DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 12 <-- 12 --> PDF |
von überalten und siechenden Stämmen einen energischen Eingriff verlangten, um den jüngeren, lebensfrischen Bäumen Lebensraum zu sichern. Solche Vorschrift ist direkte Folge der Art, wie er den Normal vorrat — aus den Etragstafeln — berechnete. Einseitige Bevorzugung der rein kaufmänischen Interesse ist aus folgender Vorschrift ersichtlich: »Man kann und soll dort schlagen, wo das Holz einen Käufer findet. « Die Vernachlässigung der Bestandespflege und Missachtung der biologischen Natur des Plenterwaldes in der Vergagngenheit ist die Ursache, dass diese Wälder heute einen schweren waldbaulichen und transporttechnischen Problem darstellen. Als Gegenstück dazu berichter Autor über die Entwicklung des Waldes von E. Pogačnik in Lehen auf Pacherngebirge, welcher als erster in Slovennien — schonn im Jahre 1909 — auf Grundsätzen der Kontrollmethode eingerichtet wurde. Vor 40 Jahren ein ausgeplünderter Bauernwald mit Zuwachs etwas über 4 m3/ha jährlich, gibt heute einen dauernden Ertrag von über 11 nrVha. Nicht die Kontrollmethode als solche, sondern die intensive und sachgemässe Bestandspflege hat diesen Erfolg verursacht, doch auch die dauernde Kontrolle hat dabei eine wichtige Rolle gespielt. Autor behauptet, dass die Einrichtung der Wälder nach der Kontrollmethode weder schwierig noch besonders teuer sei. Um dies zu bekräftigen, gibt er einige Angaben über erzielte Durchschnittsresultate und Kosten bei den Einrichtungsarbeiten in 1952 in Slovenien dar. TABELE MASA v. LAER-SPIECKER Ing. S. šurić nakladi J. D. Sauerländelrs Verlag, Frankfurt a/M 1951. god. izažla U je knjiga pod originalnim naslovom »Massenberechnungstafeln zur Ermittlung von Vorrat und Zuwachs von Waldbeständen«. Pisci su Wilhelm von Laer i dr. Martin Spiecker. Drvne mase sastojina računaju se po debljinskim stepenima ili po debljinskim razredima na dva načina, i to: a) da se broj stabala jednog stepena odnosno razreda umnoži sa masom stabla tog stepena, odnosno sa masom srednjeg stabla tog razreda; b) da se kružna ploha temeljnice debljinskog stepena ili razreda umnoži sa oblikovisinom tog stepena ili razreda. Prema tome da li se masa računa iz broja i mase pojedinog stabla, ili iz kružne plohe temeljnica i oblikovisine, upotrebljavaju se tabele masa ili tabele oblikovisina. Tabele masa sastavio je Spiecker, a tabele oblikovisina v. Laer. Kako su imali isti sistem obrade i analogan način primjene, to su tabele zajednički izradili i izdali u jednoj knjizi. Knjiga ima ove dijelove: A) Računanje drvne zalihe. Sadrži uputstva za upotrebu tabela za ove glavne vrsti drveta: bukva, hrast, smrča, bor i jela. Tabele |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 13 <-- 13 --> PDF |
za hrast vrijede ujedno i za jasen, johu i brezu, a tabele za smrču vrijede i za ariš. B) Računanje prirasta. Sadrži uputstva i tabele dodataka, koje su potrebne kod računanja prirasta. Dodatak . Sadrži obrazloženje podjele na debljinske razrede, zatim tabele kružnih ploha i tabele dodataka za sitno drvo ispod 7 cm debljine. Računanj e masa. Za svaku vrst drveta postoje tri tabele, i to: I. tabela za određivanje nizova masa odnosno oblikovisina, II. tabela masa i III. tabela oblikovisina. Tabele masa i tabele oblikovisina sadrže mase odnosno