DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Ing. B. Stamenković (Beograd) PROBLEMI JÄMSKOG DRVETA 1. Opšte napomene Neprekidni razvitak rudarstva, s jedne strane, i smanjenje proizvodnih mogućnosti šuma, a naročito četinarskih, iz kojih se uglavnom podmiruju potrebe sa jamskim drveitom, s druge strane, daju problemu jam skog drveta, koji je aktuelan već duže vreme, sve veću oštrinu. Kod analize problema jamskog drveta treba posebno razmotriti, kako ona pitanja koja proističu iz stanja šumskog fonda, odnosno mogućnosti proizvodnje ovog sortimenta, tako i ona pitanja koja su vezana za njegovu potrošnju. 2. Proizvodnja jamskog drveta (u periodu 1947—50 god.) a) P o količini , U periodu 1947-50 god, proizvedeno je jamskog drveta po osnovnom državnom planu: " u 1.000 m3 N R 1947 1948 1949 1950 1947 —50 ukupno pros. Srbija 54 93 80 36 263 66 Hrvatska 51 95 104 138 388 97 Slovenija 183 235 350 256 1.024 256 B i H 111 223 172 183 689 172 Makedonija 1 2 2 3 8 2 Orna Goma — 6 U 6 23 6 FNR J 400 654 719 622 2.395 599 Od toga: za eksport 16 115 203 114 448 112 dom. ipotroš. 384 6SS 516 508 1.947 487 Iz gornjeg se pregleda vidi: prvo, da je NR Slovenija, sa nešto ispod polovine ukupne proizvodnja jamskog drveta u FNRJ, bila u ovom periodu glavni proizvođač ovo* sortimenta; drugo, da je u periodu 1947-50 god. eksportovano 448.000 m3 jamskog drveta (četinara). Međutim, pre rata su izvožene neznatne količine ovog sortimenta ili je postojala zabrana izvoza, a u isto vreme je godišnja potrošnja bila znatno manja. Na pr, u periodu 1926—38 prosečno je godišnje izvoženo oblog četinarskog drveta oko 12,700 tona, u kojoj 221 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 18 <-- 18 --> PDF |
je količini jamsko drvo činilo neznatnu stavku, a poitirošnja u domaćim rudnicima uglja iznosila je: 1936. god. 178,557 ms, a, 1937. god. 198,552 m3; treće, da su posle 1948 god. iz proizvodnje po osnovnom državnom planu ostajale za domaću potrošnju sve manje količine jamskog drveta. Pored proizvodnje jamskog drveta po osnovnom državnom planu, u NR Srbiji su otkupljene u 1947 godini izvesne količine na bazi obaveznog otkupa. Pored toga, u godinama 1947150 proizvedene su manje količine jamskog drveta od strane samih rudnika (Majdanpek, Senjski rudnicidr.) ili otkupljene putem slobodne trgovine. Uzevši i ite količine u obračun, ukupna proizvodnja jaiaskog drveta u FNRJ, iznosila je: 1947—50 Naimenovanja 1947 1948 1949 1950 u 1.000 m5 ukupno pros. Proizvodnja 440 675 738 638 2.491 623 Od toga: za eksport 16 115 203 114 440 112 dom. potroš. 424 560 535 524 2.043 511 b) po vrstama drveća. Ukupna proizvodnja jamskog drveta po vrstama drveća kretala se ovako: 1947—50 Vrst drveta 1947 19481949 1950 ukupno pros. Četinari Hrast iBukva i Ukupno: bagrem ost. liš. 334 41 65 440 531 54 90 675 587 61 90 738 489 69 80 638 1.941 225 325 2.491 486 56 81 623 Po narodnim republikama proizvedeno je: 000 m3 °/o učešća N. republika hrast i bukva i hrast i četin. ukupno četin. bukva bagrem 08- Mš. bagremi Srbija 90 80 170 340 27 23 50 Hrvatska 126 131 144 401 31 33 36 Slovenija 1.021 X 3 1.024 100 . X B i H 673 10 6 689 98 1 1 Makedonija 6 2 8 100 25 Crna Gora 23 23 75 Savez, proizv. 4 6 33 67 2 FNRJ 1.941 225 325 2.491 78 9 13 Iz gornjih podataka vidi se: prvo, da je proizvodnja jamskog drveta lišćara u periodu 1948/50 god. bila po godinama pretežno jednaka. (Neravnomernost proizvodnje jamskog drveta četinara uglavnom je rezultati izvoza ovog sortimenta); 222 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 19 <-- 19 --> PDF |
