DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 54 <-- 54 --> PDF |
Ei ć N.: Tabela drvnih masa od 7 cm debljine na više i padovi promjera u %, Sarajevo 1951. Emrovi ć B.: O upotrebi standardnih visinskih krivulja, Šumarski List br. 2, Zagreb 1953. F i š e r M.: Skrižaljke za računanje drvnih zaliha u sastojinama po metodi prof. W. Laera, Zagreb. F 1 u r y Ph.: Ergebnisse aus Kahlschlägen, Mitteilungen der Schweizerischen Anstalt für das forstliche Versuchswesen, 1898. (Citirano po Knuchelu : Planung und Kontrolle im Forstbetrieb, Zürich 1950). K n u c h e 1 H.: Über Einrichtungsmassentafeln, Forstwissenschaftliches Cen tralblatt, Berlin 1929. K n u c h e 1 H.: Planung und Kontrolle im Forstbetrieb, Zürich 1950. Klepa c D.: O produkciji u fakultetskoj šumi Zalesini, Glasnik za šumske pokuse br. 11, Zagreb 1952. (u štampi). Klepa c D.: Vrijeme prelaza, Šumarski List br. 1, Zagreb 1953. LoetschF. : Der Einflus von Höhenstufen und Holzarten auf eine einheit lichen Massentarif bei mitteleuropäischen Waldvorratsinventuren, Zeitschrift für Weltforstwirtschaft, 1952. Citirano po Revue forestiere frangaise No. 2/1953. —: Mali šumarsko-tehnički priručnik, I. dio, Zagreb 1949. Leibundgu t H.: Valdbauliche Untersuchungen über den Aufbau von Plenterwäldern,- Mitt. der Schweiz. Anstalf f. d. forstliche Versuchswesen, 1945. Levakovi ć A.: Dendrometrija, Zagreb 1922. Schaeffe r L.: Tarifs rapides et tarifs lents, Revue forestiere frangaise, Nancy 1949. Schaeffe r L.: Cours d´ amenagement (skripta) Nancy 1952. Š u r i ć S.: Tabele masa v. Laer-Spiecker, Šumarski List br. 2. Zagreb 1952. —: Vade-Mecum du Forestier, Besangon 1946. i 1951. Resume On emploie les tarifs de cubage ä une seule entree, quand on veut determiner la production, soit, par la methode du contröle, soit, grace au temps de passage. Si on utilise les tarifs de Schaeffe r appeles »tarifs rapides et tarifs lents«, on peut faciliter le calcul de la production ce qu´on voit dans les tableaux No. 5 et No. 6. D´apres ces tableaux l´auteur a determine la production dans une place d´essai de la foret »Zalesina« qui appartient ä la Faculte Forestiere de Zagreb. SAVREMENI POGLEDI NA STIMULIRANO SMOLARENJE Bran. Pejoski (Skopje) — D. Radimir (Zagreb) O O d kada je Hughe s (1860) došao na ideju da upotrebi pored ostalog i specijalnu posudu za prihvatanje iscurele smole iz podbeljenog stabla, mesto dotadašnjeg otvora zaseka u (Grandl) u samom stablu, pa sve do 1933 godine kada je Hessenland došao na ideju da upotrebi izvesna hemiska sredstva kao stimulirajuće materije, nije bilo većeg napretka na polju tehnologije smolarenja. Da vidimo najpre šta se podrazumeva pod stimuliranim (ili aktiviranim ) smolarenjem. Pod stimuliranim smolarenjem podrazumevamo primenu izvesnih neorganskih ili organskih hemikalija na istom zarezani žleb belenice u cilju produžavanja dinamike isticanja (curenja) smole a samim tim i povećavanja prinosa smole po jedinici površine. |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Mnogobrojni ogledi koji su u međuvremenu izvršeni od velikog broja istraživača u Americi, Evropi i Aziji pokazali su, da postojeće standardne metode smolarenja (američka, francuska i njemačka) sa njihovim varijacijama različito reaguju u pogledu prinosa sa određenim hemiskim stimulantima. Ogledi se nisu zadržali samo na standardnim metodama, već se krenulo putem novih metoda, od kojih je najznačajnija metoda poznata pod imenom »bark chipping«, koju ćemo malo dalje opisati. Potrebno je ukratko da iznesemo i osnovne postavke delovanja hemiskih stimulanata naročito u anatomsko-fiziološkom i fizičko-hemiskom pogledu. No moramo odmah napomenuti da anatomsko-fiziološka istraživanja naučnog