DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 14 <-- 14 --> PDF |
it is nacessary to determinate the resultant: e. g. the economical purpose, in this case the selection of species or the alteration of the proportion of their composition too. Only on the basis of such a solution should be determinated sylvicultutral method and working technics. In many stands of ours the alteration of the proportion of the species was developed more by the influence of the uncouscions economical actions, than by conscions ones. In order to increase the yield value of these forests the author proposes chiefly as follows: a) to check the process of the conversion the mixed oak-stands into the hornbeam-beech — and ash-stands; the mixed beech-stands into the hornbeam ones and mixed fir stands into beech ones, b) to check the process of the running wild of the weeds in the stands, c) to speed up the process of the penetration the fir stands into beech ones, d) to speed up the conversion process of the pine plantations in the Mediterranean into mixed crops of the indigenous brood-leaved species (as well as for the esthetical reason), e) to establish the pioneer-plantations and meliorate some stands by the .underplanting. Ing. Branislav Stamenković (Beograd) O PROIZVODNJI I POTROŠNJI CELULOZNOG DRVETA I NJEGOVIH PROIZVODA KOD NAS I U SVETU Celulozno drvo kao sirovina za proizvodnju celuloze i drvenjače Količine celuloznog drveta, koje se prilikom eksploatacije šuma dobijaju iz ukupne drvne mase, različite su u raznim zemljama. Na primer, iz ukupne drvne mase četinara procenat učešća celuloznog drveta je: 1949 god Prošek 1947/50 god. Švedska 40,0 Jugoslavija 3,8 Kanada 36,0 Slovenija 5,2 Finska 23,8 B.iH. 3,6 SAD 21,0 Hrvatska 3,1 Austrija 20,2 Crna Gora 0,8 Z. Nemačka 11,2 Srbija 0,3 Japan 3,6 Makedonija 0,0 Ukoliko bi htjeli da ovako različite odnose celuloznog drveta u ukupnoj drvnoj masi objasnimo samo tehničkim svojstvima celuloznog drveta i strukturom šuma, objašnjenje bi bilo nepotpuno, iz dva razloga. Prvo, što se za proizvodnju celuloze može 100% upotrebiti cepano drvo, a za proizvodnju drvenjače, pored oblog drveta, i znatne količine cepanog drveta. Drugo, što procenat dobijanja celuloznog drveta iz ukupne drvne mase zavisi od strukture šuma samo onda, kada pored potrebnih celu loznih oblica trebamo dobiti i određene količine ostalog tankog oblog drveta (jamsko drvo i slično). Ali pored ovih čisto tehničkih elemenata na proizvodnju celuloznog drveta najhitnije utiču ekonomski uslovi. Ova će nam konstatacija biti mnogo jasnija ukoliko se bliže upoznamo sa razvojem proizvodnje ćelu 100 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 15 <-- 15 --> PDF |
