DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Iz ovih se podatak« vidi: Prvo, da su S. Amerika sa preko 2/a i Evropa sa nešto ispod Va svetske proizvodnje, može se reći, jedini proizvađači celuloznog drveta u svetu. Drugo, da su SAD i Kanada gotovo isključivi proizvađači ove sirovine u S. Americi, dok u evropskoj proizvodnji skandinavske zemlje učestvuju sa 2/s a ostale sa V3 Ujedno treba istaći da proizvodena količina od 96,5 mil. ms učestvuje u ukupno proizvedenoj količini drvnih sortimenata sa oko 23°/o tj. približno V< ukupne proizvodnje četinarskog drveta. Proizvodnj a u FNRJ. Proizvodnja celuloznog drveta vidi se iz sledećeg pregleda: u 000 m3 N. R. Ukupna posečena masa četinara 1947—50 Isporučenog celuloznog drveta 1947—50 1947 1948 1949 1950 Pro Svega šek Ukupno eksport cei. dr. 1947—50 %> učešća u 0) u a j a. « 0 3 >o Sloven. 13.592 149 212 206 144 177 711 285 5,2 51 40 B.iH . 14.225 83 132 127 169 128 511 320 3,6 36 63 Hrvatska 5.503 39 66 28 39 44 172 109 3,1 12 64 C. Gora Srbija2 Makedonija 1.419 2.040 113 4 2 7 3 2 3 2 11 7 11 7 0,9 0,3 1 X 100 100 FNRJ Eksport Dom. potr. 36.892 8.160 28.732 271 131 140 415 257 159 371 175 196 354 169 185 354 184 170 1.412 732 680 732 3,8 8,9 2,4 100 52 48 Iz podataka ove tabele možemo izvesti sledeće najvažnije zaključke. Prvo, da je u periodu 1947/50 više od polovine celuloznog drveta izvezeno, dok je manja količina ostala za domaću potrošnju. Količine izvezenog celuloznog drveta su nam ili omogućile nabavku novinske hartije, natron vreća i drugih proizvoda, koji se na drugi način nisu mogli dobiti, ili su, pored ostalih proizvoda drvne industrije, omogućile izvršenje ukupnog plana eksporta, koji je bio postavljen pred drvnu industriju. Drugo, da su glavni proizvođači celuloznog drveta bili NR Slovenija i B. i H. sa 87% ukupno proizvedenog celuloznog drveta, ili sa 4,4°/o u ukupno posečenoj masi četinara. Naročito visoki udeo NR Slovenije kako u proizvodnji celuloznog drveta za domaću potrošnju tako i za eksport proizlazi iz lokacije fabrika za proizvodnju celuloze i drvenjače, koje su se u glavnom u ovom periodu nalazile u ovoj republici, zatim iz položaja ove republike prema importnim zemljama, i najzad iz potrebe za određenim količinama oblog celuloznog drveta, koje se nisu mogle dobiti u drugim republikama. -u cifri od 2,040.000 m3 obuhvaćena je i ona masa koju je iMR Srbija sekla u NR ´Crnoj Gori. 102 |