karaktera u vezi sa uticajem hemiskih stimulanata na kambijum i okolna drvna tkiva uključiv i smolne kanale, su skorijeg datuma. Tu moramo u prvom redu da istaknemo zapažene radove David a (1952) i Oudin-a (1952), mada su ta istraživanja još u toku. Nema sumnje da upotreba hemiskih sredstava izaziva na živa drvna tkiva, odnosno ćelije, izvesne manje ili više složene promene. Te promene nisu samo anatomske prirode no utiču i na izvesne fiziološke i fizičkohemiske promene unutar samoga metabolizma (Angulo-Lampr echt ) Još prvih godina upotrebe hemiskih stimulanata kod smolarenja, smatralo se dovoljnim ako su ona zadovoljavala sledeće: 1. Da spreče zatvaranje već otvorenih kanala reagovanjem samih živih ćelija. Time bi se obezbedilo nešto duže (u vremenskom smislu) isticanje same smole pod povoljnijim uslovima, t. j . obezbedila bi se maksimalna širina smolnog kanala, odnosno njegovog otvora. Iz tih razloga je i potrebno da se prskanje obavlja odmah iza zarezivanja, jer u tom slučaju usled maksimalnog punjenja samog kanala sa smolom, smolne ćelije zapreminski su svedene na najmanju meru. Prema tome prskanje bi trebalo da obezbedi takvu smanjenu zapreminu perifernih smolnih ćelija otvorenog kanala za izvesno duže vreme. 2. Da smanji isparavanje monoterpena (t. j . terpentinskog ulja) još pri izlasku smole iz smolnog kanala održavajući time pogodan viskozitet za izvesno duže vreme. Međutim, istraživanja David a i Oudin-a (1952), proširila su naša saznanja o delovanju stimulirajućih sretstava na sledeće: 1. Da je prečnik smolnih kanala formiranih kod belenica koje su stimulirane nešto veći nego kod nestimuliranih belenica i to u neposrednoj blizini same belenice. Već na otstojanju od 20 cm. te razlike nema. 2. Da se povećanje prinosa smole usled stimuliranja ne odrazuje na vitalitet, ondosno aktivnost kambijuma i pored minimalnih razlika kod nastajanja ranog i kasnog drveta u samome godu. Sem toga osnovni zadatak primene stimuliraj ućih sretstava sa ekonomske strane gledišta je: 1. Da se poveća proizvodna sposobnost po jedinici smolarene površine a time smanje proizvodni troškovi. 2. Da se smanji efektivna površina belenice u toku jedne sezone i turnusa smolarenja a time postigne štednja iskorištene površine živoga stabla, odnosno produži smolarenje na duži broj godina po stablu bez obzira da li se radi o kratkoročnom ili dugoročnom smolarenju. Kao što smo naveli, prvi dolazi na ideju da upotrebi hemiska sredstva kao stimulanse kod smolarenja Hesselan d 1933. godine na opit |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 56 <-- 56 --> PDF |
nim poljima u Istočnoj Pruskoj. Tada je on bio direktor Tehnološkog Instituta Visoke Komercijalne Škole u Konigsberg-u (sada Kalinjingrad). Ispitivanja su produžena i narednih godina od strane K u b 1 u n a (1936) kao i Split t e r a (1937) sa velikim brojem neorganskih i organskih stimulirajućih sretstava. Tih godina sa ovim problemom počinje se interesovati i L o y c k e, odnosno njihova opitna smolarska stanica u blizini Eberswalde-a (Preussisches Harzamt), što je i omogućilo da se uoči i u toku Drugog svetskog rata uvede smolarenje sa stimulirajućim sredstvima na oko 350.000 stabala. U Njemačkoj radilo se na belome boru (Pinus silvestris. L), a ogledi su bili vršeni i na smrči (Picea excelsa). Pre Drugog svetskog rata organizovani su bili ogledi sa stimulirajućim sretstvima i u SSSR na belome boru (N i k o 1 a j e v, S i n e b o1 o v, šapošnikov) . Njihova instrukcija za smolarenje iz 1947 godine predviđa sve detalje i za stimulirano smolarenje. No nije nam poznato da li je ono danas uvedeno na široj osnovi i da li se istraživanja vrše u tom smislu. Oglede na crnome boru primenom