loze i drvenjače, odnosno sa razvojem proizvodnje hartije, eksploziva, tekstilnih drvnih vlakanaca, i t. d., koji se iz ovog poluprodukta dobivaju, kao i razvojem proizvodnje ostalih proizvoda četinarskog drveta. Pre nepunih stotinu godina (1.880 god.) za proizvodnju hartije upotrebljavane su stare krpe, slama i stara hartija, dok je drvo kao sirovina učestvovalo samo sa oko 10%. 1927 godine ovaj se procenat penje na 63%. Pored toga, proizvodnja celuloze i drvenjače je u stalnom porastu: đrv. cei. svega % 1913 god. mil. tona 3,9 4,5 8,4 100 1948 god. „ 9,5 19,1 28,6 340 Isto se tako penje i proizvodnja i potrošnja hartije, naročito u razvijenim zemljama Na primer, u Americi je potrošnja hartije iznosila: 1929 god. 10 mil. tona 100% 1949 god. 17 mil. tona 173% Međutim, proizvodnja rezane građe je ispod predratnog nivoa (97% u 1948. : 1937 god.) sa tendencijom i daljeg smanjivanja. Napred izneti podaci pokazuju nam da će stalni razvitak društva, koga prate određene kulturne i privredne potrebe, iziskivati sve nove i nove količine hartije. U isto vreme svetska trka u naoružanju zahtevaće određene količine eksploziva, a nedovoljne količine sirovina za proizvodnju tekstila nalaze zamenu u drugim proizvodima (u ovom slučaju u drvnim vlakancima za proizvodnju tekstila). Ovo pokazuje da su potrebe za gotovim proizvodima, odnosno, cene gotovih proizvoda od bitnog utecaja na učešće kako celuloznog drveta tako i drugih proizvoda, koji se dobijaju iz ove drvne mase. Proizvodnja celuloznog drveta a) proizvodnja celuloznog drveta četinara. Svetsk a proizvodnja . Prema podacima međunarodne organizacije FAO1 proizvedeno je celuloznog drveta u 1948 godini: a) po kontinentima b) po zemljama Mil. m» 96,5 100 -96,5 90 - 1,2 ost, kontinenti . 1% 8,3 ost. zemlje . . . 8% 80 -29,2 70 -Evropa . . . . 30% 22,1 Skand. zemlje . 23% 60 50 40 28,4 Kanada . . . . 30% - 30 -66,1 S. Amerika . . . 69% 20 10 37,7 SAD .... . 39% 0 1 U evidenciji FAO nije oibuhvaćena proizvodnja SSSR i nekoliko zemalja, čija je proizvodnja drveta u odnosu na svetsku proizvodnju neznatna. Ova primedba važiće i za ostale podatke FAO. 101 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Iz ovih se podatak« vidi: Prvo, da su S. Amerika sa preko 2/a i Evropa sa nešto ispod Va svetske proizvodnje, može se reći, jedini proizvađači celuloznog drveta u svetu. Drugo, da su SAD i Kanada gotovo isključivi proizvađači ove sirovine u S. Americi, dok u evropskoj proizvodnji skandinavske zemlje učestvuju sa 2/s a ostale sa V3 Ujedno treba istaći da proizvodena količina od 96,5 mil. ms učestvuje u ukupno proizvedenoj količini drvnih sortimenata sa oko 23°/o tj. približno V< ukupne proizvodnje četinarskog drveta. Proizvodnj a u FNRJ. Proizvodnja celuloznog drveta vidi se iz sledećeg pregleda: u 000 m3 N. R. Ukupna posečena masa četinara 1947—50 Isporučenog celuloznog drveta 1947—50 1947 1948 1949 1950 Pro Svega šek Ukupno eksport cei. dr. 1947—50 %> učešća u 0) u a j a. « 0 3 >o Sloven. 13.592 149 212 206 144 177 711 285 5,2 51 40 B.iH . 