oblikovisine za prsne promjere od 8—90 cm (samo parni brojevi). Za svaki prsni promjer imaju po 60 podataka, pa su razdjeljene u 60 nizova označenih sa brojevima od 40—99. Drugim riječima, postoji 60 tabela masa (oblikovisina), od kojih svaka odgovara određenoj visini srednjeg stabla. Izuzetak su tabele za bor, koje sadrže 50 nizova, od broja 40 do 89. Pripadnost konkretne sastojine određenom nizu nađe se tako, da se izmjeri visina srednjeg stabla. Uzima se više visina približno istog promjera, te se uzima aritmetička sredina. Kao srednje stablo uzima se centralno stablo, t. j . ono stablo, koje ima to svojstvo, da je zbroj temeljnica (ili drvnih masa) svih stabala veće debljine od tog stabla, jednak zbroju temeljnica (ili drvnih masa) svih stabala nižeg promjera. Da se izbjegne dosta kompliciran račun, autori preporučuju, da se centralno stablo odredi jednostavnim odbrojavanjem 30% broja stabala od najjačeg stabla. (Razumije se, da se sastojina prije toga isklupira i razvrsta u debljinske stepene i razrede.) Iz prsnog promjera i visine centralnog stabla nađe se iz tabele I, koji niz masa, odnosno niz oblikovisina, treba upotrebiti za kubiciranje konkretne sastojine. Račun kubiciranja izvede se sada na uobčajen način, bilo po debljinskim stepenima ili po debljinskim razredima. Kod primjene tabela za izračunavanje prirasta za n-godina iz razlike drvne zalihe današnje sastojine i sastojine prije n-godina, propisuje se poseban postupak. U pravilu, drvna masa sastojine prije n-godina i danas, morale bi se računati po istom nizu. No za mlađe i srednjodobne sastojine treba tako izračunatom prirastu pribrojiti izvjestan dodatak, da bi se dobila stvarna masa današnje sastojine. Izrađene su posebne tabele dodataka u % ukupne mase, a koji se određuju ili prema razlici u godinama ili prema razlici u debljini srednjih stabala između sadanje izmjere i izmjere pred n-godina. Još ćemo se kasnije osvrnut na to, zašto je potreban taj dodatak. No očevidno, on je potreban zato, što sastojina tokom vremena ne ostaje u istom nizu, već napreduje iz nižeg niza u viši. Ova promjena nizova u toku n-godina mogla bi se i neposredno ustanoviti izmjerom visina srednjih stabala, ali autori — i ako to nigdje ne kažu — izbjegavaju taj način, već radije vrše obje izmjere sa istim nizom uz upotrebu spomenutih dodataka, vjerojatno zato, da se kod određivanja ovako suptilnih veličina kao što je prirast, izbjegnu griješke kod određivanja visina, odnosno određivanja pripadnosti određenom nizu. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Kod ocjene ovih tabela razmotrit ćemo: 1. da li su teoretski ispravne, 2. da li su praktične. Prije svega konstatovali smo, da su nizovi masa i nizovi oblikovisina međusobno potpuno usklađeni, pa se umnoškom oblikovisina sa odgovarajućom temeljnicom dobiva tačno ona masa, koja se nalazi u nizovima, masa. Oblikovisine u tabelama uspoređene sa izračunatom oblikovisinom srednjeg stabla u tablicama prihoda i prirasta, uglavnom se slažu. To se vidi iz ove tabele: Srednjeg stabla Po 1 ha Oblikovisina li Statert o O, Autor tablice priBoniprog rost visina masa meljO po rt hoda i prirasta tet mjer c/6 u N nica 1 s L. Sp. ´o´ 2 g o rS fflgod cm m m3 m2 II 70 21,2 22,3 332 31,7 10,5 10,6 + 0,1 B 70 Gehrhardt Bukva II 90 27,6 26,6 445 34,4 12,9 13,0 + 0,1 B 76 (slaba