DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Ing. Ivan Sol jari ik (Beograd) NOVI RUČNI PRAŠAČ I. Uvod. Ako analiziramo proces proizvodnje rasadničkog materijala u šumskim rasadnicima kod nas, u pogledu odgovarajućeg alata za rad, zapazićemo da se pojedine faze obrađivanja zemljišta (gruba i fina obrada) kao i njega i održavanje ponika i mladih biljaka ne vrši odgovarajućim alatom t. j . obrađivanje pojedinih faza u proizvodnji šumskih sadnica ne vrši se onim alatom, koji toj fazi najbolje odgovara. Tako rta pr. kod jesenje grube obrade zemljišta možemo naići na upotrebu pluga, asova pa čaik i obične motike. Cilj je grube jesenje obrade u tome, da se zemljište krupno-g´rudvaisto obradi kako bi u tetku zime premrzlo, dobro provetrilo i prikupilo što više vlage od atmosferalija. Jesenja gruiba obrada zemljišta motikom neće dati one rezultate koje daje obrada plugom illi asova™, jer obrada motikom stvara sitno-grudvasto zemljište. U ovom slučaju motika je nepravilno upotrebljena. Još veću grešku prave oni, kojli u jesen posle grube obrade takvo zemljište i podrljiajiu, jer time zatvaraju otvore za pristup vazduha i vlage, pošto drljanjem stvaraju sitno-grudvöistu strukturu zemljišta. Isto täko i kod održavanja i nege pomiikai i mCladih biljaka u toku leta čest je slučaj, da se u procesu pljevljenja, prašenja i akopavanja biljaka greši u pogledu izbora i upotrebe odgovarajućeg alata. Tako na pr. u letnjim mesecima često se u rasadnicima mesto plitkog prašenja obavlja duboko kopanje običnom manjom ćli većom motikom. Kao poSledica takvih i sličnih nepravilnih radnji, sa upotrebom pogrešno odabranog alata, česta je pojava da porast pa i kvalatet rasadničkog materijaila podbaci. Kod proučavanja proizvodnje sadnica autor je posvetio naročitu pažnju pitanju nege ponika u semeništu t. j . pljevljenju i prašenju, pošto su ostale etape oko proizvodnje šumiskih sadnica više osvetrjene i poznate. U toku proučavanja pravilne upotrebe alata za prašenje ponika i sadnica u Institutu konistruisan je i predložen praksi mali ručni prašač. II. SVRHA PRAŠENJA. Obradivi gornji sloj zemljišta gubi vlagu neravnomerno, Površinski sloj gubi veće količine vlage neposredno isparavanjem ili transpiracijom biljaka. Dublja vlaga u zemljištu troši se ili korenotm biljaka ili se ona gubi u pukotinama. Iz fizike se zna, da uži kapilari mogu oduzeti vlagu širim kapilarima, ali ne i obrnuto (fizički zakon kohezije, adhezije i meniska). Tako na pr. ako glina leži iznad peska ona je u stanju da se ovlaži na račun peska, fako je: pesak vlažan, ali suh pesak koji leži na vlažnoj glini ostaće i dalje suh. U biljnoj proizvodnji, pa prema tome i u proizvodnji šumskih sadnica, ovo se pravilo iskorišćava radi sprečavanja isušivanja (evaporacije) obrađenog zemljišta. Površine na kojima se obrazovala pokorica naglo će se isušiti, jer se u pokorici stvorio sitno-kapilairni sistem. Prašenijem gornjeg sloja zemljišta na dubljim od 3—5 cm. mi te kapilare razbijamo t. j. stvarajući takvu strukturu u kojoj će krupni kapilari biti pri vrhu, a sitni ispod njih, mi ćemo prašenjem sprečiti isparavanje obrađene površine. Valjanje valjkom ili kojom drugom spravom površina zaseianin u proleće postiže se suprotno dejstvo t. j. stvara se na površini zemljišta sloj sa sitno-kapilarnom strukturom i na taj način izvlači — podiže donja vlaga na površinu. I 240 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Prašenje površina u rasadnicima obavlja se običnom motikom, motičicama i malim grabljicama. U redim slučajevima