DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 64 <-- 64 --> PDF |
nost česmine prema napadu ovog štetnika postignut ćemo tek onda, kad se meliorira i samo tlo, kad sklop u sastojini bude potpun i kada bude njezi svakog struka česmine posvećena ona pažnja koju ona traži. Ovo ćemo po našem mišljenju, postići u prvom redu strogom zaštitom, stavljanjem pod zabranu, i spriječavanjem daljnjeg haračenja makije specijalno česmine, kao i stalnim provađanjem čišćenja i popunjavanjem praznina u makijskim šumama i šikarama odgovarajućim vrstama. Koje će se predložene mjere i u kojem obimu moći stvarno provesti na terenu u Dalmaciji pitanje je i problem za sebe. LITERATURA: 1. Bar bey A.: Traite d´entomologie forestiere, Paris 1925 g. II. edit (str. 401). 2. Bujukali ć H.: Šumarstvo osrtva Brača, Gračanica 1934, dipl, rad, litogr. (str. 14). 3. Marinkovi ć B.: Nekoliko mišljenja i prijedloga k pitanju amelioracije devastiranih makija u Dalmaciji, Šum .list 1950 g. br. 5 i 6. 4. P e t r a č ić A.: Štete od hrastovog krasnika (Coraebus bifasciatus) kod uzgajanja hrastovih šuma, Šum. list 1934 g. (str. 110 i 111). 5. Vajda Z.: Zaštita šuma, Šum. priručnik II. dio Zgb. 1946 g. (str. 821). 6. Vesel i D.: Bilješke iz zaštite šuma, Sarajevo 1946 g. (str. 32). IL PROBLEMA DEL DEPERIMENTO DELL´ELCE (LECCIO, QUERCUS ILEX L.) IN DALMAZIA L´autore constata in tutta la Dalmazia la presenza đelTinsetto Coraebus bifasciauts suH´elce (leccio, Quercus ilex L.). Analizando questa invasione l´autore conclude che il trattamento negativo verso la macchia e la devastazione continua della macchia, sono le cause principali del deperimento dell´elce. e queste cause hanno favorizato lo sviluppo e l´invasione del Coraebus. Alia fine l´autore propone alcune rnisure per combattere questo insetto. Ing. Bran. Pejoski (Skopje) O BROJU SEMENKI U PLODOVIMA JUNIPERUS EXCELSA, Bieb. Rasprostranjenost vrste Juniperus excelsa, Bieb. — U biljno-geografskom pogledu Juniperus excelsa , Bieb. naseljava Istočni Mediteran, uključujući Kavkaz i Krim (7). U Maloj Aziji ova vrsta naročito dolazi na južnim delovima ovog poluostrva između A v 1 a n-a i Ad a n-e, gde se penje do 1.800 metara nadmorske visine zajedno sa Quercus pube scens i Qu. infect oria (Bernhard). U Grčkoj dolazi kako na ostrvima tako i na kontinentu. U Bugarskoj susreće se pojedinačno ili u većim grupama na nižim delovima Centralnih Rodopa i kod Kresnenskog defileja (S t e f a n o v). U Jugoslaviji jedino dolazi u Makedoniji, gde na nekim mestima gradi na manjini površinama veoma lepe čiste ili mešovite sastojine (Pčinja, Crna Reka, Raduša, Prespansko Jezero). U visinskom pogledu ona u Makedoniji dolazi od 100 do 800 metara nadmorske visine na krečnim ili silikatnim terenima. Baš na terenima Makedonije ona je bila predmet istraživanja 408 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 65 <-- 65 --> PDF |
od naših botaničara i šumara (Košanin, Jakovljević, Petrovi ć, P e j o s k i). Podaci u literaturi za broj semenki u plodovima kod J. exela, Bieb. U dostupnoj nam dendrološkoj literaturi navodi se da broj semenki u sazrelim plodovima kod Juniperus excelsa , Bieb. varira od 3—6 (S t e f an o v, P a r d e, Jovanović, B e i s s n e r - -F i t s c h e m). Čak i kod naših, jugoslovenskih istraživača, koji su ovu vrstu ispitivali na terenima Makedonije, nalazimo gornji podatak (Ko š a n i n). Ta netačno´st, ovog veoma karakterističnog dijagnosti-čnog podatka potiče otuda, što se do istog došlo na osnovu nedovoljnog materijala, malom broju primeraka plodova, a ne putem nekih savremenih metoda statistike, mada je bilo poznato da je broj semenki varijabilan. Naš zadatak je u ovome radu da putem varijacione statistike na većem broju uzoraka (proba) plodova od J. excel s a, Bieb., sa raznih područja Makedonije, utvrdimo u kojim granicama se kreće broj seiruenki i naći odgovarajuću sredinu. Narodno ime ove vrste u Makedoniji je diva foja, gorčliva f o i a, o j a. U literaturi usvojen je termin divlja foja. Materijal za ispitivanje. — Da bi došli do tačnog podatka za broj semenki u plodovima kod J. excelsa , Bieb. primenili smo sledeću metodiku rada: SI. 1. Grančica sa plodovima od J. excelsa, Bieb. 1. Plodovi su sakupljani iz tri područja, različita kako u pogledu geološke podloge, tako i u ostalim podacima nadmorska visina, ekspozicija, floristički sastav i drugo). 409 V |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 66 <-- 66 --> PDF |
