DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1953 str. 39 <-- 39 --> PDF |
smolarenja po stablu iznosi četiri do pet godina. Nastaje pitanje da li je ona pogodna i za one vrste borova koje se mogu racionalnije iskorišćavati kod primene dugoročne osnove smolarenja po stablu od oko 20 i više godina. Koliko je nama poznato, na crnom i alepskom boru u drugim državama ova metoda nije našla primenu, već je smolarenje postavljeno na dugoročnu osnovu, a u primeni je francuska metoda rada. 3. Nemačka metoda primenjena za iste uslove i za istu vrstu bora u poređenju na pr. sa francuskom metodom daje veće prinose po jedinici smolarne površine, što je i navelo mnoge stručnjake da se odluče na ovu metodu. Zatim, ona manje oštećuje samo drvo, površina njene belenice je nešto manja od francuske metode ali zato sporije zarašćuje. »ili WsSsSsSEmm SI. 3. Smolarenje mimike kod Peći (nemačka kusa metoda). 4. U pitanju ekonomičnosti o uloženom radu, imajući u vidu da jedan radnik praktično ne može tretirati dnevno kod belenja više od 400—600 stabala, zaostaje iza francuske metode, kod koje radnik može tretirati i do 1.000 belenica pa i više. Sa gledišta mogućnosti na uloženi rad radnika, tu je jasna prednost francuske metode. Međutim, kad se imaju u vidu razlozi izneti pod tačkom 1. i činjenica da su isti kud i kamo opravdaniji mi nismo na stanovištu da beli bor treba smolariti sa drugom metodom u konkretnom slučaju sa francuskom i pored toga što ima naučnika koji brane i ovo stanovište (Stojanov). U odnosu na drugu osnovnu primenjenu metodu t. j . francusku, ona u originalnoj formi sa upotrebom iskrivljene sekirice (hapchot) primenjena je u NR Bosni i Hercegovini, NR Crnoj Gori i delimice u NR Hrvatskoj. U NR Makedoniji ona je modifikovana u toliko što upotrebljava teslo, nema cinčane slivnike i stvarno su belenice nešto šire (do 12 cm). |