DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 69     <-- 69 -->        PDF

3.
Be-rnnaid ; Waldverhältmsse der Türkei. Thatnaod. Forst Jahrbuch. 82 Band.
Berlin. 1931.
4.
Em, H.: Dendroilogdja (skripta). Skopje. 1948.
5.
Jiakov l j e vi ć, S.: O smolniim žljezdama i građi lista u J. excelsa i J. foetiidiissima.
Gl. skop. rnaiuič. društva. Skoplje. 1929.
6.
J ova n ov i ć, B.: Priručnik za odrcđivainje demdrofagije. Beograd. 1951.
7.
Ko´ä&n´iini, N.: Materi jal za dendrologijui. Nailazi se u biblioteci Šumarskog
fakulteta u Zemunu.
8.
Les Eorets en URSS. Revue du Boi®, br. 5. Paris. 1951.
9.
Pa r de, L.: Les coniferes. Paris. 1951.
10.
Pejioski, B-: Pridones kan itehnološkoito poznavanje mu diva d pitoma foja
(manuskript). Skopje. 1952.
11.
Petrovac , D.: O šuirisikom drveću ni Južnoj Srbiji Šum. List, okt. Zagreb. 1934.
12.
Stefanov , B.: Dendrologija. Sofija. 1934. I
13.
Ugrenović , A.; Tehnologija, drveta. Zaigreb. 1950.
NOMBRE DE GRANES DANS LES FRUITS CHEZ JUNIPERUS EXCELSA,


Bieb. On trouve dans la litteraitare conteimporaolme que ´le normbre de graflnes dans lc&
fruits chez l´espece de Juniiporus e x c e 1 s a, Bieb. vairi© de 3 ä 6.


Cepedant ceitte donnee m´est pas exaicte. Ses pasant suir ou plus grand rnoimbre
n´eprreuves (532 fruits) qui ont ete iramassees dans ttrois n´epreuves (532 firtufts) qui- ont
ete raimaissees dams trois .districts de Macedonie (Demiir Kapija, Crna Retka—Vrpsko
et ä l´erbouchuire de laraiivde Pčinja darns Je Vardar) pair voir de methodes bietmetriques
il a ate constate se quii suit;


1. Le noimibre de graines dans les fnuiilts chea l´espece Junliperrus ex eels a, Bieb.
varie de 3 ai 13.
2. La moyetime atmthimettique (M) poor le nombre d´epreuves 532 s´eleve ä 8,59.
Dr.
Ž, Kovačević (Zagreb)


UŠ JELOVA IZBOJA — DREYFUSIÄ NÜSSLINI C. B.


Ako pratimo njemačku, švicarsku i austrijsku entomološku literaturu
naići ćemo češće na rasprave o pojavi uši jelova izboja (DreyfusiaNüsslini C. B.) i propadanju jele u stanovitim krajevima. Naročito u posljednje
vrijeme entomolozi (Hofmann, Schneider-Orelli, . Schimitschek,´


´Zwölfer) upozoruju šumare sve više na činjenicu propadanja jelovog
pomladka.
Iako je ta lisna uš u Evropi poznata već preko 90 godina, kod nas je


o njoj vrlo malo pisano (Živojinović), jer nije primijećeno jače ugrožavanje
jele zbog njenog napada. U Švicarskoj, Njemačkoj i Austriji ova je uš poznata
kao jedan prilično opasan štetnik, što osobito naglašuje u svojoj
radnji austrijski entomolog Schimitschek . Kod nas je ona ustanovljena
mjestimice u Slovenij i (Pohorje, Idrija). I ako zaraza za sada
nije zauzela neke veće razmjere ipak uš postaje iz godine u godinu sve
izrazitiji štetnik i prijeti opasnost, da se proširi dalje po Hrvatskoj i Bosni,
po šumama gdje ima najviše jelovih sastojina. Budući smo imali priliku da
se u Sloveniji upoznamo s njezinim oštećivanjem neće biti na odmet, da se
ovdje sa par riječi osvrnemo na tog štetnika. To je tim važnije jer je to
jedan za Evropu novi štetnik iako već postoji decenijima. Za nas je uš je413