DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 40 <-- 40 --> PDF |
stabala obzirom na njihov postanak i dosadšnji razvoj, strukturu, okolinu, klimu, tlo i t. d. Konačno, uklapanje tehnike pomlađivanja u uzgoj zadaje nam mnoga pitanja na koja se može odgovoriti samo dugim i koncentrisanim naučnim radom, koji treba da je povezan sa iskorištavanjem praktičnih iskustava, Do sada je pomlađivanje suviše jednostrano dominiralo uzgojejn. Međutim, ono će se sve više i više pretvarati u prostu kariku, pomoću koje uzgoj postaje zatvoren krug pojedinačnih uzgojnih mjera (njega pomlatka, čišćenje, proreda, progala — pomlađivanje). Time je uzgoj sastojina zauzeo centralni položaj u čitavom uzgajačkom planiranju i djelovanju. Bitan preobražaji dosljedne Schadelinove uzgojne metode ne može se očekivati ni iz novih budućih spoznaja. Naprotiv, one će vrijediti u praktičnom radu i za poje dinačne slučajeve, dakle i kod uzgoja sastojina. Na taj nam način u »uzgojnim mjerama kojima se postizava najveća vrijednost« nije dano isaimo dobw> misaono i obimno djelo. Njegov je stvaralac ujedno poistavib i bezbroj zadataka nauci i praksi uzgoja, a za njihovo rješenje i ostvarenje trebat će skupni rad mnogih generacija šumara. On je pokazao određen smjer u kojem je nadasve poželjno i korisno produbljenje našeg uzgojnog znanja. Možda će još prilično dugo potrajati dok sjeme njegovih misli i na tlu nauke i na području prakse prdeži stanje mirovanja u klici. Profesor dr, h. c. Walter S c h a đ e 1 i n može sa zadovoljstvom pogledati, kako je široki put koga je on izgradio po mnogima danas već priznat, koji su njime pošli Mat u i tamo već klije sjetva, koja obećaje bogate plodove njegova životnog djela, Bivši učenici d njegovi prijatelji žele mu sreću da pod jesen svog života može da posmatra polje puno zrelog klasja Prevod: ing. Đ. Knežević MIKROFLORA ZEMLJIŠTA I OBRAZOVANJE MIKORIZE KOD HRASTA. Prof; E. N. Mišustin u časopisu »Agrobioloigija« br. 2/1951 god, objavio je pod gornjim naslovom članak u kome se raspravlja o uslovima uspešnog razvića mladih biljaka, koje zavise od mnogih uzroka obuhvaćenih u pojmu »uslovi rašćenja šume«. Ovaj pojam sadrži u sebi klimatske i stojbinske uslove, pri čemu kod stojfoinskth uslovoj značajnu ulogu igraju biološki faktori uopšte, a mikrobiološki posebno. Članak je posvećen ulozi mikroorganizama u ishrani drveća. Autor kaže da su još V. V. Dokučajev i P. A, Kostičev, osnivači nauke o zemljištu, pridavali radu mikroorganizama isključivu važnost kod formiranja zemljišta. Još je preciznije razradio biološku stranu u procesu stvaranja pedološkog sloja zemljišta V. R. Viljams. U članku je posvećena velika pažnja pitanju simbioze hrasta sa glivicama. On kaže da je danas već ustanovljeno, da većina pretstavnika višeg biljnog carstva1 razvija se u simbiozi sa mikroorganizmima, pre čemu drvenaste biljke kao pravilo siimibioniraju sa nekim vrstama gliva,. Složeni kompleks koji obrazuje žilni sistem drveta i glive nazvan je mikorizom (Mycorrhiza). Glivice hraneći se materijama, koje sinteziraju biljke, pomažu njima da asimiluju iz zemljišta mineralne sastojke i vlagu. Pojava mikotrafizma danas je već dosta razrađena i ogledima je ustanovljeno, da drvenaste vrste imaju različiti stepen miikotrofnosti t. j . da ima takvog ddrveća koje se uspešno razvija i bez mikorize, raste sa mikorizom i bez nje i najzad ima takvih vrsta koje uspevaju i dobro napreduju samo sa mikorizom. N. V. Lobanov navodi u svojim radovima da se hrast bez mikorize slabo razvija i da prema tome on spada u red biljaka kod kojih je jako izražena miikotrofija. T. D. Liseniko kaže: »Najvažnijom merom za uspeh pošumljavanja leso-stepe jeste inokulacija hrastovog žira i zemljišta (koje će se pošumljavati) gliviicama miikorize, jer bez njihovog prisustva na korenu mladog ponika hrasta — poslednjit neće da raste«. Eskperiimentima u oglednim stanicama ustanovljeno je, da zemljišta različitih tipova imaju i specifičnu mikrofloru. Tako na pr. šumska zemljišta jako se odlikuju od zemljišta u istoj zoni a koja su pod travnim pokrivačem. Sastav gliva u šumskim zemljištima isto tako je specifičan. U šumskom zemljištu raspadanje organskhi materija (hiumiifikaeija i mineralizaoija) vrši se, uglavnom, uz sudelovanje glivica, dok u zemljištima pod travnim pokrivačem ovi mikroorganizmi se ´ smenjuju miksobakterijama — potiskujući glivice na drugi plan. V. Nelsoni-Dons i M. Rajner (Engleska) 126 |