14.225 83 132 127 169 128 511 320 3,6 36 63 Hrvatska 5.503 39 66 28 39 44 172 109 3,1 12 64 C. Gora Srbija2 Makedonija 1.419 2.040 113 4 2 7 3 2 3 2 11 7 11 7 0,9 0,3 1 X 100 100 FNRJ Eksport Dom. potr. 36.892 8.160 28.732 271 131 140 415 257 159 371 175 196 354 169 185 354 184 170 1.412 732 680 732 3,8 8,9 2,4 100 52 48 Iz podataka ove tabele možemo izvesti sledeće najvažnije zaključke. Prvo, da je u periodu 1947/50 više od polovine celuloznog drveta izvezeno, dok je manja količina ostala za domaću potrošnju. Količine izvezenog celuloznog drveta su nam ili omogućile nabavku novinske hartije, natron vreća i drugih proizvoda, koji se na drugi način nisu mogli dobiti, ili su, pored ostalih proizvoda drvne industrije, omogućile izvršenje ukupnog plana eksporta, koji je bio postavljen pred drvnu industriju. Drugo, da su glavni proizvođači celuloznog drveta bili NR Slovenija i B. i H. sa 87% ukupno proizvedenog celuloznog drveta, ili sa 4,4°/o u ukupno posečenoj masi četinara. Naročito visoki udeo NR Slovenije kako u proizvodnji celuloznog drveta za domaću potrošnju tako i za eksport proizlazi iz lokacije fabrika za proizvodnju celuloze i drvenjače, koje su se u glavnom u ovom periodu nalazile u ovoj republici, zatim iz položaja ove republike prema importnim zemljama, i najzad iz potrebe za određenim količinama oblog celuloznog drveta, koje se nisu mogle dobiti u drugim republikama. -u cifri od 2,040.000 m3 obuhvaćena je i ona masa koju je iMR Srbija sekla u NR ´Crnoj Gori. 102 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Treće, da je udeo celuloznog drveta u ukupnoj drvnoj masi u iznosu od 3,8% vrlo nizak u odnosu na svetski prošek od 23°/o. Ovo nam ujedno pokazuje, naročito kad isključimo eksportovane količine, na nerazvijenost naše proizvodnje celuloze i drvenjače prema svetskoj proizvodnji. b) Proizvodnja celuloznog drveta liščara. Svetsk a proizvodnja . Prema podacima Međunarodne organizacije FAO ti 1948 godini proizvedeno je celuloznog drveta a) po kontinentima b) po zemljama Mil. m> 9,6 -9,6 10 9 -0,3 Ost. kontinenti . 4% 1,0 Ost. zemlje . . 11% -1,2 Evropa . . . . 12°/o 0,5 Nemačka . . . 5% Kanada ´. . . 15%) -8,1 1,5 Amerika S. . . . 84°/o 6,6 SAD 63%. Slično kao u proizvodnji celuloznog drveta četinara tato i u ovoj proizvodnji S. Amerika sa svojim isključivim proizvođačima SAD i Kanadom nalazi se na čelu svetske proizvodnje sa preko 4/s. Proizvedena količina od 9,6 mil. m3 učestvuje u ukupno proizvedenoj količini sortimenata sa 3,8 procenata, a odnos ove proizvodnje prema proizvodnji celuloznog drveta četinara iznosi samo 10%, što pokazuje da je primena celuloznog drveta liščara tek u razvoju. Za sada se ovo celulozno drvo upotrebljava u glavnom za proizvodnju tekstilnih drvnih vlakanaca i nitro celuloze, dok se u manjem obimu kod zemalja sa slabije razvijenom sirovinsfcom bazom četinara upotrebljava u proizvodnji sulfitne celuloze, odnosno za izradu lošije vrste hartije (naročito Nemačka), Proizvodnj a u FNRJ. Proizvodnja celuloznog drveta liščara, koja u stvari pretštavlja bukovo celulozno drvo, bila je: u 000 m3 Isp oručeno (eksport.) cei. drveta % učešća Ukupno * N. R. posečena masa 1947—50 1947 1948 1949 1950 1947Piros. —59 svega iL S SO 3 g NR iproiz. c. dr. Hrvatska 18.454 56 64 116 98 84 334 1,8 40 B.iH . Slovenija Srbija C. Gora Makedonija 13.287 11.612 23.330 2.836 1.016 ´ 59 24 3 — 38 22 11 — 55 54 44 3 58 49 61 3 52 37 30 2 210 149 119 6 1,6 1,3 0,5 0,2 27 18 14 1 FNR J 70.535 142 135 272 269 205 818 1,2 100 Iz odnosa proizvedenog celuloznog drveta prema ukupno posečenoj masi liščara u iznosu od 1,2% viđamo da smo u proizvodnji ovog sortimenta daleko od svetskog prošeka (3,8%). Pored toga, ukupna proizvodnja ovog drveta eksportovana je u 103 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 18 <-- 18 --> PDF |