stimuliraj ućih sretstava proveo je u Austriji Schmie d (1938), oni docnije nisu nastavljeni niti su primenjeni na široj osnovi. Prvi ogledi u Sev. Americi organizovani su bili 1936 godine od strane Palkin-a . No ozbiljni radovi na široj osnovi organizovani od strane Southearsten Forest Experiment Station, Lake City, Fa, USA, počeli su 1942 godine u poznatom oglednom kompleksu borovih šuma O 1 u s t e e. Ogledi se nisu zadržali samo na primeni raznih sretstava za stimuliranje, već su prošireni i na iznalaženje novih metoda smolarenja. Na ovim istraživanjima radio je veliki broj istraživača od kojih bi trebalo spomenuti naročito S n o w-a zatim R. W. Clementsa, Dorsey Dyer-a D o r m a n a, Liefelda, Mitchell a, Chapman a, Everarda, Shopmey e r a i druge. Kao rezultat tih intenzivnih istražnih radova od nekoliko godina je činjenica da se tamo primenjuje stimulirano s molaren je na oko 20miliona stabala. Američka istraživanja pokazala su sledeće: 1. Da kod smolarenih vrsti borova koji dolaze u obzir sada u Americi (Pinus caribea i Pinus palustris), najbolji rezultati su postignuti sa sumpornom kiselinom koncentracije 40% i 60% u razmaku belenja na dve nedelje. 2. U cilju što manjeg oštećivanja beljike u zoni smolarenja, primeniti jednu novu metodu smolarenja kod koje se belenje sastoji samo u skidanju kore (mrtve i žive) ne zadirajući u samu beljiku. Ta nova metoda je nazvana »bark chipping« koje su osnovne karakteristike sledeće: a) Specijalnim strugom t. zv. »bark hack« obavlja se skidanje sloja kore do same beljike ne zahvatajući je. U pogledu visine i dužine reza usvojene su dimenzije standardne američke metode (t. j . širina belenice od 18 cm. sa jednom levom i desnom brazdom (odn. žleborn 0´8—12 cm) tako da smola otiČe po eeloj belenici u pravcu lončića. b) Tako napravljeni zarezi prskaju se neposredno sa 50%-om sumpornom kiselinom pomoću specijalne prskalice napravljene od plastične materije otporne na delovanje kiseline. Do sada se kao najbolja pokazala prskalica tipa Evans: »Evans acid stimulator« — Gainesville, Florida... |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 57 <-- 57 --> PDF |
tako da je ona upotrebljavana kod istražnih radova i u Evropi (Francuska, Portugalija, Grčka). Budući, da su u Sev. Americi ogledi putem primene te nove metode (»bark chipping«) sa sumpornom kiselinom dali veoma zadovoljavajuće rezultate, tako da je ona za relativno kratko vreme uvedena i u industriskim razmerama, počela je ona sada krčiti put i u Evropi. Ti ogledi su vršeni u Francuskoj (Oudi n Blieck. Guinaudeau), španiji (A n g u 1 o- L amp recht), Portugaliji (Ma eh a do) i Grčkoj (D r o u v a s- Chinopoulos) . U.Francuskoj se vrši industrijsko smolarenje stimulacijom na preko 100.000 stabala. Kori LIKO Kambium Rodovi haljine SI. 1. Načini i dubina belenja kod francuske (a), američke (b) i nove metode »bark chipping« (c). Po Angulo-Lampercht-u Tako postavljeni na široj osnovi, na većem broju vrsti borova i pod raznim geografsko-klimatskim uslovima pokazali su sledeće: 1. Da kao najbolje sretstvo do danas prestavlja upotreba sumporne kiseline u koncentracijama 40% do 60%, odnosno najpogodniji je rastvor od 50%. 2. Da hlorovodonična kiselina u koncentracijama od 25% do 50%, i pored pozitivnih rezultata zaostaje iza sumporne kiseline. 3. Da francuska metoda nije toliko pogodna za upotrebu stimulanata, i da su najbolji rezultati postignuti sa američkom starom kao i novom metodom (standardna i »bark chipping«). |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 58 <-- 58 --> PDF |
