DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Ing. Ivan Sol jari ik (Beograd) NOVI RUČNI PRAŠAČ I. Uvod. Ako analiziramo proces proizvodnje rasadničkog materijala u šumskim rasadnicima kod nas, u pogledu odgovarajućeg alata za rad, zapazićemo da se pojedine faze obrađivanja zemljišta (gruba i fina obrada) kao i njega i održavanje ponika i mladih biljaka ne vrši odgovarajućim alatom t. j . obrađivanje pojedinih faza u proizvodnji šumskih sadnica ne vrši se onim alatom, koji toj fazi najbolje odgovara. Tako rta pr. kod jesenje grube obrade zemljišta možemo naići na upotrebu pluga, asova pa čaik i obične motike. Cilj je grube jesenje obrade u tome, da se zemljište krupno-g´rudvaisto obradi kako bi u tetku zime premrzlo, dobro provetrilo i prikupilo što više vlage od atmosferalija. Jesenja gruiba obrada zemljišta motikom neće dati one rezultate koje daje obrada plugom illi asova™, jer obrada motikom stvara sitno-grudvasto zemljište. U ovom slučaju motika je nepravilno upotrebljena. Još veću grešku prave oni, kojli u jesen posle grube obrade takvo zemljište i podrljiajiu, jer time zatvaraju otvore za pristup vazduha i vlage, pošto drljanjem stvaraju sitno-grudvöistu strukturu zemljišta. Isto täko i kod održavanja i nege pomiikai i mCladih biljaka u toku leta čest je slučaj, da se u procesu pljevljenja, prašenja i akopavanja biljaka greši u pogledu izbora i upotrebe odgovarajućeg alata. Tako na pr. u letnjim mesecima često se u rasadnicima mesto plitkog prašenja obavlja duboko kopanje običnom manjom ćli većom motikom. Kao poSledica takvih i sličnih nepravilnih radnji, sa upotrebom pogrešno odabranog alata, česta je pojava da porast pa i kvalatet rasadničkog materijaila podbaci. Kod proučavanja proizvodnje sadnica autor je posvetio naročitu pažnju pitanju nege ponika u semeništu t. j . pljevljenju i prašenju, pošto su ostale etape oko proizvodnje šumiskih sadnica više osvetrjene i poznate. U toku proučavanja pravilne upotrebe alata za prašenje ponika i sadnica u Institutu konistruisan je i predložen praksi mali ručni prašač. II. SVRHA PRAŠENJA. Obradivi gornji sloj zemljišta gubi vlagu neravnomerno, Površinski sloj gubi veće količine vlage neposredno isparavanjem ili transpiracijom biljaka. Dublja vlaga u zemljištu troši se ili korenotm biljaka ili se ona gubi u pukotinama. Iz fizike se zna, da uži kapilari mogu oduzeti vlagu širim kapilarima, ali ne i obrnuto (fizički zakon kohezije, adhezije i meniska). Tako na pr. ako glina leži iznad peska ona je u stanju da se ovlaži na račun peska, fako je: pesak vlažan, ali suh pesak koji leži na vlažnoj glini ostaće i dalje suh. U biljnoj proizvodnji, pa prema tome i u proizvodnji šumskih sadnica, ovo se pravilo iskorišćava radi sprečavanja isušivanja (evaporacije) obrađenog zemljišta. Površine na kojima se obrazovala pokorica naglo će se isušiti, jer se u pokorici stvorio sitno-kapilairni sistem. Prašenijem gornjeg sloja zemljišta na dubljim od 3—5 cm. mi te kapilare razbijamo t. j. stvarajući takvu strukturu u kojoj će krupni kapilari biti pri vrhu, a sitni ispod njih, mi ćemo prašenjem sprečiti isparavanje obrađene površine. Valjanje valjkom ili kojom drugom spravom površina zaseianin u proleće postiže se suprotno dejstvo t. j. stvara se na površini zemljišta sloj sa sitno-kapilarnom strukturom i na taj način izvlači — podiže donja vlaga na površinu. I 240 |