi
mogli vrijediti u svim slučajevima. No mogu se pružiti neke općenite
smjernice. Te se smjernice sastoje u ovom. Pri doznačivanju jelovih stabala
za sječu u fitocenozi jele i rebrače treba paziti na to, da se ne
doznačuju samo stabla deblja od 60 cm p. p. Baš protivno, doznačivati
valja uglavnom srednje debela jelova stabla, jer su obično ta stabla
nagomilana u većoj mjeri, nego što bi bilo potrebno. To se lijepo vidi na
pokusnim plohama »Jasle I« i »Tuški Laz«, koje su tipične za fitocenozu
jele i rebrače. Grafikoni na slici br. 2 daju nam uvid u to, što bi trebalo


9 Na temelju analize 3.278 izvrtaka izbušenih sa 1.872 jelova stabla u četiri
pokusne plohe (»Ruhač», »Lisičine 6 a«, »Lisičine 6 b« i »Kupjacki Vrh«) fitocenoze
bukve i jele (Fagetum — Abietetosum, Horv.) utvrdio sam, da debljinski prirast jele
u toj fitocenozi ne kulminira prosječn o prije 80. cm prsnog promjera.


100




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 63     <-- 63 -->        PDF

raditi na tim pokusnim plohama, da se dobije onakva struktura, kakvu
imaju pokusne plohe »Stari Zaturni« i »Belevine«. Na pokusnoj plohi
»Jasle I« valjalo bi u prvom redu doznačivati jelova stabla od 30 do 50
cm p. p., jer su ta stabla ondje previše zastupana. Dakako, da ćemo
doznačiti i po koje deblje i tanje stablo, ako je ono oštećeno, bolesno ili
ako ima slabo razvijenu krošnju. No zdrava, debela, jelova stabla s lijepo
razvijenom krošnjom ne ćemo doznačivati, jer ta stabla najjače prirašćuju.
Na pokusnoj plohi »Tuški Laz« postupit ćemo analogno. Doznaku
ćemo skoncentrirati na debljinske stepene od 35 do 55 cm p. p., jer u tim
stepenima ima više stabala nego što bi ih trebalo biti u prebornoj strukturi.
Doznačit ćemo ovdje ondje po koje tanje jelovo stablo i po koje
jelovo stabla deblje od 55 cm p. p., ako je bolesno, oštećeno ili ako mu
je prirast počeo opadati. Zašto ne treba doznačivati zdrave, debele jele?
Odgovor na to pitanje daju nam ova istraživanja, koja su pokazala, da
jela u navedenoj fitocenozi prosječn o najjače prirašćuje kod prsnog
promjera od 65 cm, pa dapače i kod većeg prsnog promjera u prebornoj
strukturi s bukvom.


Na temelju razmatranja naših rezultata (vidi tabelu br. 6) vidimo,
da je temeljnic a od 34´2 m2/ha na pokusnoj plohi »Belevine« u
usporedbi s temeljnicama na ostalim pokusnim plohama najpovolj nij
a s obzirom na produkciju drvne mase i s obzirom na regeneraciju
šume.10 Stoga smatram, da bi temeljnicu od 34´0 m2/ha mogli zasad uzeti
kao optimalnu temeljnicu prije sječe.u šumi jele i
rebrače na II. stojbinskom bonitetu.11 Na I. stojbinskom
bonitetu bit će, naravno, normalna temeljnica nešto veća, no ne bi smjela
preći 37 m2/ha.


Ako usvojimo intenzitet preborne sječe od 25% kao maksimum sječe,
onda minimalna temeljnica, koja bi morala ostati poslije


10 Optimalna temeljnica, do koje smo došli eksperimentalnim istraživanjima, ne
razlikuje se mnogo od G a z i n o v e normale. G a z i n je izveo svoju normalu na
temelju korelacije prsnog promjera (d) i promjera projekcije krošnje (D). U jelovim
prebornim šumama Vogeza i Jure utvrđena je cva korelacija:


1) ~ 15
Kvadriramo li lijevu i desnu stranu, dobivamo:


d2 x K


ds


U5
1 a ," 225 x 4´ D*X| 225


d 2X-^ = D5xlxA


Ako uzmemo u razmatranje površinu šume od jednog hektara, onda je D = 100
metara, pa dobivamo, da je normalna temeljnica 34´9 m2/ha. Kako u prebornoj šumi
jelov mladik može uspijevati među debljim stablima, normalna temeljnica od 35 m2/ha
može se povećati na iznos od 37 m2/ha.


U novije vrijeme utvrđene su u Francuskoj modernije normale, koje
se mogu naći na str. 358. Šumarskog lista br. 10/11 od 1952, gdje se vidi, da normalna
temeljnica na najboljim stojbinama iznosi 35´4 m2/ha!


11 Temeljnici od 34´0 m2/ha odgovara drvna masa od 400 m3/ha. Ako tu masu
usvojimo zasad kao normalnu drvnu masu preborne sastojine
prije sječe u »Belevinama«, onda bi normalna drvna zaliha (V) ondje
morala iznositi:


101




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 64     <-- 64 -->        PDF

sječe u prebornim jelovim šumama, iznosi 26—28 m2/ha ili okruglo 27
m2/ha. Ističem, da se navedene temeljnice odnose na stabla deblja od
175 cm prsnog promjera.


