DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Silvy-Leligois : La foret productive, Revue forestiere frangaise, Nancy 1952. Sen s in A.: Uređenje šuma, Beograd 1934. Tass y L.: L´amenagement des forets, Paris 1887. Ugrenovi ć A.: Sa puta u Francusku, Šumarski List, Zagreb 1923. Uređajni elaborat za šume: la foret Berce, la foret de Blois, la foret de Lantosque, la foret de Haye, la foret de la Joux, la foret de Lacanau, la foret de Voivre i druge. — : Vade — Mecum du Forestier, Besancon 1951. Vene t J.: La foret domaniale de Haye, Notice sur les 4e et 8« series de futaie, Ecole Nationale des Eaux et Forets, Nancy 1951. Vine y R.: A propos d´une parcelle artistique, Revue forestiere frangaise, Nancy 1950. I RfiSUMfi Dans cet article l´auteur a decrit les principales methodes d´amenagement des forets en France. II a fait remarquer des avantages d´amenagement francais. On a choisi pour chaque methode un example sur le terrain. Ce sont les forets suivants: La foret Berce (Sarthe), la foret de Haye (Lorraine), la foret de Blois (Loir et Cher), la foret de Lantosque dans Les Alpes Maritimes, la foret de la Joux (Jura); la foret de Lacanau dans Les Landes etc. que Tauter visitait pendant son sejour en France comme boursier du Gouvernement Francais. Ing. Ivan Soljanik (Beograd) PRILOG PROUČAVANJU PRETHODNE OBRADE ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA ZA VEŠTAČKO POŠUMLJAVANJE Ako se osvrnemo na istorijat veštačkog podizanja šuma, kako u drugim zemljama tako i kod nas u Jugoslaviji, videćemo da je veštaeko postani javanje relativno mlada grana u kompleksu šumarskih nauka. Isto tako tamo ćemo naći malo konkretnih podataka o prethodnoj obradi zemljišta. Ovo se odnosi kako na stručnu literaturu, tako i na same radove na terenu u domeni veštačkog pošumljavanja. A to je i razumljivo, jer je nauka i praksa o veštačkom podizanju šuma mlada. Problem prethodne obrade šumskog zemljišta za veštaeko pošumljavanje pojavio se u šumarstvu, možda, tek pred deceniju-dve, i to prvo u obliku eksperimenata. Docnije, kada je taj problem naučno i praktično dokazan, prethodna obrada šumskog zemljišta u naprednom šumarstvu uzela je široke razmere. Ranije se šuma smatrala neiscrpnim prirodnim blagom, koje čovek srne da troši koliko hoće i kada hoće. Kod takvog korišćenja šume nije se vodilo računa, jer se nije ni znalo, da je šuma biocenoza — određena biljna zajednica i da je njen život i opstanak uslovljen određenim prirodnim zakonima. Usled naglog razvitka tehnike u XVIII´ i XIX veku, usled namnožavanja stanovništva i proširenja agrikulturnih areala, i seča šuma naglo se povećala. Potreban kvantum šumskih proizvoda za podmirenje tehnike i poljoprivrede možda bi bio uzet i bez štete po šumu, da se je iskorišćavanje šume vršilo racionalno t. j . da se vodilo računa o stalnom podmlađivanju isečenih površina. Međutim, o tome se u prošlosti malo vodilo računa, pa se počelo zapažati, da kod takvog korišćenja šume nestaje. Sa nestankom šume počele su se javljati i sve štetne posledice, kao rezultat narušavanja biljne zajednice (fitocenoze), što je docnije dovelo i do narušavanja biocenotske ravnoteže. 364 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Krajem XVIII i početkom XIX veka čuju se već glasovi o nestašici šume, odnosno glasovi, da šuma nije neiscrpno bogatstvo, da šume ponegde nestaje i da tamo, gde šume nestaje, drugo ništa trajno ne uspeva (misli se na poljoprivredne kulture). Pojavljuju se glasovi o potrebi obnavljanja šume kako prirodnim tako i veštačkim putem. H a r t i g (1791) Turski i Arnold (1860), Kotta (1815), G a j e r (1876) i dr. ukazuju na organsku povezanost sa geografskim i geobotaničkim faktorima. U to vreme skoro u svim evropskim zemljama počinje da se poklanja pažnja podmlađivanju šuma, jer se počelo zapažati,"da su se na mnogim mestima gde je ranije bila šuma, pojavile goleti. Jedno od prvih nastojanja za pošumljavanje goleti na području današnje Jugoslavije javilo se u Vojnoj Krajini. U drugoj polovini XIX veka (1865) akcijom tadašnjeg šumarskog Udruženja bio je sazvan kongres šumara na Primorskom Kršu radi rešavanja problema pošumljavanja goleti. Na skupštini je preovladalo mišljenje, da prvenstveno treba obratiti pažnju lišćarima i to onim vrstama koje od prirode na kršu dobro uspevaju. Međutim, ne treba sasvim napustiti četinare — oni Ureba da zauzmu zaštićene položaje i da se mestimično primešaju lišćarima. Naročitu pažnju zaslužuje crni bor, a od lišćara ističe se hrast, brest, javor i jasen. Nešto kasnije (1876) Josip Vesel i daje detaljnu raspravu o kršu Vojne Krajine i time doprinosi mnogo da pitanje pošumljavanja goleti postane što aktuelnijim. Akcija za rešavanje pošumljavanja goleti u Bosni i Hercegovini počinje 1890 god. kada su Horvatić i Petrašek predložili t. zv. »Karst-Memorandum«. Ovaj memorandum predviđa prirodno i veštačko pošumljavanje goleti na kršu i predlaže desetogodišnji plan. (11) U Srbiji uzbunu na pojavu goleti oglasio je Josif Panči ć kada je 1856 god podneo prvi izveštaj o nestašici šuma i preporuku, da šumu svim sredstvima treba čuvati, a istrebljenu brižljivo podizati. (6) Tadašnji način rada na pošumljaivanju goleti mogao bi se ovako formulisafti: pošumljavati treba sadnicama, a setva semena dolazi u obzir kod pretvaranja sastojina, dakle kod pödsejavanja. Podsejavanje se može vršiti samo onim vrstama koje imaju krupno seme kao što je na pr. hrast, kesten, orah, lešnik i si. U pogledu pošumljavanja sadnicama važilo je pravilo: sadnja u rupe 40 cm širine i 30 cm dubljine. Za pošumljavanje obično su se uzimale dvogodišnje i višegodišnje sadnice proizvedene u šumarskim rasadnicima, Svi tadašnji načini pošumljavanja, uglavnom, su se svodili na ovo: V. SaSdinja u jame (koji se način i danas najviše upotrebljava). 