DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 16 <-- 16 --> PDF |
ispred nas (zbog velikih požara u tim godinama i seča je bila izuzetno visoka), dok se već u 1952 g. Jugoslavija nalazi na prvom mestu u Evropi. Ako se međutim računa izvoz po vrednosti, zajedno sa hartijom i kartonom, onda se Jugoslavija, na primer 1951 g., nalazila na IX mestu( ne računajući ČSR, Rumuniju i Poljsku za koje ne postoje podaci). U toj godini u izvozu su se nalazile ispred nas i tako tipične uvozne zemlje kao što su Engleska, Portugalija i Holandija, što je posledica izvoza proizvoda većih vrednosti kod tih zemalja (hartija, izrade od pluta). Ovako mesto Jugoslavije u evropskoj ekonomici proizvodnje i potrošnje drveta otprilike odgovara našem učešću u Evropi po površini šuma. Međutim struktura te proizvodnje i potrošnje pokazuje, u poređenju sa drugim zemljama, nesrazmerno veliko učešće ogrevnog drveta, kao i proizvoda niskog stepena obrade. Od svih zemalja izvoznica Jugoslavija ima u proizvodnji najveće procentualno učešće ogrevnog drveta, i u tom pogledu se izjednačava sa španijom, Portugalijom i Italijom, tipičnim zemljama uvoznicama i siromašnim šumom. To je u prvom redu posledica strukture našeg šumskog fonda (veliki % lišćara), ali i loše sortimentacije i izuzetno visoke i neracionalne potrošnje ogrevnog drveta na selu. Pored ovih prirodnih uslova, naš izvoz je u velikoj mjeri određen još i strukturom i nivoom razvitka celokupne naše privrede i uslovima u kojima se naša zemlja nalazi u posleratnom periodu. Dok naš izvoz, kao što smo videli pretstavlja neznatan deo evropskog izvoza, naročito po vrednosti, sasvim druga slika se dobij a ako taj izvoz posmatramo sa stanovišta celokupne naše privrede. Posmatrano sa tog stanovišta — sa stanovišta uloge i značaja u našoj spoljnjoj trgovini, drvo i njegovi proizvodi igrali su vidnu ulogu, kako u periodu između dva rata, tako i u posleratnom periodu, i čine jednu od važnih stavki u našem trgovinskom i platnom bilansu. Zato je praćenje toga izvoza kako po obimu tako i po vrednosti, a naročito po strukturi i njegovo poređenje sa drugim naprednim zemljama od naročitog interesa. I to ne samo radi konstatovanja činjeničnog stanja nego i radi uočavanja pojava koje mogu da budu od koristi u praktičnom radu na tom sektoru. Zato ćemo ovde izneti nešto detaljnije prikaz i karakteristike našeg posleratnog izvoza i to posebno u periodu 1946—51 i posebno 1952 godini, upoređujući te periode sa predratnim, 1936—40 g. Posmatran po obimu izvoz drveta i njegovih proizvoda u ova dva perioda i u 1952 g. kao i procenat učešća po težini i vrednosti u ukupnom izvozu daje sledeću sliku: (lit. 6, 7, 8, 11) Izvoz po količini Procenat od ukupnog izvoza (tona) po težini po vrednosti 1936—40 1,095.100 30,02 19,40 1946—51 952.825 28,60 25,38 1952 933.695 26,83 19,68 U našem ukupnom izvozu po vrednosti 1952 g. najvažniju stavku ima grana 211 — ratarstvo sa 24,94%, zatim grana 115 r->- metalurgija obojenih metala sa 23,63%, grana 122 — drvna industrija sa 14,65%, grana 214 — stočarstvo sa 9,76%, grana 127 — prehranbena industrija sa 5,17% i grana 313 — eksploatacija šuma sa 4,29%; odnosno robni sektor 15 (po sadašnjoj nomenklaturi spoljne trgovine) »drvo, pluta i 310 |