DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 41 <-- 41 --> PDF |
ogledima s>u našli da se razviće ponika i sadnica često puta sputava toksičnim supstancama koje izlučuje zemljišna mikroflora. Isti autori tvrde da je odgovarajućom intervencijom čoveka u život zemljišta moguće poboljšanje uslova za rašćenjc šume. \Upoznavanje nnikroflore zemljišta pretstavlja ne samo naučni (interes no i veliko praktično značenje, jer je to´ od ogromne koristi, kod pošumljavanja onim ili drugim vrstama šumskog drveća. Glive koje obrazuju mikonizu pripadaju, uglavnom, klasi Baisydiomlieetes, iz reda hiimenomicetes. Naročitu pažnju zaslužuju ogledi N. M. Šemahanove sa se tvom hrastovog žira, koje je ona više puta ponovila. Ona je ogledima dokazala, da gljve simbionati koje se nalaze u zemljištu uzetoim ispod šume zadržavaju svoju aktivnost u toku nekoliko meseci. Ogledi su vršenij sa mikoriznom zemljom, koja se je čuvaila pri sobnoj temperaturi kao-i na mraziu. Na povoljno razviće hrastovog ponika najbolje je uticala zemlja koja se čuvala na mrazu. Prema tome, mdkoriiznu zemlju najbolje je spremati u jesen što znatno olakšava proletnje radove. Istoi tako ogledima je ustanovljeno da zaprašivanje žira mikorizom zemljom ne daje mikorize na poniku hrasta u prvoj godini posle setve. Dobro dejstvo- čina doza od 50—100 gr. mikorizne zemlje ako se sa žirom stavi u zemlju prilikom setve hrar stovog žira. Na kraju svog opširnog izlaganja1 E. N, Mišustin izvodi ovakve zaključke: 1) Rezultati izvedenih ogleda pokazuju jaku specifičnost sastava mikroorganizama koji naseljavajl zemljište, a što zavisi od biljnog pokrivača zemljišta. Naročito se jako razlikuju u tom pogledu međusobom zemljišta pod drvećem i travnim pokrivačem. 2) Mikrobne asocijacije, koje se nalaze pod livadskim dl stepskm travama, usporavaju pravilno razviće hraiSta. Ovo se objašnjava time što baktcrijalne asocijacije u takvim i sličnim zemljištima, izdvajaju supstanec koje su toksične za ponik hrasta. 3) Gljive koje obrazuju mikrokrizu na hrastu bogato su zastupljene samo u zemljištima koja su pod šumom, zbog toga bez veštačke inokulacije (dodavanje mikorizne zemlje) ponik hrasta u prvoj godini posle setve na, goletima razvija slabu mikorir/u. \ 4) Mikorizna zemlja može se blagovremeno pripremiti. Njeno čuvanje pri niskoj temperaturi ne smanjuje aktivnost mikoriznih gljivica. Dozu od 50—100 gr. mikorizne zemlje na jednu jamicu kod setve žira treba smatrati optimalnom za br/o obrazovanje mikorize. 5) Blagotvorno dejstvo mikorizne zemlje treba, objasniti time, što se sa zemljom unose ne samo gljive simbionati već i mikrobi svojstveni rizosiferii hrasta. Ogledima je dokazano da je porast hrasta i obrazovanje mikorize povećan, ako se hrastov žir preparira kulturama mikroorganizma njegove i´izosfere. 6) Potrebno je da se istakne pitanje upotrebe kultura gljiva koje obrazuju mikorizu radi inokulacije žira pred setvu. T) Upotreba mikorizne zemlje u siuvim reonima dala je potpuno blagotvorne rezultate i pomogla boljem održavanju ponika. 8) Na obrazovanje mikorize blagotvorno deiuje dovoljna vlažnost zemljišta: i prisustvo u njemu mineralnih elemenata za ishranu. Na osnovu gornjeg prikaza i studije domaće stručne i strane literature (Tešic Z. — Mikrobiologija šumskog zemljišta; Timirjazev K. A. — Zemljoradna i. filologija bilja; Viljaans V. R. — Učenje o zemljiištu; Stebut A. — Agropedologirja i dr. autora) kao i analize veštačkih pošumljavanja kod nas i u drugim zemljama, dolazimo do saznanja o ogromnoj važnosti prethodne obrade zemljišta za veštačko pošuimljavanjie bilo sadnjom sadnica ili neposrednom setvom semena, U našoj stručnoj literaturi, a tato tako i u operativnoj služba, pitanje prethodne obrade zemljišta za veštačko pošumljavanje nije još dovoljno osvetljeno i praktično se još ne primenjuje u većim razmerama. Prethodna obrada šumskog zemljišta za veštačko pošumljavanje je ono, što je u poljoprivredi crni ugar. Ing. Ivan Soljanik ANATOMSKA ISTRAŽIVANJA SMOLARENIH BOROVA Profesorica A. Messeri u Botaničkom Institutu u Bariju je g. 1948, provela iscrpna istraživanja O´ promjenama drvnog tkiva alepskog bora prouzrokovanih uslijed srruolarenja i postignute rezultate objavila u »Nuovo giornaJe botanico italiano« 127 |