Kod preborne sječe u fitocenozi jele i rebrače trebalo bi, prema tome,
imati na umu dva momenta. Prvo, da intenzitet preborne sječe redovno
ne bude veći od 25% i, drugo, da temeljnica poslije sječe ne bude manja
od 27 m2/ha. Držeći se tih ograničenja intenzitet preborne sječe (i) možemo
izračunati po formuli:


m"


^(´-roi?)xl00


Po formuli (10), a na osnovu utvrđenog postotka prirasta (p) dobivamo
ove intenzitete preborne sječe: oko 9% za pokusne plohe »Belevine
« i »Jasle I« uz ophodnjicu od 5 godina, a oko 18% za iste plohe kod
ophodnjice od 10 godina. Ove intenzitete sječe ne treba korigirati, jer se
radi o sastojinama, kojima se temeljnica mnogo ne razlikuje od optimalne.


Za pokusnu plohu »Tuški Laz« dobivamo po formuli (10) na bazi
utvrđenog postotka prirasta intenzitet preborne sječe oko 7% za ophodnjicu
od 5 godina, a oko 14% za ophodnjicu od 10 godina. Kako se ovdje
radi o sastojini, koja ima mnogo veću temeljnicu od optimalne, izračunate
intenzitete sječe treba povećati na iznos od 20 do 25%.


Za pokusnu plohu »Stari Zaturni« nema smisla izračunavati intenzitet
preborne sječe, jer je temeljnica spala na iznos manji od minimuma.
Potpunosti radi spominjem, da je Ker n (1916., str. 113. i 114.)
predlagao za čiste jelike na I. stojbinskom bonitetu (biv. z. z. Crni Lug


— današnja fitocenoza jele i rebrače) normalnu temeljnicu od 52´7 m2/ha
prije sječe, odnosno 36´6 m2/ha poslije sječe. Tako visoke
temeljnice, kakve su predlagali naši stari taksatori (Ker n i Jova n o-
v a c) ne osiguravaju dovoljan priliv stabala u sastojinu. Drugim riječima,
takve temeljnice ne omogućuju trajnu regeneraciju šuma. Možda
i u tome treba tražiti razlog, zašto u jelovim šumama Gorskog Kotara
nema dovoljno pomladka i mladika. U jelovim sastojinama s velikom temeljnicom,
kakva je na pr. na pokusnoj plohi u »Tuškom Lazu« (g = 44´7
m2/ha), zapaženo je zakiseljavanje i degradiranje tla. To dokazuje pH,
koji je u toj plohi pao na iznos od 4. Sasvim je razumljivo, da je u takvoj
situaciji pomlađivanje šume vrlo otežano. Kao kontrast toj plohi navodimo
pokusnu plohu »Stari Zaturni«, gdje je aciditet tla smanjen zbog^
primjese bukovine; pH ondje iznosi 4´40, premda se radi o istoj podlozi13
i o> i i
a) za ophodnjicu od 5 godina: V, = 400 X r X -=- = 377 m3 ~ 380 m^/ha
C02 X 1´02° 5
JQ?1° 1 1
b) za ophodnjicu od 10 godina: V2 = 400 X ni X ^ = 360 m*!ha


0´02 X 1 0210 10
Izvod ovih formula već je publiciran (23). 12 Izvod ove formule može se naći u Šumarskom listu br. 9—10 od 1953. na


strani 379. i 380. 18 U navedenim pokusnim plohama pH je utvrđen pomoću Phillipsovo g
pH-metra u Zavodu za pedologiju Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zagrebu..


102




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 65     <-- 65 -->        PDF

Vrlo povoljan tok debljinskog i visinskog prirasta na pokusnoj plohi
»Stari Zaturni« (vidi sliku br. 4 i br. 5) ne treba pripisati jedino prebornoj
strukturi tamošnje sastojine, malenoj temeljnici i manjoj nadmorskoj
visini, nego i primjesi bukovine. Najdeblja jelova stabla
na toj plohi ne samo da vrlo dobro prirašćuju u debljinu i u visinu —
štoviše, ona su savršeno zdrava . Na pokusnoj plohi »Stari Zaturni«
uopće nije primjećena imela, za razliku od ostalih triju ploha, na kojima
se tu i tamo viđaju jelova stabla zaražena imelom. To je pored ostaloga
također uzrok slabijeg visinskog prirasta na tim trima pokusnim plohama.
Ako pogledamo visinske krivulje na slici br. 5, vidjet ćemo, da su
one pri kraju položite, izuzevši visinsku krivulju u »Starim Zaturnima«.
To je odraz sadašnjeg stanja na terenu: u »Starim Zaturnima«, t. j . u
mješovitoj sastojini jele i bukve, tanka i debela jelova stabla imaju
zdravu, čunjasto razvijenu krošnju sa izrazitim terminalnim vrhom; na
ostalim pokusnim plohama, t. j . u čistim jelicima, ima naprotiv dosta
debelih i srednje debelih jelovih stabala sa gnjezdastom krošnjom, zaraženom
imelom. Naravno da se to očituje u visinskom prirastu, koji je
kod debelih stabala u »Jaslama I«, »Tuškom Lazu« i »Belevinama« pao
na iznos od nekoliko centimetara godišnje za razliku od visinskog prirasta
u »Starim Zaturnima«, gdje i kod debelih jelovih stabala taj prirast
doseže iznos od 20 cm godišnje (vidi visinsko-prirasne krivulje na
si. 5). Na temelju toga, kao i u vezi sa svim onim, što smo već naprijed
spomenuli, izlazi, da bi čiste jelike u fitocenozi jele i rebrače trebalo postepeno
pretvarati u mješovite sastojine jele i bukve. Pritom se ipak ne
bi smjelo ići predaleko, te bi primjesu bukovine od oko 20% trebalo smatrati
gornjom granicom. U protivnom ćemo slučaju znatno smanjiti rentabilnost
tih šuma. Zato ćemo pri prvoj prebornoj sječi nešto sniziti postotak
bukovine na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« i tako očistiti plohu
od bukovih stabala lošeg uzrasta. Na ostalim plohama nastojat ćemo
povećati postotak bukovine.


