DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Der dritte Standort ist ein Fraxitaeto-Ulmetum effuisae, Fazies mit Alnus glustinosa, Birke und Populus Baohofenii. Der Bodan ist ein sekr leichter sandlehmiger .Moorboden; die Überflutung dauert verhältnismässig kurz. Die Vitelität der Art ist gross. Der vierte Standort is ein Eichen-Limder-Wald, ausserhalb der Überschwemmung; der Boden ist ein feinkörniger Sand mit einer dünnen Humusschicht. Populus Bachofeni kommt nur in Beständen dm Dunnenzwischeruraum vor. Die Vitalität dar Art ist nicht gross, die Baume sind technisch aber tadellos. Auserdem werde die Licht und Temperatur — Venhältn´sse während der Vorblüte- und Blute-Zeit und während der Fruchtbildung besprochen. Ing. Drago Radimir (Zagreb) : SMOLARENJE STIMULACIJOM Već deeenijama poznat je postupak povećanja proizvodnje smole iz četinjara upotrebom raznih kemijskih srestava. Nanašanjem (premazivanjem, kapanjem, prskanjem) rastvora kiselina ili alkalija na svježe rane (žlijebove) bjelenica nastojalo se spriječiti bubrenje tkiva smolnih kanala četinjara i zadržati ukrućivanje smole u dodiru sa vazduhom (zbog kristalizacije odnosno isparivanja terpentinskog ulja iz smole), da bi se produžilo curenje smole iz obnovljene rane. Dr. Hessenland, profesor Visoke škole za trgovinu u Königsbergu, zasnovao je pokusna istraživanja po ovom predmetu još $. 1933. sa 10.000 bjelenica običnog bora na području šumarije Kobelbude (Samland). Smolarenjë sa stimulacijom postepeno je prošireno na područja Meseritz, Schönlanke i Bütow sa ukupno 350.392 bjelenice. — Prema izvještajima nie^ovih saradnika Kubluna (1936), Splittera (1937) a naročito Loyckea (Forstarchiv Hannover 1938) ova istraživanja dala su za praktično smolarenje pozitivne rezultate. Nanašanje izvjesne količine kiselina ili alkalija na svježa zarezivanja bijeli borovih stabala povoljno je djelovalo na proizvodnju smole. Curenje smole se produžilo toliko, da nije bilo potrebno obnavljati rane nego samo svakih 14 dana (mjesto do tada uobičajenih 5—7 dana kod normalnog smolarenja). Time se mnogo uštedilo na radnoj snazi. Najveći uspjeh postignut je primjenom 25°/o-sumporne kiseline. Prskanjem svježe zarezanih žlijebova kiselinom mjesto dotadanjeg močenja i premazivanja rana povećao se prinos smole za 30% po zarezu, laka su time prinosi po zarezu i bjelenici prilično povećani, ipak konačni sezonski prinos nije mnogo varirao od onog pri normalnom smolarenju obzirom na reduciran broj obnavljanja rana (12—15 mjesto normalno 24— 35 zareza). Međutim uspoređivanjem proizvodnje smole narmalno smola- Tenih sastojina s onima, u kojima se smolarilo primjenom kemijskih srestava, — pri jednakoj širini bjelenica i s jednakim vremenskim razmacima između dva uzastopna zarezivanja — ustanovljeno je da se povećanje prinosa smole po pojedinom zarezu kretalo između 200 do 250°/o bez obzira na stanišne i sastojinske prilike. Djelovanje stimulacije pokazalo se efikasnim pri smolarenju sastojina boljeg i lošijeg boniteta kao i pri višegodišnjem smolarenju jednog te istog stabla. 