upotrebljavaju se, na većim površinama i ručni prasadi na točkovima. U svim tim slučajevima prašenja radnik ide napred, prašeći ispred sebe meopraseni prostor. Radeći tako radnik gazi nogama već oprašeni prostor. Ako posle prašenja dobro pregledamo i analiziramo izvršeni rad zapazićemo sledeće: 1. Oprašeni prostor ponovo je sabijen (utaban) od nogu radnika i to u znatnoj meri, a to znači da je uporedo sa prašenjem izvršeno i valjanje t. j . ponovo je na oprašenom prostoru stvorena površina sa sitno-kapilarnom strukturom u gornjem delu zemljišta. Prema pedološkim zakonima na takvom zemljištu proces isparavanija će trajati i daljet jer funkciju valjanja zemljišta, mesto valjka, izvršile su noge radnika koji je oprašeni prostor i utabao, 2. U toku prašenja često puta na lejama ima i korovskih biljaka. Korovske biljke u procesu prašenja podrežu se ili prosto presade motikom ili motičicom na taj način što radnik zahvati motikom ispred sebe 7—10 cm. široki sloj zemlje i povuče ka sebi, U toj radnji često puta koren korova ostane ne presečen, i kada takvu blijku radnik još i nagazi nogom, a to je običan slučaj kod prašenja, korovske biljke se samo presade. Posle takvog presađivanja korovske biljke i daljie vegetiraju, a često puta porastu i razviju se još bolje kao šikara posle resurekcije. m/Tehnika rada sa novim prašačem Prašenije kulturnih površina pomoću novog prašača vrši se na sle deći način. Radnik sa prašačem stane između redova ponika ili sadnica u rasadniku, na tabli ili leji, i ide natraške. Pošto je prašač nasađen na drvenu držalju kao i motika, radnik nožem prašača zahvata gornji sloj zemljišta na dubini od 5—7 cm i vuče sebi. Pošto je nož prašađa postav ljen koso (nagnut), to se podrezani sloj zemljišta presipa preko noža, U tom presipanju podrezanog zemljišta preko gornje tupe ivice noža pra šača, ono se drobi, a podrezana korovska biljka ostaje na površini ze mlje. Na ovaj način prašenja radnik otstupa nazad a ispred sebe podre zuje još neoprašeni prostor uvek zahvatajući prašačem malo oprašenog prostora i tako sve dok ne stigne do kraja table. Radnik ispred sebe ostavlja neutaban oprašeni prostor. Kod takvog načina prašenja i sa takvom alatkom (prašačem) postiže se sledeće: 1. Oprašeni prostor ostaje neutaban od radničkih nogu, sa rastresitom strukturom bez sitnih kapilara na površini te je na taj način i sparivanje vlage sprečeno. 2. Podrezane korovske biljke ostaju na površini, na neugaženom i rastresitom zemljištu, u za njih nepovoljnom položaju. Usled rastresitosti, posle prašenja gornjeg sloja zemljišta, vazdušne infiltracije i sunčanog zagrevanja one se brzo osuše. 3. Efekat rada, po obimu, na ovaj način prašenja i sa takvim prašačem je za 2—3 puta veći od učinka kada se prašenje vrši motikom, jer / idući nazad radnik prašačem podriva (podrezuje) 15—20 cm. široki sloj 241 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 38 <-- 38 --> PDF |
V zemljišta, a samim tim što je zemljište ostalo neutabano od nogu ra 1nika postigao se i bolji kvalitet rada. Možda je kod ovog načina prašenja nezgoda u tome, što radnik u radu ide natraške, ali kod ispitivanja prašača na terenu pokazalo se da u radu ta nezgoda ne postoji, jer se radnik na ovakav rad brzo navikne. Da radnik u radu ide nazad nije novo, jer prilikom grabljanja sena ili zemljišta grabljama, radnik isto tako u radu ide natraške. Sa ovim pr:šačem može se raditi i kao sa običnom motikom t. j. idući napred pa i u tom je slučaju efekat rada veći od rada motikom ili motičicom, dok bi kvalitet rada