(položaja) odnosno »diferencijalnom rentom položaja«, što ustvari te vrednosti
i jesu. Izračunavanje ovih vrednosti, autor je izvršio — makar i nesvesno
— u međusobnoj povezanosti grane 311 — gajenje šuma i grane 313
— eksploatacije šuma, imajući u vidu protivrečnosti u pogledu cena drveta
na panju. Bilo je očekivati da će autor izvesti i pravilan zaključak u navedenom
smislu. Međutim, autor da bi ostao dosledan svojoj postavki: »Danas
zastupamo gledište, da cijena drveta na panju ne smije biti ovisna o tržnoj
cijeni gotovog sortimenta, već obratno: cijena drveta na panju jest jedan
od elemenata prodajne cijene sortimenata, dakle tržna prodajna cijena
ovisi o visini cijene drveta na panju«, izveo je zaključak o »neopravdanostj]
diferencijalne rente položaja u šumarstvu« (str. 279) i na taj način došao u
kontradikciju sa samim sobom ne sagledavši suštinu odnosa među granama
u šumarstvu, kako ću to objasniti pod tač. 2 »Formiranje ŠT«.
Komentar na gornje postavke po pitanju tržne prodajne cene u uslovima
našeg novog privrednog sistema, smatram da nije potreban,
1. — Formiranje »CDNP«. U ovu svrhu upotrebiću podatke iz dokumentacije
o izradi novih cenovnika drveta na panju u NR Hrvatskoj za
1952 godinu.
Vrednost u mil. dinara
1
1
Šum. uzgoj, radovi Sum. teh. rađ
rt rt
u rt
CK AP
Prod, cena
proizvođača
„CDNP"
a
B
OJ r*
O
i!
1
S
u s
3
«1
s
o
Ö
U)
a
-. a
3
a rt
rt
3
«r.
u
o
t-l
N oj
03 0
U
(U
K
N
«n
to
02
0H ""
I-V 4,000 0001 695 62 31 25 16 926 100 548 2380 140 2520 630
NJ
-1 din.
Kako se vidi, autor je sasvim pravilno izračunao vrednost drveta na
panju, tj. »CDNP«, jer je upotrebio iste podatke.
2, — Formiranje »ŠT«. Po mome mišljenju »ŠT« se formira na osnovu
kalkulacije troškova proizvodnje u procesu drvno-industrijskog proizvoda
(eksploatacije šuma — grana 313), dakle, deduktivnim putem.
Prilikom sastavljanja ove kao i prvonavedene kalkulacije nužno mora
postojati povezanost između grane 311 i grane 313. Pošto kalkulacije pod
ovom tačkom određuju diferencijalne rente položaja (tj. razlike između
društvene — tržne — cene i individualne cene proizvođača), ukupna diferencijalna
renta položaja mora biti — u krajnjoj liniji — jednaka ukupnoj
»CDNP« koja je dobijea po prvoj kalkulaciji. Snižavanjem ili povećavanjem
materijalnih ili platnih fondova odnosno prosečnih stopa akumulacije i
fondova u pojedinoj ili u obe grane, mogu se pravilno regulisati odnosi
medu granama i ujedno stimrulisati ljudski rad u njima.
Podatke o količinama i troškovima transporta u pojedinim razredima,
upotrebiću j ednake onima inž. M. Š. Pretpostavljam: da je društvena
(tržna) cena 1 m3 izrađenog oblog drveta jednaka za sve razrede i da iznosi
1.660 dinara po 1 m3 zatim, da troškovi seče i izrade iznose 100 din. po
1 m3 i napokon da je masa akumulacije i fondova (AF) jednaka u svim
razredima. Prema tome, seča i izrada u I. razredu iznosiće 80 mil. dinara,
a troškovi transporta 104 mil dinara. Cena koštanja (CK) iznosiće 80 mil.
401
|
