DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1952 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Površinu koju želimo pošumiti a da pritom štedimo´ radnu snagu, možemo izvršiti na slijedeći način. Na površini određenoj za pošumiljavanje sadimo bagremove sadnice u jame ili jarke, time da udaljenost sadnica u redu iznosi 1,00—1,50 m ili kao što je to uobičajeno za dotični predjel. Redovi se polažu na udaljenost od cea 10 meltiara. Ta distanca zavisi od boniteta tla kao i o vremenu kada želimo* da nam bude ćela površina pošumljena. Ovako rukom, posađene sadnice ostave se da rastu dogod njihova visina ne dostigne polovinu rastojanja reda od reda (5 m). Ako uzmemo da je prosečni visinski prirast bagrema 1 m godišnje, tu bi visinu dobili već u petoj godini. U to doba možemo očekivalti da će se i žile stabala susadnih redova doticati. Kada smo dostigli ovu fazu, povlačimo plugom, (kome smo zamemili raonik crtalom), brazde na razmaku od 2 m, te time presecamo ili povredimo sve bagremove žile i žilice. Na svakom tako povredenom mestu pojaviće se novi izbojci i time smo uspeli zašumiiti ćelu površinu, (Vidi sliku 4 i 5.) U istoj godini nakon izvršenog prerezivanja žila, mo´že se pristupiti vađenju sađenih stabala putem keslovanja te bi dobili posve jednodobnu sastojinu, a ujedno će nam to pospešiti razvoj izbojaka, koji je naročito bujan nakon izvršenog keslovanja. Nakon sječe keslovanjem izbojci se naročito jako razvijaju, a pored toga se pojavljuju i izbojci sa nepovređenih žila iz adventivnih pupova. 454 |