Prvo područje je u slivu Crne Reke, ma njenoj desnoj obali kod sela Vrpsko. Geološka podloga škriljci a nadmorska visina se kreće od 400 m do 600 m (gde dolazi J. excelsa). Sa ovog mesta je uzeto 220 plodova. Drugo područje je Demir-Kapija fsliv reke Vardara) u blizini sela Klisura. Geološka podloga krečnjak a nadmorska visina ide od 100 m do 400 m. Sa ovog mesta je uzeto 110 plodova. Treće područje je pri utoku reke Pčinje u Vardar, gde J. excelsa , Bieb. dolazi na serpentinu i krečnjaku. Nadmorska visina idei od 180 m do 400 m. Ovde je ubrano 202 plodova. 2. Sakupljeni su plodovi koji su ušli u drugu godinu sazrevanja, tako su semenke bile potpuno formirane. Tj. sakupljani su već pomodreli (skoro zreli) plodovi. 3. Plodovi su sakupljani od pet stabala unutar jednog područja sa razne nadmorske visine eventualno i ekspozicije. Varijaciono-statislička obrada materijala. — Ukupan broj plodova (proba) sa sva tri područja iznosi n = 532. Tabela I. pokazuje osnovni raspored elemenata za primenu varijaciono-statističke metode istraživanja. Dobijeni rezultati su sledeći: 1. Broj razreda i za varijacioni red broja semenki u plodovima J. e xc e 1 s a, Bieb. utvrđen je sa 11. 2. Širina razreda (a) uzeta je 1. 3. Aritmetička sredina varijacionog reda utvrđena po formuli M = m + a — > Xi Vi iznosi M = 6,59 siemenki za J. excel s a, Bieb. iz navedenih područja Makedonije. i 4. Standardna devijacija utvrđena po formuli nL ** * iznosi o = 2,11. 5. Raspodela varijanata u kolektivu je: Razmak od % varijanta %> varijanta srednje vrednosti u granicama izvan granica m ± x» m ± x m ± 0,5 43,4 56,6 m ± 1,0 80,1 19,9 m ± 1,5 93,1 6,9 m ± 2,0 97, 2,8 6. Srednja greška artimetičke sredine (fm), određena putem formule a fm iznosi fm 0,09 Vn 410 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 67 <-- 67 --> PDF |
7. Srednja greška standardne devijacije (f") je: > f« = -jL = ± 0,06 8. Koeficijenat varijacije (v) iznosi: v = — 100 32,0 9. Srednja greška koeficijenta varijacije (fv) je: fv-yfn-l/1+2(TM)2==1´060/» Prema tome aritmetičku sredinu fM), standardnu devijaciju (°) i koeficijenat varijacije (v) za broj semenki u plodovima J. e x c e 1 s a, Bieb. izražavamo: M = 6,59 ± 0,09 o = 2,11 * 0,06 v = 32,0 * 1,06% jihovi su odnosi sledeći: M o v — = 7,32 — = 3,51 — = 30,1 fm (o fv 10. Indeks tačnosti za uzetih u obzir 532 proba iznosi 1,384%. 9 14 U U IJ SI. 2. Frekvencioni poligon i normalna krivulja za broj semenki u plodovima J. excelsa, Bieb. 411 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 68 <-- 68 --> PDF |
Tabela I. BROJ SEMENKI U PLODOVIMA J. EXCELSA BIEB. (Tabela za varijacioni obračun) Širina 3—4 4—5 5—6 6—7 7—8 8—9 9—10 10—11 11—1212—13 13—14 razreda Sredina 3,5 4,5 5,5 6,5 7,5 8,5 9,5 10,5 11,5 12,5 13,5 razreda Apsolut. razredna 23 130 20,3 67 65 56 46 21 11 3 2 532 frekven cija yi Relativ. razredna 4,4 24,4 108 12,6 10,5 12,3 8,6 4,1 2,0 0,5 0,3 100 frekven cija °/e XI —5 —4 —3 —2 —1 0 + 1 + 2 + 3 + 4 + 5 xi yi —115 —520 —324 —134 —65 0 . +46 + 42 +33 + 12 + 10 —1015 x*iyt 575 2080 972 268 65 0 46 84 99 48 50 4287 Varijacioni red i normalna krivulja. Slika 2 pokazuje frekvencioni poligon variijacionog reda broja semenki u plodovima J. e x c e 1 s a, Bieb. kao i normalnu krivulju. Srednja ordinal a normalne krivulje (H) je u ovom. slučaju 100. A apscise smo računali po jednačini X — — Aß. Budući da je aritmetička sredina (M = 6,59) veća od najgušće vrednosti (4), to je mera asimetrije pozitivna (leva asimetrija). Zaključak Izneta istraživanja o broju semenki u plodovima kod vrste Juniperus e x c e 1 s a, Bieb. pokazuju da se njihov broj kreće u slede ćem intervalu: minimum aritmeltička sredina maksimum 3 6,9 13 Prema tome podatak koji se nalazi u literaturi da broj semenki varira samo od 3 do 6, mora se smatrati netačnim. Frekvencioni poligon (slika br. 2 i tabela I) pokazuje najveći broj plodova sa 4 sememke, zatim sa 5, pa 6, pa 7 semenki i t. d. Prednji naš zaključak potrebno je u svakom slučaju da se dopuni i sa materijalom iz ostalih područja (Grčka, Turska), kako bi se moglo utvrditi, da li ovaj podatak za broj semenki u plodovima varira u gornjem intervalu ili od njega odstupa. LITERATURA: Bail ey, H. L-: The Standard Cyclopedia of Hoirticiuiluira. New York. 19501 2. B e i 6 s n e r-F i t s c h e n: NadeJholzkumide Berlin, 1930. 412 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 69 <-- 69 --> PDF |
3. Be-rnnaid ; Waldverhältmsse der Türkei. Thatnaod. Forst Jahrbuch. 82 Band. Berlin. 1931. 4. Em, H.: Dendroilogdja (skripta). Skopje. 1948. 5. Jiakov l j e vi ć, S.: O smolniim žljezdama i građi lista u J. excelsa i J. foetiidiissima. Gl. skop. rnaiuič. društva. Skoplje. 1929. 6. J ova n ov i ć, B.: Priručnik za odrcđivainje demdrofagije. Beograd. 1951. 7. Ko´ä&n´iini, N.: Materi jal za dendrologijui. Nailazi se u biblioteci Šumarskog fakulteta u Zemunu. 8. Les Eorets en URSS. Revue du Boi®, br. 5. Paris. 1951. 9. Pa r de, L.: Les coniferes. Paris. 1951. 10. Pejioski, B-: Pridones kan itehnološkoito poznavanje mu diva d pitoma foja (manuskript). Skopje. 1952. 11. Petrovac , D.: O šuirisikom drveću ni Južnoj Srbiji Šum. List, okt. Zagreb. 1934. 12. Stefanov , B.: Dendrologija. Sofija. 1934. I 13. Ugrenović , A.; Tehnologija, drveta. Zaigreb. 1950. NOMBRE DE GRANES DANS LES FRUITS CHEZ JUNIPERUS EXCELSA, Bieb. On trouve dans la litteraitare conteimporaolme que ´le normbre de graflnes dans lc& fruits chez l´espece de Juniiporus e x c e 1 s a, Bieb. vairi© de 3 ä 6. Cepedant ceitte donnee m´est pas exaicte. Ses pasant suir ou plus grand rnoimbre n´eprreuves (532 fruits) qui ont ete iramassees dans ttrois n´epreuves (532 firtufts) qui- ont ete raimaissees dams trois .districts de Macedonie (Demiir Kapija, Crna Retka—Vrpsko et ä l´erbouchuire de laraiivde Pčinja darns Je Vardar) pair voir de methodes bietmetriques il a ate constate se quii suit; 1. Le noimibre de graines dans les fnuiilts chea l´espece Junliperrus ex eels a, Bieb. varie de 3 ai 13. 2. La moyetime atmthimettique (M) poor le nombre d´epreuves 532 s´eleve ä 8,59. Dr. Ž, Kovačević (Zagreb) UŠ JELOVA IZBOJA — DREYFUSIÄ NÜSSLINI C. B. Ako pratimo njemačku, švicarsku i austrijsku entomološku literaturu naići ćemo češće na rasprave o pojavi uši jelova izboja (DreyfusiaNüsslini C. B.) i propadanju jele u stanovitim krajevima. Naročito u posljednje vrijeme entomolozi (Hofmann, Schneider-Orelli, . Schimitschek,´ ´Zwölfer) upozoruju šumare sve više na činjenicu propadanja jelovog pomladka. Iako je ta lisna uš u Evropi poznata već preko 90 godina, kod nas je o njoj vrlo malo pisano (Živojinović), jer nije primijećeno jače ugrožavanje jele zbog njenog napada. U Švicarskoj, Njemačkoj i Austriji ova je uš poznata kao jedan prilično opasan štetnik, što osobito naglašuje u svojoj radnji austrijski entomolog Schimitschek . Kod nas je ona ustanovljena mjestimice u Slovenij i (Pohorje, Idrija). I ako zaraza za sada nije zauzela neke veće razmjere ipak uš postaje iz godine u godinu sve izrazitiji štetnik i prijeti opasnost, da se proširi dalje po Hrvatskoj i Bosni, po šumama gdje ima najviše jelovih sastojina. Budući smo imali priliku da se u Sloveniji upoznamo s njezinim oštećivanjem neće biti na odmet, da se ovdje sa par riječi osvrnemo na tog štetnika. To je tim važnije jer je to jedan za Evropu novi štetnik iako već postoji decenijima. Za nas je uš je413 |