Daljna će istraživanja pokazati, koja se primjesa bukovine može
smatrati optimalnom u jelicima fitocenoze jele i rebrače. Radi potpunosti
ovdje spominjem Schaeffera, Gazina i D´Alverny (1930.,
str. 63.), koji misle, da u jelicima Jure i Vogeza bukovina ne treba da
prijeđe 15% od ukupne drvne mase. Dengle r (1930., str. 350.) smatra,
da taj postotak ne smije biti veći od 20—30..


Od čistih jelika u fitocenozi jele i rebrače nije teško dobiti mješovite
sastojine jele i bukve, čini se, da nam sama priroda pomaže u tome
pravcu. U jelicima spomenute fitocenoze bukov se podmladak naseljuje
obilato sam od sebe. To je u posljednje vrijeme primjećeno na terenu
i u nekoliko je navrata zabilježeno u literaturi (šafar , 1949). Iz grafikona
o strukturi na slici br. 2 lijepo se vidi obilje bukovog mladika na
našim pokusnim plohama tako, da bi čovjek mogao u prvi čas pomisliti
da će bukva istisnuti jelu u navedenoj fitocenozi. Međutim mi smo na
terenu vidjeli i obrnutu, doduše, rjeđu pojavu, da se jelov pomladak rado
naseljuje pod bukov mladik (»Belevine« VII, 1, f; sastojine nedaleko
ž. st. Zaselina). Ta je činjenica u našoj literaturi također konstatirana
(Šafar , 1949., str. 207.), a potvrđena je i u drugim zemljama (Perrin
, 1952., str. 200. i 201.). Bukva u mladosti brže prirašćuje u visinu
nego jela (P e t r a č i ć, 1925., str. 286., Dengler, 1930., 258., Per




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 66     <-- 66 -->        PDF

r i n, 1952,., str. 127.), što smo ponovno utvrdili na pokusnoj plohi »Tuški
Laz«. Stoga je sasvim razumljivo, da će u nekim prilikama bukva u
prvo vrijeme nadvladati jelu, no kasnije jela može dostići bukvu, pa je
može prestići i što više potpuno istisnuti. Imajući pred očima različit tok
visinskog prirasta jele i bukve s jedne strane i razvoj prebornih šuma
u Gorskom Kotaru (M i 1 a s,~ 1949), s druge strane, morat ćemo mjestimično
pomagati jelu, mjestimično bukvu, da bismo spriječili stvaranje
čistih sastojina, koje su karakteristične za silikatnu podlogu Gorskog
Kotara: fitocenoza jele i rebrače (Abieto- Blechnetum Horv.) i fitocenoza
bukve i rebrače (Fageto-Blechnetum ili Fagetum silicicolum Horv.).
Prva dolazi na nešto višim, a druge na nešto nižim nadmorskim visinama.


(Vidi fitocenološku kartu Gorskog Kotara od prof. I. Horvata. ) Poželjno
bi bilo, da se areal jele proširi u sadašnju fitocenozu bukve i rebrače,
a da se areal bukve proširi u.sadašnju fitocenozu jele i rebrače.
Na taj ćemo način uzgojiti otporniju, zdraviju i ekonomičniju mješovitu
šumu jele i bukve na glinenim tlima Gorskog Kotara. Proširenje bukve
u sastojine fitocenoze jele i rebrače vrši se samo od sebe, pa ćemo u većini
slučaja pomagati jelu. Proširenje jele u bukove sastojine fitocenoze
bukve i rebrače nije tako obilno. Zato ćemo to pospješiti umjetno. Dalja
istraživanja treba da odgovore na pitanje, do koje granice ima smisla
proširivati areal jele. Za Francusku je Ro l (1987) utvrdio, da se
»enresinement«14 (pretvaranje niskih i srednjih listopadnih šuma u jelove
šume) može uspješno vršiti svuda, gdje Matronneo v stepen
suhoće15 nije manji od 50 i gdje je prosječna godišnja temperatura niža
od 8° C. Radi ilustracije ističem, da Matronneo v stepen suhoće na
našim pokusnim plohama prelazi broj od 100.


