DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1952 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Silvy-Leligois : La foret productive, Revue forestiere frangaise, Nancy 1952. Sen s in A.: Uređenje šuma, Beograd 1934. Tass y L.: L´amenagement des forets, Paris 1887. Ugrenovi ć A.: Sa puta u Francusku, Šumarski List, Zagreb 1923. Uređajni elaborat za šume: la foret Berce, la foret de Blois, la foret de Lantosque, la foret de Haye, la foret de la Joux, la foret de Lacanau, la foret de Voivre i druge. — : Vade — Mecum du Forestier, Besancon 1951. Vene t J.: La foret domaniale de Haye, Notice sur les 4e et 8« series de futaie, Ecole Nationale des Eaux et Forets, Nancy 1951. Vine y R.: A propos d´une parcelle artistique, Revue forestiere frangaise, Nancy 1950. I RfiSUMfi Dans cet article l´auteur a decrit les principales methodes d´amenagement des forets en France. II a fait remarquer des avantages d´amenagement francais. On a choisi pour chaque methode un example sur le terrain. Ce sont les forets suivants: La foret Berce (Sarthe), la foret de Haye (Lorraine), la foret de Blois (Loir et Cher), la foret de Lantosque dans Les Alpes Maritimes, la foret de la Joux (Jura); la foret de Lacanau dans Les Landes etc. que Tauter visitait pendant son sejour en France comme boursier du Gouvernement Francais. Ing. Ivan Soljanik (Beograd) PRILOG PROUČAVANJU PRETHODNE OBRADE ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA ZA VEŠTAČKO POŠUMLJAVANJE Ako se osvrnemo na istorijat veštačkog podizanja šuma, kako u drugim zemljama tako i kod nas u Jugoslaviji, videćemo da je veštaeko postani javanje relativno mlada grana u kompleksu šumarskih nauka. Isto tako tamo ćemo naći malo konkretnih podataka o prethodnoj obradi zemljišta. Ovo se odnosi kako na stručnu literaturu, tako i na same radove na terenu u domeni veštačkog pošumljavanja. A to je i razumljivo, jer je nauka i praksa o veštačkom podizanju šuma mlada. Problem prethodne obrade šumskog zemljišta za veštaeko pošumljavanje pojavio se u šumarstvu, možda, tek pred deceniju-dve, i to prvo u obliku eksperimenata. Docnije, kada je taj problem naučno i praktično dokazan, prethodna obrada šumskog zemljišta u naprednom šumarstvu uzela je široke razmere. Ranije se šuma smatrala neiscrpnim prirodnim blagom, koje čovek srne da troši koliko hoće i kada hoće. Kod takvog korišćenja šume nije se vodilo računa, jer se nije ni znalo, da je šuma biocenoza — određena biljna zajednica i da je njen život i opstanak uslovljen određenim prirodnim zakonima. Usled naglog razvitka tehnike u XVIII´ i XIX veku, usled namnožavanja stanovništva i proširenja agrikulturnih areala, i seča šuma naglo se povećala. Potreban kvantum šumskih proizvoda za podmirenje tehnike i poljoprivrede možda bi bio uzet i bez štete po šumu, da se je iskorišćavanje šume vršilo racionalno t. j . da se vodilo računa o stalnom podmlađivanju isečenih površina. Međutim, o tome se u prošlosti malo vodilo računa, pa se počelo zapažati, da kod takvog korišćenja šume nestaje. Sa nestankom šume počele su se javljati i sve štetne posledice, kao rezultat narušavanja biljne zajednice (fitocenoze), što je docnije dovelo i do narušavanja biocenotske ravnoteže. 364 |