DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 62 <-- 62 --> PDF |
tiv. U ustanovama gdje to nije slučaj, pitanja plaća treba regulirati posebnim pravilnikom o plaćama i zaradama radnika i službenika na fakultetskim šumskim dobrima. Konferencija smatra da sve naprijed navedene zaključke treba dostaviti nadležnim vlastima, jer samo ako oni budu u cjelini usvojeni, fakultetska šumska dobra moći će u cijelosti udovoljiti svrsi za koju su osnovana. Dne 17. X. 1953. održana je skupna stručna ekskurzija u Lipovljanima radi pregleda fakultetskih posavskih šuma šumarije Lipovljani. Na savjetovanju je došlo do izražaja jedinstveno gledište na probleme, koji su od interesa za fakultetska šumska dobra te je naročito naglašena važnost ovih dobara za kvalitetnu šumarsku nastavu. R. Benić MIKOTROFNOST VAŽNIJIH VRSTA DRVEĆA I ŽBUNJA Pod tim naslovom prikazao je prof. N. V. Lobanov u Agrobiologiji br. 4 za 1951. god. interesantnu i ogledima dokumentovanu raspravu o biološkim osobinama pojedinih vrsta šumskog drveća, koje žive u simbiozi sa nižim biljnim organizmima. Takva simbioza žilnog sistema izvesne vrste drveća sa gljivicama iz klase Basydiomicetes, reda Himenomicetes, nazvana je »Mycorrhiza«-mikoriza (vidi literaturu: Tešić Z. — Mikrobiologija šumskog zemljišta, 1949. str. 61 i Šumarstvo br. 4—5 od 1950 god. — o Mikorizi drvenastih biljaka u vezi sa podizanjem šuma). N. V. Lobanov navodi reći akad. Viljamsa koji kaže: »Devedeset procenata rastinja zemaljske kugle pripada otvorenoj simbiotrofnoj ishrani i ne više od deset procenata istog biljnog carstva pripada skrivenoj simbiotrofnoj ishrani«. Autor rasprave detaljno opisuje metodiku rada njegovih istraživanja o vremenu pojave mikorize na žilama mnogih biljaka u raznim uslovima njihovog porasta. Mnogobrojnim mikroskopskim pregledima Lobanov je, kako on kaže, lako određivao kako prisustvo mikorize na žilama tretiranih biljaka ,tako i tip mikorize. Prema njegovim istraživanjima na žilama šumskog drveća ima dve vrste mikorize: ektoendotrofna i ektotrofna (ili peritrofna mikoriza). U slučaju ektoendotrofne mikorize hife gliva organski su povezane sa žilama biljke na taj način što su se hife gljiva uvukle među ćelije kore parenhima korena i obrazuju t. zv. »mrežu Hartiga« koja se jasno vidi pod mikroskopom na poprečnom preseku korena. Kod ektotrofne mikorize hife gljiva nisu organski povezane sa korenom, nego ga samo više ili manje čvrsto omotavaju. U ovom slučaju mora se pažljivo mikroskopirati, pomoću parafina, jer takva (ektotrofna) mikoriza i običnim spiranjem korena u vodi može da spadne i pod mikroskopom onda će se videti »goli koren«. U vremenu od 1946—1950 god. izvršen je pregled na žilama na preko 150 vrsta drveća i žbunja u raznim krajevima evropskog dela SSSR. Ispitane vrste drveća i žbunja podeljene su u tri grupe: jako mikotrofne, slabo mikotrofne i nemikotrofne biljke. I. U prvu grupu (jako mikotrofne) spadaju: Picea excelsa i dr. vrste Abies pectinata i dr. vrste Pinus silvestris i dr. vrste , Larix sp. Carpinus betulus Fagus sp. Quercus pedunculata i dr. vrste II. U drugu grupu (sa slabom mikotrofnošću) spadaju: Populus sp. Buxus sempervirens Salix sp. (bez S. acutifolia). Acer platanoides Juglans nigra i regia Acer negundo Carya alba Tilia cordata Corylus avellana Vaccinium vitis idaea Betula sp. Ribes alpinum i sp. Alnus sp. Vaccinium myrtillus Ulmus sp. Diosporus sp. Malus silvestris Azalia pontica Sorbus aucuparia |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 63 <-- 63 --> PDF |