drugo, da jamsko drvo četinara zauzima 4/5, a zajedno sa jamskim drvetom hrasta i bagrema 9/10 ukupne proizvodnje ovog Sortiment a. Jamsko drvo bukve i ostalih lišćara, koje je ustvari jamsko drvo iz nužde, učestvuje u ukupnoj proizvodnji sa nešto iznad 1/10; treće, da samo dva veća proizvođača jamskog drveta, u odnosu na njihovu ukupnu proizvodnju, proizvode znatne količine jamskog drveta bukve i ostalih liščara, i to Srbija 50% i Hrvatska 36%. 3. Potrošnja jamskog drveta u periodu 1947-50 god. a) Po narodnim republikama i vrstama drveta. Radi detaljnije analize potrošnje jamskog drveta, poslužićemo se podacima za 1950 god. Prema ovim podacima potrošnja jamskog drveta po NR bila je: 000 m3 % učešća N. R. četin. hr. bg. bukva ost. 1. ulkuip. četin. hr. bg. bukva ost. 1. Srbija Hrvatska 42 39 48 49 19 6 158 86 26 45 30 32 31 15 13 8 Slovenija B i H Makedonija Crna Gora 136 100 9 1 5 9 1 2 1 2 3 X 143 114 11 1 96 88 82 100 3 8 9 X 2 9 1 2 X FNRJ 340 82 58 - 37 513 66 16 11 7 Prema tome, učešće pojedinih republika u potrošnji jamskog drveta u 1950 godini bilo je: Srbija 158,000 m3 — 31°/e Slovenije 143.000 » 27°/o B i H 114.000 » 22% Hrvatska 86.000 » 18°/o Makedonija 11.000 » 2°/« Crna Gora 1.000 » x FNRJ 513.000 m3 — 100°/o Podaci o potrošnji jamskog drveta po republikama pokazuju: prvo, da je u FNRJ utrošeno jamskog drveta četinara, hrasta i bagrema 82%, a bukve i ostalih lišćara 18%, drugo, da samo dve velike republike troše znatne količine jamskog drveta bukve i ostalih lišćara (Srbija 44%, Hrvatska 23%), dok ostale dve velike republike (Slovenija i BiH) ovu vrsiftu jamskog drveta gotovo i ne troše, b) Po vrstama potrošača. Potrošnja jamskog drveta prema vrstama potrošača bila je: 223 \ |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 20 <-- 20 --> PDF |
000 m» °/o učešća N. R. RudnScd Rudnici Ostaili Ostali Ukup, uglja metal, svega potr. , uglja ´metal, svega potr. 1 Srbija Hrvatska 115 85 27 X 142 85 16 1 158 86 73 99 17 X 90 99 10 1 Slovenija B i H 133 90 6 6 139 96 4 18 143 114 94 79 4 5 98 84 2 16 Makedonija Crna Gora 2 X 7 X 9 X 2 1 11 1 18 X 64 X 82 X 18 100 FNRJ 425 46 471 42 513 83 9 92 8 Iz gornjih podataka vidi se da su glavni potrošači jamskog drveta rudnici uglja, koji učestvuju sa preko 4/5 u ukupno utrošenoj količini toga drveta u 1950 godini, U ostalim granama rudarstva glavnu stavku čine rudnici obojenih metala Srbije. Najveće količine jamskog drveta kod »ostalih potrošača« odnose se na radove u ostalim granama rudarstva (nemetali), zatim u izgradnji željezničkih pruga (tuneli) i na radove u hidrogradnji (podzemne arterije i dr. radovi), S toga se kod NR Srbije, a naročito NR BiH-a pojavljuju znatne količine jamskog drveta u potrošnji ostalih potrošača prema ovoj potrošnji u ostalim republikama. c) Potrošnja jamskog drveta u rudnicima uglja. S obzirom da rudnici uglja pretstavljaju glavne potrošače jamskog drveta, potrebno je da se detaljnije upoznamo sa strukturom potrošnje jamskog drveta po vrstama. Iz sledeće tabele vidi se koje republike u kom odnosu troše pojedine vrste jamskog drveta. s * 1.000 m °/o učešća N. R. hrast ostali hrast ostali četki. bukva svega četin. bukva bagr. lišćari bagr. lišćari Srbija 27 35 39 14 115 23 30 34 13 Hrvatska 38 28 13 6 85 45 33 15 7 Slovenš ja 128 4 ! x 1 133 96 3 X 1 B i H 81 6 l 1 2 90 90 7 1 2 X XX X Makedonija 2 XX — 2 100 — X X X Crna Gora — — — — —´ >—* FNRJ 279 73 53 23 425 65 17 12 6 Iz ovih podataka se vidi: 1. da dve narodne republike, Srbija i Hrvatska, troše u rudnicima uglja znatne količine jamskog drveta bukve i ostalih