42 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Proizvedena sirova smola stimulacijom bila je po izgledu, kvaliteti i indeksu iskorištenja (95—96°/o i to 72—73% kolofonija i dko 23°/o terpentinskog ulja) slična onoj dobivenoj običnim smolarenjem, samo je kolofonij naginjao kristalizaciji ali je zadržavao i pod kraj sezone izrazito jasno svjetlu boju pogotovo kad je prskanje kiselinom smanjeno za 50°/o. Ekonomičnost smolarenja stimulacijom iskazana je viškom dobitka koji je iznosio 28% do 56% od prodajne cijene smole po kg. Naravno da rentabilnost smolarenja sa stimulacijom ovisi — kao i kod normalnog smolarenja — od prirodne sposobnosti proizvodnje smole pojedine borove sastojine. Veća ekonomičnost i rentabilnost smolarenja sa stimulacijom prema normalnom smolarenju ostaje na snazi sve dok ne nastupe bilo kakove izvanredne okolnosti (poskupljenje prerade smole, snižavanje cijena destilacionih proizvoda, uništenje šum. kapitala itd.). Iskorišćavanje smole sa smrekovih stabala u Njemačkoj bilo je svojevremeno napušteno s razloga, što je prinos smole bio razmerno malen (od 0,20—0,50 kg po stablu sa 4 kare u sezoni), što je skorjela smola sadržavala samo 10—12% terpentinskog ulja, te što su smolarena stabla bila izvrgnuta truleži skidanjem kaiša kore u širini od 3—5 cm i visini od 1—2 m. Djelovanje stimulacije pri različitim stanišnim i sastojinskim prilikama Pokusna ploha Starost Bonitet Sklop BiTOJ zareza Pauza medu zarezima prosj. dana Ukupni prinos grama Prinos po rezu I kari grama širina kare u cm Prinos po rezu d cm širine kare Hohenwalde norm, smolar. stimulirano 106 III. 0,7 12(13)* 11,67 852 2860 71 196,7 50,7 1,40 g 4,09 g Chris ti an stadt norm, smolar. stimulirano 132 IV. 0,8 11(13) 12,92 673 1301 61,2 118,3 48,9 46,8 1,25 g 2,53 g Tau or norm, smolar. stimulirano 105 IV./V. 0,7 10(12) 11.80 451 1109 45,1 110,9 43,5 42,1 1,04 g 2,63 g Zarezivanjem smreke po »Spletlstösser-Kienitz« metodi, te upotrebom specijalnih strugova i primjenom stimulacije s 25—30%-tnom solnom ili sumpornom kiselinom s nešto kalcij klorida, povećali su se prinosi smole na više nego trostruko, te je proizvedeno prosječno 1,50 kg sirove smole po stablu. (Dr H. Splitter: Ein Weg zur Eigenversorgung Deutschlands mit Naturharzen, Neudamm 1939.). Naučna istraživanja smoilarenja sa stimulacijom u Rusiji pokazala su da je prinos smole obnovljene rane 4 puta veći nego ikod običnog smolarenja, ali je samim tim prinos po sezoni ostao nešto manji od običnog smolarenja radi manjeg broja zarezivanja. Pri tome je utrošeno oko 2,5°/o kiseline od težine proizvedene smole. (Vasečkin — Tehnologija * U zagradi su uračunati i prvi zarezi pred stimuliranje. 43 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 46 <-- 46 --> PDF |
ekstraktiyntih tvari, Moskva 1944). Usavršavanjem tehnike smolarenja (specijalni strugovi, način zarezivanja, količina, koncentracija kiseline i t. d.) proširena je primjena stimulacije na praktično smolarenje utro škom 0,4 litre kiseline na 1000 zareza s dobrim uspjehom. (Rukovodstvo po podsočke, M. L. P. SSSR, Moskva 1947. XII.) U Francuskoj je provedeno na području šumarije Caudos (Gascogne) smolarenje primorskog bora (P. pinaster) sa stimuliranjem u vidu pokusa, najprije sa 500, zatim sa 1000, a ove godine sa 30.000 bjelenica. Prema izvještaju M. BliecE-a, gener. direktora udruženja šumara i proizvođača smole J. F. postignuti su slijedeći