Na hladnim i vlažnim glinenim tlima Gorskog Kotara i na mrazištima
bilo bi dobro proširiti smreku i to svojtu obične smreke Pice a
excelsa var. viminalis, koja u fitocenozi jele i rebrače od prirode
dolazi.


Završavajući ova razmatranja, sažet ćemo u nekoliko točaka glavne
smjernice za gospodarenje u fitocenozi jele i rebrače:


1. sadašnju strukturu jelovih sastojina postepeno
prevesti u prebornu;
2. sadašnje temeljnice postepeno svesti na optimalnu
od 34 do 37 m2 po hektaru;
3. čiste jelove sastojine postepeno prevesti u
mješovite jelove i bukove sa maksimalnom primjesom
bukve do 20% ;
4. vršiti prebornu sječu tako, da budu zadovoljena
dva uvjeta, prvo, da intenzitet sječe ne pri14
Francuzi također nemaju dovoljno crnogoričnih šuma za pokriće svojih potreba.
Stoga proširuju areal jele. Vidi o tome podrobnije u Šumarskom listu br. 11
od 1953. na str. 478—481.


I kod nas bi trebalo proširivati areal jele ne samo u fitocenozi bukve i rebrače,
nego i u ostalim bukovim šumama Gorskog Kotara to više, što su već i naši stručnjaci
dali poticaj za to (Milas, 1949.).


15 Matronneo v stepen suhoće-definiran je kvocijentom između prosječne
količine oborina, iskazane u milimetrima, i prosječne godišnje temperature, iskazane
u stupnjevima Celziusa, uvećane za 10.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 67     <-- 67 -->        PDF

jede 25% (samo iznimno 30%) i, drugo, da temeljnica poslije
sječe ne padne ispod 27 m2/ha.
Razlozi, koji govore za ovakav način gospodarenja u ficenozi jele


i rebrače, sastoje se u tome, što ćemo na taj način:
a) povećati produkciju drvne mase;
b) osigurati trajnu regeneraciju šume;
c) postignuti zdravije i otpornije sastojine;
d) osigurati kontinuitet prihoda.
Pored navedenih razloga, koji govore u prilog prebornom gospoda


renju u fitocenozi jele i rebrače, treba istaknuti još i to, da sadašnjem
stanju jelovih sastojina u Gorskom Kotaru najbolje odgovara takvo
gospodarenje. U gotovo svim tim sastojinama sklop je potpuno prekinut,
a regeneracija je u toku, tako da je danas za te sastojine preborno gospodarenje
nužna posljedica njihova stanja.


Jedini ozbiljan prigovo r prebornom gospodarenju u fitocenozi
jele i rebrače jest to, da takvim gospodarenjem ne ćemo postići tako
čistu i kvalitetnu oblovinu, kao u jednodobnoj šumi.


Iz tabele br. 6 vidimo, da pokusna ploha »Tuški Laz« ima od svih
ploha jelovinu najbolje kvalitete, jer je prosječni godišnji
debljinski prirast jele na toj plohi 3´22 mm — 1*16 mm, što znači pro sječnu
širinu goda od 1´61 mm. No iz iste tabele vidi se i to, da
je na pokusnoj plohi »Tuški Laz« postotak volumnog prirasta najmanji
(p= 17%). Kao kontrast tome ističemo pokusnu plohu »Stari Zaturni«.
koja ima od svih navedenih ploha jelovinu najslabije kvalitete
, jer je ondje prosječni godišnji debljinski prirast jele 5"60 mm ±
± 1´79 mm, što znači prosječnu širinu goda od 2´80 mm, i jer
je ondje jelovina najgranatija i najkvrgavija. Postotak
volumnog prirasta na pokusnoj plohi »Stari Zaturni«
dosegnuo je iznos od 3´6. Pokusna ploha »Tuški Laz« je najgušća
(g = 44´7 m2/ha) i najbliža je jednobojnoj sastojini za razliku od pokusne
plohe »Stari Zaturni«, koja je najrjeđa (g = 23´8m2/ha), a ima
prebornu strukturu. Pred nama su bile, prema tome, dvije mogućnosti:
manji postotak prirasta, ali bolja kvaliteta oblovine
(visoka regularna šuma) ili veći postotak prirasta,
ali slabija kvaliteta oblovine (visoka preborna
šuma).


