DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 41     <-- 41 -->        PDF

ogledima s>u našli da se razviće ponika i sadnica često puta sputava toksičnim supstancama
koje izlučuje zemljišna mikroflora. Isti autori tvrde da je odgovarajućom
intervencijom čoveka u život zemljišta moguće poboljšanje uslova za rašćenjc
šume.


\Upoznavanje nnikroflore zemljišta pretstavlja ne samo naučni (interes no i
veliko praktično značenje, jer je to´ od ogromne koristi, kod pošumljavanja onim ili
drugim vrstama šumskog drveća. Glive koje obrazuju mikonizu pripadaju, uglavnom,
klasi Baisydiomlieetes, iz reda hiimenomicetes. Naročitu pažnju zaslužuju ogledi N. M.
Šemahanove sa se tvom hrastovog žira, koje je ona više puta ponovila. Ona je ogledima
dokazala, da gljve simbionati koje se nalaze u zemljištu uzetoim ispod šume zadržavaju
svoju aktivnost u toku nekoliko meseci. Ogledi su vršenij sa mikoriznom
zemljom, koja se je čuvaila pri sobnoj temperaturi kao-i na mraziu. Na povoljno
razviće hrastovog ponika najbolje je uticala zemlja koja se čuvala na mrazu. Prema
tome, mdkoriiznu zemlju najbolje je spremati u jesen što znatno olakšava proletnje
radove. Istoi tako ogledima je ustanovljeno da zaprašivanje žira mikorizom zemljom ne
daje mikorize na poniku hrasta u prvoj godini posle setve. Dobro dejstvo- čina doza
od 50—100 gr. mikorizne zemlje ako se sa žirom stavi u zemlju prilikom setve hrar
stovog žira. Na kraju svog opširnog izlaganja1 E. N, Mišustin izvodi ovakve zaključke:


1) Rezultati izvedenih ogleda pokazuju jaku specifičnost sastava mikroorganizama
koji naseljavajl zemljište, a što zavisi od biljnog pokrivača zemljišta. Naročito
se jako razlikuju u tom pogledu međusobom zemljišta pod drvećem i travnim pokrivačem.


2) Mikrobne asocijacije, koje se nalaze pod livadskim dl stepskm travama, usporavaju
pravilno razviće hraiSta. Ovo se objašnjava time što baktcrijalne asocijacije
u takvim i sličnim zemljištima, izdvajaju supstanec koje su toksične za ponik hrasta.


3) Gljive koje obrazuju mikrokrizu na hrastu bogato su zastupljene samo u zemljištima
koja su pod šumom, zbog toga bez veštačke inokulacije (dodavanje mikorizne
zemlje) ponik hrasta u prvoj godini posle setve na, goletima razvija slabu
mikorir/u. \


4) Mikorizna zemlja može se blagovremeno pripremiti. Njeno čuvanje pri niskoj
temperaturi ne smanjuje aktivnost mikoriznih gljivica. Dozu od 50—100 gr. mikorizne
zemlje na jednu jamicu kod setve žira treba smatrati optimalnom za br/o
obrazovanje mikorize.


5) Blagotvorno dejstvo mikorizne zemlje treba, objasniti time, što se sa zemljom
unose ne samo gljive simbionati već i mikrobi svojstveni rizosiferii hrasta. Ogledima
je dokazano da je porast hrasta i obrazovanje mikorize povećan, ako se hrastov
žir preparira kulturama mikroorganizma njegove i´izosfere.


6) Potrebno je da se istakne pitanje upotrebe kultura gljiva koje obrazuju mikorizu
radi inokulacije žira pred setvu.
T) Upotreba mikorizne zemlje u siuvim reonima dala je potpuno blagotvorne
rezultate i pomogla boljem održavanju ponika.
8) Na obrazovanje mikorize blagotvorno deiuje dovoljna vlažnost zemljišta: i
prisustvo u njemu mineralnih elemenata za ishranu.
Na osnovu gornjeg prikaza i studije domaće stručne i strane literature (Tešic


Z. — Mikrobiologija šumskog zemljišta; Timirjazev K. A. — Zemljoradna i. filologija
bilja; Viljaans V. R. — Učenje o zemljiištu; Stebut A. — Agropedologirja i dr.
autora) kao i analize veštačkih pošumljavanja kod nas i u drugim zemljama, dolazimo
do saznanja o ogromnoj važnosti prethodne obrade zemljišta za veštačko pošuimljavanjie
bilo sadnjom sadnica ili neposrednom setvom semena, U našoj stručnoj
literaturi, a tato tako i u operativnoj služba, pitanje prethodne obrade zemljišta
za veštačko pošumljavanje nije još dovoljno osvetljeno i praktično se još ne primenjuje
u većim razmerama. Prethodna obrada šumskog zemljišta za veštačko pošumljavanje
je ono, što je u poljoprivredi crni ugar. Ing. Ivan Soljanik
ANATOMSKA ISTRAŽIVANJA SMOLARENIH BOROVA


Profesorica A. Messeri u Botaničkom Institutu u Bariju je g. 1948, provela
iscrpna istraživanja O´ promjenama drvnog tkiva alepskog bora prouzrokovanih uslijed
srruolarenja i postignute rezultate objavila u »Nuovo giornaJe botanico italiano«


127