susedne zemlje — Italiju, Nemaoku i Austriju gde je u glavnom upotrebljena za proizvodnju drvnih vlakanaca. Međutim, kako smo jedan deo proizvodnje ovih vlakanaca uvozili iz pomenutih zemalja i plaćajući vrlo visoke transportne troškove ovako kabaste robe i zarade stranim proizvađačima, mi smo u stvari dobijali naše drvo samo u prerađenom obliku. Proizvodnja celuloze i drvenjače Svetska proizvodnja. Tempo razvitka proizvodnje celuloze i drvenjače vidi se iz sledećeg pregleda (mil. tona): godina cei. drv. svega °/o 1913 4,5 3,9 8,4 100 1939 16,2 11,3 27,5 327 1946 16,2 8,1 24,3 290 1947 17,4 8,7 26,1 311 1948 19,1 9,5 28,6 340 Iz ovih podataka vidimo tri bitne stvari. Prvo, da se za 25 godina (1913—1939) obim proizvodnje celuloze i drvenjače više no utrostručio, drugo, da je tek u 1948 godini dostignut predratni nivo proizvodnje —s tim da je proizvodnja drvenjače ostala niža od predratne — i treće da je posleratna proizvodnja u porastu. Pored podataka o ukupnoj svetskoj proizvodnji podaci po proizvodnim zemljama ukazaee nam na neke vrlo karakteristične momente. Kao primer uzećemo 1948 godinu u kojoj je proizvodnja celuloze i drvenjače bila: u mil. tona Vo učešća Zemlja Celuloza i drv. Celuloza Drvenjača cei. drv. drv. cei. i Ukupno 28,6 19,1 9,5 100 100 100 S. Amerika 18,7 12,7 6,0 65 66 65 Evropa 7,1 4,7 2,4 25 24 25 Ost. kont. 0,6 0,3 0,3 2 2 2 Neevident. 2,2 1,4 08 8 8 8 Od toga: SAD 11,7 9,7 2,0 41 51 22 Kanada 7,0 3,0 4,0 24 16 43 Švedska 3,0 2,3 0,7 11 12 8 ´ Finska 1,7 1,1 0,6 6 6 6 Norveška 0,8 0,4 0,4 3 2 4 Ost. zemlje 4,4 2,6 1,8 15 13 15 Iz gornjeg pregleda se vidi: Prvo, da se SAD sa V« od ukupne svetske proizvodnje nalazi na prvom mestu u proizvodnji celuloze, kao što se Kanada sa 4/io od ukupne svetske proizvodnje drvenjače nalazi na prvom mestu u ovoj proizvodnji, tj, da obe zemlje, uzete zajedno, imaju u svojim rukama oko -h svetske proizvodnje celuloze i drvenjače. 104 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Drugo, da pet zemalja: SAD, Kanada i tri skandinavske zemlje (Švedska, Finska i Norveška) drže u svojim rukama gotovo ukupnu svetsiku proizvodnju celuloze i drvenjače — *l*. Uzimajulći u obzir da se pored´4/5 svetske proizvodnje celuloze i drvenjače u rakama ovih pet zemalja nalazi i odgovarajuća sirovinska baza kao i postrojenja za dalju preradu ovog produkta (sem za količinu od 2,2 mil. tone — 9°/o, koja se iz proizvodnje ovih pet zemalja, u glavnom iz skandinavskin zemalja, izvozi u ostale zemlje) onda nam je jasno da ovih pet zemalja u ovoj vrsti proizvodnje drže monopol. Stoga je i naša zemlja kaiko pre tako i posle rata bila primorana da za uvezene količine celulloze, novinske hartije, natron vreča i si. daje svoje sirovine (celulozno drvo) po vrlo niskim: cenama. Proizvodnja a FNRJ. Proizvodnja celuloze i drvenjače kretala se: u 000 tona Godina Slov. celuloza Hrv. B.iH . FNRJ drvenjača Slov. Hrv. FNRJ cei. i drv. Procenat cei. drv. c. drv. 1938 1947 1948 1949 1950 9,5 14,8 17,1 17,7 19,1 5,0 5,6 5,1 5,1 5,4 17,5 1,8 32,0 20,4 22,2 22,8 26,3 8,0 9,2 13,4 16,9 18,0! 