DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKOG DRUŠTVA HRVATSKE GODIŠTE 77 JULI —AUGUST GODINA 1953 EKONOMIKA PROIZVODNJE I POTROŠNJE DRVETA U EVROPI I NAŠ POSLERATNI IZVOZ Ing. A. Urbanovski (Zemun) O O graničenost i neravnomerna rasprostranjenost šuma i pojedinih vrsta drveća, uslovljena geografskim, klimatskim i drugim prirodnim faktorima, kao i potiskivanje i uništavanje šuma od strane čoveka, učinili su da su danas sve zemlje podeljene na suficitarne i deficitarne, odnosno na izvoznice i uvoznice drveta. Ova podela međutim nije kod svih zemalja jasna i oštra, i može se reći da svaka zemlja sa malim izuzecima, u manjoj ili većoj meri i izvozi i uvozi drvo i njegove proizvode. To dolazi pre svega otuda što pojam drveta i njegovih proizvoda uključuje niz heterogenih roba najrazličitijih upotrebnih vrednosti, u kojima svaka zemlja ne može biti autarhična. Već sami prirodni uslovi za uspevanje pojedinih vrsta drveća, zatim stanje i struktura šumskog i drvnog fonda, način privređivanja u šumama, razvijenost industrije, a posebno industrije i onih privrednih grana kojima je drvo osnovna sirovina, i t. d., uslovljavaju ovu pojavu. Tako na primer SAD koja je u posleratnom periodu najveći uvoznik na svetu (uglavnom celuloze i hartije), u isto vreme izvozi više rezane četinarske građe, nego neke tipično izvozne zemlje. Isto tako, šumom bogate i industriski razvijene skandinavske zemlje uvoze znatne količine tvrdog drveta i izrada od njega. Ili Francuska, koja je u pogledu svih proizvoda od drveta uvozna zemlja, istovremeno je najveći izvoznik rezane lišćarske građe. No, ako se kao kriterium uzmu količine, apsolutne i relativne, onda je ipak ova podela lako uočljiva. Uopšte se može reći, da obim i strukturu proizvodnje i potrošnje drveta u svakoj zemlji, a time i njen položaj kao suficitarne, odnosno deficitarne, određuju pomenuti prirodni i društveni faktori. Ako se posmatra Evropa (bez SSSR-a), onda se u raznim zemljama, kao rezultat delovanja ovih faktora zapažaju osetne razlike u obimu i strukturi proizvodnje i potrošnje drveta, a prema tome i u spoljnoj trgovini. Ti odnosi se karakterišu pojavom da se svega nekoliko zemalja ističe nesrazmerno velikom proizvodnjom i potrošnjom drveta, a kao posledica toga i odlučujuće količine drveta i njegovih proizvoda koji cirkulišu u međunarodnoj trgovini, dolazi isto tako na mali broj zemalja. Tako je u 1950 g. od 24 evropske zemlje, na svega 5 (švedska, Finska, Francuska, Nemačka i Jugoslavija) dolazilo oko 65% evropske proizvodnje tehničkog drveta; u izvozu rezane četinarske građe, na svega 3 zemlje (švedska, Finska i Austrija) dolazilo je oko 85% izvoza, a na isto tako svega 3 ze 297 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 4 <-- 4 --> PDF |
mije (Finska, Francuska i Jugoslavija), oko 88% evropskog izvoza rezane lišćarske građe. Ovo se u još većoj meri odnosi na neke izrade od drveta, kao celulozu, šper-ploče i ploče od drvenih vlakana. Iz ovoga izlazi da neke zemlje s obzirom na svoje bogatstvo u drvetu, a naročito na stepen industriskog razvitka kao uslova za racionalno korišćenje toga bogatstva, imaju u izvesnom smislu monopolski položaj na svetskom i evropskom tržištu (Kanada, švedska, Finska), i drvo i njegovi proizvodi igraju značajnu ulogu u njihovoj ekonomici. Slika 1 što se tiče zemalja uvoznica, njihov broj je — s obzirom na količine koje uvoze — takođe mali. Tako je u 1951 g. od ukupnog uvoza rezane četinarske građe, na svega 9 zemalja dolazilo oko 83% po količini, a svega na dve zemlje, (V. Britaniju i SAD) 56%. Sve zemlje najveće uvoznice drveta su po pravilu visoko industriski razvijene, i potrošnja drveta kao građevnog i drugog materijala i industriske sirovine, daleko je više određena samim potrebama građevinske delatnosti, rudarstva, industrije har . tije, veštačkih vlakana i dr., nego veličinom i strukturom domaćeg fonda. Drvo je danas, slično drugim bazičnim sirovinama, postalo u visoko razvijenim zemljama neophodni sastavni deo privrednog života i razvitka, i kretanje njegove proizvodnje i potrošnje, a samim tim i uvoza, od naročitog je interesa i za našu zemlju kao tipično izvoznu. Jer obim, a naročito struktura te potrošnje indirektno postavlja zahteve na obim i strukturu našeg |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 5 <-- 5 --> PDF |
izvoza. Pošto je naš posleratni izvoz uglavnom bio namenjen evropskim zemljama, to ćemo se u ovom članku osvrnuti samo na njih, kao i na neke važnije zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka. Isto tako, ispustiće se iz vida SSSR koji u posleratnom periodu igra neznatnu ulogu na evropskom tržištu (u prošeku izvoz je iznosio 1,5 mil. m3 ili oko 3% evropskog izvoza). Ako se pođe od gornjeg stanovišta onda se sve evropske zemlje mogu podeliti na dve grupe: grupa A, deficitarne, uvozne zemlje u koju dolazi 17 zemalja (vidi slika 1.) i grupa B, suficitarne, izvozne u koju dolazi 8 zemalja. Na grupu A dolazi 61% ukupne evropske teritorije sa 77,8% stanovništva i gustinom naseljenosti od 95 stanovnika na 1 km2, a šumske površine oko 39% ili 0,17 ha na 100 stanovnika. U grupi B gustina naseljenosti je 43 po 1 km2, a na 100 stanovnika dolazi 0,95 ha šumske površine. I u jednoj i u drugoj grupi ističe se nekoliko zemalja, kako po veličini i broju stanovnika, tako i po šumskoj površini i značaju i udelu u proizvodnji i potrošnji drveta. Tako u grupi A samo na Francusku, SR Nemačku, 1st. Nemačku i Italiju dolazi oko 49% šumske površine te grupe, a u grupi B, na švedsku i Finsku 55,5%. Isto tako je od značaja okolnost da su zemlje grupe B daleko bogatije četinarskim šumama, oko 0,64 ha na 100 stanovnika, što uglavnom i određuje njihovu važnost kao izvoznica. U proizvodnji oblog drveta, na pomenute 4 zemlje grupe A dolazi oko 70% (u grupi), a slični odnosi su i u grupi B. U pogledu stepena industriskog razvitka, unutar obe grupe takođe postoji prilična heterogenost koja sa svoje strane, kao što će se kasnije videti, uslovljava veličinu i strukturu potrošnje tehničkog drveta. Ako se uzme u obzir proizvodnja i potrošnja svih proizvoda šumarstva, onda je svim zemljama grupe A zajedničko višak potrošnje nad proizvodnjom, a u grupi B obratno. Iz niže navedenih tablica vide se apsolutne količine i relativni udeo ovih grupa u ukupnoj evropskoj proizvodnji: (lit. 3)1. Proizvodnja (seča) oblog drveta u mil/m3 1913 % 20/24 % 25/29 % 30/34 % 35/38 % 46/500/0 A 108,16 41,4 121,45 42,7 115,31 38,3 111,73 41,2 123,32 41,5 140,03 46,6 B 153,18 58,6 163,17 53,7 185,85 61,7 159,24 58,8 173,99 58,5 160,74 53,4 A+B 261,34 100 284,62 100 301,16 100 270,97 100 297,31 100 300,77 100 Proizvodnja tehničkog drveta u mil/m3 1913 % 20/24 % 25/29 % 30/34 o/o 35/38 % 46/50 % A 41,65 35,9 46,94 35,6 45,44 30,1 44,96 33,3 58,85 36,0 66,42 42,1 B 74,47 64,1 84,94 64,4 105,65 69,9 89,91 66,7 104,43 64,0 89,24 57,9 A+B 116,12 100 131,88 100 151,09 100 134,87 100 163,28 100 157,66 100 1 Posmatrani periodi su karakteristični utoliko što dva od njih, 1920/24 i 1946/50 pretstavljaju posleratne periode, 1930/34 period ekonomske krize, 1925/29 period privrednog prosperiteta i 1935/38 period oporavljanja od krize. Godina 1913 uzeta je radi upoređenja. 