Imajući pred očima sve razloge, koje smo već naprijed nabrojili, mi
smo se opredijelili za drugu mogućnost, jer ona ima veće prednosti
nego prva u fitocenozi jele i rebrače fakultetske šumarije Zale s
i n a. No kod toga bi ipak trebalo voditi računa o tome, kako bi uklonili
ili barem smanjili nedostatke prebornog gospodarenja s obzirom na slabiju
kvalitetu deblovine u prebornoj šumi. Za to postoje uglavnom dvije
mogućnosti. Prvo su kratke ophodnjice, odnosno maleni
intenziteti sječe. Drugo je preborna grupimična sječa.
Kratke ophodnjice, t. j . maleni intenziteti sječe, sprečavaju stvaranje
okružljivosti i djeluju na povećanje finoće drveta. Grupimična preborna
sječa ne dozvoljava preveliko razvijanje granjevine, a povoljno utječe na
kvalitetu deblovine i na njezinu punodrvnost. Osim toga, grupimična preborna
sječa u fitocenozi jele i rebrače omogućuje uspješniju regeneraciju.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 68     <-- 68 -->        PDF

ZAKLJUČAK


1. Prosječni godišnji debljinski prirast jele iznosi:
a) na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« . . 5´60 mm ± 1´79 mm;
b) na pokusnoj plohi »Jasle I« 3´73mm± l´26mm;
c) na pokusnoj plohi »Belevine« ... . 3´72 mm ± 1"41 mm;
d) na pokusnoj plohi »Tuški Laz« ... . 3´22 mm ± 115 mm.


Maksimalni prosječni godišnji debljinski priras
t imaj u jelova stabla prsnog promjera od 65 cm, izuzevši pokusnu
plohu »Stari Zaturni« ,na kojoj je utvrđen maksimalni prosječni
godišnji debljinski prirast na jelovim stablima prsnog promjera od
75 cm (vidi tabelu br. 4 i sliku br. 4).


2. Maksimalni prosječni godišnji visinski prirast jele iznosi:
a) na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« 29 cm;
b) na pokusnoj plohi »Jasle I« 20 cm;
c) na pokusnoj plohi »Belevine« . 22 cm;
d) na pokusnoj plohi »Tuški Laz« 17 cm.


Navedeni maksimalni prosječni godišnji visinski prirast imaju jelova
stabla prsnog promjera od 25 cm (pokusne plohe »Belevine« i »Tuški
Laz«) i 30 cm (pokusne plohe »Stari Zaturni« i »Jasle I«) (vidi tabelu
br. 5 i sliku br. 5).


Kod prsnog promjera od 65 cm jela prosječno godišnje priraste
u visinu:


c) na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« 20 cm;
b) na pokusnoj plohi »Jasle I« . 5 cm;
c) na pokusnoj plohi »Belevine« 8 cm;
d) na pokusnoj plohi »Tuški Laz« . 5 cm.


3. Prosječni godišnji volumni prirast jelovine po hektaru iznosi:
a) na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« ... . 8´4 m3 ili3´6% ;
b) na pokusnoj plohi »Jasle I« -. 11´2 m3 ili 2´2% ;
c). na pokusnoj plohi »Belevine« 9´8 m3 ili 2´4% ;
d) na pokusnoj plohi »Tuški Laz« lO´O m3 ili 1*7%.


4. Na temelju komparacije dobivenih rezultata u navedene četiri pokusne
plohe izlazi, da bi u fitocenozi jele i rebrače trebalo:
a) sadanju strukturu jelovih sastojina postepeno prevesti u prebornu;
b) sadanje temeljnice postepeno svesti na optimalnu temeljnicu
od 34 do 37 m2/ha.
c) Čiste jelove sastojine postepeno prevesti u mješovite jelove i bukove
s maksimalnom premjesom bukve do 20%.
d) vršiti prebornu sječu tako, da budu zadovoljena dva uvjeta, prvo,
da intenzitet sječe ne prijeđe 25% (samo izuzetno 30%) i, drugo, da
temeljnica poslije sječe ne padne ispod 27 m2/ha.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 69     <-- 69 -->        PDF

LITERATURA:


1. B i o 11 e y H. E.: L´amenagement des f orets, Paris 1922.
2. Bourgeno t L.: Un portrait de Gurnaud, Bulletin trimestriel de la Societe
Forestiere de Franche — Comte, Lyon 1950.
3. Bruce-Schumacher: Forest Mensuration, London 1942.
4. Chapman-Meyer: Forest Mensuration, London 1942.
. Dannecke r D.: Das Plenterprinzip in Siidwestdeutschland, Schweizerische
Zeitschrift fiir Forstwesen, Zurich 1949.


6. Dengle r A.: Valdbau auf okologischer Grundlage, Berlin 1930.
7. E i c h o r n F.: Ertragstafeln fiir die Weisstanne, Berlin 1902.
8. F1 u r y Ph.: Untersuchungen iiber die Wachstumsverhaltnisse des Plenterwaldes,
Mitteilungen der Schweizerischen Anstalt fiir das forstliche Versuchswesen,
Zurich 1934.
9. Frančiškovi ć S.: Prilog proučavanju taksacionih elemenata u prebornim
šumama, Šumarski list, Zagreb 1938.
. Guinie r Ph.: Sapins et sapinieres ou la relativite en Sylviculture, Bulletin
de la Societe Forestiere de Franche — Comte et des Provinces de L´Est,
Lyon 1949.