proreda) III 70 17,8 18,9 260 29,6 8,8 8,6 — 0,2 B 62 III 90 23,7 22,9 359 32,5 11,0 11,0 B 69 II 80 28,3 24,1 366 30,3 12,1 12,3 + 0,2 E 69 Wimmenauer II 100 35,0 26,9 453 33,0 13,7 14´0 + 0,3 E 74 Hrast III 80 23,6 19,9 278 28,2 9,9 10,0 + 0,1 E 60 III 100 29,7 22,8 355 31,0 11,5 11,8 + 0,3 E 63 I 60 23,9 22,9 589 51,2 11,5 12,2 + 0,7 T7 I Echorn I 80 34,1 28,4 821 59,1 13,9 14,7 + 0,8 T7 7 Jela III 70 19,1 18,3 427 43,2 9,9 9,8 — 0,1 T6 1 III 90 25,9 22,2 575 48,9 11,8 11,6 — 0,2 T6 6 I 70 27,2 27,4 610 44,7 13,6 13,6 F 73 Schwappach I 90 35,6 31,6 708 47,9 14,8 15,0 + 0,2 F 78 Smrča III 70 20,4 18,9 360 37,3 9,7 9.7 F 55 III 90 25,5 23,2 456 38,8 11,8 11,7 0,1 F 63 Razlike nisu velike, te se kreću između 0 i najviše 6%. Najveće su razlike kod jele, zatim kod hrasta, dok su kod bukve a naročito kod smrče minimalne. Kod potpunog slaganja morale bi razlike biti stalno negativne, jer se oblikovisine, koje su izračunate iz tabela prihoda i prirasta zapravo sastojinske oblikovisine, koje su uvijek nešto veće od oblikovisine srednjeg stabla. Ipak, iz ovoga se može zaključiti, da se kubature (oblikovisine) autorovih tabela vrlo malo razlikuju od kubature stabala istih dimenzija kako su ih odredili sastavljači tabela prihoda i prirasta. Kod slabijih boniteta slaganje je gotovo potpuno, dok kod boljih boniteta Laer-Spieckerove tabele daju nešto previsoke rezultate. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Usporedba sa Grundner-Schwappachovim tabelama: Drvna masa Drvna masa 0 0 Po L. Sp. manje ili više Po L. Sp. manje ili više i rt a, C S Vrst Vrst g o M -A po po po po o > u PH drveta drveta > rt ^ a is S 6J . J L.Sp. G. Sw. L. Sp. G. Sw. . cm m cm m 20 16 49 0,23 0,24 — 4,2 20 16 47 0,26 0,25 + 4,0 20 20 63 0,29 0,30 — 3,3 20 20 59 0,33 0,33 rt 20 24 78. 0,37 0,36 + 2,8 20 24 71 0,39 0,39 rt > 40 24 60 1,50 1,53 + 2,0 40 24 58 1,41 1,39 + 1,4 40 29 74 1,85 1,86 — 0,6 u 40 29 70 1,71 1,69 + 1,2 S 40 35 90 2,25 2,27 — 0,9 40 35 84 2,05 2,03 + 1,0 m 60 26 62 3,79 3,87 — 2,1 60 26 58 2,99 2,98 + 0,3 60 32 79 4,83 4,83 60 32 71 3.66 3,70 — 1,1 60 38 93 5,69 5,80 — 2,0 60 38 85 4,39 4,44 — 1,1 Ukupno 20,80 21,06 — 1,2 Ukupno 17,19 17,20 — Iz ovih se tabela vidi, da su razlike vrlo male i da nisu uvijek u istom smislu, t. j . one su i´-j- i —, pa se manje-više izjednačuju. Te razlike vjerojatno u najvećem dijelu potiču otuda, što su Laer-Spiecker proveli bolje grafičko izjednačenje. Kako vidimo Laer-Spieckerove tabele masa (oblikovisina) daju iste rezultate, kao i ostale njemačke tabele, u kojima kao osnova služe prsni promjer i visina stabla. U tom pogledu ove tabele ne daju ništa nova. Naprijed je već spomenuto, da tabele sadrže veliki broj nizova. Kvocijent kubature stabla istoga promjera najnižeg niza (br. 40) i najvišeg niza (br. 99) iznosi prosječno 2,48, što znači da stablo istoga promjera ima u najvišem nizu oko 2Vi puta veću kubaturu od stabla u najnižem nizu. Kvocijent 2,48 je dosta stalan, t. j . on je sa vrlo neznatnim razlikama jednak za sve vrsti drveća, osim bora, kao i za sve prsne promjere. Razlike u kubaturi (oblikovisini) stabala istoga prsnog promjera u dva susjedna niza je konstantna, no u procentima ona je najveća kod nizova sa manjom srednjom visinom, i kreće se od 2,0 do 2,5%, u srednjim nizovima iznosi prosječno 1,5%, a u najvišim