299» |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Proizvodnja ogrevnog drveta u mil/m3 1913 % 20/24 % 25/29 % 30/34 % 35/38 % 46/50 % A 66,01 45,8 74,51 48,8 69,87 46,6 66,77 49,1 64,47 48,1 73,61 50,7 B 78,71 54,2 78,23 51.2 80,20 53,4 69,33 50,9 69,56 51,9 71,50 49.3 A+B 145,22 100 152.74 100 150,07 100 136,10 100 134,03 100 145.11 100 Iz ovih podataka se vidi da je ukupna, a naročito proizvodnja tehničkog drveta u grupi A imala drukčiji tok nego u grupi B, posmatrano po periodima. U grupi B proizvodnja dostiže najviši nivo u 1925/29 i 1935/38 t. j . periodima privrednog prosperiteta, a u grupi B u 1920/24, a naročito 1946/50 t. j . u oba posleratna perioda. U ćelom je periodu između dva rata proizvodnja oblog drveta u zemljama uvoznicama iznosila prosečno oko 41% , a proizvodnja samo tehničkog drveta oko 34% ukupne evropske proizvodnje. Manji procenat učešća u proizvodnji tehničkog drveta objašnjava se u prvom redu sastavom šuma: u grupi A na četinare dolazi oko 35%, a u grupi B 68%. Usled povećanih potreba na drvetu u periodu 1946/50 i smanjenih izvoznih mogućnosti zemalja grupe B, došlo je do interesantnih promena, što se vidi iz sledećeg pregleda: (lit. 3) Prosečna proizvodnja oblog drveta u mil. m3 1920/38 1946/50 A 117,68 140,03 više za 19% B 170,38 160,74 manje za 5,7% Isto za tehničko drvo: A 48,53 66,42 više za 36,9% B 95,80 89,24 manje za 6,8% U grupi A najveće povećanje proizvodnje pokazuje Francuska, Italija i V. Britanija, a u grupi B smanjenje čehoslovačka i Poljska, a povećanje Jugoslavija. Jasno je da povećana proizvodnja u grupi A, koja je inače siromašna šumom, znači dalji pritisak i iscrpljenje šumskog fonda, što se vidi iz upoređenja sa procenjenim prirastom: (lit. 3) Višak (+ ) seče nad prirastom, odnosno manjak (—), u mil/m3 20/24 25/29 30/34 35/38 46/50 A + 8,80 + 1,71 — 3,02 + 7,87 + 40,83 B —9,33 +12,85 —14,96 —2,11 — 0,86 Iako su podaci o prirastu samo gruba procena, ipak ovaj pregled daje jasnu sliku o izrazito negativnom bilansu u grupi A (izuzev u periodu krize). U periodu 1946/50 to je jednim delom posledica II svetskog rata, kada je u Evropi, prema jednoj proceni, smanjena površina pod šumom za oko 9 mil. hektara, čemu odgovara godišnji prirast od oko 15—20 mil. m3. U grupi B posmatranoj kao celini, seča se danas uglavnom nalazi u granicama prirasta, što još ni izdaleka ne znači da se ovde radi o nekom planskom i racionalnom gazdovanju sa šumama. Detaljniji podaci o odnosu seče i prirasta u pojedinim zemljama, naročito u odnosu na |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 7 <-- 7 --> PDF |
pojedina područja, pojedine vrste drveća, Sortimente i dr., svakako bi pokazali da je ova ravnoteža samo prividna, »računska«. U tom pogledu su karakteristični podaci za grupu B u godinama 1925/29 i 1939/34. Oni jasno PROIZVODNJA mil.m1 (SEĆA) GRUPA A GRUPA B ZOO 160 160 .UKOP«* m 120 /^ 100 ,´ 60 rEHtaĆK0 60 a-i 10 -REZ.CETIM.GR 19« Z0/w % \ % % «« % % % % % Slika 2 pokazuju koliko odlučujući značaj ima konjunktura i privredni prosperitet, odnosno kriza, kako na obim seča, tako i na ravnotežu između seče i prirasta. Proizvodnja rezane građe pokazuje sledeću sliku: (000 m3) (lit. 3) 1913 % 20/24 % 25/29 o/0 30/34 % 35/38 % 46/50 % A 21.590 47,1 20,654 44.0 22,096 41,7 20,876 43,9 26,090 48,2 29,219 54,2 B 24,288 52,9 26,286 56,0 30,922 58,3 26,684 56,1 28,005 51,8 24,668 45,8 A+ B 45,878 100 46,940 100 53,018 100 47,560 100 54,095 100 53,887 100 301 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Proizvodnja rezane četinarske građe u 000 m1 A 16,212 41,2 15,388 38,8 16,418 36,4 15,650 38,8 19,779 43,3 20,812 47,9 B 23,173 58,8 24,237 61,2 28,695 63,6 24,658 61,2 25,929 56,7 22,680 52,1 A+B 39,385 100 39,625 100 45,113 100 40,308 100 45,708 100 43,492 100 Proizvodnja rezane lišćarske građe u 000 m3 A 5,388 82,9 5,266 72,0 5,678 71,8 5,226 72.1 6,311 75,2 8,407 80,9 B 1,107 17,1´ 2,049 28,0 2,227 28,2 2,026 27,9 2,076 24,8 1,988 19,1 A+B, 6,485 100 7,315 100 7,905 100 7.252 100 8,387 100 10,395 100 I Kretanje proizvodnje rezane građe je slično kao kod tehničkog drveta, naročito u grupi A, gde rezana građa (pretvorena u oblo) čini oko 74% tehničkog drveta. U posleratnom periodu i ovde se zapaža povećana proizvodnja u grupi A, naročito kod rezane lišćarske građe. Dok u grupi A na rezanu građu otpada 74% tehničkog drveta, a na celulozno svega 9%, u grupi B na rezanu građu dolazi svega 46%, a na celulozno 30%. Zahvaljujući bogatstvu u četinarskim šumama i visokom stepenu industriskog razvitka najvažnijih zemalja proizvođača grupe B (švedska, Finska, Norveška) , proizvodnja celuloze i drvenjače u ovoj grupi čini 2/3, a u posleratnom periodu i y^ evropske proizvodnje, što se vidi iz ovog pregleda: (000 tona) (lit. 3) 1913 A; 1,900 41,0 1,476 35,6 2,431 36,0 2,521 32,5 3,344 32^2 1,830 23,3 B: 2,730 59,0 2,675 64,4 4,320 64,0 5,246 67,5 7,035 67,8 6,008 76,7 A + B 4,630 100 4,151 100 6,751 100 7,767 100 10,379 100 7,838 100 U grupi A na SR Nemačku dolazi 31,3%, Francusku 22,4%, 1st. Nerriačku 17,3% i Italiju 10,6% ili svega 81,6%, a u grupi B, na Švedsku 45,3%, Finsku 25,8% i Norvešku 12,9%, ili svega 84,»/0. Dok je učešće pojedinih zemalja, odnosno grupa u proizvodnji do sada navedenih proizvoda uglavnom određeno prirodnim uslovima, proizvodnja furnira i šper-ploča, novinske i druge hartije kao i kartona znatno je viša u grupi A, industriski najrazvijenijim zemljama. Proizvodnja tih artikala pokazuje sledeću sliku: (lit. 3) Proizvodnja furnira i šper ploča u 000 m* 1913 % 20/24 o/0 25/29 % 30/34 »/„ 35/39 o/0 46/50 o/0 A 37 61,7 106 55,8 228 53,3 330 56,3 573 58,9 572 60,1 B 23 38,3 84 44,2 200 46,7 256 43,7 400 41,1 379 39,9 A + B 60 100 190 100 428 100 586 100 973 100 951 100 302 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Proizvodnja novinske i druge hartije u 000 tona A 3890 78,3 3363 76,0 4706 73,0 5383 * 74,2 6553 73,5 4505 63,6 B 1078 21,7 1064 24,0 1738 27,0 1875 25,8 2366 26,5 2578 36,4 A + B 4968 100 4427 100 6444 100 7258 100 8919 100 7083 100 Proizvodnja kartona u 000 tona A 609 69,0 500 75,6 796 73,7 1149 78,6 1514 77,3 1313 71,0 B. 274 31,0 161 24,4 284 26,3 312 21,4 445 22,7 537 29,0 A + B 883 100 661 100 1080 100 1461 100 1959 100 1850 100 Kod sve tri grupe ovih proizvoda u posleratnom periodu zapaža se smanjenje, što je posledica niske proizvodnje u godinama neposredno posle rata, dok u narednim godinama ta proizvodnja neprekidno raste Ako 1946 g. izjednačimo sa 100, onda je proizvodnja furnira i šper-ploča u 1950 g. 264, novinske i