DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 22 <-- 22 --> PDF |
ujedno i najjeftiniji u toj grupi učestvovao je sa 87,9% po težini i 63,7% po vrednosti u tom periodu. U zadnjim godinama frize također učestvuju sa oko 45% po težini i oko 25% po vrednosti (u grupi) ali se zapaža porast učešća ostalih proizvoda veće vrednosti, kao nameštaja, ^alanterijskih izrada i ambalaže. Izvoz proizvoda hemiske prerade drveta u zadnjim godinama iznosi tek oko 25% predratnog, što je posledica naglog smanjenja izvoza ekstrakata za štavljenje koža. Najvažniju poziciju u ovoj grupi ima nebe- Ijena celuloza, zatim ekstrakti i retortni ugalj. S obzirom na već istaknutu lošu strukturu našeg izvoza, jasno je da su i postignute jedinične cene bile niske. Te cene međutim ne mogu biti neki siguran pokazatelj pošto kod robe kao što je drvo i njegovi proizvodi, kvalitet može mnogo da varira, a u zavisnosti od toga i cene. To pokazuje i znatan raspon cena u jednoj istoj godini i za jedan isti sortimenat izvezen u različite zemlje. Iz tih razloga i upoređenje cena sa prethodnim godinama može da da neralnu sliku o promeni u njihovom RELATIVNE JEDINIČNE CENE POJEDINIH PROIZVODA I RP.OCENTUALNO UČEŠĆE TIH PROIZVODA U IZVOZU 195 2 Slika 7 kretanju. No, nama je ovde cilj da se ukaže na relativne cene, (»vrednosne koeficijente«) t. j . na odnos između cena raznih sortimenata različitog stepena obrade i na neke ekvivalente u drugoj vrsti robe. Ti odnosi dosta realno mogu da prikažu rentabilnost ili nerentabilnost, opravdanost ili neopravdanost izvoza pojedinih sortimenata, potrebu njihovog forsiranja ili čak i eventualne zabrane. Prosečna cena jedne tone svih proizvoda šumarstva i drvne industrije (zajedno sa proizvodima hemiske prerade drveta) iznosila je u 1952 g. 51,96 dolara (u prethodnoj godini 54,52 dolara), što je za 18,89 dolara ili 36,4% niže od prosečne cene u ukupnom našem izvozu u 1952 ,g. Ako posmatramo cene po trobnim sektorima, onda od sektora 15 (drvo i izrade) jeftinije proizvede imaju samo sektori 21 i 22 (pogonska sredstva i nemetalni minerali), ali ova dva sektora učestvuju sa svega 4,20% u ukupnom izvozu po vrednosti, a sektor 15, sa 18,68% i time znatno utiče na nisku vrednost našeg izvoza. Radi upoređenja navodimo da je u izvozu drveta i njegovih proizvoda Norveške cena jedne tone iznosila 181,95 dolara, a švedske 171,74 t. j . za 3,34 odnosno 3,15 puta više nego cena u našem izvozu. Ako se svi izvezeni proizvodi preračunaj^ |