1,0 1,1 1.2 1,1 1,1 9,0 10,3 14,6 18,0 19,1 41,0 30,8 36,8 40,0 45,4 100 67 70 71 82 100 114 16B 200 212 100 75 89 100 111 Svega 47—50 68,7 21,2 1,8 91,7 57,5 4,5 62,0 153,7 71 172 94 Presek 17,2 5,3 *0,4 22,9 14,4 1,1 15,5 38,4 71 172 94 Iz podataka ovog pregleda vidimo: Prvo, da ni u 1950 godini nismo dostigli predratni nivo proizvodnje celuloze, iako je proizvodnja celuloze u Hrvatskoj ostala na predratnom nivou, a u Sloveniji se sa rekonstrukcijama postojećih pogona udvostručila, jer gubitak fabrike celuloze u Drvaru nije mogao biti nadoknađen. Drugo, da je proizvodnja drvenjače već u 1949 godini dva puta veća od predratne, što je omogućilo da je ukupna proizvodnja celuloze i drvenjače već.u 1949 godini dostigla predratni nivo. No i pored toga uvoz celuloze je nastavljen i posle rata. Ali novo podignuta fabrika celuloze u Prijedoru omogućuje da se već od 1951 godine pojavimo kao izvoznik ovog proizvoda. Za izvršenje iskazane proizvodnje celuloze i drvenjače utrošeno je: Godina celuloznog drveta četinara Slov. Hrv. B.iH . FNR J Pilan. okraj. Vo otpad. : cei. dr. !´ 1947 1948 1949 1950 115 137 142 154 31 28 30 33 12 146 165 172 199 1 2 6 5 0,5 1,0 3,5 2,5 1947/50 548 122 12 682 14 2,0 105 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Upoređujući količine utrošenog drveta i dobijenih proizvoda vidimo; prvo, da je normativ utroška drveta znatno veći nego u svetskoj proizr vodnji celuloze i drvenjače i drugo, da su se proizvođači celuloze orijentisali isključivo na potrošnju čamovog ceduloznog drveta. Međutim, angažovanjem neznatnih sredstava za nabavku strojeva potrebnih za usitnjavanje pilanskih okrajaka kao i pravilnim klasiranjem istih u pilar nama udeo pilanskih okrajaka u ukupnoj potrošnji drveta mogao bi biti veći — i do 10°/o. Pored toga može se kod izrade loših vrsti hartije upotrebiti i celuloza dobijena iz bukovog drveta — novih 10°/o. Samim tim omogućilo bi se smanjenje potrošnje čamovog tehničkog drveta, čiju potrošnju-usled ograničenog fonda četinarskih šuma moramo strogo racionisati. Proizvodnja i potrošnja hartije Svet ska proizvodnja i potrošnja. Svetska proizvodnja hartije u 1948 godine bila je: i". .u mil. tona. Zemlja Ukupno novinska hartija ost. hart. i karton °/o učešća u kup. n. har. OSt ! Ukupno 33,8 7,1 26,7 100 100 100 S. Amerika Evropa Ost. kont. Od toga: 25,8 7,0 1,0 5,4 1,6 0,1 20,4 5,4 0,9 76 21 3 76 22 2 76 21 3 SAD Kanada Skand. zemlje Ost. zemlje 20,0 5,4 2,2 6,2 0,8 4,2 0,8 1,3 19,2 1,2 1,4 4,9 60 16 6 18 11 60 11 18 72 4 5 19 , Visoki obim proizvodnje hartije pet zemalja — glavnih proizvođača (SAD, Kanada i tri skandinavske zemlje), a specijalno SAD u ukupnoj proizvodnji hartije i Kanade u novinskoj hartiji), a koje drže 4/s ulkupne svetske proizvodnje omogućuje im: prvo, da u spoljnoj trgovini diktujoići cene na svetskom tržištu ostvare vrlo ve);ke profite (npr, od ukupne