DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 56 <-- 56 --> PDF |
2-täg. Dauer angeführt.) Cedrus deodara gedeiht gut und man soll sie noch mehr an unserem Karst pflanzen. Robinia pseudoacacia kommt nicht fort, besonders am Boden der Terra rossa. Die Linde wächst am Karstboden. Ein Beweis dafür sind einzelne autochthone Exemplare im Gebirge Biokovo. Autor empfielt ebenso die Ulmus-Arten die überall in Dalmatien, auser an den Inseln, zu finden sind. Celtis australis soll man auch auferziehen. Juglansregia ist eine Komponente bei der wirtschaftlichen Erneuerung des Dorfes. Bis jetzt hat man sehr wenig Aufmerksamkeit dieser wertvollen Art gewidmet. Amygdalus communis ist nicht so geeignet wie die sog. »Amygdalizatoren« dachten. Corylus-Arten sind ausgeprägt kalziphyle Arten die die Dürre und Wind ertragen und sehr früh die Früchte tragen. Es wäre deswegen nützlich sie mehr zu verbreiten. Das war bis jetzt mit Monokulturen der Schwarzkiefer bepflanzt, was man aber in der Zukunft vermeiden soll und ihr Ailanthus glandulosa, Rhus typhina, Eleagnus angustifolia, Pistacia vera, u. s. f. beizumischen. Ailanthus glandulosa ist ein typischer Xerophyt; bindet grossartig steile, steinige Terraine, erobret die neuen; wiedersetz sich allen Ungewitter und selbst dem Menschen. Er ist der beste Beschützer der beweglichen Terraine, leider aber, bis jetzt war sein Wert unterschätzt. Ebenso soll auch Rhus typhina einen wichtigen Platz in unserer Karstaufforstung einnehmen. Ing. Nenad Prokopljević (Beograd) OSVRT NA ČLANAK »DIFERENCITALNA RENTA POLOŽAJA U ŠUMARSTVU«* U S. I. br. 8/52 str. 276 objavljen je članak inž. sMirka Špiranec a pod gornjim naslovom. Na ovaj članak osvrnuću se iz razloga, da čitaoci Š. 1. i šira stručna javnost ne bi ostali pogrešno obavešteni po pitanju diferencijalne rente položaja u šumarstvu. Teoretsku analizu ove teme izložio sam u članku koji se nalazi u štampi (»Šumarstvo«, Bgd.). Na diskusiju po pitanjima šumskog proizvoda odnosno »proizvedene drvne mase« i godišnjeg prirasta odnosno godišnjeg etata — koja se takođe tretiraju u ovom članku, — neću se osvrtati Svoj stav po ovim pitanjima izložio sam načelno u članku pod naslovom: »Oblici i vrste radova u šumskoj proizvodnji (proizvodnji drveta na panju)«, »Šumarstvo«, br. 3/52, Bgd. Slabost analize autora članka po pitanju diferencijalne rente položaja u šumarstvu, zasniva se na jednostranom gledanju na probleme šumarske ekonomike. Pre svega: na nepravilnom tretiranju kategorija »cene drveta na panju« (u daljem tekstu »CDNP«) i »šumske takse« (u daljem tekstu »ŠT«). Vrednost »CDNP« sa din. 630.— po 1 m3 drvne mase bez obzira na uslove proizvodnje (položaj), vrstu drveća i asortiman, autor je sasvim pravilno izračunao na osnovu kalkulacije troškova proizvodnje kod šumskih gazdinstava odnosno na osnovu prodajne cene proizvođača i količine drvne mase predviđene za seču. Međutim, nepravilno je postupio kada je izračunate vrednosti na osnovu troškova izvoza — po odnosnom metodu, — nazvao »Prosječnim cijenama«, umesto »ŠT« u konkretnim uslovima * inž. Mirko Špimamec: »Diferencijalna´ renta položaja u šumarstvu«, »Šumarski list«, br. 8/52, Zgb. 400 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 57 <-- 57 --> PDF |
