DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 40     <-- 40 -->        PDF

stabala obzirom na njihov postanak i dosadšnji razvoj, strukturu, okolinu, klimu,


tlo i t. d.


Konačno, uklapanje tehnike pomlađivanja u uzgoj zadaje nam mnoga pitanja
na koja se može odgovoriti samo dugim i koncentrisanim naučnim radom, koji treba
da je povezan sa iskorištavanjem praktičnih iskustava, Do sada je pomlađivanje
suviše jednostrano dominiralo uzgojejn. Međutim, ono će se sve više i više pretvarati
u prostu kariku, pomoću koje uzgoj postaje zatvoren krug pojedinačnih uzgojnih
mjera (njega pomlatka, čišćenje, proreda, progala — pomlađivanje). Time je uzgoj
sastojina zauzeo centralni položaj u čitavom uzgajačkom planiranju i djelovanju.


Bitan preobražaji dosljedne Schadelinove uzgojne metode ne može se očekivati


ni iz novih budućih spoznaja. Naprotiv, one će vrijediti u praktičnom radu i za poje


dinačne slučajeve, dakle i kod uzgoja sastojina.


Na taj nam način u »uzgojnim mjerama kojima se postizava najveća vrijednost«
nije dano isaimo dobw> misaono i obimno djelo. Njegov je stvaralac ujedno poistavib i
bezbroj zadataka nauci i praksi uzgoja, a za njihovo rješenje i ostvarenje trebat će
skupni rad mnogih generacija šumara. On je pokazao određen smjer u kojem je
nadasve poželjno i korisno produbljenje našeg uzgojnog znanja. Možda će još prilično
dugo potrajati dok sjeme njegovih misli i na tlu nauke i na području prakse
prdeži stanje mirovanja u klici. Profesor dr, h. c. Walter S c h a đ e 1 i n može sa
zadovoljstvom pogledati, kako je široki put koga je on izgradio po mnogima danas
već priznat, koji su njime pošli Mat u i tamo već klije sjetva, koja obećaje bogate
plodove njegova životnog djela, Bivši učenici d njegovi prijatelji žele mu sreću da
pod jesen svog života može da posmatra polje puno zrelog klasja


Prevod: ing. Đ. Knežević


MIKROFLORA ZEMLJIŠTA I OBRAZOVANJE MIKORIZE KOD HRASTA.


Prof; E. N. Mišustin u časopisu »Agrobioloigija« br. 2/1951 god, objavio je pod
gornjim naslovom članak u kome se raspravlja o uslovima uspešnog razvića mladih
biljaka, koje zavise od mnogih uzroka obuhvaćenih u pojmu »uslovi rašćenja šume«.
Ovaj pojam sadrži u sebi klimatske i stojbinske uslove, pri čemu kod stojfoinskth
uslovoj značajnu ulogu igraju biološki faktori uopšte, a mikrobiološki posebno. Članak
je posvećen ulozi mikroorganizama u ishrani drveća. Autor kaže da su još V. V. Dokučajev
i P. A, Kostičev, osnivači nauke o zemljištu, pridavali radu mikroorganizama
isključivu važnost kod formiranja zemljišta. Još je preciznije razradio biološku
stranu u procesu stvaranja pedološkog sloja zemljišta V. R. Viljams.


U članku je posvećena velika pažnja pitanju simbioze hrasta sa glivicama. On
kaže da je danas već ustanovljeno, da većina pretstavnika višeg biljnog carstva1 razvija
se u simbiozi sa mikroorganizmima, pre čemu drvenaste biljke kao pravilo siimibioniraju
sa nekim vrstama gliva,. Složeni kompleks koji obrazuje žilni sistem drveta i glive
nazvan je mikorizom (Mycorrhiza). Glivice hraneći se materijama, koje sinteziraju
biljke, pomažu njima da asimiluju iz zemljišta mineralne sastojke i vlagu. Pojava
mikotrafizma danas je već dosta razrađena i ogledima je ustanovljeno, da drvenaste
vrste imaju različiti stepen miikotrofnosti t. j . da ima takvog ddrveća koje se uspešno
razvija i bez mikorize, raste sa mikorizom i bez nje i najzad ima takvih vrsta koje
uspevaju i dobro napreduju samo sa mikorizom.


N. V. Lobanov navodi u svojim radovima da se hrast bez mikorize slabo razvija
i da prema tome on spada u red biljaka kod kojih je jako izražena miikotrofija. T. D.
Liseniko kaže: »Najvažnijom merom za uspeh pošumljavanja leso-stepe jeste inokulacija
hrastovog žira i zemljišta (koje će se pošumljavati) gliviicama miikorize, jer bez
njihovog prisustva na korenu mladog ponika hrasta — poslednjit neće da raste«.
Eskperiimentima u oglednim stanicama ustanovljeno je, da zemljišta različitih tipova
imaju i specifičnu mikrofloru. Tako na pr. šumska zemljišta jako se odlikuju od
zemljišta u istoj zoni a koja su pod travnim pokrivačem. Sastav gliva u šumskim
zemljištima isto tako je specifičan. U šumskom zemljištu raspadanje organskhi materija
(hiumiifikaeija i mineralizaoija) vrši se, uglavnom, uz sudelovanje glivica, dok u
zemljištima pod travnim pokrivačem ovi mikroorganizmi se ´ smenjuju miksobakterijama
— potiskujući glivice na drugi plan. V. Nelsoni-Dons i M. Rajner (Engleska)
126