DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 24     <-- 24 -->        PDF

U vezi sa isporukama jamskog drveta, mogli bismo konstatovati: prvo,
da je isporuka jamskog drveta zbog isporuke neodgovarajućih dimenzija
bila znatno veća od potrebne potrošnje, i drugo, da proizvađači, s obzirom
na strukturu naših šuma, način eksploatacije i trgovine, nisu mogli u
potpunosti odgovoriti zahtevima potrošača. Ali u svakom slučajiu moglo
se po ovome više učiniti nego što je do sada urađeno.


c) Upotreba bukovog jamskog drveta. — Rentabilnost
i praktičnost upotrebe jamskog drveta, pa prema tome i tražnja
za pojedinim vrstama ovog sortimienita, zavisi od vrste radova u eksploataciji
rude. S obzirom na stepen trajnosti, prvenstveno bagrem, a zaitim
hrast, najradije su upotrebljavane vrste drveta u podgradama podzemnih
saobraćajmica (okna, hodnici, uskopi i niskopi). Ukoliko je vek trajanja
ovih arterija duži a pritisak veći, utoliko se ove vrste više traže. Četinari
se radije upotrebljavaju od svih drugih vrsta u otkopima, s obzirom na
njihovu malu dežiniu i laku manipulaciju s njima. Bukovo jamsko drvc^,
kao i jamsko drvo ostalih lišćara (cer, brest, jasen i td.) nerado se upotrebljavaju;
smatraju se jamiskim drvetom iz nužde, Ovo iz razloga što u
podgradama podzemnih arterija imaju kratak vek trajanja, što se troše
u znatno većoj količini no druge vrste drveta i što slabije podnose pritisak,
U otkopima -se nerado upotrebljavaju radi teškoće manipulacije. No
u svakom slučaju njihova se upotreba može znatno povisiti, bilo većom
upotrebom u arterijama kraćeg veka i manjeg pritiska (mešano sa ostalim
vrstama), bilo u otkopima. Utrošena količina od 87.000 m3 bukovog
jamskog drveta i jamskog drveta ostalih lišćara (18°/o od ukupno utrošenog
jamskog drveta u 1950 godini) u NR Srbiji i NR Hrvatskoj, ukazuju
nam na ovu mogućnost.


Ukoliko bi se, pak, bukovo jamsko drvo impregnisalo, ništa ne stoji
na putu da zameni znatne količine jamskog drveta hrasta, bagrema i četinara
koje se troše u podgradama podzemnih saobraćajnica,


d) Zamena jamskog drveta drugim materijalom.
Pored mera koje su napred iznete, na smanjenje potrošnje jamskog drveta
može već sada Uticati zarnena ovog drveta drugim materijalom, i to:
u saobraćajnicama, betonskim podgrađivaojem, a u otkopima, gvozdenim
strojnicama. Pored toga, izvlačenje jamskog drveta iz napuštenih rovova
je tako isto ijedan od načina na koji se može smanjiti potrošnja ovog
sortimenjta. )


228