vrednosti eksportovane hairtije u 1948 godini u issnosu od »26 mihona dolara ovih pet zemalja je ostvarilo 801 milion dolara, odnosno 87°/o od ukupne vrednosti izvoza hartije) i drugo, da u svojim zemljama omoguće potrošnju hartije, koja je znatno veća nego u drugim zemljama. Proizvodnja i potrošnja u FNRJ. Proizvodnja svih vrsti hartije (sem lepenke) kretala se: Godina 000 tona / 1938 47,0 100 1947 51,9 110 1948 56,4 120 1949 57,5 x 122 1950 56,9 121 106 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Proizvedene količine hartije bile su nedovoljne za pokriće najminimalnijih potreba, radi čega je i posle rata nastavljeno sa uvozom (1950 god. 21.000 tona: 27.000 tona u 1938 godini). Sa uvezenom hartijom kao i hartijom iz domaće proizvodnje potrošnja po jednom stanovniku ostala je na predratnom nivou i uvek vrlo niska prema potrošnji hartije u ostalim razvijenim zemljama. Na primjer, od 5 kg hartije na jednog stanovnika u FNRJ otpada 1 kg novinske hartije, dok je po jednom stanovniku potrošnja novinske hartije u SAD 38 kgf Engleskog 26 kg, Francuskoj 6 kg, i t A w ´ . Sffi ^M^P Perspektivna proizvodnja i potrošnja celuloznog drveta i njegovih proizvoda u FNRJ i pitanje siroyinske baze za ovu prozivodnju Pre nego što bismo doneli zaključak o perspektivnoj proizvodnji odnosno potrošnji celuloznog drveta i njegovih proizvoda u FNRJ, potrebno je uzeti u obzir sledeće najhitnije elemente: 1. Proizvodnja celuloznog drveta. kao i njegovih proizvoda nalazi se, u glavnom», u rukama pet zemalja, koji koristeći svoj monopolski položaj diktuju svetskim tržištem. Zemlje sa slabo razvijenom sirovinskom bazom (naročito Italija, Nemačka i Francuska) traže izlaza u proizvodnji celuloze iz jednogodišnjih biljaka (slama, kukuruzovina, trska-arundo donax i t. d,), Usled visokih troškova transporta ove kabaste sirovine, nedovoljno ispitanog ili čuvanog procesa proizvodnja, kao i angažovanja poljoprivrednog zemljišta (ukoliko se radi o proizvodnji biljaka na plantažama) ova vrsta proizvodnje je sada u nepovoljnijem položaju nego proizvodnja celuloze iz drveta. Ostale zemije .koj^e su u nemogućnosti da na ovaj najčin rese pitanje celuloze i drvenjače, moraju se povinovati ovako formiranom tržištu, 2. Razlike u centama sirovine, poluprodukata i gotovih proizvoda, koji se iz ove sirovine dobijaju, su vrlo velike, Upoređenjem vrednosti pojedinih (proizvoda, koji s bazuf da svoje drvne sirovine prerade proizvode. 1,000 m3 cam. cei, drv, 8,000 din. ´: i370 t 200 t drvenjače nebelj. cei 17.000 19,000 „ „ j 300 t roto papira 28.000 g §2^´ 180 t natron vreća 29,000 i Stoga je i razumljivo nastojanje onih zemalja koje imaju sirovinsku same u gotove 3, Pored drvne sirovinske baze naša zemlja raspolaže sa svim ostalim elementima, koji su potrebni za proizvodnju celuloze i drvenjače i to: ugljenom, električnom energijom, kaolinom piritom pa čak i sirovinskom bazom za proizvodnju kolofoniuma. Prema tome, ova proizvodnja seni fabričke opreme, ne bi zavisila od uvoza, odnosno, ova bi zavisnost bila vrlo mala (neznatne devize za održavanje pogona i dr). 107 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 22 <-- 22 --> PDF |