druge hartije 174 i kartona 195. Osim novinske hartije, svi su ovi,proizvodi u 1950 g. već nadmašili najveću predratnu proizvodnju. Odnos potrošnj e drveta i njegovih proizvoda u ove dve grupe zemalja daje nešto drukčiju sliku nego kod proizvodnje. Potrošnja drveta uopšte, zavisi od nekoliko faktora od kojih su najvažniji: 1. izvori, odnosno bogatstvo zemlje drvetom, 2. stepen industriskog razvitka i 3. odnos cena drveta i drugih materijala koji ga mogu zameniti. Pri ovome treba razlikovati potrošnju ogrevnog i tehničkog drveta. Dok potrošnja ogr. drva u najvišoj meri zavisi od bogatstva zemlje sa šumom i raspoloživosti drugih goriva (ugalj, plin, polj. otpatci), od procenta seoskog stanovništva, a takođe je uslovljena i klimom, dotle je potrošnja tehničkog drveta najviše određena stepenom industriskog razvitka zemlje. Iz niže navedenih podataka vidi se da šumom siromašne, a industriski visoko razvijene zemlje, kao V. Britanija, Holandija, Danska i Belgija, troše više tehničkog drveta po stanovniku nego izvozne zemlje Srednje Evrope (Austrija, ČSR, Poljska, Rumunija, Jugoslavija). Najveću potrošnju po stanovniku imaju šumom bogate i industriski razvijene zemlje (Finska, Norveška, švedska), a najmanju šumom siromašne i nerazvijene zemlje (Turska, španija, Grčka). U posleratnom periodu potrošnja drveta je smanjena u Evropi, a naročito potrošnja tehničkog drveta u grupi A. To je u prvom redu posledica naglog porasta cena, a naročito relativno većeg porasta nego kod cementa i čelika. Tako potrošnja tehničkog drveta u 1946/50 iznosi svega 92% potrošnje iz 1935/38, a rezane četinarske građe 87%. Kod grupe A odgovarajući procenti su: 84% i 77%. Jedino se zapaža povećanje potrošnje rezane lišćarske građe u obe grupe. U posleratnom periodu uopšte, a naročito posle izbijanja rata u Koreji, drvo nije više kao nekada jeftin materijal, i ta njegova prednost pred drugim građevinskim materijalom danas je svedena na najmanju meru. S obzirom na veću teritoriju i broj stanovnika, jasno je da grupa A, uvozne zemlje, troše u apsolutnim iznosima više drveta nego grupa B, što |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 10 <-- 10 --> PDF |
se naročito odnosi na tehničko drvo i finalne proizvode. Ti odnosi su dati u sledećem pregledu: (lit. 3) Ukupna potrošnja u mil/m3 svi proizvodi pretvoreni u oblo drvo 1913 % 20/24 % 25/29 °/0 30/34 % 35/38 % 46/50% A 169,60 61,8 165,20 59,3 185,55 62,2 172,75 62,7 190,85 63,2 176,10 59,9 B 104,70 38,2 U3.45 40,7 112,00 37,8 102,85 37,3 111,05 36,8 117,96 40,1 A + B 274,30 100 278,65 100 296 54 100 275,60 100 301,90 100 294,06 100 Potrošnja tehničkog drveta u mil/m3 A 102,95 74,7 88,90 67,2 111,55 73,1 104,84 72.3 125,90 72,6 106,04 66,4 B 34,80 25,3 43,30 32,8 41,10 26,9 40,20 27,7 47,50 27,4 53,77 33,6 A+B 137,75 100 132,20 100 152,65 100 145,05 100 173,40 100 159,81 100 Potrošnja ogrevnog drveta u mil/m3 A 66,65 48,8 73,30 51,1 73,00 50,7 67,90 52,0 64,95 50,5 7006 52,2 B 69,90 51,2 70,15 48,9 70,90 49,3 62,65 48,0 63,55 49,5 64,16 47,8 A + B 136,55 100 143,45 100 143.90 100 130,55 100 128,50 100 134,22 100 Potrošnja rezane građe u mil/m3 A 43,65 80,1 36,20 74,5 45,50 80,5 41,25 76,7 47,10 77,0 39,09 69,2 B 10,85 19,9 12,40 25,5 11,00 19,5 12,55 23,3 14,10 23,0 17,39 30,8 A+B 54,50 100 48,60 100 56,50 100 53,80 100 61,20 100 56,48 100 Potrošnja rezane četinarske građe u mil/m3 A 36,68 78,1 29,90 73,1 37,84 78,6 34,34 75,4 38,08 74,8 29,25 66,0 B 10,28 21,9 10,98 26,9 10,28 21,4 11,21 24,6 12,85 25,2 15,09 34,0 A+B 46,96 100 40,88 100 48,12 100 45,55 100 50,93 100 44,34 100 Potrošnja rezane građe lišćara u mil/m3 A 6,97 92,4 6,30 81,6 7,66 91,4 6,91 83,8 8,15 86,7 9,84 81,1 B 0,57 7,6 1,42 18,4 0,72 8,6 1,34 16,2 1,25 13,3 2,30 18,9 A+B 9,54 100 7,72 100 8,38 100 8,25 100 9,40 100 12,40 100 304 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Osim već navedenog, iz gornjih podataka se zapaža pojava da je procenat učešća grupe B u potrošnji u periodima posle oba rata (1920/24 i 1946/50) veći nego u ostalim godinama. To pokazuje da šuma i drvo u tim zemljama dobijaju veći značaj u periodima pojačane privredne aktivnosti. P0TR0SN3A mil. m5 Z00 -GRUPA GRUPA B «3 % % % % % «13 % % % % % Slika 3 Relativna potrošnja tehničkog drveta (po stanovniku) i njen odnos prema stepenu industriskog razvitka vidi se iz sledećeg pregleda: (1935/38) (lit. 4) Prema tome, industriski razvijene zemlje grupe A trošile su u periodu 1935/38 68,8% celokupne evropske potrošnje tehničkog drveta; u periodu 1947/50 taj procenat je nešto niži, 60,4%, što je posledica smanjene potrošnje u Nemačkoj i V. Britaniji, ali samo u 1950 g. već iznosi 62,4% a verovatno da će se u budućnosti još povećati. Te odnose određuje uglavnom potrošnja u svega nekoliko najrazvijenijih zemalja (Nemačka, V. Britanija, Francuska i Holandija), na koje je 1935/38 dolazilo oko 57%, a 1950 g. 48,4% ukupne evropske potrošnje tehničkog drveta. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Ind. razvijene zemlje Manje razvijene zemlje Grupa A Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Irska, Holandija, V. Britanija, Švajcarska, Mađarska, Italija Bugarska, Grčka, Portugalija, Španija, Turska po mil,m3 stan. 3 m 119,40 0,50 6,50 0,10 125,90 Qrupa B Finska, Norveška, Švedska, Austrija, Cehoslovačka Poljska, Rumunija, Jugoslavija po mil/m3 stan. m 31,30 0,91 16,20 0,30 47,50 Osim potrošnje u apsolutnim i relativnim pokazateljima od naročitog interesa je struktura potrošnje za obe grupe zemalja, što je dato u sledećem pregledu: (lit. 4) Struktura potrošnje tehničkog drveta u 1950 g. (bez furnira i šperploča) u mil. m3 — ekvivalentne količine oblog drveta Građevinarstvo Rudarstvo Transport i veze Stolarija i druge izrade Ambalaža Novinska i druga hartija (osim hartije za ambalažu) Tekstilna vlakna i drugi proizvodi od celuloze Gr u p a A Gr u pa B mil/m3 0/70 mil/m3 /O » 39,8 35,2 26,7 53,4 13,5 11,9 3,5 7,0 7,7 6,8 3,4 6,8 14,9 13,2 6,6 13,2 19,9 17,6 5,6 11,2 11,8 10,4 2,8 5,6 5.5 4,9 1,4 2,8 113,1 100 50,0 100 Iz ovoga se vidi da je u svim sektorima potrošnje veće relativno učešće kod grupe A nego kod grupe B, izuzev građevinarstva, dok je učešće u stolariji i transportu jednako; odnosno, zemlje grupe B odlučujuće količine, 53,4% troše u građevinarstvu. Unutar ovog najvažnijeg sektora potrošnje u grupi A dolazi na novogradnje (gradske i seoske) 71,0%, dok u grupi B svega 53,6%, a na seosko građevinarstvo (bez novogradnji) u prvoj grupi 29,0% a u drugoj 46,4%. Na račun građevinarstva u grupi A je znatno veće učešće drveta za ambalažu, hartiju, rudarstvo i tekstilna vlakna. Ako se dalje izvrši podela ovih zemalja kao gore, na industriski |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 13 <-- 13 --> PDF |