2. Holova sadnja u jamice (pomoću rakije). 3. Kožešnjikova sadnja (podizanje sadnice posle zasipanja zemljom). 4. Sadnja na humke ti jamicama,(slična prvom i trećem načinu). 5. Alemanova sadnja u prosečeni busen. 6. Kitasta sadnja (po nekoliko sadnica zajedno u jamicu). 7. Sadnja u jamice uz vertikalnu stranu. 8. Sadnja na humke (na močvarnom terenu). 9. Francuska sadnja (sadnice se koso posade), a kasnije se pojavljuje i metoda sadnje u šančeve (Chevandier 1847) iskopane po izohipsama. U krajnjoj liniji kod svih ovih načina sadnje princip je skoro jedan i isti t. j . valja iskopati jamu i posaditi u nju sadnicu s proleća ili u jesen, dakle posle kopanja jame u nju se i sadnica odmah posadi. Takav način rada na veštačkom po šumi javan ju često nije davao željene rezultate. Zbog toga se moralo vraćati više puta na popunjavanje kultura ,pa se usled toga i stvorio stereotipni naziv »kompletovanje kultura«. Takvo kompletovanje kultura trajalo je, na jednoj i istoj površini, decenijama. Nedovoljni uspeh veštaokog pošumljavanja potstakao je šumare i pedologe na ispitivanje uzroka neuspeha. Na ovom polju se radi skoro pola stoleća u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj. Posle mnogobrojnih radova profesor pedologije Alber t 1907 god. tvrdi, da sadržina mineralnih sastojaka u zemljištu može da ima značenje i dejstvo za biljku samo onda, kada su fizička svojstva zemljišta povoljna, dok se ranije smatralo, da je hemijska analiza zemljišta jedini kriterijum za proizvodnu 365 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 22 <-- 22 --> PDF |
snagu zemljišta. Isto se tako ispitivanjima došlo do zaključka, da su rezerve hranljivih mineralnih sastojaka u zemljištu, za šumsko drveće daleko veće, nego za poljoprivredne kulture. Ovo dolazi usled toga, što šumsko drveće koristi mineralne sastojke iz donjih (aluvijalnih) slojeva zemljišta ili svojim dugačkim žilama ,ili ascendentnim strujama, ako zemljište ima za to povoljna fizička svojstva. (5),. Treba imati u vidu da na goletima jedino podizanje šume može da dovede do povoljne produkcije zemljišta, koje danas ne samo što ne daje nikakve koristi već sudeluje na oštećenju i onih dobara koja već imamo, jer je štetno dejstvo bujica i opšti poremećaj vodnog režima u našim rekama polazna tačka razornog dejstva baš na ogolelim šumskim zemljištima. Velike površine golog šumskog zemljišta umanjuju pa čak i sasvim eliminiraju blagotvorno dejstvo šume uopšte. Nije teško uočiti, da je značaj i težina ovog pitanja od primarne važnosti za naš ekonomski i kulturni život, kako danas, tako i u bližoj i daljoj budućnosti, Nestajanje šume ima očitog uticaja i na okolinu, jer jedno zlo za sobom povlači drugo. U doba racionalizacije, kada se narodna privreda razvija po planu, svaka grana ljudske delatnosti una pred je promišljena i ima za cilj da uspeh bude što veći i što bolji. Za povećanje uspeha u radu, ljudi se služe svojim dugogodišnjim iskustvom — praksom i rezultatima naučnih istraživanja u odnosnoj grani privrede, kako svoje tako i drugih zemalja. Svaka grana narodne privrede ima svoje metode i puteve kojima se ona razvija i napreduje, pa prema tome i šumarstvo ima svoje specifičnosti, kako u pogledu uzgoja tako i u pogledu iskorišćavanja. Naše šumarstvo još nije na onoj visini, koju bi trebalo da ima prema sadašnjem stanju šumarstva u drugim zemljama ,i ako za to ima iste, pa često i bolje osnovne prirodne uslove (klimu i zemljište). Međutim, ekološki uslovi i šumska staništa nisu kod nas još racionalno iskorišćena u pogledu racionalne šumo-privrede. Time što su naše šume, istorijskom nužnošću, velikim delom pretvorene u apsolutne goleti (gde ima vrlo malo ili uopšte nema bivše šumske vegetacije) ili jako devastirane šume i šikare, mi smo stavljeni u ozbiljan položaj ne samo u pogledu šume, već i u pogledu normalnog razvitka drugih grana privrede današnje ekonomike. Ovo se odnosi na sve grane industrije, koja je vezana za šumske proizvode, a napose poljoprivredu, koja se bez dobrih šuma danas ne može ni zamisliti. Pređašnja veštačka pošumljavanja bazirala su se uglavnom na principima geobotanike. Kod stvaranja veslačke šume na golim površinama uzimali su se u obzir samo geobotanički i ekološki faktori mesta na kome je trebalo podići šumu. Uz velike materijalne izdatke dugo se čekalo na sklop šumskih kultura, a još duže na njihovo prerašćivanje u šumske sastojine. Međutim, veštačko pošumljavanje, u neku ruku, ima sličnost s agrikulturom, U šumarstvu kao i u poljoprivredi, kod izvođenja veštačkog pošumljavanja zemljište se obrađuje, dok kod prirodnog pomlađivanja u odrasloj šumi, semenom ili izdancima, zemljište se ne obrađuje. I poljoprivredna delatnost imala je svojih teškoća i dugačak put dok je stigla na današnji nivo svog razvoja. U tom pogledu mi ćemo se osvrnuti na nekoliko, i za šumarstvo, poučnih činjenica. Za povećanje prinosa u poljoprivredi, i za što bolje uspevanje kulturnog blija skoro do tančina su proučeni pedološki i agrikulturnohemijski zakoni kao i metabolizam kulturnih biljaka. Na osnovu tih proučavanja i dobijenih rezultata, u poljoprivrednoj proizvodnji pristupilo se i odgovarajućoj 366 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 23 <-- 23 --> PDF |
