DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Švedske 19,5% i Finske 34,4%. Kod ovih visoko razvijenih zemalja sav ostali izvoz otpada na proizvode visoke vrednosti: celulozu, hartiju, šper- i druge ploče. Struktura izvoza ostalih evropskih zemalja, Francuske, Nemačke i dr., karakteristiše se velikim učešćem hartije i izrada od drveta. Iako za zemlje izvoznice sovjetskog bloka, ČSR, Poljsku i Rumuniju, postoje podaci o izvozu samo po težini, može se zaključiti, zbog neznatnog učešća STRUKTURA IZVOZA PROŠEK 1936-40 PROSiK 4946-54 J 06AEVW DRVfl \--~z\ OBLO DRVO HtlJitlij] CELULOZNO DRVO REZANA GRAĐA IZRADE OD DRVETA OSTALO Slika 6 ogrevnog drveta i većeg učešća celuloze i hartije (naročito ČSR i Poljske) da je i struktura izvoza ovih zemalja povoljnija nego kod nas. Iz ovoga izlazi da Jugoslavija ima najlošiju strukturu izvoza u Evropi1. Poređenje strukture našeg izvoza sa strukturom izvoza na primer Norveške, ili iieke druge zemlje koja ima više četinara, nije u potpunosti opravdano zbog različite sirovinske baze, naročito za celulozu i hartiju. Ali to niukoliko ne znači da su naši lišćari nedovoljna baza za razvitak industrije koja proizvodi skupocene finalne proizvode od drveta. To dokazuje primer Finske i Francuske koje drže oko 80% evropskog izvoza furnira, šper- i drugih ploča, uglavnom na bazi lišćarskog drveta. Dok je za celokupnu evropsku trgovinu u 1950 g. bilo karakteristično da je u izvozu dolazilo na celulozno drvo 5%, celulozu 31% i njene proizvode 15%, i na rezanu četinarsku građu 35%, svega 86%, t. j . pretežno učešće četinara, u našem posleratnom izvozu a naročito u 1952 g. zapaža se manje relativno učešće četinarskog tehničkog drveta. Tako je izvezeno: 1936—40 g. 1952 g. tona index tona index Lišćari 262.760 100 354.163 100 Četinari 556.550 212 317.670 90 1 Od vanevropskih zemalja lošiju strukturu imaju samo Brazilija i neke kolonijalne i poluzavisne zemlje (Belgiski Kongo, Nigerija, Filipini i dr.) koje uglavnom izvoze lišćarske trupce. Treba međutim mati na umu da su sve ove zemlje, kao i Afrika, Azija, J. Amerika i Australija u celini, ustvari uvozne, t. j . uvoze više nega što izvoze. 314 |