4. 0 u d i n smatra da su američke polubelenice osobito pogodne za dugoročnu osnovu smolarenja (širina 9 cm) dok se široke belenice (18 cm) mogu primjenjivati samo kod kratkoročnog smolarenja. (na mrtvo). Dugoročno smolarenje danas se smatra ono, koje omogućava da se jedno stablo smolari dulje od 20 godina, a kratkoročno do 10 godina. 5. Da se ovom novom metodom skida samo kora a ne dira u kambij i ne zarezuje belika, te time ne kvari donji najvredniji dio debla kako je. SI. 2. Belenje belenice kod metode «bark cMpping». (S-E. F. E. Station-Asheville). to pri dosadanjim metodama bio slučaj i ne umanjuje vitalnost stimuliranog stabla, pri znatnom povećanju prinosa smole. 6. Da primena stimulirajućih sredstava omogućava sledeće: a) Da jedan radnik tretira veći broj belenica, budući da je razmak između dva uzastopna belenja pomaknut na dve nedelje (za topliji klimat kao što su područja alepskog bora, primorskog bora, a u Americi Pinus caribea i Pinus palustris) ; svega 16 zarezivanja mjesto 35—40 za vreme sezone po prijašnjim metodama. |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 59 <-- 59 --> PDF |
b) Da su prinosi po jedinici površine belenice veći nego kod smolarenja bez primene stimulirajućih sretstava. (30% i više). Kao rezultat iznetih činjenica pod a) i b moguće je u toku sezone dobiti veće prinose po radniku, što dovodi do smanjivanja proizvodnih troškova. Sa druge strane s obzirom na manji broj belenja izvršenih u toku sezone, radi većeg razmaka između dva belenja, vrši se ušteda na samome stablu, t. j . ono se može smolariti duže vremena nego što je to slučaj kod smolarenja bez stimuliraj ućih sredstava. SI. 3. Prskanje belenice sa kiselinom (S-E. F. E. Station-Asheville) 7. Da primena stimuliraj ućih sredstava ne utiče negativno na sastav samih smola, niti otežava njihovu destilaciju, niti smanjuje osnovna fizičko-hemiska svojstva kolofona i terpentinskog ulja. Kod nas u manjoj meri uveo je Em kod svojih ogleda pre rata upotrebu hemijskih stimulanata (HCl) ; sa istim sretstvom kao i drugim sretstvima produžili su ispitivanja posle rata u NR Sloveniji čokl, u NR Bosni i Hercegovini T e r z i ć, u NR Srbiji D u d i ć. Međutim, svi ti ogledi nisu do sada prošireni na industrisko iskorišćavanje, te zaostaju |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 60 <-- 60 --> PDF |
radi primene primitivnijih prskalica, slabih strugova, nepriučenih radnika, drugih hemiskih sretstava u upoređenju sa sumpornom kiselinom, te što su rađeni po već do tada poznatim metodama (većinom sa raznim varijantama nemačke metode) zarezivanjem beljike stabala. ZAKLJUČAK Imajući u vidu niske srednje sezonske prinose smolarenja koji se kod nas postižu raznim metodama, na raznim vrstama borova i u raznim područjima, a samim tim i veoma slab efekt rada po radniku u toku sezone, što povlači za sobom i visoke proizvodne troškove, čime se karakteriše naše smolarenje poslednjih godina, nameće se potreba za uvođenjem najsavremenijih metoda rada a u prvom redu primenom stimuliraj ućih sretstava. Svako industrisko smolarenje moraju pratiti naučnoistražni radovi, (opitna polja) u cilju ispitivanja onih pozitivnih posti ´gnutih rezultata u drugim državama i na drugim vrstama borova, kao i u sopstvenoj zemlji, koji će omogućiti da se poboljšaju proizvodni procesi u svakom pogledu. Sa žaljenjem moramo konstatirati, da su pokusi smolarenja stimulacijom osnovani 1949. god. na običnom boru (Pinus silvestris) u području Podbrezje na Gorenjskem sa strane šumarskog instituta Slovenije prekinuti, a tako isto i istraživački radovi iz g. 1949-51 o prihodnoj izdašnosti smolarenja uopće svih vrsti borova na području NRH a naročito alepskog bora, koji zauzima više od 50% svih borovih šuma našeg Primorja, sa strane Instituta za šumarska istraživanja u Zagrebu obustavljeni. Jedna od novih metoda koju treba ispitati za naše vrsti borova i za naše geografsko-klimatske uslove je svakako novi američki način belenja t. zv. »bark chipping« sa primenom sumporne kiseline. Kod prenošenja već stečenih iskustava u drugim državama, možda će biti potrebno da se najpovoljniji razmak između belenja utvrđen u nekim državama na dve nedelje nešto i skrati (na pr. deset dana), što će pokazati sami ogledi (Guinaudeau). Da bi same oglede otpočeli sa solidnijom opremom potrebno je prethodno resiti sledeće probleme: 1. Odgojiti nekoliko smolarskih predradnika. 