tehnici obrade zemljišta. Tako je na pr. uveden način obrade zemljišta pod crni ugar, plitko (ljuštenje) i duboko oranje, plodored, selekcija bilja, hibridacija, odgovarajuće mere nege i zaštite bilja, suzbijanje štetočina i t. d. i t. d. Šumarstvo je donekle sledilo poljoprivredu, u pogledu izvođenja veštačkog pošumljavanja. Ovim niukoliko nećemo identifikovati šumarstvo sa poljoprivredom, već samo ukazujemo na zajedničko iskorišćavanje (korišćenje) prirodnih zakona u poljoprivredi i šumarstvu u pogledu biljne proizvodnje. Opšte je priznato, da su ´glavni faktori plodnosti zemljišta fizička i hemijska svojstva i mikrobiološko delovanje u zemljištu (4). Iz svega proizlazi, da za uspešnu biljnu proizvodnju t. j . za dobar porast biljaka, a u vezi s tim i dobar porast šumskih kultura, potrebno je u šumskom zemljištu ostvariti ta opšte priznata načela. U primenjenim naukama ta su načela obrađena u pedologiji i mikrobiologiji šumskog zemljišta, kao i u fiziologiji biljaka, pa ćemo se u daljem izlaganju na njima pojedinačno ukratko zadržati. Pedološki uslovi plodnosti zemljišta. Poljoprivreda je već odavno našla metode, koje utiču na zemljište u cilju povećanja rodnosti, a koje se sve bolje i bolje usavršavaju. Šumarstvo u tom pogledu znatno zaostaje. Malo su proučene osobine šumskih zemljišta: njihov život, njihove promene pod uticajem gospodarskih mera: seča glavnog i periodičnog uživanja, obrade zemljišta i t. d. Stvaranje pak optimalnih uslova za podizanje šume ne može biti bez evidencije odgovarajućih svojstava zemljišta. Za rukovođenje živo*tom zemljišta i rastinja na njemu, razume se samo po sebi, potrebno je izučavati sve složne uzajamnosti, koje postoje među njima. Kao što je poznato, najglavniji faktori plodnosti zemljišta jesu: fizička svojstva, hemizam i mikrobiološka aktivnost u zemljištu (5). Ali i pored ovoga, nikako se ne umanjuje ogromna važnost i hemijskih osobina zemljišta, pošto su i jedna i druga t. j . fizička i hemijska svojstva međusobno tesno povezana i isprepletena. Važnost fizičkih svojstava zemljišta za život i razvitak biljaka bila su upoznata u poljoprivrednom gospodarstvu ranije nego u šumarskom. Među prvima, koji su obratili pažnju na fizička svojstva zemljišta u tom pogledu i ocenili njihovo značenje, jesu američki pedolozi škole Briggs i saradnici Buereau of soils Dep. of Agric. Docnije je na značenje fizičkih osobina zemljišta bila obraćena pažnja u bivšoj Rusiji. Ocena značenja fizičkih osobina zemljišta u pogledu plodnosti bila je ustanovljena u nizu mnogobrojnih ogleda. Bez obzira što je zemljištu data velika količina đubriva, povišenje plodnosti kod ogleda nije se zapažalo. Neophodno je bilo da se pronađe uzrok male produktivnosti ovih zemljišta. Taj uzrok bio je zapažen u otsustvu dovoljne količine vazduha u zemlji i to usled njenih nepovoljnih fizičkih osobina. Treba podvući radove Heinrich-a , koji je prvi predložio da se zemljište izučava bez narušavanja strukture. Ovaj način koji je razradio i usavršio Kopezk y (Burger) primenjuje sesada. U šumarskoj pedologiji pitanje fizičkih svojstava šumskog zemljišta takođe je prošlo ceo niz prethodnih stadijuma, dok je konačno bila ocenjena njegova važnost. Kao i u poljoprivredi, u šumarstvu su ranije pridavali isključivo značenje hemijskim osobinama zemljišta. Dugo vreme hemijska analiza pedoloških horizonata bio je jedini kriterijum za ocenu proizvodne snage zemljišta (4). U XVIII veku Tul i je prvi obratio pažnju na fizička svojstva zemljišta kao važni faktor plodnosti. Alber t je 1907 god. ustanovio, da sadržina mineralnih sastojaka u zemljištu može imati značenje i dejstvo za 367 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 24 <-- 24 --> PDF |
porast šume samo ,ako su fizička svojstva zemljišta povoljna. Zatim, je Falkenstei n ukazao, da zemljišta, koja odgovaraju borovim šumama, kod jednakih hemijskih sastava mogu biti pokrivena šumama raznih boniteta, smatrajući da je uzrok ovoj pojavi razlika u fizičkim svojstvima tih zemljišta. U docnijem radu prof. Alber t je dokazao, da borova peskovita zemljišta sa bogatim hemijskim sastavom, na kojima rastu kulture II boniteta;, u (slučaju krupnozrnaslte strukture koja izaziva suhost, mogu biti obrasla niskom borovom šumom V boniteta. Ovo ipak ne znači da bogatstvo zemljišta onim ili ovim mineranim sastojcima nema nikakvog značenja. U jednom iz poslednjih radova Burge r je ukazao da pitanje faktora plodnosti šumskih zemljišta ne treba računati već rešenitn. U nekim slučajevima, faktori, koji određuju plodnost zemljišta jesu: bogatstvo zemljišta u hemijskim elementima, u drugim su pak slučajevima odlučni faktor plodnosti fizička svojstva. U svakom slučaju značenje fizičkih osobina zemljišta u vezi sa njegovom plodnošću priznato je i konačno dokazano nizom radova, koji su u poslednje vreme izašli. Prof. E n g 1 e r u svome radu o uticaju brdskih šuma na vodni režim dolazi do zaključka, da su osobine vodnog režima u brdima koja su pokrivena šumom, uslovljena svojstvima šumskih zemljišta, njihovom dovoljnom poroznošću i rastresitošću, koje povoljno utiču na propuštanje vode u dubljinu zemljišta, čime se sprečava formiranje pokretnih potoka. Tschermak ukazuje na važnost fizičkih svojstava zemljišta kao geobotaničkog faktora, koji utiče na rasprostranjenje vrsta. Naročito važnu ulogu on poklanja fizičkim osobinama zemljišta u oblasti rasprostranjen ja bukve i dolazi do zaključka, da bez obzira na to, što se