DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 23 <-- 23 --> PDF |
jamskog drveta na 1000 t trebala da bude u 1950 godini nešto manja no pre rata. Međutim, količine jamskog drveta utrošene u 1950 godini pokazuju nam da su ugljenokopi u našoj zemlji u pogledu snabdevemosti, pa prema tome i potrošnji posle rata, bili u fflepovoljnijem položaju no pre rata. Naročito nepovoljno stanje je bilo u NR Srbiji i NR BiH, i to ne samo po količini, već i po dimenzijama i kvalitetu jamskog drveta. Metodi koji omogućavaju smanjenje potrošnje jamskog drveta a) Konzerviranje jamskog drveta. Pre rata je u pojedinim -rudnicima uglja Jugoslavije vršeno zakrečavanje jamskog drveta običnim krečom, da bi se suzbio štetan uticaj gljiva, i itime povećala trajnost jamskog drveta. Posle rata zakrečavanje nije vršeno. Impregnacija jamislkog drveta u Jugoslaviji nije vršena ni pre, ini posle rata. Vršeni su jedino opiti. Tako je, na primer Šumarski institut u Beogradu izvršio dva opita, Hladnim natapanjem u bazenu tesanog jamskog drveta, prvi put sa rastvorom natriumisilikolluoirita, a drugi put, dinitrokrezolom, i njegovom upotrebom u Senjskom rudniku ustanovljeno je da je rastvor ušao sa čeone strane oko 15 sm, a sa bočne 2—3 sm, što znači da se-hladnim natapanjem bukovo drvo samo delimično impregniše. Postrojenja za impregnaciju obično se nalaze u rudnicima ili kod drvno-mđustriskih preduzeća (pokretne impregnacije, na pr. Švedska). Što se pak tiče rastvora za impregnaciju, u SAD je najrasprostranjenija upotreba pentahloridfenola rastvorenog u raznim uljima, dok Nemačka najviše upotrebljava Volmaini-soli (kombinovani rastvori). Ovi kao i sličnii rastvori koji se upotrebljavaju u Engleskoj Francuskoj i drugim zemljama, imaju vrlo povoljno dejstvo u odnosu na isparavanje. Vek trajanja ovako impregnisanog drveta je nekoliko puta duži no nieimpregnisanog. b) Dimenzije jamskog d r v e ft a. Ma koliko na prvi pogled izgledalo da dimenzije jamskog drveta ne igraju neku značajnu ulogu u potrošnji jamskog drveta, iz sledećih primera videće se da je ovaj faktor vrlo značajan. Ako se umesto potrebnog jamskog drveta prečnika 14 sm isporuči jamisko drvo za 1 sm deblje, gubitak je 11%. Sličan je slučaj i sa dužinama. Ako su za neki rudnik najpovoljnije dimenzije od 2,´2, 2,8 3,2 3,6 i td, a isporučuje se jamsko drvo dužine 2,0 2,5 3,0 i td. pojavljuje se nov gubitak od 5—10%. Rudnici u bivšoj Jugoslaviji nabavljali su jamsko drvo i po dužinskom metru, plaćajući različite cene prema promeru jamskog drveta. Ugovorima su bili precizirani debljinslki odnosi i fiksirane dužine. Na taj način, rudnici nisu plaćali onu količinu drvne mase koja, ne samo što im nije bila potrebna, već im je stvarala teškoće u radu. Kroz ovu prizmu treba gledati i ugovore koje je naša zemlja zaključivala za isporuku jamh skog drveta inostranstvu. Prodavci jamskog drveta imali su ustaljene privredne veze, što im je omogućavalo da drvo Masiraju prema potrebama pojedinih rudnika, s obzirom da su veličine i´odnosi dimenzija različiti za različite rudnike. Rudnici su, pak, vršili pravilno sortiranje i prekrajanje na svojim stovarištima. Sadašnji način kupoprodaje: po ml i uz distribuciju, uglavnom onemogućava onakav način rada koji može obezbediti određene potrebe rudarstva. 227 |