11. Hawle y C. Ralph : The practise of Silviculture, New Haven 1950.
12. Hufnag l L.: Des Plenterwaldes Wirtschaftsziel, Normalbild und Einrichtung.
Centrallblatt fiir das gesamte Fortwesen, Wien 1939.
13. Horva t I.: Šumske zajednice Jugoslavije, Zagreb 1950.
14. H o r v a t I.: Istraživanje i kartiranje vegetacije planinskog skupa Risnjaka
i Snježnika, Šumarski list, Zagreb 1950.
. Horva t I.: Istraživanje i kartiranje vegetacije primorskih obronaka Zapadne
Hrvatske, Šumarski list, Zagreb 1951.


16. J o v a n o v a c A.: Važnost normale kod uređivanja prebornih šuma, Šumarski
list, Zagreb 1925.
17. K e r n A.: Praksa uređenja šuma u opće, a kod zem. zajednica napose,
Šumarski list, Zagreb 1916.
18. K 1 e p a c D.: O šumskoj proizvodnji u fakultetskoj šumi Zalesini, Glasnik
za šumske pokuse br. 11 (u štampi).
19. Kl ep ac D.: Istraživanja debljinskog prirasta u najraširenijim fitocenozama
Gorskog Kotara, Glasnik za šumske pokuse br. 12 (u štampi).
. Kl ep ac D.: Vrijeme prelaza, Šumarski list br. 1, Zagreb 1953.


21. Klepa c D.: Uređajne tablice, Šumarski list br. 4/5, Zagreb 1953.
22. K1 e p a c D.: Nekoliko formula za intenzitet sječe, Šumarski list br. 9/10,
Zagreb 1953.
23. K 1 e p a c D.: Osvrt na Simmonsovu i Mungerovu formulu, Šumarski list,
br. 12, Zagreb 1953.
24. K n u c h e 1 H.: Planung und Kontrolle im Forstbetrieb, Ziirich 1950.
. Leibundgu t H.: Valdauliche Untersuchungen iiber den Aufbau von
Plenterwaldern, Mitteilungen der Schweizerischen Anstalt fiir das forstliche Versuchswesen,
Ziirich 1945.


26. Leibundgu t H.: Femelschlag und Plenterung, Schweizerische Zeitschrift
fiir Forstwesen, Ziirich 1946.
27. L e v a k o v i ć A.: Dendrometrija, Zagreb 1922.
28. L o e t s c h F.: Massenzuwachsermittlung durch Bohrspanproben unter
Anwendung mathematisch-statistischer Methoden, Zeitschrift fiir Welt forstwirtschatf
16 (3) 1953.
.
29. Mali šumarski-tehnički priručnik, I. dio, Zagreb 1949.
. M i 1 a s B.: O uzgojnim radovima u prebornoj šumi obzirom na proizvodni
zadatak, Šumarski list, Zagreb 1948.


31. M i 1 a s B.: Razvoj prebornih šuma i smjernice rada na njihovoj obnovi
i njezi, Šumarski list, Zagreb 1949.
32. M i 1 e t i ć Ž.: Osnovi uređivanja prebirne šume, prva knjiga, Beograd 1950;
druga knjiga, Beograd 1951.
33. M i 1 e t i ć Ž.: Struktura i prinos teoretske normalne prebirne šume. Konstrukcija
(analiza) primjena, Zagreb 1952.


ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 70     <-- 70 -->        PDF

34. M it s eh eri i eh G.: Der Tannen-Fiehten- (Buehen)- Plenterwald, Freiburg
1952.
35. P e r r i n H.: Sylviculture, tome premier, Nancy 1952.
36. Pe t rači ć A.: Uzgajanje šume, I. dio, Zagreb 1925.
37. P o s k i n A.: Traite de Sylviculture, Gembeloux 1949.
38. Proda n M.: Messung der Waldbestande, Frankfurt/M 1951.
39. R o 1 R.: Contribution a l´etude de la repartition du sapin, Annales de
l´Ecole Nationale des Eaux et Forets, Nancy 1937.
40. Schaeffer, D´Alverny, Gazi: Sapinieres, Paris 1930.
41. Stamenkovi ć B.: Jedno od najaktuelnijih pitanja šumske privrede
FNRJ: usklađivanje potrošnje četinarskih prozivoda sa sečivim mogućnostima četinarskih
šuma, Šumarski list br. 9/10, Zagreb 1953.
42. Šafa r J.: Doznaka stabala u prebornim šumama, Šumarski list, Zagreb
1948.
43. Šafa r J.: Obnova četinjača posredstvom listača, Šumarski list, Zagreb
1949.
44. Šafa r J.: Prorede u prebornim šumama, Šumarski list, Zagreb 1949.
45. Š a f a r J.: Ugibanje i obnavljanje jele u prebornim šumama Gorskog Kotara,
Šumarski list, Zagreb 1951.
46. Šuri ć S.: Preborne sječe u neuređenim prebornim šumama i šumama tipa
prašume, Šumarski list 1933.
47. V a d e - m e cum du Forestier, Besangon 1951.
48. Vajd a Z.: Studija o prirodnom rasprostranjenju i rastu smreke u sastojinama
Gorskog Kotara, Šumarski list, Zagreb 1933.
49. J. Venet : Relations existant entre la qualite du bois et la largeur des
accroissements annuels, Revue forestiere franchise, Nancy 1953.
RESU M Š