ukorenilo mišljenje, da bukva zahteva vlažnost vazduha, možemo je naći u klimatu za nju suvom, samo ako fizička svojstva zemljišta stvaraju povoljne uslove za njeno ovlažavanje. Isti autor ukazuje, da su u toplom klimatu za bukvu optimalna zemljišta ona, koja imaju veliku kapilarnu poroznost i vlažnost. O značenju fizičkih svojstava zemljišta, kao opšteg geobotaničkog faktora, govori također Seigrift . On kaže, da nizijske šume u Švajcarskoj, imajući određeni sastav šumskog zastora i živog nadzemnog pokrivača, uspevaju na zemljištima koja sadrže 8—10°/o vazduha. Sa povećavanjem vazduha u zemljištu do 23°/o menja se kako sastav obrasta tako i nadzemni pokrivač t. j . menja se tip šume (5). U pitanju značenja fizičkih svojstava šumskih zemljišta kao faktora plodnosti treba ukazati, da Burger za teška brdska zemljišta postavlja zavisnost između povišenja boniteta zemljišta i povećanja nekapilarne poroznosti. Prof. Albert za peskovita zemljišta Nemačke smatra ´glavnim faktorom plodnosti vodni režim zemljišta, koji zavisi od stepena kapilarne poroznosti, a koji isto tako zavisi od mehaničkog sastava zemljišta. Kao što se vidi i u jednom i u drugom slučaju pitanje boniteta zemljišta veže se za elemente fizičkih svojstava zemljišta. U gore pomenutom radu Seigrifta prikazuju se istraživanja o dvama mladim šumskim sastojinama, koje se jako razlikuju jedna od druge svojim intezitetom rasta. Prema njegovim istraživanjima podmladak je vrlo dobro napredovao na zemljištu sa vazdušnom zapreminom (Luftkapazität) od 10°/o, a loše na zemljištu kod vazdušne zapremine od 2%>. Erns t je ispitao dve sasitojine različitog boniteta. Ispitivanja zemljišta su pokazala, da su ona u hemijskom odnosu jednaka. Ernst objašnjava razliku u porastu sastojina fizičkim osobinama zemljišta. Glavnim elementima fizičkih svojstava zemljišta smatraju opštu poroznost, koja karakteriše opštu rastresitost i strukturnost zemljišta; nekapilarnu poroznost, koja pokazuje sposobnost zemljišta za propuštanje vode 368 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 25 <-- 25 --> PDF |
i kapilarnu poroznost koja ima osnovno značenje za vodeni režim zemljišta. Na opštu poroznost osobitu pažnju je ukazao B a man n i smatrao ju je kao merilo strukturnosti zemljišta. Nopp e je pridavao naročito značenje kapilarnoj strukturi zemljišta, takođe kao merilu plodnosti zemljišta. K opezk y je prvi uveo pojam o luftkapacitetu u današnjem razumevanjuisto tako ukazao je na važnost ovog elementa za poljoprivredna zemljišta. Važnost istog značenja za šumska zemljišta dokazao je Burger . Pošto je svaki od elemenata fizičkih osobina zemljišta vezan ili sa vodom, ili sa vazduhom, i pošto su oba ta elementa biljci potrebna, to se u svakom konkretnom slučaju, obzirom na stepen važnosti naglašavao jedan ili drugi. Naročito je važno istaći, kako ukazuje akademik K. K. Gedroje , da u pogledu zahteva, koje biljka traži od zemljišta u odnosu na vodu ili vazduh, postoji antagonizam. On kaže: »Čim veća rezerva vode u zemljištu, tim je bolje biljci, ali pod uslovom da u zemljištu ostane dovoljna rezerva vazduha, jer se aeracija zemljišta vrši sa dovoljnim intenzitetom samo u prisustvu tih uslova« Zemljišni hemijski i mikrobiološki procesi trebalo bi da budu takvi, da se dobije maksimum moguće rodnosti odnosnog zemljišta. Obično pak svi ti uslovi u zemljištu nisu ispunjeni i uvek nedostaje ili voda ili kiseonik, U prvom slučaju biljka strada od suše a u drugom se uguši (1). Pošto se svi procesi asimilacije kod biljaka vrše uz obavezno sudelovanje vode, to je nužna količina vlage u zemljištu neophodno potrebna. Međutim, takve vlage u zbijenom zemljištu, kakve su naše goleti, sa jakim stepenom degradacije, ima veoma malo. To je zbog toga što atmosferska vlaga usled zbijenosti i nagnutosti terena brzo otiče. Vlaga u zemljištu može se zadržati, konzervirati, samo u strukturnom — mrvičastom zemljištu. Takvo zemljište stvara se samo agrikulturnim merama t. j . pomoću obrađivanja zemljišta. Prethodna obrada zemljišta i jeste u suštini takvo* obrađivanje, koje stvara mogućnost, da zemljište primi maksimum atmosferske vlage. U tom pogledu moderna pedološka shvatanja ovako se formulišu: »Mora se uočiti i shvatiti osnovna načela kojima se priroda služi da stvara svoje raznovrsne pojave. Jedno od tih načela, s kojim se stalno susrećemo u pedologiji, jeste struktura zemljišta. Ono nas svuda prati pri proučavanju zemljišta, jer je to jedno od najosnovnijih načela prirode — načelo izgrađivanja « (17 A. Stebut). Iz napred izloženog možemo izvući zaključak, da se u prethodno obrađenom zemljištu za veštačko pošumljavanje stvaraju i aktiviraju činioci njegove plodnosti kao: vlaga, vazduh, toplota i život mikroorganizama. Prethodnom obradom šumsko zemljište postane strukturno i u njemu će mlade biljke za svoj život naći približno iste uslove kakve su imale u šumskom rasadniku do presađivanja. Kod neposredne setve šumskog semena na terenu u zemljište sa prethodnom obradom, koren ponika brže i dublje prodire u zemlju, gde će naći potrebnu hranu, a klica semenke lakše izbija na površinu kroz pokrivač zemljišta sa dobrom strukturom. Uticaj prethodne obrade zemljišta na mikroboiloški život u njemu i metabolizam biljaka. U mikrobiološkom pogledu »svako zemljište je složena prirodno-istorijska sredina dinamičkog karaktera, u kojoj živi i radi posebna mikroflora i mokrofauna (edafon) u naročitim međusobnim odnosima. Tamo ta mikropopulacija nalazi najpovoljnije uslove za svoj opstanak, pa se otuda i razvija u ogromnim količinama, što zaista daje zemljištu izraz »žive sredine« (19 Tešić). Savremeno poljoprivredno zemljište, pored toga, velikim je delom nastalo i održava se pod svesnim uticajem čoveka kao 369 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 26 <-- 26 --> PDF |