(položaja) odnosno »diferencijalnom rentom položaja«, što ustvari te vrednosti i jesu. Izračunavanje ovih vrednosti, autor je izvršio — makar i nesvesno — u međusobnoj povezanosti grane 311 — gajenje šuma i grane 313 — eksploatacije šuma, imajući u vidu protivrečnosti u pogledu cena drveta na panju. Bilo je očekivati da će autor izvesti i pravilan zaključak u navedenom smislu. Međutim, autor da bi ostao dosledan svojoj postavki: »Danas zastupamo gledište, da cijena drveta na panju ne smije biti ovisna o tržnoj cijeni gotovog sortimenta, već obratno: cijena drveta na panju jest jedan od elemenata prodajne cijene sortimenata, dakle tržna prodajna cijena ovisi o visini cijene drveta na panju«, izveo je zaključak o »neopravdanostj] diferencijalne rente položaja u šumarstvu« (str. 279) i na taj način došao u kontradikciju sa samim sobom ne sagledavši suštinu odnosa među granama u šumarstvu, kako ću to objasniti pod tač. 2 »Formiranje ŠT«. Komentar na gornje postavke po pitanju tržne prodajne cene u uslovima našeg novog privrednog sistema, smatram da nije potreban, 1. — Formiranje »CDNP«. U ovu svrhu upotrebiću podatke iz dokumentacije o izradi novih cenovnika drveta na panju u NR Hrvatskoj za 1952 godinu. Vrednost u mil. dinara 1 1 Šum. uzgoj, radovi Sum. teh. rađ rt rt u rt CK AP Prod, cena proizvođača „CDNP" a B OJ r* O i! 1 S u s 3 «1 s o Ö U) a -. a 3 a rt rt 3 «r. u o t-l N oj 03 0 U (U K N «n to 02 0H "" NJ -1 din. Kako se vidi, autor je sasvim pravilno izračunao vrednost drveta na panju, tj. »CDNP«, jer je upotrebio iste podatke. 2, — Formiranje »ŠT«. Po mome mišljenju »ŠT« se formira na osnovu kalkulacije troškova proizvodnje u procesu drvno-industrijskog proizvoda (eksploatacije šuma — grana 313), dakle, deduktivnim putem. Prilikom sastavljanja ove kao i prvonavedene kalkulacije nužno mora postojati povezanost između grane 311 i grane 313. Pošto kalkulacije pod ovom tačkom određuju diferencijalne rente položaja (tj. razlike između društvene — tržne — cene i individualne cene proizvođača), ukupna diferencijalna renta položaja mora biti — u krajnjoj liniji — jednaka ukupnoj »CDNP« koja je dobijea po prvoj kalkulaciji. Snižavanjem ili povećavanjem materijalnih ili platnih fondova odnosno prosečnih stopa akumulacije i fondova u pojedinoj ili u obe grane, mogu se pravilno regulisati odnosi medu granama i ujedno stimrulisati ljudski rad u njima. Podatke o količinama i troškovima transporta u pojedinim razredima, upotrebiću j ednake onima inž. M. Š. Pretpostavljam: da je društvena (tržna) cena 1 m3 izrađenog oblog drveta jednaka za sve razrede i da iznosi 1.660 dinara po 1 m3 zatim, da troškovi seče i izrade iznose 100 din. po 1 m3 i napokon da je masa akumulacije i fondova (AF) jednaka u svim razredima. Prema tome, seča i izrada u I. razredu iznosiće 80 mil. dinara, a troškovi transporta 104 mil dinara. Cena koštanja (CK) iznosiće 80 mil. 401 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 58 <-- 58 --> PDF |
\ + 104 mil. = 184 mil. dinara. Masa akumulacije i fondova iznosi 320 mil. dinara, a prodajna cena proizvođača 504 mil. din. ili 630 din. po 1 m3. Na isti način su izračunate i prodajne cene proizvođača u šumama II, III, IV i V razredu, kako pokazuje ova tablica: Vrednost u trti!, dinara´ a> "O Ö rt _ OS 4J u 0) a´ fa O S oA > a O *0 o Razlika između društv. i lndiv. ci ö Proda proiz Proda proiz lm´ Ukup. difer renta (O XJ rt U a prodajne cene ´S § Ej o tn M O u, i cu Ü * « 3 I. 800 000 80 104 184 320 504 630 1660- 630 = 1030 824 II. 800.0CO 80 264 344 320 664 830 1660— 830 = 830 664 III. 800.009 80 424 50 i 320 824 1030 1660— 1030= 620 504 IV. 800.000 80 584 662 320 984 1230 1660— 1230= 430 344 V. 900.000 80 744 324 320 1144 1430 1660— 1430= 230 184 Primera radi, cena koštanja sadrži samo vrednosti radne snage. Kako se vidi, u šumi I razreda razlika između društvene i individualne cene proizvođača