lišćara, t. j . približno onoliko koliko ove dve republike troše u ukupnoj svojoj potrošnji, dok ostale dve narodne republike, Slovenija i BiH, gotovo i ne troše ovu vrstu jamskog drveta. * Ostali potrošači: rudnici nametala, cementa, graiđ. materijala, željeznice, hiđrogradnja, produkcija nafte, grad. djelatnost i dr. 224 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Ukupno u 1.000 m5 % N. R. 1000 m5 čet.hrasti bagrem bukva i ost. liš. čethrast i bagrem bukva j ost. liš. Slovenija , . . . Srbija Bosna i Hercegovina Hrvatska ... . 31 27 21 21 133 115 90 85 132 62 87 66 1 53 3 19 99 53 97 78 1 47 3 22 MakedonijaCrna Gora . . . . . 2 2 — 100 F, N. R. Jugoslavija 100 425 349 76 -!» < 82 18 2. da je NR Slovenija najveći potrošač u FNRJ sa 1/3 ukupno utrošene količine jamskog drveta, a da ostale tri velike republike, uzete zajedno, učestvuju sa preostale 2/3 u ukupnoj potrošnji ovog sortimenta. d) Odnos utrošene jamske grade i proizvedene količin e uglja . — Utrošene količine jamskog drveta ne daju sliku veličine proizvodnje uglja po pojedinim republikama. Ona je bila u 1950 godini sledeća: Proizvedeno tona uglja N. R. % kameni mrka lignit ukupno Bosna i Hercegovina . . 3,155.678 1,372.896 4,528.574 35 363.284 1,172436 1,865.493 3,401.213 26 Slovenija 7.130 2,313.380 505.690 2,826.200 22 784.000 641.234 2,031.313 15 21.649 21.649 1 Crna Gora 1.580 16.161 17.742 1 F. N. R. Jugoslavija . . 1,154.414 7,239.154 4,423.123 12,816.691 100 Pre nego sto bismo dali neke detaljnije podatke o utrošku jamskog -drveta prema količinama proizvedenog uglja u našoj zemlji, potrebno je da se iznesu neka upoređemja. Na p-r, SAD su u 1948. god. na 651 mil. tona uglja utrošile oko 3,900.000 ms jaimskog drveta, što bi iznosilo- oko 6 m3 jamskog drveta na 1.000 t uglja. Jugoslavija je u 1950 god. na 12,816.691 proizvedenih tona uglja, utrošila 425.000´ m3 jamskog drveta. što čini oko´ 33 m´na 1.000 t uglja, t. j . više nego pet puta od SAD. Ali, i uslovi za proizvodnju uglja u ovim dvema zemljama su potpuno različiti: SAD je zemlja sa najjednostavnijim i najpovoljnijim uslovima u rudarstvu. Slojeva uglja u ovoj zemlj´i, koji potiču iz kartonske ere, uglavnom su horizontalni, sa čvrstom krovimo-m, malim pritiskom, i onih debljina koje omogućuju najpovoljnija! eksploataciju. Pored toga, ova zemlja sa ogroimnilm količimama uglja u mogućnosti je. da kod eksploatacije ostavlja zaštitne stuibove od samog uglja, koji posle eksploatacije otaju u .zemlji neisko-rišćeni. Pored toga, upotreba gvozdenLlh podgraida u iskopima, impregnacija jamskog drveta, brzina radova upotrebom majsavršenije mehanizacije i dr. omogućuju, pored povoljnih geoloških uslova, ovako -malu potrošnju jamskog drveta-. Ostali velik3 -proizvođači uglja u svetu: Engleska, Ne-maička, Francuska i t. ,d imaju nepovoljnije uslove od SAD, radi čega je potrošnja jamskog drveta u ovim zemiljaima (po jedinici težin-e uglja) veća nego u SAD, ali uvek manja no u Jugoslaviji. 225 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Velika potrošnja jamskog drveta u rudnicima naše zemlje je posledica, kako geoloških uslova i uslova rada, itako i samog načina upotrebe jamskog drveta. Naša zemlja spada u onaj mali broj zemalja u svetu koje imaju najnepovoljnije, mlade geološke formacije sa velikim tektonskim poremećajima ili mekim stemama, vertikalnim slojevima, jakim pritiskom i ograničenim bogatstvom rude, što uslovljava veliku potrošnju drveta. Prema podacima o proizvedmim količinama uglja i potrošenim količinama jamskog drveta u posleratnom periodu, imali smo sledeće prosečne utroške jamskog drveta: Za 1000 t uglja utroštmo je jamskog drveta m3 N. R. kameni mrki lignit prose čno 63 73 14 38 36 50 37 40 47 16 40 Bosna i Hercegovina . 