važnog ekološkog činioca. Drukčije stvar stoji sa šumskim zemljištem. Zemljište u šumi najviše se odlikuje od poljoprivrednog time, što ima šumsku prostirku (sušanj) što je svojstveno samo šumi kao biooenotičkoj zajednici. Van šume takve prostirke nema. Prostirka u šumi sačinjava sre dinu, od čijeg života u najvećoj meri i zavisi stvaranje i održavanje šumskog´ zemljišta, a otuda sleduje i ishrana biljaka u šumi i održavanje same šume. Šumska prostirka nije samo »mrtav pokrov«, već izrazito živa dinamična sredina, prožeta zemljišnom mikropopulacijom. Mikrobiološki procesi u šumskoj prostirci imaju neobično veliki uticaj ne samo na prirodu samog šumskog zemljišta, već istovremeno i na podizanje, održavanje i ishranu šume kao celine. Poznavanje tih procesa daje mogućnosti čoveku, da razumno procenjuje uticaj pojedinih šumsko-tehničkih mera u šumi (19) i time šumsko zemljište, kao i poljoprivredno, može biti pod svesnim uticajem i upravljanjem čoveka. Građenje organskih jedinjenja od mineralnih (neorganskih) sastojaka nije osobina, koja pripada samo zelenim biljkama, putem fotosinteze. Neke bakterije (Nitrosomonas, Nitrosococcus, Nitrobakter, Beggiatra i dr.) koje nemaju pigmente za privlačenje svetlosti, hrane se isključivo mineralnim sastojcima kao i zelene biljke, koristeći za stvaranje organskih jedinjenja ne sunčanu energiju, nego hemijsku energiju nekih egzotermičkih reakcija, koje daju mnogo toplote. Mnoga se neorganska jedinjenja u zemlji kao gvožđe, fosfor, sumpor i dr. često nalaze u takvom stanju, koje nije dostupno da ga uzimaju biljke za svoju ishranu. Na pr. zemljište može biti bogato fosforom ,ali je taj fosfor u takvom stanju, da ga biljke ne mogu uzimati niti koristiti za svoju ishranu. Mikroorganizmi ,gljive i bakterije, razaraju ne samo organska već i mineralna-neorganska jedinjenja, pretvarajući ih svojim razaranjem u pristupačne soli za asimilaciju biljkama. Takav proces asimilacije u biljnoj fiziologiji nazvan je hemiosinteza (8 i 20). Sem uloge koju mikroorganizmi igraju u ishrani biljaka, oni uzimaju ogromno učešće i u stvaranju povoljne fizičke strukture zemljišta. Poznata je na pr. činjenica, da strukturno zemljište t. j . zemljište koje ima mrvičastu gradu, plodnije je od nestrukturnog, zbijenog, kakva su većinom zemljišta naših degradiranih goleti. U strukturnom se zemljištu biljke bolje hrane, jer se njihov koren ne guši od nedostatka vazduha, a vlaga se u takvom zemljištu bolje i duže sačuva (2). Iz ovoga sledi, da sem ogromne uloge fizičkih svojstava zemljišta kao faktora, koji reguliše vodeni, toplotni i vazdušni režim zemljišta, važna je još i njihova uloga i uticaj, kao što ćemo docnije videti, i na razvitak mikroorganizama u zemljištu. Dovoljno je samo napomenuti, da se mineralni azot u zemljištu, čije obrazovanje zavisi od zemljišnih mikroorganizama, nalazi u zavisnosti od fizičkih svojstava zemljišta, a naročito od aeracije. U pogledu poljoprivrednog zemljišta, eksperimentima u agrikulturnim naučnim ustanovama, dokazana je zavisnost procesa obrazovanja nitrata u vezi sa povoljnim stanjem fizičkih osobina zemljišta (20). U pogledu šumskih zemljišta treba ukazati na radove N em e c-a i Kvapila , koji su došli do zaključka, da se povećanjem vazdušnog kapaciteta zemljišta — poboljšava i proces nitrifikacije (5 i 9). R i zf´o sfera i njena mikroflora. Veliku ulogu u životu biljaka imaju mikroorganizmi, koji žive na žilama i oko žila biljaka, kako je to u novije vreme naučno ustanovljeno. Prema opažanjima francuskog naučnika Ma cee, ruskog Sukova i američkih A j o n-a i Wilson-a, ustanovljeno je, da biljka u toku čitavog perioda svoga rašćenja izdvaja 370 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 27 <-- 27 --> PDF |
ppp svojim žilama organskih jedinjenja oko 5°/o od celokupne svoje težine u suvom stanju. Isto tako žile biljaka izdvajaju u zemljište i mineralna jedinjenja kalcijuma, kalijuma, fosfora i dr. elemenata i to po nekad u znatnim količinama. Žile biljaka za vreme svoga života neprekidno zbacuju sa sebe korenove dlačice i površinsko tkivo (epidermis), a ta količina prema istraživanjima D i tma r a nije mala. Svi su ti otpaci sa korena biljaka odlična hrana za mnogobrojne mikroorganizme, pa je prema tome sam žilni sistem živih biljaka utočište za razvitak i nagomilavanje mikroorganizama. Sem toga u oblasti žila poboljšavaju se i fizička svojstva zemljišta t. j . zemljište postaje više grumuljičasto-strukturno, a prema tome i dostupno za vazduh, što je isto tako od primarnog značenja za život mikroorganizama u zemljištu (9 i 19). Novija su istraživanja pokazala, da život višeg biljnog sveta teče u simbiozi sa mikroorganizmima, gde se niži organizam koji simbionira (simbionat) razvija na žilnom sistemu višeg organizma. Naučno je ustanovljeno da je uspešno razviće mladih drvenastih biljaka vezano ne samo za stojbinske i agrotehničke prilike, već da je u znatnoj meri povezano i sa faktorima biološkog karaktera, od kojih naročito značenje ima simbioza između viših biljaka i nižih organizama (mikroorgaonizama). Nađeno je, da se na, većini zeljastih i drvenastih biljaka u ulozi simbiotičkih organizama javljaju, uglavnom, sitne gljivice