RECHERCHES COMPARATIVES SUR L´ACCROISSEMENT DU DIAMETRE ,
DE LA HAUTEUR ET DU VOLUME DANS L´ASSOCIATION
D´»ABIETO-BLECHNETUM«


Dans le domaine de la Faculte forestiere de Zagreb, dit »ZA SE LI NA«, il
y a plusieurs associations. C´est l´association »Abieto-Blechnetum« (Horvat, 1950.),
qui y est la plus repandue. En realite, c´est une foret de sapins (ABIES ALBA MILL.)
sur un sol silico-humifere (pH = 40 — 4´5) caracterise par le tapis herbace suivant:
Blechnum spicant, Lycopodium annotinum, Lycopodium selago, Calamagrostis arundinacea,
Hieracium murorum, Luzula nemorosa, Dicranum scoparium, Polytrichum
attenuatum etc. Les arbustes ne sont pas nombreux; ce sont, en general, le Sorbus
aucuparia, le Rubus ideus et une assez grande quantity de semis, de gaulis et de
perehis de hetres, mais moins de sapins.


Cette association est tres repandue dans la region du »Gorski Kotar«, dans la
Croatie oceidentale.
La question qui se pose aujourd´hui est de ehoisir une forme d´exploitation dans
l´association »Abieto-Blechnetum«.


Pour resoudre ce probleme nous allons etudier 1´accroissement du sapin, specialement
1´accroissement du di a metre, 1´accroissement en hauteur
et 1´accroissement du volume dans les differentes places d´essai.
Apres avoir compare les resultats obtenus, nous choisirons le mode de traitenent dans
cette association.


Nous avons choisi quatre places d´essai dans notre domaine. On peut voir leur
situation sur la figure No. 1. La statistique generale de ces places d´essai se trouve
dans le tableau No. 1. La structure des peuplements est presentee sur la figure No. 2.


II est evident qu´il s´agit de quatre peuplements: — »BELEVINE« et »STARI
ZATURNI« sont des futaies jardinees; »JASLE« et »TUŠKI LAZ« sont intermediaires
entre la futaie reguliere et la futaie jardinee, ce qui est caracteristique pour
des peuplements de sapins dans l´association »Abieto-Blechnetum«. Les places d´essai
de »Belevine« et de »Tuški Laz« se trouvent dans la meme station. Les places d´essai
de »Stari Zaturni« et de »Jasle« se trouvent dans la meilleure station. La surface




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 71     <-- 71 -->        PDF

terriere dans ces places d´essai est tres variee. Celle de »Tuški Laz» est la plus grande
(g = 44´7 m2/ha) et celle de »Stari Zaturni« la plus petite (g = 23´8 m2/ha). Dans
les deux autres (»Jasle« et »Belevine«) elle est a peu pres la meme.


Pour determiner 1´accroissement du sapin, nous avons employe la methode de
sondage avec la tariere de Pressler . Nous avons pris 1267 echantillons de bob
(carottes de bois) sur les 1267 tiges de sapins (voir le tableau No. 2). En meme
temps, nous avons mesure 1319 hauteurs de sapins avec le dendrometre de Blum e-
L e i s s.


D´apres l´analyse des echantillons pris, nous avons pu determiner 1´accrois sement
annuel moyen du dia metre, exprime par les equations suivantes:


a) dans la place d´essai »Stari Zaturni«:


y = 1´23901 -t- 015392 x — 0´00048 x2 (6)


b) dans la place d´essai »Jasle I«:


y = —0-12040 + 0-16156 x —0-00128 x2 (7)


c) dans la place d´essai: »Belevine«:


y = 0-83324 + 0-13122 x — 0-00098 x2 (8)


d) dans la place d´essai »Tuški -Laz«:


y = 0-26030 + 0-11423 x —0-00087 x2 (9)


Dans ces formules (y) signifie I´accroissement annuel moyen du diametre a
hauteur d´homme en millimetres; (x) signifie le diametre a hauteur d´homme en
centimetres.


Selon ces formules nous avons obtenu les chifres sur I´accroissement du diametre
(Y = Mr), qui se trouvent dans le tableau No. 4.
Apres avoir determine I´accroissement annuel moyen du diametre relatif a chacune
des categories de diametre, nous avons calcule le temp s de pass a go