rezultati: (Bois et Résineux, Bordeaux No. 1560, 1951.) Prinos smolairenih stabala (500 bjelemica) Godina %> °/o pokusa sa stimulacijom normalno smolareno manjak višak i 1948 1.767 1.682 4,85 - 1949 1.654 2.6C2 57,31 1950 1.548 2 166 39,92 Svoga za 3 sez.: 4.969 6.450 19,13 Time je pri smolarenju borova iste starosti, na istom staništu i jednoj parceli sa istim smolarima postignuto za 3 sezone prosječno povećanje prihoda od 549,5 kg smole ili 19,13°/o. Negativan prihod prve godine treba svesti na nesigurnost u radu, nepotpunu racionalizaciju poslovanja i neizvjesnost odgovarajuće koncentracije kiseline. Za toplih mjeseci juli—august prskalo se sa 50%-tnim rastvorom sumporne kiseline (41* Baume), za hladnijih sa 60% (48° Baume). — Utrošeno je 2,79 kg 50°/o-tne i 8,35 kg 60%-tne kiseline, svega 11,14 kgr odnosno 7,41 gr po kari i sezoni u vrednosti od 0,155 Frcs računajući za 1 kg 21.— Frcs. Po namirenju svih troškova (radna snaga, kemikalije, nabava raspršivača i t. d.) proizlazi povećanje prihoda metodom stimulacije po kari i sezoni od 14,62 Frcs pri tržnoj cijeni smole od 35,24 Frcs po litri. Pri smolarenju sa stimulacijom pričvršćivanje slivnika vrši se tik pred početak radne sezone (protivno od franc, metode], a skidanje kore odnosno rumenjenje samo u tolikoj mjeri, da se odstrani mrtva kora i postigne glatka površina. Bjelenica se postavlja što niže pri zemlji (na visini od 30 cm, u širini od najviše 10 cm), širina zareza odgovara širini struga, a dubina reza ne smije zahvatiti bijel. Za 3 sezone izvršeno je 78 rezova, dok je na stablima bez stimuliranja provedeno 96 zarezivanja. Time je na 500 stabala za 3 sezone ušteđeno na vremenu 60 sati ili 2 sata 24 sekunde po kari, odnosno 8 sekunda po zarezu, (manje za 18,75% na radnom vremenu). Prskalice su izrađene iz plastične mase zvane »polvthen«, koju ne nagriza kiselina.. S njima se može odmah po zarezivanju žlijeba po amerikanskoj metodi nanijeti tačno određena količina kiseline bez svake pogibelji za radnika, koji treba da ima sa sobom malo sode bikarbone ili 44 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 47 <-- 47 --> PDF |
TI blizini krečne vode radi neutralizacije event, ozleda. Ukoliko se po završetku ovogodišnjeg pokusnog smolarenja sa stimulacijom donese odluka, da se ono proširi i na ostala područja, moći će se uštediti od radnih sati< te u J~WJ´ 00 0 ratnoj mjeri poštedjeti od kvara najvriledniji (donji) dio borovih trupaca. — Prema saopćenju prof. R. David-a rezultati dosadanjih bioloških istraživanja govore u prilog primjene ovog postupka. . ""Sü O postignutim rezultatima smolarenja stimulacijom na pokusnim plohama od 500 odnosno 10.000 stabala primorskog bora (P. pinaster) iznosimo slijedeće podatke: Pokusi su vršeni — da bi se izbjegli individualni uticaji — tako da je na svakom stablu na protivnoj strani zarezana kontrolna bjelenica po trancuskoj metodi, dok se stimulacija vršila na bjelenicama po amerikan cL?et0di Sa S?/" niZ aC-Pjenom sumporne kiseline koncentracije od JUJ/o, 40°/o i 50% 45 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 48 <-- 48 --> PDF |
