DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 21     <-- 21 -->        PDF

Ukupno u 1.000 m5 %
N. R. 1000
m5 čet.hrasti bagrem
bukva i
ost. liš.
čethrast
i bagrem
bukva j
ost. liš.
Slovenija , . . .
Srbija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska ... .
31
27
21
21
133
115
90
85
132
62
87
66
1
53
3
19
99
53
97
78
1
47
3
22
MakedonijaCrna Gora
. . .
. .
2 2 — 100
F, N. R. Jugoslavija 100 425 349 76
-!» <
82 18


2. da je NR Slovenija najveći potrošač u FNRJ sa 1/3 ukupno utrošene
količine jamskog drveta, a da ostale tri velike republike, uzete zajedno,
učestvuju sa preostale 2/3 u ukupnoj potrošnji ovog sortimenta.
d) Odnos utrošene jamske grade i proizvedene
količin e uglja . — Utrošene količine jamskog drveta ne daju sliku
veličine proizvodnje uglja po pojedinim republikama. Ona je bila u 1950
godini sledeća:


Proizvedeno tona uglja


N. R. %
kameni mrka lignit ukupno


Bosna i Hercegovina . . 3,155.678 1,372.896 4,528.574 35


363.284 1,172436 1,865.493 3,401.213 26
Slovenija 7.130 2,313.380 505.690 2,826.200 22
784.000 641.234 2,031.313 15
21.649 21.649 1
Crna Gora 1.580 16.161 17.742 1
F. N. R. Jugoslavija . . 1,154.414 7,239.154 4,423.123 12,816.691 100
Pre nego sto bismo dali neke detaljnije podatke o utrošku jamskog -drveta prema
količinama proizvedenog uglja u našoj zemlji, potrebno je da se iznesu neka upoređemja.
Na p-r, SAD su u 1948. god. na 651 mil. tona uglja utrošile oko 3,900.000 ms
jaimskog drveta, što bi iznosilo- oko 6 m3 jamskog drveta na 1.000 t uglja. Jugoslavija
je u 1950 god. na 12,816.691 proizvedenih tona uglja, utrošila 425.000´ m3 jamskog
drveta. što čini oko´ 33 m´na 1.000 t uglja, t. j . više nego pet puta od SAD. Ali, i
uslovi za proizvodnju uglja u ovim dvema zemljama su potpuno različiti: SAD je
zemlja sa najjednostavnijim i najpovoljnijim uslovima u rudarstvu. Slojeva uglja u
ovoj zemlj´i, koji potiču iz kartonske ere, uglavnom su horizontalni, sa čvrstom
krovimo-m, malim pritiskom, i onih debljina koje omogućuju najpovoljnija! eksploataciju.
Pored toga, ova zemlja sa ogroimnilm količimama uglja u mogućnosti je. da
kod eksploatacije ostavlja zaštitne stuibove od samog uglja, koji posle eksploatacije
otaju u .zemlji neisko-rišćeni. Pored toga, upotreba gvozdenLlh podgraida u iskopima,
impregnacija jamskog drveta, brzina radova upotrebom majsavršenije mehanizacije
i dr. omogućuju, pored povoljnih geoloških uslova, ovako -malu potrošnju jamskog
drveta-. Ostali velik3 -proizvođači uglja u svetu: Engleska, Ne-maička, Francuska i t. ,d
imaju nepovoljnije uslove od SAD, radi čega je potrošnja jamskog drveta u ovim
zemiljaima (po jedinici težin-e uglja) veća nego u SAD, ali uvek manja no u Jugoslaviji.


225