2. Uvesti potreban broj specijalnih prskalica tipa Evans , jer su se iste do sada pokazale najboljim. 3. Izraditi specijalne strugove za belenje, odnosno skidanje kore za metodu »bark chipping«. 4. Raditi sa sumpornom kiselinom koncentracije 40% ili nešto jačom, budući da su njome do sada postignuti najbolji rezultati. Pri tome promatrati da li sumporna kiselina utiče negativno na životnu sposobnost stabala kod domaćih vrsta borova. 5. Francuska metoda izgleda da nije pogodna za primenu stimulanata i istu kod ogleda zadržati samo kao kontrolnu metodu. No čini nam se, da ne bi trebalo isključiti nemačku metodu (naročito kuse belenice, polu belenice) kod beloga bora i smrče. 6. Ogledi po mogućstvu da traju duže vremena (iznad dve godine) i da se vode sa potrebnom tačnošću, obuhvatajući veći broj činilaca bilo |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 61 <-- 61 --> PDF |
spoljne ili unutarnje prirode (starost, obrast i sklop stabala, godinu rada, ekspoziciju, stanište, nadm. visinu, anatomske promene na i u blizini belenice, dinamiku curenja i dr.). Utvrditi početne i krajnje povoljne temperature za početak i završetak belenja kod odnosnih vrsti i za određena veća smolarska područja. S obzirom na veoma intenzivna istraživanja koja se danas provode u svetu u oblasti smolarenja, ne bi nas trebalo čuditi ako budućnost kolektivne suradnje biologa specijalista (dendrologa, fiziologa šumara) i kemičara donese još veća naučna otkrića na polju iskorišćavanja borovih sastojina putem smolarenja stimulacijom. Ovaj članak ima jedini cilj da ukaže na jedan dio u inostranstvu postignutih rezultata, koji s obzirom na privredni značaj smolarenja kod nas — zaslužuje da im poklonimo mnogo veću pažnju.** LITER TUR A: 1. Angulo Y. F. Najera-Lamprecht, R. P. M.: Resinacion con stimulantes quimicos I. Madrid, 1951. 2. David R: L´activation du gemmage modifie-t-elle la vitalite du Pin maritime? Bordeaux, 1952. L´activitation du gemmage et ses consequensess sur la vitalite du Pin maritime, Bois et Resineux, 1951. 2a. Čokl M.: Uredba kern, sredstev pri sodobnem smolarjenju. Goz. ves. Ljubljana 1950. 3. C. Dorsey Dyer: Acid treatment of turpentine timber, Georgia. 1950. Working trees for naval stores; Agricultural Extension Service University of Georgia, Bull. 532-1951. 4. Dudić, M. Radosavljević: Glasnik kemijskog društva, Beograd, 1949. g. 5. Hessenland M.: Angewandte Chemie, 48/40, 636—639. 6. Gruschow G. F.: Acit-treated turpentine butts yield quality saw timber, Jacksonville, Fa., 1950. 7. Kublun H.: Kiefernharznutzung mit chemischen Reizmitteln, Neudamm 1936. 8. Lasschuit A. J.: Het gebruik van chemische Stimulantia ter vernoging van de balsemproductie van Pinus-tarvlakken in de USA en de waarde hiervan voor teopassing in indonesie. Tectona 1950. 9. Loycke H. J.: Harzung der Kiefer mit chemischen Reizmitteln in der grossbetrieblichen Praxis-Forstarchiv, Hannover, 1938. 10. Machado P. O.: Estudo do aumento do exsudacao de gema no pinheiro bravo pela aecao estimulante do acido sulfurico e de novos processos de resinagem. D. G. d. S. F. E. A, Vol. XVIII. Lisboa 1951. 11. Mazek-Fiala K.: Die Harzgewinnung in Oesterreich, Wien 1947. 