iz klase basidiomicetes, iz reda himenomicetes. Ta pojava biljne zajednice, obrazovana žilnim sistemom biljke i gljivicama, nazvana je mikorizom (Mvcorrhiza), što na našem jeziku znači »korenova kapa — korenov omotač«. Od toga omotača na sve strane širi se gusta mreža hifa gljive, koja obrazuje mikorizu. Takav omotač od gljiva toliko je gust i jak, da korenove dlačice, koje igraju ulogu aparata za usisavanje vode i hranljivih sastojaka, docnije izumiru, a funkcija usisavanja onda u potpunosti prelazi na gustu mrežu hifa mikorize (15). Akademik Keler kaže: »Ogromni hrast i sićušni mikroorganizam — tesno su povezani jedan s drugim u opštoj dinamici života, pa otuda i u procesu evolucije« (19). Postojanje mikorize bilo je i u dalekoj prošlosti, jer su njeno prisustvo ustanovili paleontolozi na biljkama u paleozojskoj eri, u devonskim i kameno- ugljenim naslagama. Gljivice simbionati nisu svuda rasprostranjeni, tako je na preispitivanjima nađeno da u stepi gde nema šume, u zemljištu nema gljiva, koje čine simbiozu sa hrastom. Isto tako istraživanjima ustanovljeno je da se biljke nejednako ponašaju prema prisustvu ovih ili onih gljiva na svom korenu, štaviše, u zemljištu ima i toksičnih gljiva. Za praksu je to veoma važno, jer napredovanje mladih šumskih kultura može biti osigurano samo pod povoljnim simbionatskim odnosima. Ti odnosi zavise ne samo od prisustva u zemljištu gljiva, koje formiraju mikorizu, nego i od zemljišnih uslova, koji su povoljni za njihovo razviće. Agrotehničkim i agrohemijskim merama, prema M. R a j n e r u, moguće je jako uticati na dominiranje povoljnih gljiva u zemljištu, a prema tome i na porast biljaka. Ogledi M. Rajnera u oglednoj stanici Rothamstet, kod Londona,"kao i masovni ogledi Kr a sil nikov a i Šušk i ne, sa 1500 ogleda na različitim zemljištima, nepobitno dokazuju ogromno značenje prethodne obrade zemljišta uopšte, a šumskih naročito obzirom na njihovo degradiranje posle nestanka šumske vegetacije (9). Istraživači navode: da u neobrađenom zemljištu živih mikro 371 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 28 <-- 28 --> PDF |
organizama skoro nema, dok su na zemljištu uporedo prekopanom u prošloj godini, korisne gljivice nađene u ogromnim količinama (15). Da je prethodna obrada zemljišta kod veslačkog pošunil javan ja zaista od vanrednog značaja, navešćemo iz prakse samo nekoliko primera. 1. Proizvodnja sadnica u šumskim rasadnicima bolje uspeva tamo, gde je izvršena prethodna jesenja gruba obrada zemljišta, što je tako dobro poznato šumarskim stručnjacima. 2. Na bujičnim nanosima i osuljinama u podnožju strmih brežuljaka, veštačko pošuml javan je obično vrloi dobro uspeva, kao i na terenima koji su bili pod poljoprivrednim kulturama, pa su napuštene. To je zbog toga, što su takva zemljišta ustvari bila već prethodno obrađena t. j . rastresita i aerisana usled dejstva atmosferilija i gravitacije u prvom slučaju, i usled obrađivanja, sada ili u bliskoj prošlosti, u drugom slučaju. 3. Popunjavanje šumskih kultura u stare jame, gde su ranije posađene biljke uginule, obično mnogo bolje uspeva od prvog sađenja, opet iz razloga što je zemljište bilo već obrađeno prilikom prvog pošumljavanja. 4. Primanje posađenih sadnica šumskog´ drveća na nasipima pored puteva i železničkih pruga mnogo bolje uspeva nego u usecima i na ravnici pored istih objekata, iako se nasipi prave od sterilnog zemljišta, koje se vadi iz useka ili tunela. U svim takvim i sličnim slučajevima zemljište je ustvari prethodno obrađeno, pa su u njemu stvoreni povoljni pedološki i mikrobiološki uslovi za dobro primanje i uspešan porast posađenih ili posejanih vrsta šumskog drveća. Isto tako i na oglednim poljima šumarskog Instituta Srbije ustanovljeno je u različitim vegetacionim područjima (u okolini Beograda, u Grdeličkoi Klisuri i Vranjskoj Kotlini, kao i u okolini Peći u Metohiji) da je uspeh sadnje sadnica i setve semena bio mnogo bolji tamo, gdje je zemljište bilo prethodno obrađeno. U toku izvođenja ogleda zapaženo je, da je procenat primanja i porasta biljaka na prethodno obrađenom zemljištu znatno bolji od porasta biljaka na zemljištu na kome je setva ili sadnja izvršena jednovremeno sa obradom zemljišta. Konačni rezultati ovih ogleda biće posebno prikazani docnije u edicijama Instituta. Na taj način takva agro-tehnička mera, kao što je prethodna obrada zemljišta kod veštačkog pošumljavanja »dovodi do stvaranja jednog neobično povoljnog stanja u zemljištu, stanja kada je ono u mogućnosti da snabdeva biljke dovoljnim količinama podesnih asimiilativa u toku ćele vegetacione sezone, što se inače naziva.zemljišnom plodnošću« (19, Tešić str, 185), dakle i kod pretvaranja neplodnog — degradiranog šumskog zemljišta u plodno, direktni je regulator čovek. Tehnika obrade zemljišta. Izvođenje prethodne obrade šumskog zemljišta najbolje je podešavati tako, da se u jesen zemljište obradi za proletnje pošumljavanje, a u proleoe ili tokom leta — za jesenje. Prethodna obrada zemljišta može se vršiti i u toku zime, kada to vremenske prilike dozvoljavaju t. j . kada zemljište nije zamrzio, kao i u toku leta, posle jakih kiša, kada je zemljište dovoljno vlažno i lako obradivo. Iako je već pisano o tehnici obrade šumskog zemljišta (vidi literaturu ovog članka) ipak ćemo ukratko izneti o tome i ovde. Na dubokim zemljištima, na ravnim terenima ili sa blagim nagibom, obrada se može vršiti plugom ili traktorom na dubljinu od 25—30 cm a na manjim parcelama ašovom, trnokopom ili budakom» Takvu obradu najbolje je izvesti na pruge širine 0,70—1 m. Na strmim terenima obradu zemljišta treba izvršiti ili na ispre 372 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 29 <-- 29 --> PDF |