4. Industriski razvitak naše zemlje kao i povećanje robnog prometa zahtevaće potrebnu ambalažu kalco u natron vrećama za transport cementa, prehranbenih artikala, boja i t. df tako i kartona za druge proizvode- Isto taiko razvitak kulturnih potreba tražiće sve veće količine novinske hartije. Uzimajući u obzir nužnost prekida uvoza uopšte, kao i potrebu za narednih 5 do 15 godina, neophodno je izgraditi nove kapacitete za proizvodnju sulfatne celuloze, natron vreća i si. i povećati sadanje kapacitete za proizvodnju drvenjače i hartije* Pored toga, potreba proizvodnje drvnih vlakanaca, a samim tim smanjenje uvoza tekstilnih materija, tražiće podizanje fabrika za preradu bukovog celuloznog drveta. Imajući u vidu, da će neposredni period od 5—15 godina tražiti potrošnju hartije približno´ dva put veću od sadašnje, postavlja se pitanje da li za tako uvećanu proizvodnju imamo sirovinsku bazu, t, j . da li će šumski fond moći da obezbedi nove kapacitete. Maksimalnom upotrebom pilanskih okrajaka kao i bukovog celuloznog drveta u proizvodnji sulfitne celuloze, kao i upotrebom znatnih količina pilanskih čamovih okrajaka i slabije kvalitetnog čamovog drveta u potrošnji sulfatne celuloze, povećani obim potrošnje proizvoda celuloze zahtevao bi novih 260—280.000 ms čamovog tehničkog drveta prema 200.000 m3 potrošenih u 1950 godini. (Celuloza koja bi se dobila iz jednogodišnjih biljaka nije uzeta u obzir radi toga što postrojenja za ovu proizvodnju ne bi mogla biti podignuta u nekoliko narednih godina* odnosno da bi ona eventualno došla u obzir za dalje povećanje proizvodnje celuloze). Pored uvećanja potrebe za ovim drvetom treba uzeti u obzir i razvoj rudarstva, te samim tim i uvećane potrebe na jamskom drvetu, kao i vrlo visoki obim dosadanje eksploatacije naših šuma — specijalno četinjarskih — koji je bio približno dvaput veći od prirasnih sposobnosti. Ali kako ´ postoje realne mogućnosti za straanjen/je obima doaadanjih seča kao i saniranja šumskog fonda ovo bi se pitanje moglo povoljno resiti* Pitanje čamovog celuloznog drveta po našem mišljenju ne može se rešavati odvojeno od pitanja ukupnog šumskog fonda, odnosno da mere, koje će doprineti najracionalnijem koriščenju´šumskog fonda (misli se u glavnom na stručni nadzor nad svim šumama} treba da obezbede i potrebno celulozno drvo. Pored ovog osnovnog pitanja treba uzeti u obzir i sledeće: a) Smanjenje potrošnje drveta, a specijalno čamovog, kako putem štednje tako i zamenom drugim proizvodima, Na primer, iz domena šumarstva i drvne industrije; rezane građe četinara — pločama (nove fabrike, fazer i novopan ploča), jaanskog drveta četinara ssa jamskim drvetom lišćara, upotrebom lisćarskog drveta namesto četinarskog gde je to moguće i t, d —« b) Pravilnim rukovođenjem eksporta četinarskih proizvoda obezbediti domaću perspektivnu potrošnju sirovinama-— c) Podizanjem brzorastućih šuma mekih lišcara i merama za poboljšanjem piriplodnih sposobnosti sadašnjih šuma. Ukoliko se pravilno rese postavljena pitanja, šume FNRJ imaju dovoljno drvne mase za povećanu proizvodnju celuloze i drvenjače. Stoga, a uzimajući u obzir snuanj^enije dosadanjeg obima s*eča kao i znatno po 108 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1952 str. 23 <-- 23 --> PDF |
