DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 46 <-- 46 --> PDF |
(Jhtg.Led stWMt str-itent Itampt MITTEILUNGEN DER SCHWEIZERISCHEN ANSTALT FÜR DAS FORSTLICHE VERSUCHSWESEN, BD XXVII, 1951, (H. BURGER) 1. J. Z e h n d e r, A. Weber et A. Linder: Etude du rendement des scies par les miethodes statistiques. 2. H. Bürger : Waildk-Kmafraigein, Meteorologische Beobachtungen im Brandiswald. 3. J. Z e h n d e r, E. S o o m, ´Ch, Au er: Untersuchungen, über Holzhauer ei im Gebirge. 4. H. Burger: Holz, Blattmenge und Zuwachs, Die Tanne. 5. K. A. Meyer : Frühere Verbreitung der Holzarten und einstige Waldgrenze im Kanton; Wafts, 6. E. Märcet : Polllenuntersuchungen an Föhren (Pinus silvcstris L.) verschiedener Provenienz. 7. M. Simak : Untersuchungen über den natürlichen Baumartcnwechsel in schweizerischen PlenteirwäMern. 8. H, Leitundgu t und P. Grünig : Vermchrungsvereuche miit Weidenarten aus schweizerischen Flyschgebieten. U uvodnom dijelu objavljen je nekrolog o po-znatom naučnom radniku Henri Badoux-u (1871—1951), koji je u toku svojega plodnog istraživačkog rada. bio u Švicarskoj profesor na Šumarskoj visokoj školi, saradnik i direktor Instituta za šumarska istraživanja. (1889—1929) i urednik Švicarskog šumarskog lista (1915—1945). Ze h nider Webe r i Linde r (p. 1—18) istraživali su efekat rada pila sa složenim zupcima1. Unatoč razmjerno opsežnim, napornim i metodičkim istraživanjima ipak nisu postignuti očekivani rezultati, ali dobiveni; su podaci bair za dobru orijentaciju. Burge r (p. 19—75), nastavljajući svoja istraživanja o sastojinskoj klimi u ovoj, četvrtoj,, publrkaciii objavljuje rezultate 20-.godišnjih komparativnih opažanja, sakupljenih u prebornoj šuimii, smrčevoj sastojini i napolju. Opažanja su vršena o oborinaima, temperaturi zraka, zračnoj vlazi i isparivaniu. Is´traživanja su pokaza´a, da na polju i u sastojini, koja se nalazi samo 70 m od jugozapadnog ruba šurne. postoje zasebne klime. Zehn der, Soom, A u er (p. 76—244) u opsežnoj raspravi obradili su čitav niz problema iz sječe drveta u planinskom području. Iako je taj kompleksan problem vrlo široko zahvaćen, ipak iznesena istraživanja daju samo prve rezultate nedovršene studije. Istraživanja ograničena su uglavnom na smirču, i to na obaranje i izradu drveta u vezi sa oblicima tehnike i organizacije rada (1, 2, 3 radnika), vrstom osuda, utroškom vremena i radnim akordom za razne´ terenske i klimatske okolnosti i za različite promjere stabala. Komparativno je istraživan efekat rada, postignut dotada uobičajenim postupcima te načinom, što su ga autori propisali za studij1 racionali zacije šumskog rada, kao i .efekat rada stalnih i sezonskih radnika;. — Kod nas su ovafcova istraživanja vrlo malo vršena, pa bi bilo vrlo korisno, da jedan od naših specijalista za racionalizaciju šumskog rada tu studiju1 opsežnije prikaže uz osvrt na šumski rad u našim brdima. Burge r (p. 247—286) je pod naslorvom »Drvo, količina lišća i prirast« obradio do sada1 ove vrste drveća: borovac, dulglaziju, ariš, hrast, bor i bukvu, a sada i jelu. Naročito su interesantni podaci o težini krošnje, o količini i površini iglica odnosno lišća, o količini asimikcionog aparata za proizvodnju 1 m3 prirasta te odnosi pojedinih podataka za jednodobne i pireboirne šume. Od tehnoloških svojstava autor je analizirao: težine drveta, sadržaj vode i zraka, utezanje i pravnost vlakanaca. Budući da je jela i u našoj zemlji jedna od najvrednijih vrsta drveća, ova studija je i za našu zemlju znatan prilog za upoznavanje »tvornice njenog prirasta«, 250 |