kidane pruge (brazde) gornjih dimenzija, po izohipsama terena, ili na parcelice (krpe, gnezda) od po 1—2 m2 u šahovskom rasporedu. Broj takvih parcelica na jednom hektaru može biti različit, što zavisi o njihovoj međusobnoj udaljenosti i od njihovih razmera (vidi šemu rasporeda parcelica na terenu). TUZHE1U 1400 . fc-l BR.i d-1 k" a! {, = * m.z a=2 cul Ln d-1 Na kamenitom i strmom terenu mogu se iskopati i jame propisnih dimenziijia t. j . 40 X 40 cm. Ako postoji opasnost da na strmom zemljištu iskopanu zemlju odnese voda, onda takve jame posle iskopavanja treba odmah zatrpati iskopanom zemljom, ali ovlaš — bez nabijanja. Na taj će se način zemljište sačuvati, a obezbediće se uslovi za aktiviranje napred opisanih činioca zemjlišne plodnosti. Posle, kada nastane sezona pošumljavanja, u takve jame izvršiće se sađenje pod sadiljni mač ili sadiljku. Na isti ovakav način izvršiće se sađenje sadnica na parcelice i pruge (12). Kod pošumljavanja degradiranih šumskih zemljišta, najcelishodnije je, po našem mišljenju, obradu zemljišta izvršiti na krpe (parcelice, gnezda) kako je to na šemi prikazano. Posmatrajući na crtežu šematski raspored takvih parcelica vidimo, da njihov broj na jednom hektaru zavisi od njihove veličine i međusobne udaljenosti, kako je to već jednom napred naglašeno. U praksi se takve parcelice prave sa površinom od 1—2 m2. Kod planiranja za pošumljavanje jednog kompleksa goleti potrebno je znati: koliko stane takvih parcelica na izvesnom prostoru, jer je to važno zbog angažovanja radne snage i pripreme potrebnog rasadničkog materijala t. j . sadnica. 373 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Obračun broja paarcelica po 1 ha možemo obaviti prema jednostavnom obrascu, koji autor ovde predlaže: M 10ooo _ .,., IN = —— r; u luprosceno: JN = n. P. (a + b) (c + d) gde je: P — površina kompleksa (odeljenja) u hektarima; N — broj parcelica (krpa) na kompleksu; a —dužina parcelice (krpe); b —-odstojanje od parcelice do parcelice po horizontali; 10000 ... ,. n = ~i—TT;—´, T * 1-Dr°J parcelica na 1 ha; (a + b) (c + d) c —širina parcelice; » d —odstojanje od parcelice do parcelice po vertikali i 10000 — površina jednog hektara u kv. metrima. Na prikazanoj šemi pod br. 1 na jedan hektar stane 2500 parcelica od po 1 m2 sa ukupno obrađenom površinom od 2500 m2; pod br. 2 stane 1111 parcelica a isto toliko m2 obradive površine, a pod br. 3 stane 833 parcelice sa 1666 m2 obradive površine. Ako se na jednom hektaru iskopa deset hiljada (kod klasičnog pošuml javan ja) Četvrtastih jama dimenzija 40 X 40 cm, u tom slučaju obradiva površina iznosi 1600 m2. Ako bi se zemljište obradilo na brazde — pruge samo od 0,50 m širine, a u razmaku od 2 m, takvih bi pruga na 1 ha bilo 5000 m2 sa obradivom površinom od 2500 m2. Kod pojedinačne sadnje u jame na 1 ha posadi se na stari način pošumljavanja obično 10000 sadnica. Kod gnezdovne obrade zemljišta (na krpe — parcelice) obično se na jednom kv. metru posadi po 5 sadnica, onda u prvom slučaju parcelarne obrade terena na 1 ha stane 12500, u drugom slučaju na 1111 gnezda — 5555, a u trećem slučaju na 833 gnezda od po 2 m2 stane 8330 sadnica. Pri obradi zemljišta na pruge posadi se 5000 sadnica, ako se sade na udaljenosti od 1 m u redovima, 6666 kom, ako se sade na odstojanju 0,75 m i 10000 sadnica ako se posade na 0,50 m jedna od druge po dužini pruge. Iako se u našoj operativnoj službi obrada zemljišta za veštačko pošumljavanje bazira još uvek, uglavnom, na klasičnoj osnovi (kopanje jama), ipak se pojavljuju slučajevi obrade zemljišta i na krpe (parcelice, gnezda). Analizom takvih pošumljavanja ustanovljeno je, da je uspeh primanja i porasta posađenih biljaka »gnezdovom metodom« daleko veći od uspeha kada se biljke sade u pojedinačne jame (13 a). Ovde treba napomenuti, da je kod »gnezdovog načina« pošumljavanja sadnja biljaka vršena jednovremeno sa obradom zemljišta t. j . bez prethodne obrade. Uvođenje prethodne obrale zemljišta, kako je to napred izloženo, daće još bolje rezultate veštačkog pošumljivanja. U ekonomskom pogledu izvođenje pošumljavanja sa predhodnom obradom na parcelice nije skuplje, naprotiv, jeftinije je od pošumljavanja pa jame, ali komentar o tome zahteva posebnu raspravu i veći prostor, što nije cilj ovog rada. Najzad, poželjno je i opravdano pošumljivanje goleti sa prethodnom obradom zemljišta i u biološkom pogledu, sa tačke gledišta fitocenologije, genetike i selekcije, jer je to naučno-darvinistički dokazano kako teorijski 374 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 31 <-- 31 --> PDF |