25 20 24 Makedomija ... . 20 20 Crna Gora .... 50 20 25 F. N. R. Jugoslavija . 44 43 20 33 j Velika potrošnja jamskog drevta u rudnicima lignita NR Hrvatske i u rudnicima mrkog i kamenog uglja u rudnicima NR Srbije, u odnosu na potrošnju u drugim narodnim republikama, je uglavnom posljedica toga što su u NR Hrvatskoj slojevi lignita tanki, a u NR Srbiji postoje veliki pritisci. Uipoređenjem troškova jamskog drveta u našoj zemlji sa onim u drugim zemljama, nemoguće je dobiti realnu sliku o pravilnom koirišćenju jamskog drveta. Po ovom pitanijiu mogli bismo donekle izvesti neke zaključke na osnovu predratne i sadašnje proizvodnje uglja i potrošnje jamskog drveta. Proizveden o u g j a Utrošeno drveta Godina kamenii mrki lignit svega ukupno na 1000 t uglja 193619371950 — — — t 428,602 427.375 1,154.414 3,008.885 3,544.325 7,239.154 909.878 1,030.717 4,423.123 4,424.365 5,002.417 12,816.995 178.557 198.552 425000 40,0 39,6 33,2 1936 — % 9 69 22 100 1937 — 9 71 20 100 1950 — 9 57 34 100 S obzirom da je struktura proizvodnje uglja u 1950 godini nešto drukčija od strukture predratne proizvodnje (1936—37), to bi, s obzirom na normative utroška jamskog drveta prema vrstama uglja, poitrošnja 226 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 23 <-- 23 --> PDF |
jamskog drveta na 1000 t trebala da bude u 1950 godini nešto manja no pre rata. Međutim, količine jamskog drveta utrošene u 1950 godini pokazuju nam da su ugljenokopi u našoj zemlji u pogledu snabdevemosti, pa prema tome i potrošnji posle rata, bili u fflepovoljnijem položaju no pre rata. Naročito nepovoljno stanje je bilo u NR Srbiji i NR BiH, i to ne samo po količini, već i po dimenzijama i kvalitetu jamskog drveta. Metodi koji omogućavaju smanjenje potrošnje jamskog drveta a) Konzerviranje jamskog drveta. Pre rata je u pojedinim -rudnicima uglja Jugoslavije vršeno zakrečavanje jamskog drveta običnim krečom, da bi se suzbio štetan uticaj gljiva, i itime povećala trajnost jamskog drveta. Posle rata zakrečavanje nije vršeno. Impregnacija jamislkog drveta u Jugoslaviji nije vršena ni pre, ini posle rata. Vršeni su jedino opiti. Tako je, na primer Šumarski institut u Beogradu izvršio dva opita, Hladnim natapanjem u bazenu tesanog jamskog drveta, prvi put sa rastvorom natriumisilikolluoirita, a drugi put, dinitrokrezolom, i njegovom upotrebom u Senjskom rudniku ustanovljeno je da je rastvor ušao sa čeone strane oko 15 sm, a sa bočne 2—3 sm, što znači da se-hladnim natapanjem bukovo drvo samo delimično impregniše. Postrojenja za impregnaciju obično se nalaze u rudnicima ili kod drvno-mđustriskih preduzeća (pokretne impregnacije, na pr. Švedska). Što se pak tiče rastvora za impregnaciju, u SAD je najrasprostranjenija upotreba pentahloridfenola rastvorenog u raznim uljima, dok Nemačka najviše upotrebljava Volmaini-soli (kombinovani rastvori). Ovi kao i sličnii rastvori koji se upotrebljavaju u Engleskoj Francuskoj i drugim zemljama, imaju vrlo povoljno dejstvo u odnosu na isparavanje. Vek trajanja ovako impregnisanog drveta je nekoliko puta duži no nieimpregnisanog. b) Dimenzije jamskog d r v e ft a. Ma koliko na prvi pogled izgledalo da dimenzije jamskog drveta ne igraju neku značajnu ulogu u potrošnji jamskog drveta, iz sledećih primera videće se da je ovaj faktor vrlo značajan. Ako se umesto potrebnog jamskog drveta prečnika 14 sm isporuči jamisko drvo za 1 sm deblje, gubitak