III. U treću grupu (bez mikorize) spadaju: Thuja sp. Juglans cinerea Juniperus communis Corylus colurna Salix acutifolia Castanea vesca Celtis occidentals Cerasus avium Morus sp. Padus racemosa Pirus communis Sophora japonica Malus sp. Robinia pseudocacia Crataegus sp. Caragana arborescens Rubus caesius Amorfa sp. Rosa sp. Cercis siliquastrum Prunus spinosa Gleditschia sp. Prunus divaricata Rhus cotinus Cerasus vulgaris Evonymus sp. Acer pseudoplatanus Aesculus hyppocastanum Vitis sp. Catalpa sp. Tamarix sp. Sambucus sp. Cornus mas Viburnum sp. Fraxinus sp. Lonicera tatarica Siringa vulgaris i sp. Elaeagnus angustifolia Ligustrum vulgare Prunus serotina Drveće prve grupe, kako odraslo tako i podmladak, po pravilu na svojim žilama ima tipičnu ektoendotrofnu mikorizu bez obzira gde to drveće raste. Ovo se odnosi kako na pojedinačna stabla u polju, na livadama, « parkovima i drvoredima, tako i na ona stabla koja se nalaze već u sklopu-u šumi. Žilni sistem kod ovih vrsta oštro je diferenciran na malobrojne, deblje i dosta dugačke žile i na mnogobrojne, relativno kratke, bočne žile sisalice (si. 1 i 2). SI. 1 SI. 2 Vrste drveća navedene pod II. na svome korenu imaju mikorizu samo u tom slučaju, ako rastu u šumi. Ove vrste mogu da rastu i bez inokulacije mikoriznom gljivom. Tako na pr. one dobro uspevaju kod veštačkog pošumljavanja i rastu bez mikorize sve do sklapanja kultura, dok sa obrazovanjem šumske prostirke (šušnja) one |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1953 str. 64 <-- 64 --> PDF |
postaju mikotrofne. Žilni sistem kod ove grupe drveća, po morfološkim svojim osobinama, čini jedan prelazni sistem između jako mikotrofnih i sasvim nemikotrofnih vrsta šumskog drveća (si. 3). U nemikotrofne vrste kao što vidimo uglavnom spadaju žbunaste vrste. One ne podležu inokulaciji mikoriznih gljiva čak ni u specifično šumarskim uslovima i predstavljaju tip autotrofne asimilacije. Njihov žilni sistem liči skoro na korenov sistem kod trava t. j . oštre diferenciacije između žila sisalica i primarnog korena nema. Naročito su tipični korenovi završetci kod Evonymus-a. Veoma je blizak autotrofnom sistemu i žilni sistem kod jasena (si. 4). SI. 3 SI. 4 Autor izovoga izvodi sledeće zaključke: Istraživanjima su ustanovljene tri grupe drveća i žbunja: a) vrste jako mikotrofne, koje imaju ektoendotrofnu mikorizu bezobzira gde rastu; b) ne mikotrofne vrste, t. j . one koje se ne inokuliraju mikoriznim glivama ni u šumi v) slabo mikotrofne t. j . one vrste koje imaju tipičnu mikorizu samo kada rastu u šumi. Ubrzanje obrazovanja mikorize, na pr. putem unošenja mikorizne zemlje kod pošumljavanja stepskog zemljišta, treba primenjivati za biljke koje su u jakom stepenu mikotrofne kao hrast, bor, ariš i dr. POGOVOR. U vezi sa ovim potrebno je naglasiti, da kod pošumljavanja obešumljenih i degradiranih zemljišta prvenstveno treba saditi šumsko drveće i žbunje koje nema na svojim žilama mikorizu, ili je ona izražena u slaboj meri t. j . vrste iz grupe II i III. a prvenstveno uzimati vrte iz III. grupe .Takve vrste pripremaju uslove za dalje uspevanje vrsta kod kojih je mikotrofnost obavezna t. j . iz prve grupe prednje klasifikacije šumskog drveća i žbunja. Kao što vidimo, pored teoretskog interesa, prednja klasifikacija drveća i žbunja, na mikrofne i ne mikrofne, predstavlja veliki interes i za praktično izvođenje veštačkog pošumljavanja u našim prilikama. Kada danas znamo da na golim i degradiranim šumskim zemljištima, koje treba da pošumimo, često puta nema uslova za regeneraciju šume bivšim ili drugim vrednijim vrstama, bez izvesne fitocenološke sukcesije, prikazana klasifikacija, po stepenu mikotrofnosti, biće od velike koristi za izbor vrsta kod podizanja primarnih — pionirskih sastojina. Ing. Ivan Soljanik |