DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Proizvodnja ogrevnog drveta u mil/m3 1913 % 20/24 % 25/29 % 30/34 % 35/38 % 46/50 % A 66,01 45,8 74,51 48,8 69,87 46,6 66,77 49,1 64,47 48,1 73,61 50,7 B 78,71 54,2 78,23 51.2 80,20 53,4 69,33 50,9 69,56 51,9 71,50 49.3 A+B 145,22 100 152.74 100 150,07 100 136,10 100 134,03 100 145.11 100 Iz ovih podataka se vidi da je ukupna, a naročito proizvodnja tehničkog drveta u grupi A imala drukčiji tok nego u grupi B, posmatrano po periodima. U grupi B proizvodnja dostiže najviši nivo u 1925/29 i 1935/38 t. j . periodima privrednog prosperiteta, a u grupi B u 1920/24, a naročito 1946/50 t. j . u oba posleratna perioda. U ćelom je periodu između dva rata proizvodnja oblog drveta u zemljama uvoznicama iznosila prosečno oko 41% , a proizvodnja samo tehničkog drveta oko 34% ukupne evropske proizvodnje. Manji procenat učešća u proizvodnji tehničkog drveta objašnjava se u prvom redu sastavom šuma: u grupi A na četinare dolazi oko 35%, a u grupi B 68%. Usled povećanih potreba na drvetu u periodu 1946/50 i smanjenih izvoznih mogućnosti zemalja grupe B, došlo je do interesantnih promena, što se vidi iz sledećeg pregleda: (lit. 3) Prosečna proizvodnja oblog drveta u mil. m3 1920/38 1946/50 A 117,68 140,03 više za 19% B 170,38 160,74 manje za 5,7% Isto za tehničko drvo: A 48,53 66,42 više za 36,9% B 95,80 89,24 manje za 6,8% U grupi A najveće povećanje proizvodnje pokazuje Francuska, Italija i V. Britanija, a u grupi B smanjenje čehoslovačka i Poljska, a povećanje Jugoslavija. Jasno je da povećana proizvodnja u grupi A, koja je inače siromašna šumom, znači dalji pritisak i iscrpljenje šumskog fonda, što se vidi iz upoređenja sa procenjenim prirastom: (lit. 3) Višak (+ ) seče nad prirastom, odnosno manjak (—), u mil/m3 20/24 25/29 30/34 35/38 46/50 A + 8,80 + 1,71 — 3,02 + 7,87 + 40,83 B —9,33 +12,85 —14,96 —2,11 — 0,86 Iako su podaci o prirastu samo gruba procena, ipak ovaj pregled daje jasnu sliku o izrazito negativnom bilansu u grupi A (izuzev u periodu krize). U periodu 1946/50 to je jednim delom posledica II svetskog rata, kada je u Evropi, prema jednoj proceni, smanjena površina pod šumom za oko 9 mil. hektara, čemu odgovara godišnji prirast od oko 15—20 mil. m3. U grupi B posmatranoj kao celini, seča se danas uglavnom nalazi u granicama prirasta, što još ni izdaleka ne znači da se ovde radi o nekom planskom i racionalnom gazdovanju sa šumama. Detaljniji podaci o odnosu seče i prirasta u pojedinim zemljama, naročito u odnosu na |