većanje proizvodnje celtiloznog drveta, možemo zaključiti da će dalje iskorišćavanje naših šuma ići u pravcu modernije prerade — hemiske prerade« ? ÜBER DIE PRODUKTION UND DEN VERBRAUCH DES ZELLULOSEHOLZES UND DEREN PRODUKTEN BEI UNS UND IN DER WELT Der Autor gibt die Angaben über die Produktion des Zelluloseholzes, dann über die Produktion der Zellulose, des Holzstoffes und des Papiers bei uns und in der Welt. Am Ende gibt er die Perspektive der Produktion und des Verbrauches des Zclluloseholzes und deren Produkten in FNRJ. Dass man die Frage der Rohstoffbase für diese Produkten lösen könnte, empfiehlt der Autor Verminderung des Holzverbrauches besonders Nadelholzes durch Sparen und Ersatz, mnt anderen Produkteen (Unvwechsel der Nadelholzschnittwerc mit den Nadelholzplatten und des Grubennadelfaol´zes mit dem GrubenLaubholz usw.) dann .mit dem richtigen Dirigieren des Exportes und ´mit dem Forssiren der schnellwaöhsenden Holzarten. Ing, Brixy Stjepan, (Zagreb) PRILOG UNAPREĐENJU USPJEHA SJETVE PIT. KESTENA Opće je poznato da je pitomi kesten vrlo korisna vrsta drveća, ne samo zbog tehničkog drva, ogrjeva i sirovine za štavila, već i zbog ploda, koji je izvrsna ljudska i stočna hrana. Pitomi kesten ima vanredno, gotovo neograničenu ižbojnu snagu panja, Unatoč te odlike može se ustvrditi, da je ta vrsta kod nas prilično zanemarena, naročito obzirom na znatno veće mogućnosti rasprostranjenja na njenim prirodnim staništima. Zbog nagle neracionalne sječe, oštećivanja debla udaranjem kod stresanja ploda, prekomjernog; odnošenja listinca, a naročito zbog krčenja kestenika i pretvaranja u poljoprivredno tlo — mnogi su naši kestenici propali ili se nalaze u stanju degradacije, pa se njihov areal stalno smanjuje (1), Kestenici se xi nas obično obnavljaju vegetativnim´ putem t, j . »sječom na panj«, a novi se podižu sjetvom- Vrlo rijetko nalazimo kestenike nastale prirodnim putem iz sjemena. Stoga i v kestenicima. Naći ćemo ga ipak ćešće u mješovitim sastojinatma m posve prirodnih nazloga. Čim sjeorie kestena padne na zemlju postaje djelomično pCijen divljači, vjeverica i miševa., a većim dijelom ga okolišno pučanstvo sabere za vlastitu potrebu ili za prodaju. Na taj način do proljeća u Čistim kastenicima ne ostaje na tlu odnosno u tlu za nicanje gotovo nijedna sjemenka, U mješovitim sastbjinama, gdje se uz kesten nalazi na-pr. hrast kitnj&k, bukva i grab, tu ćemoT iako rijetko, ipak »mnogo Češće naći prirodni pomladak kestena,. Ovdje životinje i ljudi plod teže pronađu, jer je većinom pokriven tek otpalim ilistom drugih vrsta ili.se ukliještipokrije u raznovrsni pomladak i korov i na taj način ba u Petrovoj Gori i drugdje. Iza oslobođenja naša operativa opravdano lorsira tu vrsttu drveća i sadi godišnje prosječno oko 150-000 kg, što odgovara površini od 3,000 ha. Ako -uzmemo u račun pošumljavanje samo u okviru Petogodišnjeg plana 109 |