nizovima oko 1,0%. Razlike u visinama su također male, i za određene debljinske razrede gotovo konstantne. Između 25 i 45 cm debljine, visinske razlike iznose prosječno 33 cm, kod tanjih stabala ova je razlika nešto niža, tako da na pr. za prs. prom. 15 cm razlika iznosi 28 cm, dok je kod debelih stabala razlika veća, te za stablo od 70 cm razlika iznosi 39 cm. Mišljenja sam, da sistem rasporeda nizova nije najsretnije odabran. U prvom redu ima suviše veliki broj nizova, odnosno suviše je mali razmak između dva niza, kako u kubaturi tako i u visini. Time se točnost u praksi ne povećava, jer su veće moguće pogrješke u izmjeri visina, nego što je razmak između dva niza. Kao ozbiljniji nedostatak smatram to, što su razmaci između susjednih nizova konstantni u apsolutnom iznosu, a padaju u relativnom iznosu. Na pr. uzmimo bukvu od 50 cm između -dva niza B 41 i B 40 u apsolutnom iznosu razlika je 0,04 m3, a razlika u |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 16 <-- 16 --> PDF |
relativnom iznosu je 2,35%. Razlika između nizova za istu debljinu B 98 i B 99 je isto 0,04 m3, ali u relativnom iznosu samo 0,97%. Bolji bi bio raspored sa konstantnom relativnom razlikom, pa bi kod većih visina bila i veća razlika u apsolutnom iznosu. Time bi bila osigurana jednaka točnost procjene kako kod nižih tako i kod većih visina, a osim toga poznato je, da se u praksi točnije mogu izmjeriti manje visine (na pr do 25 m), nego velike visine preko 35 m. Upravo radi toga, što veće visine ne možemo dovoljno točno izmjeriti, suvišna je onako minucijozna diferencijacija kod viših nizova, tim više, što prema podacima autora i sa dobrim visinomjerom moramo računati sa griješkom od ± 3%. Pomenuti nedostaci nisu od neke važnosti, no želim da pokažem, da veliki broj nizova nije nikakova prednost, zatim da postoji mogućnost drugog rasporeda nizova, koji smatram boljim. Autori navode (str. 6), da u određivanju obličnog broja srednja griješka iznosi ± 5%. To znači, da se masa neke konkretne sastojine može razlikovati i do 15% (trostruka srednja griješka) od mase izračunate po ovim tabelama. Zato bi bolje bilo, kad se je već upotrebio tako veliki broj nizova, da su se tabele izradile i prema obliku stabla, i to barem za tri glavna oblika: punodrvna, srednja i malodrvna stabla. Šveđani imaju takove tabele i to za pet osnovnih oblika. Iz tabela I može se rekonstruirati za svaki niz krivulja visina, a iz tabela III neposredno se može konstruirati krivulja oblikovisina. Kao jedan ozbiljan nedostatak smatram to, što je tabela visina sakrivena, pa je time otežana kontrola tabela masa i tabela oblikovisina. U si. 1 konstruirao sam grafikon visina za niz B 81 i za niz B 60, a u si. 2 krivulju oblikovisina za iste nizove. Bei M bon 30 40 SO 6o SO 90 cm prsniprco/er |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 17 <-- 17 --> PDF |
