DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Prvi deo prašača, nož, poželjno bi bilo izraditi od čelika, kako bi alatka bila što duže upotrebljiva kada se naoštri, Drugi i treći, deo t. j . desni i levi kraci mogu se praviti od običnoig gvožđa-lima debljine 3—4 m/m. Četvrti deo, ušice, najlakše je praviti od crnih gvozdenih, vodovodnih cevi prečnika oko 3 cm, jednostavnim odrezivanjem odsečaka po 7 cm diužine. Na taj način čelik bi se trošio za izradu ove alatke u maloj količini t, j, samo za nož prašača. Drugi i treći deo prašača t. j, kraci učvršćuju se jednim krajem za nož a drugim za ušice prašača putem švajsovanja. Ovo pričvršćivanje krakova za nož i ušice moglo bi da bude i pomoću nitni, ali po stručnom mišljenju maslinskih tehniča-a danas je električno zavarivanje (išvajsovanje) i brže i jeftinije, Ovaj proces proizvodnje alatke izveo bi se sa hladnim materijalom, bez zagrevanja pomoću štanc-mašina sa švajisovanjem pojedinih delova kako je to napred rečeno. Drugi način proizvodnje prašača bio bi kovački t. j . putem zagrevanja materijala radi lakšeg savijanja, kao što je urađen sadašnji model prašača, I ovaj način izrade prašača može se mehanizovati slično fabričkoj proizvodnji vila, asova, motika, grablja i t. d. Koji jie od ovih macina proizvodnje prašača brži i jeftiniji stvar je stručnjaka mašinske tehnike koji će taj problem najbolje resiti. Prikazani prašač konstruisan je i izrađen za prašenje u šumskim rasadnicima s obzirom na uobičajeni razmak među redićima biljaka od 25 cm. Međutim, prašač može biti i imainji i veći. Veći prašač. čiji nož može da bude i do 50 cm, dužine, mogao bi se upotrebiti i za prašenje poljoprivrednih i industrijskih kultura kao: kukuruza, vinograda, du- v a n a, pamuka , ka o i p i k i r i š t a u šumski m i poljo privredni m ras a d niči m a, gdje je razma k redov a međ u biljkam a već i od 50 c m. Napravljeni prašač, sadašnji model, težak je oko 0,75—1 kgr. bez držalje. Na drvenu držalju mamešta se kao i obična motika, ANALIZA RADA SA NOVIM PRAŠAČEM Sa već izrađenim modelom prašača vršeni su radovi prašenja u oglednom šumskom rasadniku Instituta za naučna istraživanja u šumarstvu NRS u toku leta 1951. god, Tom prilikoim je ustanovljeno, da je efekat rada nekoliko puta veći od radnog učinka običnom motikom, dok je kvalitet rada znatno bolji. Tako na pr. prema evidenciji jedan radnk za osamičasovno radno vreme u rasadniku Košutnjak oprašio je površinu od 20 ari. Prašenje je vršeno na prostoru zasejanom na leje dužine 25 m. i to prvi put po završetku izbijanja ponika, uskoro posle kiše u junu, dok je drugo prašenje obavljeno u julu za vreme suše. U oba slučaja prostor je bio srednje zakorovljen, a i pokorica je već bila obrazovana debljine oko 2 cm, Upoređo sa ovim vršeno je prašenje i sa običnom malom motikom, pa je isti radnik, za isto vreme, oprašio u prvom) slučaju 10 ari a u drugom 6 ari. 243 |