razvijene i manje razvijene, onda se kod uvoznih zemalja Zapadne Evrope (ind. razvijene) zapaža dalje pomeranje u tom smislu, t. j . smanjenje potrošnje u građevinarstvu, a povećanje u rudarstvu, ambalaži, hartiji i veštačkim vlaknima. Iako potrošnja u pojedinim sektorima a naročito u građevinarstvu zavisi od mnogih faktora, kao na primer od raspoloživosti i cena drugih kompetitivnih materijala, naglog porasta industrije (Nemačka u periodu 1935/38), ratnih pustošenja i dr., ipak se na osnovu gornjeg materijala može zaključiti da oršte privredni razvitak i podizanje zemalja na viši industriski nivo, prati promena u strukturi potrošnje tehničkog drveta u smislu njegove smanjene upotrebe u građevinarstvu, naročito na selu, i povećane upotrebe u proizvodnji hartije, tekstilnih vlakana i ambalaže. što se tiče apsolutnih količina za budućnost, prema jednoj studiji stručnjaka FAO i ECE1 ona će najviše zavisiti od dva faktora: 1. od opšteg povećanja bruto-produkta, t. j . od intenziteta privrednog razvitka i 2. od relativnih cena. Ako se potrošnja u 1950 g. izjednači sa 100, onda će ona — prema toj proceni — u zavisnosti od delovanja ovih faktora u 1960 g. iznositi: (lit. 4) Potrošnja u Povećanje bruto produkta 1950—1960 z« 50% Povećanje bruto produkta 1950—1960 za 20% 1950 godini Cene kao pre Korejskog rata Znatno više cene Cene kao pre Korejskog rata Znatno više cene 100 129,3 113,9 114,? 101,0 Jača privredna aktivnost i smanjenje cena dovode do povećanja potrošnje drveta i obratno. Ovi faktori međutim ne utiču podjednako na potrošnju u svim sektorima. Dok je index opšte potrošnje za IV varijantu 101,0, za građevinarstvo je za istu varijantu 90,7, rudničko drvo 106,0, transport i veze 87,4, stolariju 100,0, ambalažu 111,8, hartiju 124,7, i veštačka vlakna 124,6. Prema tome, i pri najnepovoljnijim uslovima predviđa se povećana potrošnja drveta za ambalažu, hartiju i veštačka vlakna, dok se u najpovoljnijem slučaju (I varijanta) to povećanje predviđa na 162,8, 167,1, 162,3 t. j . više nego povećanje bruto produkta. Iz upoređenja podataka o proizvodnji i potrošnji drveta vide se manjkovi odnosno viškovi u obema grupama zemalja. Manjkovi su kod grupe A uglavnom određeni manjkom rezane četinarske građe, celuloznog i rudničkog drveta, dok su kod grupe B približno odgovarajući viškovi. Ili tačnije rečeno, suficitarne zemlje posle podmirenja svojih potreba prilagođavaju strukturu svoje proizvodnje zahtevima tržišta, a manje faktičnim proizvodnim mogućnostima svojih šuma. Uopšte se može reći da Evropa (bez SSSR-a) uglavnom zadovoljava svoje potrebe iz vlastitih šuma. Iz SSSR-a se uvoze neznatne količine, oko 1,4% potrošnje tehničkog drveta, a u Sev. Ameriku se izvozi oko 2%. Ovo međutim ne "vredi za sve vrste proizvoda i za sve zemlje. Tako su Skandinavske zemlje oduvek bile izvoznici celuloze za SAD, a Engleska uvoznik rezane četinarske građe iz Kanade i SAD. U izvozu i uvozu, |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 14 <-- 14 --> PDF |
odnosno snabdevanju deficitarnih zemalja pokazuje se opet odlučujući značaj svega nekoliko zemalja. I to, u izvozu švedske i Finske, a u uvozu V. Britanije, Holandije, Francuske, Belgije i Italije, što je prikazano na slici 4. Na slici je prikazano relativno učešće najvažnijih zemalja u izvozu i uvoz svih proizvoda od drveta (pretvoreno u oblo). Ovo se međutim ne odnosi i na sve grupe proizvoda. Tako je na primjer, najvažniji izvoznik celuloznog drveta Finska, a rezane lišćarske građe i ogrevnog drveta Francuska i Jugoslavija. Najvažnij uvoznice rezane četinarske građe su V. Britanija i Holandija, celuloznog drveta Nemačka, švedska i Norveška, ogrevnog drveta Italija i švajcarska i t. d. Iz ovoga se vidi da su neke zemlje uvoznice (Francuska) značajni izvoznici pojedinih grupa proizvoda, i obratno, zemlje izvoznic e (švedska, Norveška) uvoz e znatne količine celuloznog drveta, rezane lišćarske građe i dr. Osim apsolutnih količina, izvoz i uvoz pojedinih zemalja znatno se razlikuje po strukturi. Strukturu izvoza takođe određuju s jedne strane prirodni uslovi (na primer, bogatstvo zemlje jednom određenom vrstom drveta), a s druge strane stepen industrijskog razvitka, a naročito razvijenost industrije koja prerađuje drvo. Iz niže navedenog pregleda za neke zemlje izvoznice vide se te razlike u strukturi, s obzirom na stepen obrade pojedinih proizvoda od drveta1. Struktura izvoza po vrednosti u % Obla i rezana Celuloza i Izrade od Hartija i građa drvenjača drveta karton lo °/o % % Austrija 49,2 18,8 2.2 29,7 Finska 34,4 37,5 6,6 16,1 Norveška 3,1 44,3 3,6 49,0 Švedska 19,5 53,2 4,1 23,2 Jugoslavija 90,2 1.4 6,9 1,7 U kasnijem izlaganju, kod analize strukture našeg izvoza, još ćemo se vratiti na podatke iz ovog pregleda. Posle ovog prikaza osvrnućemo se na mesto i ulogu Jugoslavije u evropskoj proizvodnji i potrošnji drveta, a naročito na obim i strukturu izvoza. Prema pomenutoj publikaciji2 Jugoslavija je učestvovala u evropskoj proizvodnji i potrošnji pojedinih grupa proizvoda sa sledećim iznosima (u %): 1 Izračunato na osnovu podataka iz: Yearbook of Forest Prodvets Statistics 1952. 2 Izračunato na osnovu podataka iz: European Timber Statistics 1913—1950. Genova 1953. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 15 <-- 15 --> PDF |
20/24 25/29 30/34 35/38 46/50 Proiz. Potr. Proiz. Potr. Proiz. Potr. Proiz. Potr. Proiz. Potr. Ukupno oblo 4.8 4,3 5,2 3,9 5,5 4,6 6,5 5.7 8,4 8,2 Tehn. drvo 3,8 2,8 4,2 1,9 4,6 2,8 4,4 3,1 5,2 4,3 Ogrevno drvo 5,6 5,8 6,3 6,1 6,5 6,5 8,9 9,2 11,8 12,8 Rezana čet. građa 3,7 2,3 4,1 1,9 4,7 2,6 5,0 3,2 5,0 3,3 Rez. lišć. građa 7,8 3,4 8,6 3,2 8,2 1,6 8,2 3,4 6,4 3,6 PROCENTUALNO UČE&fcE NEKIH ZEMAL3A U UKUPNOM EVROPSKOM «VOZU I UVOZU TEHNIČKO« DRVETA 4946-4954 evropskoj proizvodnji i potrošnji drveta. Zapaža se nešto povećano uče IZVOZ UVOZ ŠVEDSKA FINSKA NORVEŠKA | AUSTRI3A 1 3UG05LAVI3A V. BRJTANI3A FRANCUSKA l p ilili HDLANDIOA . J ITAU3A ´///J\ BELGI3A 3 OSTALE ZEML3E Slika 4 Iz ovoga se vidi da Jugoslavija ne igra neku značajniju ulogu u šće u periodu 1946/50 i to više kod ogrevnog drveta. U tom periodu naša zemlja se nalazila na petom mestu u Evropi po ukupnoj proizvodnji, na šestom po proizvodnji tehničkog drveta, a na prvom po proizvodnji ogrevnog (ako se Zap. i 1st. Nemačka uzmu kao dve zemlje). Naročito je beznačajno učešće u proizvodnji nekih polufinalnih i finalnih proizvoda, kao celuloze, šper-ploča, hartije. Isto tako naš izvoz svih proizvoda šumarstva i drvne industrije iznosio je u tom periodu svega 4,51% od ukupnog evropskog izvoza po težini i 2,11% po vrednosti. (1951 g.). U izvozu tehničkog drveta bili smo na petom mestu (po težini) a u izvozu ogrevnog na prvom (tek u 1950 g. i 1951. g. Francuska izvozi više). Isto tako, u izvozu tvrde rezane građe, a naročito bukve i hrasta, naša zemlja je jedan od najvažnijih izvoznika u Evropi, naročito u pogledu kvaliteta. U izvozu bukovine, jedino u 1950 i 1951 g. Francuska je bila |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 16 <-- 16 --> PDF |