10 20 50 W SO 60 70 80 90 cm prsnipronyer Tko ima više prakse u izmjeri visina i konstruiranju visinskih krivulja, past će mu odmah u oči, da je krivulja suviše sploštena, da sa rastućom debljinom, visine vrlo sporo rastu, a da poslije 55 cm debljine, visine gotovo stagniraju. To nikako ne odgovara našem iskustvu. Teško je zamisliti, da u jednoj sastojini, u kojoj stablo od 50 cm ima visinu 35 m (vidi niz B 81), koja visina u našim bukovim šumama nije ništa neobično, da u istoj sastojini stablo od 10 cm ima visinu od preko 20 m! To bi zaista bilo vrlo neobično. Tvrdim, da krivulje visina po svom toku nikako ne odgovaraju krivuljama visina u našim šumama, a sigurno ne toku visina u prebornim šumama i šumama prašumskog tipa. Za upoređenje na istim grafikonima nacrtao sam krivulje visina prema mojim tabelama za I. i III. bonitet. U cilju boljeg upoređenja, odabrao sam iz autorovih tabela, nizove B 81 i B 60, jer u tim nizovima stabla od 35 cm (najčešće srednje stablo u starim šumama) imaju istu visinu, kao stabla za I. odnosno III. bonitet. Na grafikonu 1 vidi se ogromna razlika u toku obiju krivulja. Moje krivulje sastavljene su na osnovu mnogih mjerenja prigodom terenskih taksacionih radova u Gorskom Kotaru, Velebitu, Bosni, te u starim bukovim šumama Hrvatskog sredogorja. Pri tom je neka sistematska griješka ili zabuna isključena, jer su izmjere vršene na raznim mjestima i pod rukovodstvom raznih taksatora. Isto što vrijedi za krivulje visina, vrijedi i za krivulje oblikovisina. Kako se krivulje odnose na krupno drvo do 7 cm debljine, to bi kod svakog niza oblikovisina za promjere između 6 i 7 cm morala biti jednaka nuli. Kod mojih krivulja se lijepo vidi, da one za taj promjer gravitiraju ka nuli, dok bi autorove krivulje morale imati nagao prekid. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 18 <-- 18 --> PDF |
Nizove masa uporedio sam i sa Alganovim uređaj nim tabelama. Algan je za francuske šume izgradio 1901 godine 20 nizova masa za uređaj ne svrhe. Upoređenjem sa mojim tabelama vidi se gotovo potpuno podudaranje, dok se od autorovih tabela oštro razlikuju u dinamičkom razvoju. Algan je izradio svoje tabele za uređaj ne svrhe i vrijede ze sve vrste drveta. Ovdje ću navesti usporedbu za bukvu i jelu, dvije´ vrste koje najčešće dolaze. Uspoređivat ću one nizove, koje za prsni promjer od 40 cm imaju istu kubaturu. Usporedba sa šurićevim tabelama. pros, prom. Algan niz 13 niz 11 bukva III bon. jela III bon. razlika: bukva jela sredina 20 0,25 0,2 0,22 0,20 —0,03 — —0,01 30 40 5060 70 80 90 0,8 1,6 2,7 4,2 5,9 7,9 10,1 0,7 1,4 2,5 3,8 5,3 7,1 9,1 0,7 1,6 2,7 4,3 6,1 8,2 10,6 0,6 1,4 2,4 3,6 5,0 6,5 8,3 —0,1 — — +0,1 +0,2 +0,3 +0,5 —0,1 — —0,1 —0,2 —0,3 —0,6 —0,8 —0,1 — —0,05 —0,05 —0,05 —0,15 —0,15 Usporedba sa Laer-Spieckerovim tabelama niz 13 B 64 T 66 20 0,25 0,30 0,33 +0,05 +0,08 + 0,06 30 40 50 60 70 80 90 0,8 1,6 2,7 4,2 5,9 7,9 10,1 0,8 1,6 2,6 3,9 5,4 7,1 8,9 0,9 1,6 2,6 3,7 5,0 6,5 8,0 — — —0,1 —0,3 —0,5 —0,8 —1,2 +0,1 — —0,1 —0,5 —0,9 —1,4 —2,1 +0,05 — —0,1 —0,4 —0,7 —1,1 —1,65 Srednje razlike kod mojih tabela su minimalne, dok su kod L.-S. tabela razlike znatno veće, te su za promjere ispod 40 cm pozitivne, a iznad 40 cm negativne. Da su krivulje visina i oblikovisina suviše plosnate, vidi se i iz načina, kako autori računaju prirast iz dvaju uzastopnih mjerenja (str. 83 i dalje), kako je to napred opisano. Potreba pribijanja posebnih dodataka konačnoj zalisi, a kada se početna i konačna zaliha računa po istom nizu, ima svoje posebno značenje. To znači, da je razlika u visini srednjeg stabla početne i konačne zalihe veća nego razlike u visinama bilo u početnoj ili konačnoj sastojini između stabala debljine srednjeg stabla početne i konačne sastojine. Drugim riječima, ako na pr. u bukovoj