iznosi 1.030 dinara ,u II = 830 dinara, u III = 630 dinara, u IV = 430 din. i u V = 230 din, Ova razlika nije ništa drugo nego diferencijalna renta položaja u šumarstvu, ili »ŠT«. Posmatramo u jedinstvu obe grane (gajenje i eksploatacija šuma), iste daju ukupnu »CDNP« identički jednaku »ŠT« odnosno identički jednaku ukupnoj diferencijalnoj renti položaja u iznosu od 2.520 mil. dinara, Pravilnost ove analize dokazuje i ovaj pregled: Vrednost u moil, dliinara Po lm3 Ukupno a CU U s Količina ms „ST" Ođ toga otpada na; ft Q Razlika + — „ŠT" Ođ tog» „CDNP" otpada ra: Razlika + — L 800.000 1030 630 400 — 824 504 320 — II. 800 000 830* 630 200 — 664 504 160 - III. 800 000 630 630 — — 604 504 — — IV. 800 000 430 630 — 200 344 504 — 160 V. 800 000 230 630 — 400 184 504 — 329 Svega 4,000.000 " — — — — 2.520 2.520 480 480 402 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 59 <-- 59 --> PDF |
Kako se vidi, društveno priznata vrednost drveta na panju »ŠT« po kvalitetu (vrsti drveća i asortimanu) u I razredu veća je za 320 mil. dinara öd vrednosti »CDNP«, u II razredu veća je za 160 mil. dinara, u III razredu ta je razlika jednaka 0, u IV razredu manja je za 160 mil. din. i u V razredu manja je za 320 miliona dinara. Ukupan zbir pozitivnih i negativnih razlika daje jednake iznose od 480 mil. dinara koji se poništavaju. Time se ujedno dokazuje pomenuta identičnost. »Šumska taksa« koju je autor izračunao u pojedinim razredima jednaka je prodajnoj ceni proizvođača drvo-industriskog proizvoda (eksploatacije šuma), kako se vidi iz gornje analize. Stoga je logično da ista ne može biti vrednost šumskog proizvoda drveta na panju. Razlika 4.120 — 2.520 = 1.600 mil. dinara između ukupne prodajne qene proizvođača drvno-industrijskog proizvoda (eksploatacije šuma) i diferencijalne rente položaja, nastaje usled obrazovanja ove poslednje pod uslovima najnepovoljnijeg položaja (Imax)´ Na osnovu svega izloženog mogu se izvesti ovi zaključci: 1) da je postavka o nepostojanju diferencijalne rente u šumarstvu nepravilna i pogrešna; i 2) da nema šumarstva bez ekonomske kategorije diferencijalne rente položaja. Lenjin je rekao da se diferencijalna renta položaja u poljoprivredi formira, pa makar bila i ukinuta privatna svojina. U šumarstvu se ona javlja u navedenom obliku. Stoga je tvrdnja autora: »da je pojam diferencijalne rente položaja u šumarstvu uveden pogrešnom analogijom prema diferencijalnoj renti boniteta u poljoprivredi« (str. 278), neosnovana. COMMENTING THE ARTICLE »DIFFERENTIAL RENT OF SITE IN FORESTRY« Author gives the argumentation about the incorrectness and groundlessness of the statement that the differential rent does not exist in forestry. Ing. Branimir Marinković (Supetar na Braču) PROBLEM PROPADANJA ČESMINE (QUERCUS ILEX L.) U DALMACIJI Uvod. Posljednjih nekoliko godina opaža se gotovo na cijelom području makije u Dalmaciji negdje jače, negdje slabije sušenje pojedinih dijelova strukova česmin e (crnike, česvine, česmiike — Quercus ilex L.). Uzrok ovom sušenju je napad insekta hrastovog kra s ni k a, hrastovo g prstenar a (Coraebus bifasciatus). Izgleda, da ovom problemu do danas nitko nije posvetio veću pažnju. Pokušat ćemo stoga u ovom članku prikazati sliku ovog propadanja, strukova česmine i osvijetliti ovaj problem. Česmina sa šumsko uzgojnog gledišta. U Dalmaciji česmina dolazi sa ostalim elementima makije. Zapravo je ona glavni njen elemenat, te u fitocenološkom pogledu predstavlja ponajviše regresivni stadij negdašnjih česminovih šuma (Quercetum ilicis Br. BI.). Sa šumsko uzgojnog gledišta 403 |