12. Oudin A.: Activation chimique de la production resiniere, Helsinki 1950. Etude sur la possibilite de modernisation du gemmage, 1948. Activation de la production de gemme par vaporation de solutions d´acide sul furique. R. F. F. No. 2. Nancy, 1952. 13. Radimir D.: Smolarenje stimulacijom, Šum. list br. 1/3 i 12-1952. 14. Schmied H.: Ein Harzungsversuch mittels chemischer Reizmittel an der Schwarzkiefer. Z. f. g. F. Wien, 1938. 15. Snow A.: Effect of sulfuric acid on gum yields from slash and longleaf pines. Aschewille, 1952. 16. Splitter H.: Ein Weg zur Eingenversörgung Deutschlands mit Naturharzen. Naudamm, 1937. 17. Naval Store Review i razno brošure izdate od strane: Florida Forest Service i Georgia Agricultural Extension service, 1949—1953. ** Smolarenje može i kod nas da bude rentabilno samo ako se rezultati novijih istraživanja budu primijenjivali u praksi. |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1953 str. 62 <-- 62 --> PDF |
The authors comment on resin tapping methods dealing with stimulants. They expose the history of application of stimulating agents, and plead for introduction of new American »bark chipping« method — using diluted sulphuric acid — in Yugogoslav pine forestes with the aim of going over to industrial tapping practice as. soon as possible. 0 KONSTRUKCIJI LOKALNIH JEDNOULAZNIH DRVNOGROMADNIH TABLICA (TARIFA) Emrović B. J J ednoulazne tablice — tarife — upotrebljavaju se kod poslova uređivanja šuma. One mogu biti generalne (B i o 1 e y, A 1 g a n, S c h a e f f e r1) lokalne. Naše jednoulazne generalne tablice sastavio je š u r i ć, a i Eićeve i Šušterčićeve tablice istog su karaktera. Lokalne tablice izrađivane su prigodom uređivanja šuma u Hrvatskoj dosta često; u istom obliku i na isti način kako su izrađene šurićeve tablice, t. j . za određeni šumski kompleks konstruirane su visinske krivulje za 5 boniteta, a pomoću visina iz tih visinskih krivulja, uz upotrebu njemačkih dvoulaznih drvnogromadnih tablica, izračunate su drvne mase i oblikovisine. Tako dobiveni rezultati tabelirani su, te se takove tablice sastoje iz 5 tablica za svaku vrstu drveća s prsnim promjerom kao ulazom, a s visinom, oblikovisinom i drvnom masom kao podatkom. Kod upotrebe takovih 5 bonitetnih tablica moramo se u danom slučaju odlučiti za jedan od boniteta. Izbor i odluka donose se na temelju okularne procjene srednjeg promjera i njegove srednje visine. Mjerenje visina redovite nije potrebno, jer su visinske razlike boniteta toliko velike, da se odluka može donijeti i okularno. Na pr.: pretpostavimo da su srednja stabla 44 cm debela i da se radi o hrastovoj šumi. Po šurićevim tablicama (Mali šum. tehn. priručnik str. 150) visine 44 cm debelog hrastovog stabla iznose: bonitet I II III IV V visina 29,5 25,0 21,5 17,5 13,5 razlika 4,5 3,5 - 4,0 4,0 Razlika u visinama iznosi dakle 4 metra. Tablicama takovog tipa može se prigovoriti to, što su izrađene na temelju njemačkih obličnih brojeva. Potrebno bi bilo, da se za izradu lokalnih tarifa konstruiraju najprije lokalne dvoulazne tablice po nomogramskoj metodi Bruce-Reineke 5 ili po računskoj metodi Schumacher- Hall 3 . Drugi prigovor mogao bi biti taj, što ima premalen broj »boniteta«. Pretpostavimo, da neka hrastova sastojina ima srednje stablo sa promjerom 44 cm, i da je visina tog srednjeg stabla 27 metara. Ta sastojina pala bi upravo između I i II šurićevog boniteta. Po Schwappach-ovim tablicama za hrast drvna masa tog stabla iznosi 2,16 m3, no mi se moramo odlučiti ili za I bonitet sa 2,32 m3, ili za II bonitet sa 2,01 m3. U oba slučaja dobit ćemo griješku od 0,16 m3 ili 7,5%. Ta griješka u visini od 7,5% pojaviti će se doduše u najnepovoljnijem |