sastojini I. boniteta u 60-oj godini srednji promjer iznosi 21,1 cm, a srednja visina 22,6 m, a u 70-godišnjoj sastojini srednji promjer iznosi 25,0 cm, a srednja visina 25,6 m, to razlika u debljini stabala iznosi 3,9 cm, a razlika u visinama srednjih stabala 3,0 m, odnosno na jedan centimetar debljine 0,76 m u visini. Kod moje krivulje visina razlika u visinama po 1 centimetru debljine u razmaku između 15 i 25 cm iznosi 0,85 m, a kod |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 19 <-- 19 --> PDF |
L.-Sp. ta razlika iznosi 0,55 cm. U prvom slučaju visinska razlika je veća, nego razlika u visinskom prirastu srednjih stabala, a u drugom slučaju ova je razlika manja. I bez posebnog istraživanja teško je zmisliti, da bi srednje stablo u visini više priraslo, nego što je visinska razlika stabala u istoj sastojini a za isti raspon u debljini. Srednja stabla predstavljaju sredinu i po svom obliku, položaju u sastojini i visinskom prirastu, pa su srednja stabla početne i konačne sastojine po svojoj razvijenosti međusobno najviše slična. Naprotiv u istoj sastojini tanja su stabla redovno potištena, slabije razvijena i sa manjim visinskim prirastom nego deblja stabla, koja su redovno vladajuća stabla, pa imaju i mnogo veću visinu. Za određivanje kojem nizu pripada konkretna sastojina, autori uzimaju visinu centralnog stabla. Ako su nizovi pravilno postavljeni, ako im visinska krivulja odgovara stvarnom stanju, onda je teoretski svejedno, za koju debljinu mjerimo visinu stabla. Zato je suvišan komplicirani račun centralnog stabla, već se u tu svrhu može upotrebiti i plošno srednjo stablo. Pojednostavljenje pronalaska centralnog stabla odmjeravanjem 30% broja najjačih stabala daje ispravne rezultate samo za određen raspored stabala. Raspored stabala u jednodobnim sastojinama uzgojenih sa niskim proredama, kao i kod sastojina koje traže mnogo svijetla redovno je po binomskoj krivulji, t. j . srednje debelih stabala ima najviše, a broj stabala opada sa padajućim i rastućim debljinama. Naprotiv, kod prebornih sastojina, zatim kod starih sastojina, koje nisu proređivane, ili su uzgajane sa visokim proredama, osim u izuzetnim slučajevima, raspored ide po hiperboli: najviše ima najtanjih stabala, i sa rastućim debljinama broj stabala opada. U tabeli 1 i 2 izračunate su kubature stabala za bukvu i jelu prema rasporedu po hiperboli (krivulja I.) i prema binomskoj krivulji (krivulja IL), i to po mojim i L.-Sp. tabelama. Za račun po mojim tabelama uzeo sam II. bonitet, a za L.-Sp. onaj niz, koji za centralno stablo ima istu visinu, kao u mojim tabelama. Iz ovih se usporedaba vidi: 1. da razlike u ukupnoj kubaturi nisu velike, te u prosjeku iznose za bukve 2—3%, a za jelu 3—6%, 2. razlike u pojedinim stepenima su vrlo velike, te za najniže stepene iznose i do +50%, a za najviše —3 do —10%, 3. računanje centralnog stabla odbrojavanjem 30% stabala daje dobre rezultate samo za raspored po krivulji II. Za raspored po krivulji I. ovim načinom određeno centralno stablo je znatno tanje od stvarnog centralnog stabla, 4. centralno stablo nema uopće neko naročito značenje, a njegovo je računanje dosta komplicirano. Autori pridaju centralnom stablu svojstva najboljeg pretstavnika sastojine, prema njegovoj visini određuje se i pripadnost odgovarajućem nizu, a njegova oblikovisina za kontrolu računanja cjelokupne mase sastojine. U istu svrhu može isto tako dobro poslužiti i srednje plošno stablo, koje se mnogo lakše određuje. 