DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 22 <-- 22 --> PDF |
4. Industriski razvitak naše zemlje kao i povećanje robnog prometa zahtevaće potrebnu ambalažu kalco u natron vrećama za transport cementa, prehranbenih artikala, boja i t. df tako i kartona za druge proizvode- Isto taiko razvitak kulturnih potreba tražiće sve veće količine novinske hartije. Uzimajući u obzir nužnost prekida uvoza uopšte, kao i potrebu za narednih 5 do 15 godina, neophodno je izgraditi nove kapacitete za proizvodnju sulfatne celuloze, natron vreća i si. i povećati sadanje kapacitete za proizvodnju drvenjače i hartije* Pored toga, potreba proizvodnje drvnih vlakanaca, a samim tim smanjenje uvoza tekstilnih materija, tražiće podizanje fabrika za preradu bukovog celuloznog drveta. Imajući u vidu, da će neposredni period od 5—15 godina tražiti potrošnju hartije približno´ dva put veću od sadašnje, postavlja se pitanje da li za tako uvećanu proizvodnju imamo sirovinsku bazu, t, j . da li će šumski fond moći da obezbedi nove kapacitete. Maksimalnom upotrebom pilanskih okrajaka kao i bukovog celuloznog drveta u proizvodnji sulfitne celuloze, kao i upotrebom znatnih količina pilanskih čamovih okrajaka i slabije kvalitetnog čamovog drveta u potrošnji sulfatne celuloze, povećani obim potrošnje proizvoda celuloze zahtevao bi novih 260—280.000 ms čamovog tehničkog drveta prema 200.000 m3 potrošenih u 1950 godini. (Celuloza koja bi se dobila iz jednogodišnjih biljaka nije uzeta u obzir radi toga što postrojenja za ovu proizvodnju ne bi mogla biti podignuta u nekoliko narednih godina* odnosno da bi ona eventualno došla u obzir za dalje povećanje proizvodnje celuloze). Pored uvećanja potrebe za ovim drvetom treba uzeti u obzir i razvoj rudarstva, te samim tim i uvećane potrebe na jamskom drvetu, kao i vrlo visoki obim dosadanje eksploatacije naših šuma — specijalno četinjarskih — koji je bio približno dvaput veći od prirasnih sposobnosti. Ali kako ´ postoje realne mogućnosti za straanjen/je obima doaadanjih seča kao i saniranja šumskog fonda ovo bi se pitanje moglo povoljno resiti* Pitanje čamovog celuloznog drveta po našem mišljenju ne može se rešavati odvojeno od pitanja ukupnog šumskog fonda, odnosno da mere, koje će doprineti najracionalnijem koriščenju´šumskog fonda (misli se u glavnom na stručni nadzor nad svim šumama} treba da obezbede i potrebno celulozno drvo. Pored ovog osnovnog pitanja treba uzeti u obzir i sledeće: a) Smanjenje potrošnje drveta, a specijalno čamovog, kako putem štednje tako i zamenom drugim proizvodima, Na primer, iz domena šumarstva i drvne industrije; rezane građe četinara — pločama (nove fabrike, fazer i novopan ploča), jaanskog drveta četinara ssa jamskim drvetom lišćara, upotrebom lisćarskog drveta namesto četinarskog gde je to moguće i t, d —« b) Pravilnim rukovođenjem eksporta četinarskih proizvoda obezbediti domaću perspektivnu potrošnju sirovinama-— c) Podizanjem brzorastućih šuma mekih lišcara i merama za poboljšanjem piriplodnih sposobnosti sadašnjih šuma. Ukoliko se pravilno rese postavljena pitanja, šume FNRJ imaju dovoljno drvne mase za povećanu proizvodnju celuloze i drvenjače. Stoga, a uzimajući u obzir snuanj^enije dosadanjeg obima s*eča kao i znatno po 108 |