DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Upotreba nomograma svakako je manje praktična nego Laerove tablice pomoću kojih se zaista brzo i ugodno radi.* No ta nomogramska metoda ima tu prednost što se kod nje mogu primijeniti: 1. naše visinske krivulje. 2. naše dvoulazne tablice drvnih masa — kojih još doduše nemamo, ali koje ćemo izraditi barem za neka područja i za neke vrste drveća za koje ne postoje tablice u Schwappachovoj zbirci (jasen, topola i t. d.). 3. Lokalne dvoulazne tablice drvnih masa — koje su izjednačene grafičko- računskim načinom t. j . nomogramski (Bruce-Reinekeu´).*Kod izrade drvnogromadnih tablica po toj metodi — kao konačan rezultat dobije se nomogram sa 3 paralelne skale (d, h i V-skala). Takvom nomogramu trebali bi dodati samo skale za standardne visinske krivulje (naše A, B i C skale). Kod toga bi trebalo paziti na to, da h-skala ostane jednostavna logaritamska skala. Standardne visinske krivulje — potrebne za konstrukciju skala, ne bi baš trebale biti Šurićevog i Eićevog tipa. Moramo držati na umu, da je svrha Šurićevih i Eićevih krivulja bila ta, da budu prvi stepen u izradi jednoulaznih drvnogromadnih tablica za 5 boniteta, a nije im bila svrha da odrede oblik visinske krivulje. Kada bi se više pazilo na standardni oblik krivulje — možda bi se dobile krivulje kod kojih ne bi bilo odstupanja za tanje prsne promjere. To su dakle povoljni momenti za upotrebu nomogramske konstrukcije. Tim načinom možemo konstruirati alat, koji bi u lokalnoj (u doslovnom smislu, a možda i u malo širem smislu riječi na pr. za: jelove šume Gorskog Kotara, hrastove i jasenove šume Posavine i t. d.) primjeni zamijenio istodobno Schuberg-ove, Laer-ove i Spiecker-ove tablice — i koji bi davao sigurno pouzdanije rezultate od njih, i to radi toga, jer su te tablice izrađene na temelju podataka iz njemačkih šuma, dok bi nomogram bio izrađen po podacima sa onog areala za koji je konstruiran. ÜBER DEN GEBRAUCH VON STANDARDHÖHENKURVEN Wiedemann1 (S. 387) gibt für die Vorratsaufnahme 3 mögliche Wege zur Höhenermittelung an. Er und seine Nachfolger (Laer,4 Spiecker*) haben sich für den dritten Weg entschlossen. Mit der vorliegenden Arbeit versucht man dasselbe Problem auf einem Kompromisswege, der sich zwischen dem zweiten und dritten Wiedemann´sehen Wege befindet, zu lösen, und zvar mit Hilfe der Skalen und der Nomographic. Mittels der Gleichung (1) (Henriksen") kann man, bei gegebenem Parameter »a« und gegebener Höhe von Kreissflächenzentralstamm (oder von * Mislimo kod toga na nomogram onakav kakav ovdje donosimo. No kad bi nomogram bio izrađen na solidnijem materijalu i kad bi na nosiocu A-skale imali dvostruku skalu po principu »rehenšibera« — tako da ne moramo centralno projicirati skale A, B i C — a skale standardnih visina mijenjalo bi .se po potrebi tako, da se izmijeni pomični dio rehenšibera (jezik) — onda bi takav nomogram bio svakako praktičniji od Laerovih tablica. * Na ovaj način izrađuje se većina dvoulaznih tablica drvnih masa u Americi. 92 |