tako i eksperimentalno (4 i 22). Još jednom, i na ovom polju šumarske nauke uveravamo Se: »da čovek iz dana u dan postaje sve više zaista rukovodilac i ovim procesima u zemlijštu, što je uslovljeno savremenim stanjem biološke nauke uopšte«. (19). Zaključak 1. Obešumljena šumska zemljišta treba deliti na pogodna i nepogodna za pošumljavanje t. j. na zemljišta, koja posle obešuml´jenja nisu izgubila svoja svojstva i lako se pošumljavaju, i na zemljišta koja su posle obešumljenja degradirana t. j . promenila svoja fizička i mikrobiološka svojstva. Zemljišta prve kategorije mogu se lakše pošumiti i bez prethodne obrade zemljišta, dok zemljišta druge kategorije, degradirana, uspešno se mogu pošumiti samo sa prethodnom obradom. 2. Prethodnom obradom zemljišta za veštačko pošumljivanje stvaraju se povoljna pedološka i mikrobiološka svojstva u zemljištu, a koja su bila izgubljena usled degradacije zemljišta nestankom šume. 3. Prethodnu obradu zemljišta treba vršiti bar pola godine pre sadnje ili setve t. j . za proletnje pošumljivanje obradu zemljišta treba vrsti u jesen, a za jesenje u proleće. Prethodna obrada zemljišta u šumarstvu je ono — što je crni ugar u poljoprivredi. 4. Prethodnu obradu šumskog zemljišta treba izvoditi na ove načine: na brazde-pruge, parcelice (krpe-gnezda), a samo na vrlo strmim položajima na stari način t. j . na jame. 5. Prethodnom obradom i sterilno-neplodno šumsko zemljište postaje plodnije i podesno za veštačko pošumljavanje, jer se takvom obradom aktiviraju činioci zemljišne plodnosti, kojih dotle u zemljištu nije bilo ili su oni bili u latentnom stanju. LITERATURA 1. Viljam s V. R.: Osnovi ratarstva (prevod sa ruskog), Beograd 1946.; 2. Viljams V. R.: Nauka o zemljištu (prevod s ruskog); 3. Gračanin M,: Pedologija. Zagreb 1946; 4. Gladiševski j M. K.: Poljozaštitni šumski pojasevi. Beograd 1949.; Gulisašvil i V. S., S tra.tamo v i ć A. I.: Fizička svojstva šumskih zemijišta i njihove promene pod utica´jem šumsko-gospodarskih mera (na ruskom). Lenjingrad 1935.; 5. Jeki ć J.: Prilozi istoriji šumarstva Srbije. Beograd 1928.; 7. Kačinski j N. A.: Postanak i život zemljišta. Moskva 1945. (Na ruskom); 8. Kos tiče v S. P.: Fiziologija bilja. Moskva 1933. (Na ruskom); 9. Krasiljniko v N.A.: Osnove mikrobiološkog poboljšavanja zemljišta. Moskva 1945. (Na ruskom); 10. Nikoli ć S.: Agrikulturna hernija sa ishranom bilja. Beograd 1950.; 11. Pola stoleća šumarstva. Zagreb 1926.; 12. Soljani k I.: Kako treba obrađivati zemljišta za pošumljavanje. »Novi Težak«, br. 3. Beograd 1948.; 13. Soljani k I.: O kvalitetu veštačkih pošumljavanja. — Bilten Min. Šum. Srbije br. 8. Beograd 1949.; 13a. Soljani k I.: O pošumljavanju goleti u istočnoj Srbiji. — Šumarstvo or. 2, Beograd 1951.; 14. Soljani k I.: Gnezdovna metoda (nov način pošumfjavanja). Bilten Min. Šum. br. 1—2, Beograd 1950.; 15. Soljani k I.: Mikoriza drvenastih biljaka u vezi sa podizanjem šuma (po prof. Mišustinu). Šumarski list br. 12, Zagreb 1950.; 16. Stebu t A.: Nauka ´o poznavanju zemljišta. Beograd 1927.; 17. Stebu t A.: Agropedologija, I deo, Beograd 1947.; 18. Stebu t A.: Agropedologija, II deo, Beograd 1950.; 19. Tešić Z.: Mikrobiologija šumskog zemljišta. Beograd 1949.; 20. Timirjaze v K. A.: Zemljoradnja i fiziologija bilja. Beograd 1947.; 21. Todorović D.: Opšte ratarstvo. Beograd 1948.; 22. Lisenko T. D.: Agro375 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 32 <-- 32 --> PDF |
biologija. Beograd 1949.; 23. Burge r H.: Holzarten auf verschiedenen Bodenarten, XVI b. I. Zürich 1930.; 24. Burge r H.: Physikalische Eigenschaften von Waldund Freilandboden, XVII b. I h, Zürich 1932.; 25. Burge r H.: Beitrag zur Frage der reinen oder gemischten Bestände, XXII b. h. I. Zürich 1941.; 26. Burge r H.: Physikalische Eigenschaften von Wald- und Freilandboden, XXI Band, 2 Heft, Zürich 1940. I I Ing. Podhorski Ivo (Zagreb) O PLATANI I UZGOJU NJENIH SADNICA Medu vrste drveća brzoga rasta, ubraja se i rod platana . Protivno » nekadašnjem shvaćanju da je platana samo parkovna vrsta, novije šumarstvo smatra je podesnom i za uzgoj u šumi. Drvo je platane unatoč brzog rasta dosta tvrdo, dobar je ogrev i upotrebljivo za vrijedne Sortimente. O uzgoju platane u šumi nema u nas mnogo podataka, pa smo zbog toga sastavili ovaj članak. U prvom dijelu članka iznijeli smo općenite podatke o platani t. j . botanički opis, nalazišta, ekološka, uzgojna i tehnička svojstva, a u drugom dijelu opisan je uzgoj sadnica platane iz sjemena. Tom prilikom, iznesena su dosadašnja naša zapažanja kao i prethodni rezultati pokusa, koji su u tom pogledu vršeni kod Instituta za šumarska istraživanja u Zagrebu. I. Botanički opis, vrste i variete. Rod Plata n u s pada u porodicu Platanaceae (red Hammameliđae). To je visoko i snažno listopadno drveće, čija se kora Ijušti u većim krpama. Lišće mu je veliko, naizmjenično poredano, dlanovito i krpaš to, slično javorovom. Providern) je palistićima, koji su srasli u lijevak, i po otpadanju ostavljaju oko izbojka finu prstenastu brazgotinu. Pupovi su čunjasti i nalaze se sakriveni u šupljem dnu peteljke, pa se stoga mogu vidjeti tek poslije otpadanja lišća. Srčika izbojaka je okrugla. Platane cvatu za vrijeme listanja. Cvijetovi su im jednospolni, jednodomni, neugledni i sitni u glavičastim cvatovima, a oprašuju se vjetrom. Okrugle glavice muških i ženskih cvijetova, 7—10 mm promjera sjede na dugim stapkama a razvijaju se u pršljenovima mladog lišća. Glavice ženskih cvjetova su crvenkaste, a muških žutozelene. Sjemenke platane su sitne, šiljate, drvenjaste roške, na jednom kraju kijačasto odebljale. Proviđene su čuperkom dlačica i sastavljene u Okrugle plodne glavice 2,5—3 cm promjera, koje se pojedinačno ili više njih nailaze na jednoj dugoj stapki. Odebljali krajevi sjemenki, koji čine površinu plodnih glavica, provideni su otvrdnulom čekinjom koja potječe od osušenog pestića ženskog cvijeta. U nekih vrsta platana tih čekinja nema, pa je to jedan od znakova raspoznavanja vrste. Postoji pet prirodnih vrsta platana sa nekoliko varieta. To su: euroazijska P. orientalis i 3 američke vrste: P. occidentalis, P. Wrightü i P. racemosa. Gospodarski su važne P .orinetalis i P. occidentalis. No najviše 376 |