DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1953 str. 13 <-- 13 --> PDF |
razvijene i manje razvijene, onda se kod uvoznih zemalja Zapadne Evrope (ind. razvijene) zapaža dalje pomeranje u tom smislu, t. j . smanjenje potrošnje u građevinarstvu, a povećanje u rudarstvu, ambalaži, hartiji i veštačkim vlaknima. Iako potrošnja u pojedinim sektorima a naročito u građevinarstvu zavisi od mnogih faktora, kao na primer od raspoloživosti i cena drugih kompetitivnih materijala, naglog porasta industrije (Nemačka u periodu 1935/38), ratnih pustošenja i dr., ipak se na osnovu gornjeg materijala može zaključiti da oršte privredni razvitak i podizanje zemalja na viši industriski nivo, prati promena u strukturi potrošnje tehničkog drveta u smislu njegove smanjene upotrebe u građevinarstvu, naročito na selu, i povećane upotrebe u proizvodnji hartije, tekstilnih vlakana i ambalaže. što se tiče apsolutnih količina za budućnost, prema jednoj studiji stručnjaka FAO i ECE1 ona će najviše zavisiti od dva faktora: 1. od opšteg povećanja bruto-produkta, t. j . od intenziteta privrednog razvitka i 2. od relativnih cena. Ako se potrošnja u 1950 g. izjednači sa 100, onda će ona — prema toj proceni — u zavisnosti od delovanja ovih faktora u 1960 g. iznositi: (lit. 4) Potrošnja u Povećanje bruto produkta 1950—1960 z« 50% Povećanje bruto produkta 1950—1960 za 20% 1950 godini Cene kao pre Korejskog rata Znatno više cene Cene kao pre Korejskog rata Znatno više cene 100 129,3 113,9 114,? 101,0 Jača privredna aktivnost i smanjenje cena dovode do povećanja potrošnje drveta i obratno. Ovi faktori međutim ne utiču podjednako na potrošnju u svim sektorima. Dok je index opšte potrošnje za IV varijantu 101,0, za građevinarstvo je za istu varijantu 90,7, rudničko drvo 106,0, transport i veze 87,4, stolariju 100,0, ambalažu 111,8, hartiju 124,7, i veštačka vlakna 124,6. Prema tome, i pri najnepovoljnijim uslovima predviđa se povećana potrošnja drveta za ambalažu, hartiju i veštačka vlakna, dok se u najpovoljnijem slučaju (I varijanta) to povećanje predviđa na 162,8, 167,1, 162,3 t. j . više nego povećanje bruto produkta. Iz upoređenja podataka o proizvodnji i potrošnji drveta vide se manjkovi odnosno viškovi u obema grupama zemalja. Manjkovi su kod grupe A uglavnom određeni manjkom rezane četinarske građe, celuloznog i rudničkog drveta, dok su kod grupe B približno odgovarajući viškovi. Ili tačnije rečeno, suficitarne zemlje posle podmirenja svojih potreba prilagođavaju strukturu svoje proizvodnje zahtevima tržišta, a manje faktičnim proizvodnim mogućnostima svojih šuma. Uopšte se može reći da Evropa (bez SSSR-a) uglavnom zadovoljava svoje potrebe iz vlastitih šuma. Iz SSSR-a se uvoze neznatne količine, oko 1,4% potrošnje tehničkog drveta, a u Sev. Ameriku se izvozi oko 2%. Ovo međutim ne "vredi za sve vrste proizvoda i za sve zemlje. Tako su Skandinavske zemlje oduvek bile izvoznici celuloze za SAD, a Engleska uvoznik rezane četinarske građe iz Kanade i SAD. U izvozu i uvozu, |