bio približno isti pošto radnik gazi oprašeni prostor. IV. Opis novog prašača Predloženi novi ručni prašač je veoma jednostavne konstrukcije kao što se vidi na si, 1. On se može napraviti u običnoj kovačkoj radionici od lima debelog 3—4 mm! ili čak i od otpadaka gvozda. Takva izrada prašača, ručnim putem, razume se ograničava njegovu proizvodnju jer je spora. Za masovnu proizvodnju, izradu prašača bolje je izvesti u nekoj fabrici alata ili u većoj mehanizovanoj kovačnici. Izrada ove alatke, bilo u običnoj radionici bilo u fabričkoj proizvodnji, može se obaviti na dva načina. Kod prvog načina izrade prašač bi se izrađivao od četiri dela koji se posebno serijski izrađuju a poisle se sklapaju (vidi si. 2): Cnttlta i 1, Nož prašača (a) dužine 20 cm, širine 5—6 cm, a debljine 3—4 m/m, koji je na jednoj ivici naoštren kao i obična motika, a oštrica može biti prava ili zaobljena. 2, i 3. Desni krak (b) i levi (bj) su pantlike odi mekog lima, širine 2 cm. dužine 22—25 cm. a debljine isite kao i nož 3—4 m/m. i dva puta savijene u obliku razvučenog latinskog slova S. 4, Ušice (c) za koje se pričvršćuju kraci prašača svojim jednim krajem dok se drugimi krajem pričvršćuje za nož prašača, U ušice se namešta držalja, kao i u običnu motku vidi si. 2. 242 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Prvi deo prašača, nož, poželjno bi bilo izraditi od čelika, kako bi alatka bila što duže upotrebljiva kada se naoštri, Drugi i treći, deo t. j . desni i levi kraci mogu se praviti od običnoig gvožđa-lima debljine 3—4 m/m. Četvrti deo, ušice, najlakše je praviti od crnih gvozdenih, vodovodnih cevi prečnika oko 3 cm, jednostavnim odrezivanjem odsečaka po 7 cm diužine. Na taj način čelik bi se trošio za izradu ove alatke u maloj količini t, j, samo za nož prašača. Drugi i treći deo prašača t. j, kraci učvršćuju se jednim krajem za nož a drugim za ušice prašača putem švajsovanja. Ovo pričvršćivanje krakova za nož i ušice moglo bi da bude i pomoću nitni, ali po stručnom mišljenju maslinskih tehniča-a danas je električno zavarivanje (išvajsovanje) i brže i jeftinije, Ovaj proces proizvodnje alatke izveo bi se sa hladnim materijalom, bez zagrevanja pomoću štanc-mašina sa švajisovanjem pojedinih delova kako je to napred rečeno. Drugi način proizvodnje prašača bio bi kovački t. j . putem zagrevanja materijala radi lakšeg savijanja, kao što je urađen sadašnji model prašača, I ovaj način izrade prašača može se mehanizovati slično fabričkoj proizvodnji vila, asova, motika, grablja i t. d. Koji jie od ovih macina proizvodnje prašača brži i jeftiniji stvar je stručnjaka mašinske tehnike koji će taj problem najbolje resiti. Prikazani prašač konstruisan je i izrađen za prašenje u šumskim rasadnicima s obzirom na uobičajeni razmak među redićima biljaka od 25 cm. Međutim, prašač može biti i imainji i veći. Veći prašač. čiji nož može da bude i do 50 cm, dužine, mogao bi se upotrebiti i za prašenje poljoprivrednih i industrijskih kultura kao: kukuruza, vinograda, du- v a n a, pamuka , ka o i p i k i r i š t a u šumski m i poljo privredni m ras a d niči m a, gdje je razma k redov a međ u biljkam a već i od 50 c m. Napravljeni prašač, sadašnji model, težak je oko 0,75—1 kgr. bez držalje. Na drvenu držalju mamešta se kao i obična motika, ANALIZA RADA SA NOVIM PRAŠAČEM Sa već izrađenim modelom prašača vršeni su radovi prašenja u oglednom šumskom rasadniku Instituta za naučna istraživanja u šumarstvu NRS u toku leta 1951. god, Tom prilikoim je ustanovljeno, da je efekat rada nekoliko puta veći od