ispred nas (zbog velikih požara u tim godinama i seča je bila izuzetno visoka), dok se već u 1952 g. Jugoslavija nalazi na prvom mestu u Evropi. Ako se međutim računa izvoz po vrednosti, zajedno sa hartijom i kartonom, onda se Jugoslavija, na primer 1951 g., nalazila na IX mestu( ne računajući ČSR, Rumuniju i Poljsku za koje ne postoje podaci). U toj godini u izvozu su se nalazile ispred nas i tako tipične uvozne zemlje kao što su Engleska, Portugalija i Holandija, što je posledica izvoza proizvoda većih vrednosti kod tih zemalja (hartija, izrade od pluta). Ovako mesto Jugoslavije u evropskoj ekonomici proizvodnje i potrošnje drveta otprilike odgovara našem učešću u Evropi po površini šuma. Međutim struktura te proizvodnje i potrošnje pokazuje, u poređenju sa drugim zemljama, nesrazmerno veliko učešće ogrevnog drveta, kao i proizvoda niskog stepena obrade. Od svih zemalja izvoznica Jugoslavija ima u proizvodnji najveće procentualno učešće ogrevnog drveta, i u tom pogledu se izjednačava sa španijom, Portugalijom i Italijom, tipičnim zemljama uvoznicama i siromašnim šumom. To je u prvom redu posledica strukture našeg šumskog fonda (veliki % lišćara), ali i loše sortimentacije i izuzetno visoke i neracionalne potrošnje ogrevnog drveta na selu. Pored ovih prirodnih uslova, naš izvoz je u velikoj mjeri određen još i strukturom i nivoom razvitka celokupne naše privrede i uslovima u kojima se naša zemlja nalazi u posleratnom periodu. Dok naš izvoz, kao što smo videli pretstavlja neznatan deo evropskog izvoza, naročito po vrednosti, sasvim druga slika se dobij a ako taj izvoz posmatramo sa stanovišta celokupne naše privrede. Posmatrano sa tog stanovišta — sa stanovišta uloge i značaja u našoj spoljnjoj trgovini, drvo i njegovi proizvodi igrali su vidnu ulogu, kako u periodu između dva rata, tako i u posleratnom periodu, i čine jednu od važnih stavki u našem trgovinskom i platnom bilansu. Zato je praćenje toga izvoza kako po obimu tako i po vrednosti, a naročito po strukturi i njegovo poređenje sa drugim naprednim zemljama od naročitog interesa. I to ne samo radi konstatovanja činjeničnog stanja nego i radi uočavanja pojava koje mogu da budu od koristi u praktičnom radu na tom sektoru. Zato ćemo ovde izneti nešto detaljnije prikaz i karakteristike našeg posleratnog izvoza i to posebno u periodu 1946—51 i posebno 1952 godini, upoređujući te periode sa predratnim, 1936—40 g. Posmatran po obimu izvoz drveta i njegovih proizvoda u ova dva perioda i u 1952 g. kao i procenat učešća po težini i vrednosti u ukupnom izvozu daje sledeću sliku: (lit. 6, 7, 8, 11) Izvoz po količini Procenat od ukupnog izvoza (tona) po težini po vrednosti 1936—40 1,095.100 30,02 19,40 1946—51 952.825 28,60 25,38 1952 933.695 26,83 19,68 U našem ukupnom izvozu po vrednosti 1952 g. najvažniju stavku ima grana 211 — ratarstvo sa 24,94%, zatim grana 115 r->- metalurgija obojenih metala sa 23,63%, grana 122 — drvna industrija sa 14,65%, grana 214 — stočarstvo sa 9,76%, grana 127 — prehranbena industrija sa 5,17% i grana 313 — eksploatacija šuma sa 4,29%; odnosno robni sektor 15 (po sadašnjoj nomenklaturi spoljne trgovine) »drvo, pluta i 310 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 17 <-- 17 --> PDF |
pleteri« po težini ukupno čine 924,037 tona ili 26,56% i po vrednosti 13.810,469.000 Din. ili 18,67%. Ako se osim proizvoda ovih grana računaju i proizvodi hemiske prerade drveta (celuloza, ekstrakti za štavljenje koža i dr.) onda imamo ukupan izvoz u 1952 g. 933.695 tona i 14.554,219.000 Din. odnosno 26,83% i 19,68%. Iz ovoga se vidi da je izvoz ovih proizvoda u periodu 1946—51 g. i 1952 godini po količini manji nego u period u 1936—40 g. Pri ovome treba imati na umu da izvoz u posma tranom predratnom peri odu ne daje sliku prošeka 00N0S PROIZVODA 6&ANA za ceo period 1920—1940. 515 i MZ U IZVOZU 4947-52 god. Tako je na primer u periodu 1925—29. god. prosečno godišnje izvezeno 2,062.458 toi 170 na što je za 2,2 pu3tM \ ta više nego pro160 -^ \ »A sečno u poslerat-\ 150 nom periodu. \ š/ 140 - Interesantno je posma- \ trati odnos izvoza proiz130 -\ r vodnih grana 122 (drvna 120 -\\ industrija) i 313 (eksplo 110 -\ atacija šuma), što je pri8RANA 122 -TEŽINA \ vRaWosr s ioo kazano na slici 5. 100 - Ako se proizvodi grane 90 - , 122 izjednače sa 100 i po \\ 1 / težini i po vrednosti onda 80 -\ / odgovarajuće količine i 70 V vrednost grane 313 iznose: 60 - Težina Vrednost 50 - GRANA »— <«. w 1947 132 35 40 --»"^ 1948 162 43 30 -** ^ 1949 173 41 1950 100 31 20 -* 1951 62 14 10 1952 95 29 1947 194Ä «49 1950 -1951 4952 Očigledno je da se taj Slika 5 odnos u zadnje tri godine promenio u korist grane 122, što se ima pripisati smanjenom izvozu ogrevnog drveta i trupaca i povećanom izvozu izrada od drveta odnosno proizvoda veće vrednosti. Tako je u 1948 godini izvezeno ogrevnog drveta 4 puta više nego u 1952. g\, a trupaca 25 puta više, dok je u 1952 g. izvezeno izrada od drveta 3,3 puta više nego u 1948 g. i 8,1 puta više nego u 1947 g. ili u prošeku od 1946—51 više za 2,7 puta. Struktura izvoza svake zemlje po vrstama proizvoda i stepenu nji hove obrade odražava strukturu i stepen razvitka celokupne privrede. Tako u izvozu FNRJ u 1952 g. učešće proizvoda zemljoradnje i stočar |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 18 <-- 18 --> PDF |
stva sa 34,7%, odražava još uvek pretežno poljoprivredni karakter zemlje, a izvoz proizvoda metalurgije obojenih metala i drveta, pokazuje bogatstvo zemlje u ovim proizvodima. Međutim struktura izvoza po stepenu obrade proizvoda pokazuje stepen razvitka proizvodnih snaga, odnosno stepen i racionalnost korišćenja prirodnih bogatstava. Sa tog gledišta struktura našeg izvoza u 1952 godini izgledala je ovako: o količini Po vrednosti Neobrađeni proizvodi 65,76% 50,46% Proizvodi obične prerade 30,76% 42,83% Proizvodi visoke prerade 3,48% 6,71% Ovako lošoj strukturi našeg izvoza u znatnoj mjeri su doprinosili drvo i njegovi proizvodi, kod kojih ti odnosi pokazuju sledeću sliku1: Po količini Po vrednosti Neobrađeni proizvodi 43,99% 19,32% Proizvodi obične prerade 53,46% 72,75% Proizvodi visoke prerade 2,55% 7,93% Neobrađeni proizvodi ovog sektora učestvovali su u ukupnom izvozu po vrednosti sa 3,80%, proizvodi obične prerade sa 14,32 i proizvodi visoke prerade sa 1,58%. Detaljnija struktura izvoza proizvoda šumarstva i drvne industrije u posmatranim periodima i 1952 g. vidi se iz sledećeg pregleda2: Izvoz u prvim posleratnim godinama karakteristiše se velikim učešćem proizvoda grane 313, uglavnom trupaca, ogrevnog i celuloznog drveta, što je posledica teških ekonomskih uslova u kojima se zemlja nalazila sve do 1951 g. Potrebe uvoza neophodnih sirovina (pamuk, gvožđe) mašina, opreme, pa i hrane, a zatim ekonomska blokada od strane zemalja sovjetskog bloka, prisiljavali su nas na izvoz velikih količina