DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Prašenje površina u rasadnicima obavlja se običnom motikom, motičicama i malim grabljicama. U redim slučajevima upotrebljavaju se, na većim površinama i ručni prasadi na točkovima. U svim tim slučajevima prašenja radnik ide napred, prašeći ispred sebe meopraseni prostor. Radeći tako radnik gazi nogama već oprašeni prostor. Ako posle prašenja dobro pregledamo i analiziramo izvršeni rad zapazićemo sledeće: 1. Oprašeni prostor ponovo je sabijen (utaban) od nogu radnika i to u znatnoj meri, a to znači da je uporedo sa prašenjem izvršeno i valjanje t. j . ponovo je na oprašenom prostoru stvorena površina sa sitno-kapilarnom strukturom u gornjem delu zemljišta. Prema pedološkim zakonima na takvom zemljištu proces isparavanija će trajati i daljet jer funkciju valjanja zemljišta, mesto valjka, izvršile su noge radnika koji je oprašeni prostor i utabao, 2. U toku prašenja često puta na lejama ima i korovskih biljaka. Korovske biljke u procesu prašenja podrežu se ili prosto presade motikom ili motičicom na taj način što radnik zahvati motikom ispred sebe 7—10 cm. široki sloj zemlje i povuče ka sebi, U toj radnji često puta koren korova ostane ne presečen, i kada takvu blijku radnik još i nagazi nogom, a to je običan slučaj kod prašenja, korovske biljke se samo presade. Posle takvog presađivanja korovske biljke i daljie vegetiraju, a često puta porastu i razviju se još bolje kao šikara posle resurekcije. m/Tehnika rada sa novim prašačem Prašenije kulturnih površina pomoću novog prašača vrši se na sle deći način. Radnik sa prašačem stane između redova ponika ili sadnica u rasadniku, na tabli ili leji, i ide natraške. Pošto je prašač nasađen na drvenu držalju kao i motika, radnik nožem prašača zahvata gornji sloj zemljišta na dubini od 5—7 cm i vuče sebi. Pošto je nož prašađa postav ljen koso (nagnut), to se podrezani sloj zemljišta presipa preko noža, U tom presipanju podrezanog zemljišta preko gornje tupe ivice noža pra šača, ono se drobi, a podrezana korovska biljka ostaje na površini ze mlje. Na ovaj način prašenja radnik otstupa nazad a ispred sebe podre zuje još neoprašeni prostor uvek zahvatajući prašačem malo oprašenog prostora i tako sve dok ne stigne do kraja table. Radnik ispred sebe ostavlja neutaban oprašeni prostor. Kod takvog načina prašenja i sa takvom alatkom (prašačem) postiže se sledeće: 1. Oprašeni prostor ostaje neutaban od radničkih nogu, sa rastresitom strukturom bez sitnih kapilara na površini te je na taj način i sparivanje vlage sprečeno. 2. Podrezane korovske biljke ostaju na površini, na neugaženom i rastresitom zemljištu, u za njih nepovoljnom položaju. Usled rastresitosti, posle prašenja gornjeg sloja zemljišta, vazdušne infiltracije i sunčanog zagrevanja one se brzo osuše. 3. Efekat rada, po obimu, na ovaj način prašenja i sa takvim prašačem je za 2—3 puta veći od učinka kada se prašenje vrši motikom, jer / idući nazad radnik prašačem podriva (podrezuje) 15—20 cm. široki sloj 241 |