DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 24 <-- 24 --> PDF |
U vezi sa isporukama jamskog drveta, mogli bismo konstatovati: prvo, da je isporuka jamskog drveta zbog isporuke neodgovarajućih dimenzija bila znatno veća od potrebne potrošnje, i drugo, da proizvađači, s obzirom na strukturu naših šuma, način eksploatacije i trgovine, nisu mogli u potpunosti odgovoriti zahtevima potrošača. Ali u svakom slučajiu moglo se po ovome više učiniti nego što je do sada urađeno. c) Upotreba bukovog jamskog drveta. — Rentabilnost i praktičnost upotrebe jamskog drveta, pa prema tome i tražnja za pojedinim vrstama ovog sortimienita, zavisi od vrste radova u eksploataciji rude. S obzirom na stepen trajnosti, prvenstveno bagrem, a zaitim hrast, najradije su upotrebljavane vrste drveta u podgradama podzemnih saobraćajmica (okna, hodnici, uskopi i niskopi). Ukoliko je vek trajanja ovih arterija duži a pritisak veći, utoliko se ove vrste više traže. Četinari se radije upotrebljavaju od svih drugih vrsta u otkopima, s obzirom na njihovu malu dežiniu i laku manipulaciju s njima. Bukovo jamsko drvc^, kao i jamsko drvo ostalih lišćara (cer, brest, jasen i td.) nerado se upotrebljavaju; smatraju se jamiskim drvetom iz nužde, Ovo iz razloga što u podgradama podzemnih arterija imaju kratak vek trajanja, što se troše u znatno većoj količini no druge vrste drveta i što slabije podnose pritisak, U otkopima -se nerado upotrebljavaju radi teškoće manipulacije. No u svakom slučaju njihova se upotreba može znatno povisiti, bilo većom upotrebom u arterijama kraćeg veka i manjeg pritiska (mešano sa ostalim vrstama), bilo u otkopima. Utrošena količina od 87.000 m3 bukovog jamskog drveta i jamskog drveta ostalih lišćara (18°/o od ukupno utrošenog jamskog drveta u 1950 godini) u NR Srbiji i NR Hrvatskoj, ukazuju nam na ovu mogućnost. Ukoliko bi se, pak, bukovo jamsko drvo impregnisalo, ništa ne stoji na putu da zameni znatne količine jamskog drveta hrasta, bagrema i četinara koje se troše u podgradama podzemnih saobraćajnica, d) Zamena jamskog drveta drugim materijalom. Pored mera koje su napred iznete, na smanjenje potrošnje jamskog drveta može već sada Uticati zarnena ovog drveta drugim materijalom, i to: u saobraćajnicama, betonskim podgrađivaojem, a u otkopima, gvozdenim strojnicama. Pored toga, izvlačenje jamskog drveta iz napuštenih rovova je tako isto ijedan od načina na koji se može smanjiti potrošnja ovog sortimenjta. ) 228 |