proizvoda male vrednosti, radi pribavljanja potrebnih platežnih sredstava u inostränstvu. Sa postepenim savladavanjem tih izuzetno teških uslova, popravlja se u izvesnoj meri i struktura izvoza. Tako je ona u 1952 god. slična onoj iz perioda 1936—40, jedino što se zapaža malo učešće trupaca u 1952 g. i znatno učešće celuloznog drveta, dok rezana građa u svim godinama odnosno periodima zauzima najvažnije mesto. Ovakva struktura je ipak sasvim nepovoljna i lošija je od svetskog i evropskog prošeka, gdje preko 40% odnosno 50% otpada na celulozu. Dok u našem izvozu na neobrađene proizvode i proizvode obične prerade (rezana građa, želj pragovi i si.) dolazi preko 90% po vrednosti (vidi tablicu na str. 308.), u izvozu Norveške na te proizvode dolazi svega 3,1%, Ovi podaci nisu u potpunosti uporedivi, pošto nije poznat kriterijum po kome je ta podela izvršena za ukupan izvoz. Za proizvode visoke prerade u ovom pregledu uzeti su finalni proizvodi (namestaj, parketi i dr. izrade). Treba uzeti u obzir da kod ovih proizvoda samo sanduci učestvuju sa blizu 70% po vrednosti. 2 Pošto je u periodu 1946—51 g. vrednost obračunata po paritetu 1 dolar = 50 din., a u 1952 1 dolar = 300 din., vrednosti su radi uporedivosti pretvorene u dolare. Za period 1936—40 vrednost je izražena u predratnim dinarima. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 19 <-- 19 --> PDF |
313 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Švedske 19,5% i Finske 34,4%. Kod ovih visoko razvijenih zemalja sav ostali izvoz otpada na proizvode visoke vrednosti: celulozu, hartiju, šper- i druge ploče. Struktura izvoza ostalih evropskih zemalja, Francuske, Nemačke i dr., karakteristiše se velikim učešćem hartije i izrada od drveta. Iako za zemlje izvoznice sovjetskog bloka, ČSR, Poljsku i Rumuniju, postoje podaci o izvozu samo po težini, može se zaključiti, zbog neznatnog učešća STRUKTURA IZVOZA PROŠEK 1936-40 PROSiK 4946-54 J 06AEVW DRVfl \--~z\ OBLO DRVO HtlJitlij] CELULOZNO DRVO REZANA GRAĐA IZRADE OD DRVETA OSTALO Slika 6 ogrevnog drveta i većeg učešća celuloze i hartije (naročito ČSR i Poljske) da je i struktura izvoza ovih zemalja povoljnija nego kod nas. Iz ovoga izlazi da Jugoslavija ima najlošiju strukturu izvoza u Evropi1. Poređenje strukture našeg izvoza sa strukturom izvoza na primer Norveške, ili iieke druge zemlje koja ima više četinara, nije u potpunosti opravdano zbog različite sirovinske baze, naročito za celulozu i hartiju. Ali to niukoliko ne znači da su naši lišćari nedovoljna baza za razvitak industrije koja proizvodi skupocene finalne proizvode od drveta. To dokazuje primer Finske i Francuske koje drže oko 80% evropskog izvoza furnira, šper- i drugih ploča, uglavnom na bazi lišćarskog drveta. Dok je za celokupnu evropsku trgovinu u 1950 g. bilo karakteristično da je u izvozu dolazilo na celulozno drvo 5%, celulozu 31% i njene proizvode 15%, i na rezanu četinarsku građu 35%, svega 86%, t. j . pretežno učešće četinara, u našem posleratnom izvozu a naročito u 1952 g. zapaža se manje relativno učešće četinarskog tehničkog drveta. Tako je izvezeno: 1936—40 g. 1952 g. tona index tona index Lišćari 262.760 100 354.163 100 Četinari 556.550 212 317.670 90 1 Od vanevropskih zemalja lošiju strukturu imaju samo Brazilija i neke kolonijalne i poluzavisne zemlje (Belgiski Kongo, Nigerija, Filipini i dr.) koje uglavnom izvoze lišćarske trupce. Treba međutim mati na umu da su sve ove zemlje, kao i Afrika, Azija, J. Amerika i Australija u celini, ustvari uvozne, t. j . uvoze više nega što izvoze. 314 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Lišćari četinari tona index tona index 1936—40 g. 1952 g. 262.760 354.163 100 135 556.550 317.670 100 57 Ova pojava, apsolutno i relativno smanjenje izvoza četinarskog drveta — koja se s obzirom na stanje i sastav naših šuma može smatrati povoljnom, dolazi od smanjenog izvoza četinarske rezane građe (za oko 40%) i od povećanog izvoza lišćarskog celuloznog drveta koje je činilo oko 78% celokupnog izvoza celuloznog drveta. Struktura izvoza najvažnije stavke — rezane građe — pokazuje sledeću sliku: 1936-40 1946 1947 1948 tona % tona °/o tona /o tona °/o Hrast 39.111 6,80 7.133 58,6 37,680 18,6 48,787 9,4 Bukva 92.685 16,11 2 966 24,4 42.588 21,0 119.500 23,0 Ost. lišćari 20.198 3 53 230 1,9 4.137 2,1 5.414 1,0 Cet. 423.224 73.58 1.839 15,1 118 141 58,3 346.285 66,6 575.218 100 12.168 100 202.544 100 519.986 100 1949 1950 1951 1952 tona 0/ tona 0/IO tona , % tona 19/o Hrast 40.870 6,7 70.718 11,4 40.044 7,4 24.719 6,69 Bukva 182 529 29,7 161.224 25,9 148.348 27,5 92.763 25,10 Ost. lišćari 7.329 1,2 6 315 1,0 12.250 2,2 4.716 1,27 Cet. 383.542 62,4 383.652 61,7 339 560 62,9 247.443 66,94 614 270 100 621.909 100 540.202 100 369.641 100 Ovo pokazuje da je struktura izvoza rezane građe slična predratnoj, jedino što je došlo do promene od većeg učešća bukve na račun četinara. Izvoz izrada od drveta povećavao se iz godine u godinu (sa izuzetkom 1949 g.) i u 1951 g. dostigao je 47.918 tona, a u 1952 g. 46.744 t. Taj izvoz je po količini još uvek manji nego u periodu 1936—40 g. za oko 8% ali mu je struktura donekle izmenjena. U predratnom periodu je iz ove grupe proizvoda više izvezeno jedino friza, i taj artikal koji je 315 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 22 <-- 22 --> PDF |
ujedno i najjeftiniji u toj grupi učestvovao je sa 87,9% po težini i 63,7% po vrednosti u tom periodu. U zadnjim godinama frize također učestvuju sa oko 45% po težini i oko 25% po vrednosti (u grupi) ali se zapaža porast učešća ostalih proizvoda veće vrednosti, kao nameštaja, ^alanterijskih izrada i ambalaže. Izvoz proizvoda hemiske prerade drveta u zadnjim godinama iznosi tek oko 25% predratnog, što je posledica naglog smanjenja izvoza ekstrakata za štavljenje koža. Najvažniju poziciju u ovoj grupi ima nebe- Ijena celuloza, zatim ekstrakti i retortni ugalj. S obzirom na već istaknutu lošu strukturu našeg izvoza, jasno je da su i postignute jedinične cene bile niske. Te cene međutim ne mogu biti neki siguran pokazatelj pošto kod robe kao što je drvo i njegovi proizvodi, kvalitet može mnogo da varira, a u zavisnosti od toga i cene. To pokazuje i znatan raspon cena u jednoj istoj godini i za jedan isti sortimenat izvezen u različite zemlje. Iz tih razloga i upoređenje cena sa prethodnim godinama može da da neralnu sliku o promeni u njihovom RELATIVNE JEDINIČNE CENE POJEDINIH PROIZVODA I RP.OCENTUALNO UČEŠĆE TIH PROIZVODA U IZVOZU 195 2 Slika 7 kretanju. No, nama je ovde cilj da se ukaže na relativne cene, (»vrednosne koeficijente«) t. j . na odnos između cena raznih sortimenata različitog stepena obrade i na neke ekvivalente u drugoj vrsti robe. Ti odnosi dosta realno mogu da prikažu rentabilnost ili nerentabilnost, opravdanost ili neopravdanost izvoza pojedinih sortimenata, potrebu njihovog forsiranja ili čak i eventualne zabrane. Prosečna cena jedne tone svih proizvoda šumarstva i drvne industrije (zajedno sa proizvodima hemiske prerade drveta) iznosila je u 1952 g. 51,96 dolara (u prethodnoj godini 54,52 dolara), što je za 18,89 dolara ili 36,4% niže od prosečne cene u ukupnom našem izvozu u 1952 ,g. Ako posmatramo cene po trobnim sektorima, onda od sektora 15 (drvo i izrade) jeftinije proizvede imaju samo sektori 21 i 22 (pogonska sredstva i nemetalni minerali), ali ova dva sektora učestvuju sa svega 4,20% u ukupnom izvozu po vrednosti, a sektor 15, sa 18,68% i time znatno utiče na nisku vrednost našeg izvoza. Radi upoređenja navodimo da je u izvozu drveta i njegovih proizvoda Norveške cena jedne tone iznosila 181,95 dolara, a švedske 171,74 t. j . za 3,34 odnosno 3,15 puta više nego cena u našem izvozu. Ako se svi izvezeni proizvodi preračunaj^ |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 23 <-- 23 --> PDF |
