DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1953 str. 31 <-- 31 --> PDF |
veta na panju — CDNP (gajenje šuma) i razliku između društvene (tržne) cene i prva dva zbira, kako se vidi iz sledeće tablice: Tttbica 5 — (Vrednost jed. mere u dinarima) Od toga otpada na: DruU tome diferen´ 5 štvena Ind. cijalna (tržna prodajna retita Svega indiv. CDNP Svega Razlika cena 3 + 4 prodajna cena položaja (FNRJ) (6 + 7) (5-8) cena ili „ŠT" 1 2 3 4 5 6 7 8 9 I 1660 860 800 1660 860 400 1260 + 4d0 II 1660 1060 600 1660 1060 400 1460 + 200 IH 1660 1260 400 1660 1260 400 1660 IV 1660 1460 200 1660 1460 400 1860 —200 V lb60 16o0 0 1660 1660 400 2060 —400 Zaključci ove diskusije — u odnosu na zaključke ing. M. š., — bili bi sledeći: 1. Ostajem kod toga da se cena drveta na panju — CDNP određuje na bazi troškova proizvodnje u gajenju šuma (induktivni metod), a šumska taksa — ŠT ili diferencijalna renta položaja na bazi troškova proizvodnje eksploatacije šuma (deduktivni metod) ; da se razlike u rezultatima između oba metoda imaju uskladiti. U protivnom, nastupila bi ekonomska protivrečnost da šumarstvo ima veće ili manje društveno potrebne troškove proizvodnje u odnosu na društvene (tržne) prodajne cene (realizaciju). U prvom slučaju šumarstvo bi palo na teret društva, u drugom, ostvarivalo neopravdane zarade u jednoj od svojih grana delatnosti t. j . u gajenju šuma ili u eksploataciji šuma. Objektivni proizvodni troškovi grane 811 samo su oni koje društvo priznaje kroz cene proizvoda na tržištu (deduktivni metod)´. 2. Za mene je cena drveta na panju — CDNP jedna kategorija, a šumska taksa — ŠT ili diferencijalna renta položaja, druga kategorija, šumska taksa — ŠT sadrži u sebi cenu drveta na panju — CDNP i plus ili minus razliku vrednosti kako sam to gore objasnio. Slažem se sa ing. M. š. da je diferencijalna renta položaja razlika između troškova izvoza najudaljenije i konkretne šume, s tom razlikom, što se ona teoretski definiše kao razlika između društvene (tržne) cene i individualne prodajne cene proizvođača. Ova poslednja diferencija je jedino i pravilna, pošto se na taj način utvrđuje eventualna super-dibit koja ne potiče od živog rada, već od cena. Ovi viškovi po mom mišljenju (konkretno u NRH) ne bi pripadali šumarstvu NR Hrvatske, već društvenoj zajednici, odnosno šumarstvu FNRJ, gde su specifični uslovi proizvodnje nepovoljniji od NR Hrvatske. 3. Diferencijalna renta položaja o kojoj govori ing. M. š. kao »neopravdanoj «, po mom mišljenju ne postoji. Zbog toga joj doista nema mesta u šumarskoj ekonomici. Diferencijalna renta položaja koja je |