5. centralno stablo je redovno deblje od plošnosrednjeg stabla. Isto tako sastojinski HF odgovara hf-u onoga stabla, koje je uvijek nešto jače od plošnosrednjeg stabla. To je pozitivno utvrđena činjenica, koja se nalazi u svakom boljem udžbeniku dendrometrije. No to ne znači da je sastojinski HF bliži hf-u centralnog stabla. Ovo navodim iz razloga, |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 20 <-- 20 --> PDF |
7.4 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 21 <-- 21 --> PDF |
75 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 22 <-- 22 --> PDF |
što autori preporučuju, da se kontrola računanja mase sastojine po de bljinskim stepenima provede tako, da se sastojinska kružna ploha umnoži sa hf-om centralnog stabla. Iz primjera se vidi da razlike u takovoj kon troli mogu biti tako velike, da kontrola nema nikakvog smisla. Sasto jinska oblikovisina odgovara redovno oblikovisini stabla, koje se nalazi između plošnosrednjeg i centralnog stabla, i to kada se računa po mojim tabelama. To vrijedi za obje vrste drveta i za oba rasporeda stabala. Na protiv kod računanja po L.-Sp. tabelama dobiva se, da kod bukve sasto jinski HF odgovara promjeru stabla, koji je znatno niži od centralnog stabla, ali još uvijek viši od plošnosrednjeg stabla. Kod jele nastupa anomalija, da sastojinski HF odgovara stablu, čiji je promjer niži i od plošnosrednjeg stabla. Ovo upućuje na to, da su nizovi za bukvu nepra vilni, a u još većoj mjeri da su nepravilni nizovi za jelu. Na osnovu izloženog smatram, da se upotreba Laer-Spieckerovich tabela ne bi smjela dozvoliti za preborne i stare, neproređivane sastojine. Ukupna griješka možda i ne će biti velika, ali će biti znatna griješka kod pojedinih debljinskih razreda. Ove tabele ne će odgovarati ni za srednjodobne šume, naročito ne će odgovarati za nizinske šume, uzgojene većinom sa visokom proredom. No kod srednjodobnih, a razumije se i kod mlađih sastojina griješke će biti minimalne, jer ne postoje veće razlike između najdebljih i najtanjih stabala. Kad bi ove tabele bile teoretski ispravne, njihovu primjenu ne bi mogao preporučiti, jer način obrade i raspored materijala ne smatram praktičnim. Od mojih tabela one se razlikuju po tome, što se osnovni elementi, t. j . visina, masa i oblikovisina ne nalaze jedan uz drugi u istoj tabeli, nego je za svaki elemenat izrađena posebna tabela. Kako je već naprijed pomenuto, umjesto tabele visina nalazi se tabela, koja se zove: određivanje nizova masa ili nizova oblikovisina. To je zapravo maskirana tabela visina, koja je doduše dana u kraćoj formi, ali se zato gubi na preglednosti, i teže je uočiti, da li su nizovi ispravno sastavljeni. Nepraktičnost ovakovog načina sastava tabela iskače u slučaju, ako je potrebno iznači kubaturu jednog stabla određenog promjera i visine, a koji zadatak u praksi često dolazi. U čitavom sistemu rada oko računanja kubature sastojina nema ništa novoga. Potpuno je isti postupak, da li se za kubiciranje uzimaju tabele, u kojima su osnovni elementi rastavljeni, ili se nalaze u istoj tabeli jedan pored drugoga. Na sam način računanja, koji je iznesen na str. 4 ne bih imao ništa da primijetim, jer su