radnog učinka običnom motikom, dok je kvalitet rada znatno bolji. Tako na pr. prema evidenciji jedan radnk za osamičasovno radno vreme u rasadniku Košutnjak oprašio je površinu od 20 ari. Prašenje je vršeno na prostoru zasejanom na leje dužine 25 m. i to prvi put po završetku izbijanja ponika, uskoro posle kiše u junu, dok je drugo prašenje obavljeno u julu za vreme suše. U oba slučaja prostor je bio srednje zakorovljen, a i pokorica je već bila obrazovana debljine oko 2 cm, Upoređo sa ovim vršeno je prašenje i sa običnom malom motikom, pa je isti radnik, za isto vreme, oprašio u prvom) slučaju 10 ari a u drugom 6 ari. 243 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Isto tako zapaženo je, da kod prvog prašetnja, uskoro posle kiše, pokorica nije bila kompaktna, kao što je bio slučaj kod drugog prašenja u julu za vreme siuše, pa je obrađena površina prašačem iza oba prašenja bila više sitno-grudvasta nego li kod prašenja motikom. Na obrađenom prostoru prašačem rastresiti materijal ravnomerno je raspoređen tako kao da je oprašena površina pograbljana, dok na prostoru obrađenom motikom materijal je neravnomerno raspoređen t, j. više talasasto i sa većim gudvama na površini. . Prašačem podrezani korov ostaje na površini sparušen-oisuše.n za 90%, dok je kod prašenja motikom procenat osušenog korova iznosio svega 65. iŠirom upotrebom ovog prašača, a eventualno i njegovim daljim usavršavanjem, pokazaće se njegova efikasnost u pogledu racionalizacije proizvodnje rasadnog materijala. RESUME Dains il´introduc^ioii a son recent ouvrage, le constructeur du nouveau bineur ß main insiste, dans sa description de son apparejA, sur 1´importance d´un choix judiicieux de ll´outillage a employer dans certaines phases de la culture des terres et, notaimmen, lors de la production des plancons dans les pepiniers forestieres. II parle ensui´te, dans son expose, de ´l´lmportance du binage des surfaces cultivees, comime mesure effective contre [´evaporation aiu point de vus pedoloigique. LI evaCiue, en peu de mota, l´ancienne maniere de binage aiu mioyen d´ulne binette, ou I´ouvri´er avaince en travaillant et foule, de ce faiit, les surfaces qu´il vient de biner, attendu que dans ce´t´te facom de proceder les pieds de l´hamime font fonction d´un rouleau et pair consequent le resultat oibtenu est diametralement oppose a celui que l´oin desirai´t obterart. Avec le nouveau bineur, l´ouvrier doit reculer en traivaill´lant. M doit bien faire attention a se tendir entre les rangs de jeunes pousses et de plaincoras et, en reouilant, d´effectuer les binages necessiaires, en tiirant sur soii la bineur, comme il le ferait d´un nateaiu. De cette facon les mottes brisees se deversent par dessus le dos couteau du bineur. Dans la suite de son ouvrage, l´auteur nous donine ulne description de son bineur, avec dessiins et dimensions de toutes ses parties. II expose egalement quelques considerations sur les possibilites de construction de cet appaireil. La construction peut etre effectuee dans un simple atelier de forgeron, ou bien dans un atelier mćcanise ou une fabnique. II parle, pouir terminer,- des avamtages que presente son bineur et du binage execute avec ce dernier, en ce qui concerne la qualite du travail et il´imppirtanee des resultats obtenus suir des surfaces cultivees. Le bineur peut etre execute en dilfförentes grandeurs, ainsi que les binettes, de facon a ce qu´il puisse etre adapte aux besoins des pepinieres agricoles ainsi qu´aux autres branches de l´agrieuilture en generali. 244 |