na odgovarajuće količine oblog drveta, onda je cena 1 m3 oblovine u tim zemljama bila za 2,1 puta viša nego kod nas. Ili drugim recima, da bi postigle iste vrednosti ove zemlje treba da troše dva puta manje sirovine. Kod proizvoda šumarstva najnižu cenu postizalo je ogrevno drvo, 14,13 dolara po toni (proizvodi koji učestvuju sa ispod 0,8% nisu uzeti u obzir) a najvišu stolice od savijenog drveta, 362,89 dolara. Višu cenu: postizali su neki proizvodi (orahovi i hrastovi furniri, pletarske izrade i si.) koji su učestvovali u izvozu sa ispod 0,5% po vrednosti. Na slici 7 prikazane su relativne jedinične cene pojedinih´proizvoda kao i odgovarajuće procentualno učešće tih proizvoda u izvozu. Ako se cena ogrevnog drveta izjednači sa 100, onda dobijemo sledeću sliku o cenama ostalih, proizvoda: ogrevno drvo bukovo celulozno drvo 100 174 ekstrakti za štavljenje bukov furnir 1.184 1.315 meko celulozno drvo žeij. pragovi drveni ugalj rezana čet. građa frize rezana građa bukve rezana građa hrasta sanduci 200 205 317 503 506 549 777 879 sirov nameštaj šper ploče kancelarijski nameštaj nebeljena celuloza polirani i bojen nameštaj stolice od savijenog drveta orahov furnir hrastov furnir 1.518 1.531 2.146 2.471 2.529 2.568 3.399 3.438 parketi furnirski orahovi trupci 992 1.130 pletarske izrade 4.735 Razlike u cenama kod ovih proizvoda ne mogu se isključivo tumačiti o razlikama u stepenu obrade. Tu igraju ulogu i sami prirodni faktori;; na pr. razlika u ceni između bukovog i orahovog furnira (renta!), zatim; konjuktura, pa i moda i ukus potrošača (na pr. za pletarske izrade). Ipak,., može se uzeti da cene osnovnih proizvoda u najvišoj meri određuje količina u njima opredmećenog rada, i da je odnos između tih cena ustvarii posledica nejednakog stepena obrade. , Iz slike se vidi da smo uglavnom izvozili kabastu robu male vrednosti. Proizvodi veće vrednosti, iznad 150 dolara po toni, skoro po pravilu su zastupljeni u izvozu sa manje od 1%. Polazeći od cena iskazanih u statistici Spoljne trgovine FNRJ za 1952 godinu, može se doći do interesantnih podataka o ekvivalentima između pojedinih izvezenih proizvoda šumarstva i druge uvezene robe. Tako je na pr.: jedan kamion srednje nosivosti = oko 560 prostornih metara ogrevnog drveta, ili = oko 105 m3 rezane četinarske građe, ili = oko 24 m3 šper ploča, ili == oko 11 tona bojenog i poliranog nameštaj a. Jedna tona rotacione hartije = 12,4 prostornih metara mekog celuloznog drveta, ili = 0,94 m3 šper ploča, ili = 0,43 tone nameštaj a. Daljim obračunom radnog vremena potrebnog za proizvodnju ovih količina proizvoda (kod nas i u zemlji iz koje se uvozi) došlo bi se do karakterističnih podataka o neekvivalentnoj razmeri ljudskog rada kroz; ove proizvode, na bazi nejednake proizvodnosti rada, ali to izlazi iz okvira, ovog članka. Navešćemo samo radi ilustracije da je (prema konverzionim faktorima FAO) za jednu tonu rotacione hartije potrebno 3,0 m3: Sli |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 24 <-- 24 --> PDF |
celuloznog drveta, dok se u razmeni mora dati 12,4 prm odnosno oko 10 m3 celuloznog drveta. Iako su navedeni podaci samo gruba slika ovih odnosa, oni jasno ukazuju na to, od kolikog je značaja poboljšanje strukture izvoza uopšte, a posebno u ovom sektoru. Izvoz ogrevnog i celuloznog drveta i drugih proizvoda male vrednosti upućuje s jedne strane na iscrpljivanje sirovinske baze, šumskog i drvnog fonda, a s druge strane doprinosi da se kroz neekvivalentnu razmenu besplatno daje višak rada stvoren rukama naših radnih ljudi. Pri ovome treba imati na umu da za izvoz obično ide samo prvoklasna roba (»eksportna«) i da mnoge zemlje na bazi tako uvezene sirovine proizvode izrade od drveta visoke vrednosti, ne samo za svoje potrebe, nego čak i za izvoz. Tako su u 1951 g. tipično uvozn e zemlje: V. Britanija, Holandija, Italija, Danska i Belgija izvezl e izrada od drveta (osim celuloze i hartije) u vrednosti od 28.611.000 dolara, t. j . u prošeku svaka zemlja više za 45% od Jugoslavije. Hako se struktura izvoza ne može promeniti dekretom — pošto je ona odraz nivoa razvitka proizvodnih snaga — ove činjenice treba imati pred očima i uzeti u razmatranje mogućnost smanjenja ili potpune zabrane izvoza ogrevnog i celuloznog drveta. Novopodignuti kapaciteti za kombi- Jiovanu i finalnu preradu drveta, kao i oni koji će se još podići, svakako da će mnogo doprineti ublažavanju ovakvog stanja i učiniti da iz našeg iscrpljenog šumskog fonda, iz drveta — ove dragocene i univerzalne sirovine — dobijemo što skuplje proizvode. Ovo takođe jasno ukazuje na činjenicu koliko je industrijalizacija zemlje naše životno pitanje. Iz ranijeg izlaganja smo videli da su najveći potrošači drveta deficitarne zemlje Srednje i Zapadne Evrope, i sasvim je prirodno da je naš izvoz u posleratnom periodu bio orijentisan na njih. Ovo tim pre, što smo na te zemlje, kao visoko industrijski razvijene bili upućeni i u pogledu «voza. Od 1947—1952 g. u našem izvozu drveta i njihovih proizvoda Velika Britanija se nalazila na prvom mestu od 1948—1951 g., Italija u 1948 I 1952 g. dok se od drugog do petog mesta u pojedinim godinama smenjuju Holandija, Mađarska, Austrija, Egipat, Argentina i STT. Redosled zemalja u 1952 g. je sličan onom iz predratnih godina: Italija, sa 29,2% po vrednosti, *V. Britanija sa 25,4%, SR. Nemačka sa 13,6%, Austrija 4,4% i t. d. Prema glavnim uvoznim područjima u 1952 g. naš izvoz bio je orijentisan: Po težini Po vrednosti Srednja i Zapadna EvropaZemlje Mediterana, Sev. Afrike i Bliskog IstokaJužna AmerikaOstala područja 92,8% 5,8% 0,8% 0,6% 84,0% 10,2% 3,2% 2,6% ~ioo~ n^oo i Najveći uvoznik jeftinih proizvoda je isto kao i u predratnom periodu Italija (ogrev 70%, trupci 74%. bukovo celulozno drvo 80°/o) dok rezanu četinarsku i bukovu građu, nameštaj, parkete i furnir najviše uvozi Velika Britanija. Zemlje Bliskog Istoka najviše uvoze izrade od drveta (sanduke za ambalažu, nameštaj, veštačke ploče i