je 11%. Sličan je slučaj i sa dužinama. Ako su za neki rudnik najpovoljnije dimenzije od 2,´2, 2,8 3,2 3,6 i td, a isporučuje se jamsko drvo dužine 2,0 2,5 3,0 i td. pojavljuje se nov gubitak od 5—10%. Rudnici u bivšoj Jugoslaviji nabavljali su jamsko drvo i po dužinskom metru, plaćajući različite cene prema promeru jamskog drveta. Ugovorima su bili precizirani debljinslki odnosi i fiksirane dužine. Na taj način, rudnici nisu plaćali onu količinu drvne mase koja, ne samo što im nije bila potrebna, već im je stvarala teškoće u radu. Kroz ovu prizmu treba gledati i ugovore koje je naša zemlja zaključivala za isporuku jamh skog drveta inostranstvu. Prodavci jamskog drveta imali su ustaljene privredne veze, što im je omogućavalo da drvo Masiraju prema potrebama pojedinih rudnika, s obzirom da su veličine i´odnosi dimenzija različiti za različite rudnike. Rudnici su, pak, vršili pravilno sortiranje i prekrajanje na svojim stovarištima. Sadašnji način kupoprodaje: po ml i uz distribuciju, uglavnom onemogućava onakav način rada koji može obezbediti određene potrebe rudarstva. 227 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1952 str. 24 <-- 24 --> PDF |
U vezi sa isporukama jamskog drveta, mogli bismo konstatovati: prvo, da je isporuka jamskog drveta zbog isporuke neodgovarajućih dimenzija bila znatno veća od potrebne potrošnje, i drugo, da proizvađači, s obzirom na strukturu naših šuma, način eksploatacije i trgovine, nisu mogli u potpunosti odgovoriti zahtevima potrošača. Ali u svakom slučajiu moglo se po ovome više učiniti nego što je do sada urađeno. c) Upotreba bukovog jamskog drveta. — Rentabilnost i praktičnost upotrebe jamskog drveta, pa prema tome i tražnja za pojedinim vrstama ovog sortimienita, zavisi od vrste radova u eksploataciji rude. S obzirom na stepen trajnosti, prvenstveno bagrem, a zaitim hrast, najradije su upotrebljavane vrste drveta u podgradama podzemnih saobraćajmica (okna, hodnici, uskopi i niskopi). Ukoliko je vek trajanja ovih arterija duži a pritisak veći, utoliko se ove vrste više traže. Četinari se radije upotrebljavaju od svih drugih vrsta u otkopima, s obzirom na njihovu malu dežiniu i laku manipulaciju s njima. Bukovo jamsko drvc^, kao i jamsko drvo ostalih lišćara (cer, brest, jasen i td.) nerado se upotrebljavaju; smatraju se jamiskim drvetom iz nužde, Ovo iz razloga što u podgradama podzemnih arterija imaju kratak vek trajanja, što se troše u znatno većoj količini no druge vrste drveta i što slabije podnose pritisak, U otkopima -se nerado upotrebljavaju radi teškoće manipulacije. No u svakom slučaju njihova se upotreba može znatno povisiti, bilo većom upotrebom u arterijama kraćeg veka i manjeg pritiska (mešano sa ostalim vrstama), bilo u otkopima. Utrošena količina od 87.000 m3 bukovog jamskog drveta i jamskog drveta ostalih lišćara (18°/o od ukupno utrošenog jamskog drveta u 1950 godini) u NR Srbiji i NR Hrvatskoj, ukazuju nam na ovu mogućnost. Ukoliko bi se, pak, bukovo jamsko drvo impregnisalo, ništa ne stoji na putu da zameni znatne količine jamskog drveta hrasta, bagrema i četinara koje se troše u podgradama podzemnih saobraćajnica, d) Zamena jamskog drveta drugim materijalom. Pored mera koje su napred iznete, na smanjenje potrošnje jamskog drveta može već sada Uticati zarnena ovog drveta drugim materijalom, i to: u saobraćajnicama, betonskim podgrađivaojem, a u otkopima, gvozdenim strojnicama. Pored toga, izvlačenje jamskog drveta iz napuštenih rovova je tako isto ijedan od načina na koji se može smanjiti potrošnja ovog sortimenjta. ) 228 |