DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 7 <-- 7 --> PDF |
ugodni uslovi pomlađivanja, abnormalno velik broj prestarih i defektnih stabala, opasnost da će bukva istisnuti jelu, sve su to posledice gotovo pedesetgodišnjeg sistema gospodarenja. Opšta fizionomija kočevskih šuma danas je posle 60 godina odkad su »uređene« veoma slična šumama poluprašumskog karaktera. Ovo nije slučaj. Osnovna linija Hufnaglovog uređenja je bila, da zadrži i još poveća postojeću drvnu zalihu, a kod toga je sasma izgubio iz vida strukturu šume koju je uređivao. Postavlja se pitanje, kako je moglo doći do tako krupnih grešaka, kad smo napred isticali visoku stručnu spremu autora tih uređaj nih elaborata. Pokušaću da skrenem pažnju na neke momente, koji olakšavaju razumevanje stava Huf nagla u pogledu uređivanja prebirnih šuma. Pre svega treba uzeti u obzir, da je on bio u službi veleposednika, koji je prema propisima za fiđeikomise bio vezan na najstrožu godišnju potrajnost. Potrajnost gazdovanja je morala biti dokumentovana i to na opšte priznati način. Iako je Huf nagi tvorac posebnog načina obračunavanja etata, ipak je morao predložiti i obračun prema obrascu austrijskeykameralne takse. Svi znaci govore, da je kod toga svoj postupak u tolikoj meri akomodirao rezultatima kameralističkog računa, da je dobio gotovo posvema jednak rezultat. Pošto kameralna taksa operira sa ophodnjom, Huf nagi je smatrao da mora i on interpolirati ophodnju, iako na drugom mestu tvrdi da je ophodnju ili relativnu starost u prebirnoj šumi veoma teško odrediti. Pokušavao je tu nametnutu ophodnju skratiti koliko je mogao, ali ipak je i kod ophodnje od 150 godina dobio kao rezultat veoma visoku »normalnu drvnu zalihu«. Ovo su momenti koji su taksatora silili da se akomodira postojećim propisima. Pored toga treba upozoriti na još jedan momenat, a to je neki naročiti, rekli bismo bezdušni odnos uređivača spram šume kao biološke zajednice. Taksator često puta više veruje apstraktnim normama, koje je sam deducirao iz kompleksa prirodnih pojava, no što se interesira za kompleksnu pojavu šume sa svim njezinim normiranim i nenormiranim komponentama. Samo neke vrste zanešenjaštvo i šlepa vera u apstraktne matematičke formule može da dovede do toga, da se u tolikoj meri izgubi iz vida stvarnu šumu. U uređajnim elaboratima kočevskih šuma su biološka pitanja bez sumnje najmanje obrađena, taksator je pokazivao najmanji interes baš za ta pitanja. Da bismo mogli upoređivati Hufnaglov način uređivanja prebirnih šuma za uređivanjem po kontrolnoj metodi, neka mi bude dozvoljeno da opišem prvi primer primenjivanja tih načela na uređivanje šuma u Slovenij i. Ovaj primer je interesantan zbog toga, što njegov osnivač nije šumarski stručnjak po zvanju i školovanju, već bankovni činovnik, poreklom seljački sin iz Notranjske, gde su najlepše seljačke prebirne šume u Sloveniji. Godine 1909 kupio je u Lehnu na Pohorju šumski posed u površini od 185 ha. šuma je bila je u vrlo lošem stanju, jer ju je bivši — prezaduženi — posednik suviše isekao. Da bismo bolje shvatili budući razvoj ovog šumskog gazdinstva moramo uzeti u obzir dve stvari. Posednik, poreklom seljački sin, je još kod svoje kuće naučio kako treba postupati sa prebirnom šumom. U trgovačkoj školi je stekao znanje iz opšte ekonomike i knjigovodstva. |