si.). Iz ove grupe zemalja jedino je Egipat značajniji uvoznik meke i tvrde rezane građe. :318 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Međutim zemlje Bliskog Istoka i Sev. Afrike kao i Indija, Indonezija i dr., u budućnosti mogu igrati daleko značajniju ulogu u našem izvozu. Potrošnja drveta u ovom zemljama danas je još izvanredno niska, ali paralelno sa političkim osamostaljenjem i brzim ekonomskim razvitkom, ove zemlje, koje praktično nemaju šuma, sve više će morati da uvoze drvo i njegove proizvode. Od svih evropskih zemalja izvoznica, Jugoslavija ima najbolji položaj prema ovom ogromnom području, mada kao tržištu drveta još nerazvijenom. Napori koje naša zemlja u ovoj godini čini za uspostavljanje trgovinskih odnosa sa ovim zemljama, dovešće do intenzivnije robne razmene. Za naše industrijske proizvode uopšte, a posebno za finalne proizvode od drveta, naročito šper i druge ploče, ovo tržište će u budućnosti biti sve povoljnije, s jedne strane zbog pogodnog prirodnog položaja i transportnih uslova, a s druge, zbog malih mogućnosti konkurencije od strane nordiskih zemalja. Razvitak tih odnosa će svakako zavisiti od tempa privrednog razvitka tih zemalja kao i od naših izvoznih mogućnosti proizvoda finalne prerade drveta. Izloženi podaci o odnosima u proizvodnji i potrošnji drveta u Evropi, kao i o našem izvozu, pokazuju relativno mali značaj Jugoslavije kao suficitarne zemlje. To je s jedne strane posledica relativne privredne zaostalosti naše zemlje i onih industriskih grana koje prerađuju drvo, a s druge, prirodnih uslova, stanja i strukture našeg šumskog fonda. Isto tako, niske proizvodne mogućnosti naših šuma, naročito u NR Srbiji i Makedoniji, sa drvnom masom koja je daleko ispod normale, neracionalno iskorišćavanje drveta u industriskoj preradi i drugim područjima upotrebe, rasipničko trošenje za ogrev i velike količine otpatka i t. d., sve to čini da drvo i u našoj ekonomici, prema potencijalnim mogućnostima igra još uvek relativno malu ulogu. To između ostalog pokazuju i podaci o našem izvozu upoređeni sa izvozom industriski razvijenih zemalja. Preorijentacija na kombinovano i svestrano iskorišćavanje drveta kao sirovine, naročito putem hemiskih postupaka i dobijanje proizvoda visoke vrednosti, jeste jedini put za izlazak iz zaostalosti i primitivizma u proizvodnji na ovom sektoru. A to je uopšte — put industrijalizacije naše zemlje. Stoga i pitanje podizanja uloge naše zemlje na međunarodnom drvnom tržištu kao i izmena strukture našeg izvoza, nije izolovano pitanje šumske privrede, nego samo jedan, i to vrlo važan sektor naše borbe za podizanje ekonomske moći zemlje. LITERATURA I IZVORI: 1. U. N. Economic Survey of Europe since the War, Geneva 1953. 2. FAO: Yearbook of Forest Products Statistics 1947, 1948, 1948, 1950, 1951 i 1952 g. 3. FAO: European Timber Statistics 1913—1950, Geneva 1953. 4. U. N. i FAO: European Timber Trends and Prospects, Geneva 1953. 5. — Geografski Atlas, Zagreb 1951. €. — Statistika spoljne trgovine Kr. Jugoslavije za godine 1920 do 1939, izdanje Min. finansija 7. — Statistika spoljne trgovine Kr. Jugoslavije za 1940 g. (neobjavljeni podaci bivšeg Ministarstva spoljne trgovine FNRJ). 8. — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije za 1950, 1951 i 1952 izd. Saveznog zavoda za statistiku i evidenciju. 9. Marinović : Šumsko privredna geografija, Beograd 1934. 10. — Weltforstatlas, izd. Zentralinstitut für Forst- und Holzwirtschaft, Hamburg- Reinbek, 1951. 11. — Neobjavljeni podaci »Jugodrva« o izvozu proizvoda šumarstva za godine 1946, 1947, 1948 i 1949. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 26 <-- 26 --> PDF |
L´economie de la production et de la consummation du bois en Europe et notre exportation d´apres guerre. L´auteur expose et analyse des donnees sur la production et la consummation; du bois en Europe dans les pays deficitaires (groupe A) d´une part et les pays ayant un bilan actif en bois d´autre part. On donne tout particulierement une analyse d& l´exportation d´apres-guerre des produits forestiers et de l´industrie du bois yougo slaves. L´auteur en tire la conclusion que la Yougoslavie ne joue sur le marche du bois europeen qu´un role de second ordre du ä la structure du fonds forestier et ligneux d´une part et ä son economie insuffisamment developpee d´autre part. On souligne tout specialement la structure defavorable d´exportation caracterisee par un gros pourcentage du bois de chauffage, du bois ä päte et d´autres produits de qualite inferieure. Etant donne que les produits forestiers et ceux de l´andustrie du bois exportes representent 1/s de toutes les exportations du pays, il est evident que l´amelioration de la structure dans ce domaine ameliorerait sensiblement la structure de l´exportation toute entiere. Tous ces efforts sont etroitement liees avec le progres general de l´industrialisation et de l´electrification et on doit les considerer comme tres importants. dans la lutte pour l´accroisement du pouvoir economique du pays. PROIZVODNOST MAŠINA I ISKORIŠĆAVANJE PREDMETA RADA Vujičić Ing. Lazar, Boljevci/ Srem I I skorišćavanje predmeta rada posmatra se sa stanovišta količinskog, kvalitetnog i ekonomskog iskorišćavanja. Ako bi se iskorišćavanje predmeta rada posmatralo samo sa ekonomskog stanovišta koje je osnovni pokretač u kapitalizmu, onda bi iskorišćavanje predmeta rada bilo najracionalnije u onom preduzeću, u kome se na jedan dinar vrednosti utrošenih sirovina, materijala i svih ostalih vrednosti, uz ostale jednake uslove, postigne najveća vrednost gotovih proizvoda. Međutim, u socijalističkoj organizaciji proizvodnje u jednakoj meri polazi se od najvećeg i najboljeg i količinskog i kvalitetnog i ekonomskog iskorišćenja predmeta rada i to kako sa gledišta narodne privrede kao celine, tako i sa gledišta svakog preduzeća kao jedinke. U vezi sa ovim momentima, socijalistička organizacija proizvodnje treba da obezbedi: 1. da se maksimalno iskorišćuju one vrste sirovina i materijala, koje su najviše zastupljene u prirodnim izvorima i koje imaju najpovoljnije uslove za iskorišćavanje kako sa materijalne strane, u pogledu dobave i tehnološke prerade, tako i sa ekonomske strane — u pogledu troškova proizvodnje i plasmana gotovih proizvoda; 2. da se postigne maksimalno količinsko, kvalitetno i ekonomsko iskorišćenje predmeta rada i to tako, da se na njima kod neposredne upotrebe ili ne vrši nikakva obrada, ili ako obrada mora da se vrši, tada ovakvi poluproizvodi treba da odgovaraju najpovoljnijim uslovima i zahtevima naredne upotrebe tako, da svaki prethodni oblik predmeta rada odgovara kvalitativnim zahtevima narednog oblika. Maksimalno iskorišćenje sirovinskih i materijalnih izvora zavisi s jedne strane od kvaliteta organizacije proizvodnje i planiranja u samome preduzeću, a s druge strane od kvaliteta planiranja u eksploataciji |