to stari i u praksi dobro prokušani načini. Više bih preporučio jednostavniji, brži i za svaku priliku dovoljno točan način, i to po debljinskim razredima pomoću razrednog HF. Taj način preporučuju i autori za starije sastojine. No u ovom slučaju pretjerano pojednostavnjuju računanje srednjeg stabla, pa ga uzimaju u sredini debljinskog razreda. Bolje je, da se uzima plošnosrednje stablo, koje se može neposredno izvaditi iz tabela kružnih ploha bez ikakovog računanja. Kad se tako postupi, dobije se u primjeru, kojega navode autori na str. 3 i 4 identičan rezultat u cijelosti i po debljinskim razredima sa rezultatom dobivenim računom po debljinskim stepenima. U dodatku, pri kraju knjige, autori preporučuju razdiobu na debljinske razrede prema predlogu Langa. Lang je svoj predlog izradio na poziv |
| ŠUMARSKI LIST 2/1953 str. 23 <-- 23 --> PDF |
odbora za uređivanje šuma Njemačkog šumarskog društva u 1941 godini. Ovu su razdiobu autori uveli u svojim tabelama. Mišljenja sam, da bi ovu ili neku sličnu podiobu trebalo prihvatiti i odustati od dosadašnje dekadske podiobe. Langova podioba slična je podiobi, koju sam zaveo 1931 godine. Radi usporedbe donosim obe podiobe. Lang Š u r i ć Deblj inski Prsni Deblj inski Prsni razred promjer razred promjer I. do 24,0 I. 10, do 23,0 tanki tanki II. 24,1 do 36,0 II. 23,1 do 35,0 III. 36,1 do 48,0 III. srednj i 35,1 do 55,0 srednji IV. 48,1 do 60,0 IV. 55,1 do 81,0 jaki V. 60,1 do 72,0 V. 81.1 i više VI. jaki 72,1 i više Ovakova podioba, bilo po jednom ili drugom načinu, držim da je prirodnija, bolje karakteriziraju sastojinu i daje brzu orijentaciju o sortimentnoj strukturi. Dulji prikaz o izdanju ovih tabela napisao sam iz dva razloga. Prvo, što je ranije izdanje Laerovih tabela prevedeno na hrvatski, i po tim tabelama računaju se drvne mase gotovo kod svih uređajnih radova. Drugo, što je knjiga lijepo opremljena, uvod i naputak za upotrebu napisan je u sugestivnom i naučnom stilu, pa sve to lako zavodi čitaoca, da je time učinjen veliki napredak u računanju drvnih masa, i da bi je trebalo primijeniti za našu upotrebu. V. LAER-SPIECKER: MASSENBERECHNUNGSTAFELN Es wird ein kritischer Hinblick auf die »Massenberechnungstafeln zur Ermittlung von Vorrat und Zuwachs von Waldbeständen« von Laer und Spiecker, gegeben. Es wird bewiesen, dass diese Tabellen zur Vorratsermittlung der Plenterwälder und älterer Waldbestände, in welchen keine Durchforstungen durchgeführt wurden keine geltung haben. Dio Massen- und Formhöhenreihen in erwähnten Tafeln unterscheiden sich erheblich von den Forschungsarbeiten des Verfassers obigen Aufsatzes. Die Ursache liegt im abweichenden Gang der Höhenkurve, welche die Grundlage zur Festlegung der Massen- und Formhöhenreihen bildet. Nach L.-Sp. Tabellen, schwächere Stämme ergeben eine weitaus grössere Masse und Formhöhe, wogegen aber bei stärkeren Stämmen die Masse geringer ist, als dies für die Wälder Kroatiens entspricht. Der Verfasser ist der Meinung, dass die Zahl der Reihen zu hoch ist, weiters, dass auch verschiedene Stammformen in Betracht gezogen werden müssten, und zwar nach verschiedener Vollholzigkeit des Stammes. Die bisher nicht übliche Zusammenstellung der Tabellen, mit separater Angabe der Höhen, Massen und Formhöhen erschwert eine übersichtliche und praktische Anwendung der Tabellen. |