moyen (T r= rjrj- Les courbes du temps de passage et de I´accroissement du dime


tre pour la sapin sont presentees dans la figure No. (p. 95).
Selon les formules (1), (2) et (3), nous avons determine I´accroissemen t
moyen annuel en hauteur (AH) pour le sapin. Dans ces formules: (H)
signifie la hauteur totale et (Tr) signifie le temps de passage moyen. En realite,
c´est la formule de Lachaussee , employee pour determiner I´accroissement en
hauteur (voir la figure No. 3). On trouvera les resultats sur I´accroissement en hauteur
dans le tableau No. 5. Ces resultats sont presentes sur la figure No. 5, ou la
ligne epaisse represente la courbe de I´accroissement moyen annuel en hauteur pour
le sapin dans les differentes places d´essai, (p. 97).
En nous basant sur les tarifs d´amenagement, nous avons determine I´accro issement
en volume grace au temps de passage d´apres la methode que nous
avons decrite dans un article intitule »Vrijeme prelaza« (»Temps de passage«), Šumarski
List No. 1, Zagreb 1953. Dans le tableau No. 6 se trouvent les resultats sur
I´accroissement moyen annuel en volume, (p. 93).
Apres discussion et comparaison des resultats sur I´accroissement du sapin dans
les differentes places d´essai, nous nous trouvons devant l´alternative suivante:
futai e jardine e avec accroissement plus grand, mais bois moindre qualite, ou
bien futai e regulier e avec accroissement moins grand, mais avec qualite de
bois meilleure. Dans la place d´essai de »Stari Zaturni« le taux d´accroissement est de
3´6°/o; la largeur moyenne des cernes est de 2´8 mm ± 0´89mm; I´accroissement moyen
annuel du diametre est en constante augmentation (voir la figure No. 4); I´accroissement
moyen annuel en hauteurs est a peu pres de vingt centimetres chez les gros
sapins (voir la figure No. 5); le passage a la futaie s´eleve aim 3 par hectare et
par an. Dans la place d´essai de »Tuški Laz« le taux d´accroissement est de 1*7%;
la largeur moyenne des cernes est de 1´6 mm ± 0´57 mm; I´accroissement moyen
annuel du diametre baisse chez les sapins plus gros de 0´65 metres a hauteur d´homme
(voir la figure No. 4); I´accroissement moyen annuel en hauteur est a peu pres
de 5 centimetres chez les gros sapins; le passage a la futaie est de 0´25 m3 par hectare
et par an.




ŠUMARSKI LIST 2-3/1954 str. 72     <-- 72 -->        PDF

La place d´essai la plus favorable est celle de »Belevine« avec une surface terriere
de 34´2 m2 et avec un volume sur pied de 400 m3 par hectare avant la coupe.


Respectons les facteurs biologique et l´accroissement plus grand et prenons la
futai e jardinee . Pour produire meilleure qualite de bois, il serait preferable
de faire la coupe jardinatoire par trouees. Pour ameliorer les conditions du sol, il
serait preferable d´augmenter le pourcentage de hetres dans cette association, ce qui
se produit d´alleurs spontanements dans les peuplements clairs.


O NEKIM EKONOMSKIM PROBLEMIMA ŠUMSKE PROIZVODNJE
(PROIZVODNJE DRVETA NA PANJU)
KOD ŠUMSKIH GAZDINSTAVA


Ing. Nenad Prokopljević — Beograd


P
P
rirodni i tehnički uslovi šumske proizvodnje (proizvodnje drveta na
panju) kod šumskih gazdinstava (narodnih republika) vrlo su različiti.
Te razlike ogledaju se u sleđećem:
prvo, u šumskim površinama: obraslim i neobraslim: stabilnim1
i nestabilnim2 šumama; aktivnim3 i pasivnim4 šumama; ekonomskim5
šumama; tipovima šuma: visoke jednodobne, preborne i niske
šume; strukturi šuma: vrste drveća, sklop, obrast i si.;


drugo, u drvnim zalihama: po količini — ukupno i po 1 ha,


— po strukturi: starosti i debljinama; po vrstama drveća; po kvalitetu;
po lokaciji i si.;
treće, u šumskoj proizvodnji: po količini prirasta (šumskog
proizvoda) i etata (prinosa) — ukupno i po 1 ha, — po strukturi:
vrstama drveća; po kvalitetu; po lokaciji i si.; i napokon


četvrto, u tehničkoj opremljenosti: komunikacijama,
zgradama i tehničkim objektima za melioraciju i zaštitu šuma.


Pomenute razlike imaju za posledicu nejednake ekonomske odnose:
različitu realizaciju proizvodnje (ukupni prihod) i nejednake cene drveta
na panju (prodajne cene proizvođača). Drugim recima, svako šumsko
gazdinstvo (narodna republika) kao ekonomska jedinica, ima — usled
pomenutih razlika, — svoju cenu drveta na panju odnosno prosečnu šumsku
taksu ili prosečnu diferencijalnu rentu položaja po 1 m*.


Ekonomske nejednakosti i razlike u cenama drveta na panju kod
šumskih gazdinstava (narodnih republika) posledica su pomenutih prirodnih
i tehničkih uslova, istorijskog razvoja i ekonomskih zakona.


Prema ovim poslednjim, cena drveta na panju kod šumskih gazdinstava
(narodnih republika) ne formira se na način kao u industriji —
prema prosečnim društvenim uslovima proizvodnje (društveno potreb


1 Šume u kojima nema potrebe za merama veštačke obnove koje, dakle, ne dolaze
u obzir za obnovu šuma;
2 Šume u kojima je dendroflora upropašćena ili degradirana do te mere da je
neophodna veštačka obnova šuma; 3 deo šumske površine na kojoj se vrši šumska proizvodnja (proizvodnja drveta
na panju) i iskorišćavanje prinosa;


4 deo šumske površine na kojoj treba vršiti obnovu šuma veštačkim putem; i


5 Šume u kojima se gazduje na proizvodnju drveta na panju.


110