DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 24 <-- 24 --> PDF |
celuloznog drveta, dok se u razmeni mora dati 12,4 prm odnosno oko 10 m3 celuloznog drveta. Iako su navedeni podaci samo gruba slika ovih odnosa, oni jasno ukazuju na to, od kolikog je značaja poboljšanje strukture izvoza uopšte, a posebno u ovom sektoru. Izvoz ogrevnog i celuloznog drveta i drugih proizvoda male vrednosti upućuje s jedne strane na iscrpljivanje sirovinske baze, šumskog i drvnog fonda, a s druge strane doprinosi da se kroz neekvivalentnu razmenu besplatno daje višak rada stvoren rukama naših radnih ljudi. Pri ovome treba imati na umu da za izvoz obično ide samo prvoklasna roba (»eksportna«) i da mnoge zemlje na bazi tako uvezene sirovine proizvode izrade od drveta visoke vrednosti, ne samo za svoje potrebe, nego čak i za izvoz. Tako su u 1951 g. tipično uvozn e zemlje: V. Britanija, Holandija, Italija, Danska i Belgija izvezl e izrada od drveta (osim celuloze i hartije) u vrednosti od 28.611.000 dolara, t. j . u prošeku svaka zemlja više za 45% od Jugoslavije. Hako se struktura izvoza ne može promeniti dekretom — pošto je ona odraz nivoa razvitka proizvodnih snaga — ove činjenice treba imati pred očima i uzeti u razmatranje mogućnost smanjenja ili potpune zabrane izvoza ogrevnog i celuloznog drveta. Novopodignuti kapaciteti za kombi- Jiovanu i finalnu preradu drveta, kao i oni koji će se još podići, svakako da će mnogo doprineti ublažavanju ovakvog stanja i učiniti da iz našeg iscrpljenog šumskog fonda, iz drveta — ove dragocene i univerzalne sirovine — dobijemo što skuplje proizvode. Ovo takođe jasno ukazuje na činjenicu koliko je industrijalizacija zemlje naše životno pitanje. Iz ranijeg izlaganja smo videli da su najveći potrošači drveta deficitarne zemlje Srednje i Zapadne Evrope, i sasvim je prirodno da je naš izvoz u posleratnom periodu bio orijentisan na njih. Ovo tim pre, što smo na te zemlje, kao visoko industrijski razvijene bili upućeni i u pogledu «voza. Od 1947—1952 g. u našem izvozu drveta i njihovih proizvoda Velika Britanija se nalazila na prvom mestu od 1948—1951 g., Italija u 1948 I 1952 g. dok se od drugog do petog mesta u pojedinim godinama smenjuju Holandija, Mađarska, Austrija, Egipat, Argentina i STT. Redosled zemalja u 1952 g. je sličan onom iz predratnih godina: Italija, sa 29,2% po vrednosti, *V. Britanija sa 25,4%, SR. Nemačka sa 13,6%, Austrija 4,4% i t. d. Prema glavnim uvoznim područjima u 1952 g. naš izvoz bio je orijentisan: Po težini Po vrednosti Srednja i Zapadna EvropaZemlje Mediterana, Sev. Afrike i Bliskog IstokaJužna AmerikaOstala područja 92,8% 5,8% 0,8% 0,6% 84,0% 10,2% 3,2% 2,6% ~ioo~ n^oo i Najveći uvoznik jeftinih proizvoda je isto kao i u predratnom periodu Italija (ogrev 70%, trupci 74%. bukovo celulozno drvo 80°/o) dok rezanu četinarsku i bukovu građu, nameštaj, parkete i furnir najviše uvozi Velika Britanija. Zemlje Bliskog Istoka najviše uvoze izrade od drveta (sanduke za ambalažu, nameštaj, veštačke ploče i si.). Iz ove grupe zemalja jedino je Egipat značajniji uvoznik meke i tvrde rezane građe. :318 |