stimulirano nestimulirano prosj Metoda smoCarenja 30% 40% 50% prosječno kilo g r a ma Obično smolarenje po amer. met. zavezivanje svakih 8 dana . 1.00O kontr. bjelenaca na Sstoan stablu po fr. met. 2.000 amer. met. zarez, svi 8 d. 3.127 2.727 2.344 2.73 kontr. bjol. na .istom stablu po franc, met 1.6.87 1.670 1.387 1.150 amer. met. zar. 15 dnevno 1.667 1.740 2.224 1.87 kontr. bjel. na is torn stalb´Ju po franc, met. 0.868 0 968 1.036 0.956 amer. met. zarezf 15 dn. 1.862 1.847 1.902´ 1.87 kontr. bjel. na ist. stablu po franc, met .zarez. 8 dn. 1.481 1.420 1.586 1.496 Prema drugim istraživanjima vršenim na većem broju stabala proizvedeno je redovitim smolarenjem po francuskoj metodi prosječno po bjelenici i sezoni 2.17 kg, dok je amerikanskom metodom sa stimulacijom proizvedeno prosječno 2.65 kg smole. U Španiji se već pet godina vrše naučna istraživanja po predmetu iskorišćavanja smole primorskog bora (P. pinaster) stimulacijom. Pri tome se vodilo računa o svim faktorima, koji imaju iole upliva na količinu i kvalitet proizvedene smole kao na pr.: vrsta i koncentracija kiseline, trajna ili izmjenična stimulacija, trajanje stimulacije, način zarezivanja, temperatura, vlaga itd. Pri primjeni trajne stimulacije tj. prskanja prigodom svakog zarezivanja apšoom, najveći doprinos smole dala je 200/» solna kiselina uz trajanje stimulacije od 75—80%> ukupnog radnog vremena. Pri jačem zarezivanju upotrebljena je je kiselina 30—40%> koncentracije za vrijeme od 65% radne kampanje; pri izmjeničnoj stimulaciji tj. prskana svakog drugog zarezivanja, upotrebljena je 30°/o kiselina za trajanja od 4/5 radnog vremena (sezone). Ova istraživanja još nisu okončana.* U Americi se osim upotrebe stimulacije kemijskim sredstvima primjenjuje pri smolarenju i cijepljenje gljivama u svrhu »ubrzanog sanolarenja «. U Sjevernoj Karolini zapazio je 1945. g. Hepting, da se mnoga stabla borova P. virginiana, P. rigida i P. echinata u vrhovima krošnja napadno suše. Na oborenim stablima ustanovljen je napad gljive Fusarium lateritium f. pini, koja prouzrokuje »smolasti rak« radi izvanrednog izliva smole. Pošto je uspio da iz napadnutih stabala izolira jednu kulturu gljive fusarium, on je time — u svrhu industrijskog iskorišćavanja smole — inficirao redovita zarezivanja bora P. caribaea. Smola je curila za vrijeme čitave ljetne sezone, — zastala je preko zime — da s proljeća ponovo krene da curi bez ikakvog obnavljanja zarezivanja. Pokusna istraživanja na borovima P. virginiana, P. echinata i P. caribaea cijepljenim s gljivom fusarium pokazala su da je na stimuliranim stablima smola obilno curila za vrijeme od 100 dana, dok je na kontrolnim stablima normalnog smolarenja prestala curiti poslije 5—6 dana. * F. Najera y Angulo e M. P. Riiipe Iamprecht: Resinacion con estimulantes quimicos-Instituto forestal de investigaciones y esperieneias, Madrid 1951. 46 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 49 <-- 49 --> PDF |
Dabifji su pokusi vršeni u Lake City, Florida, na borovima P. caribaea i P. palustris, koji se kao najizdašniji iskorišćavaju za proizvodnju smole, u grupama po 10 stabala, pomoću posebnog valjkastog dlijeta promjera 2 cm (»Test tube«). Dubina rane je dopirala do kambiuma ili je zadirala za 0.65 cm u bijel. Zarezi pojedinih dubina tretirani su na 4 razna načina: inficiranjem gljivom fusarium I. i II. izolacije, primjenom sumporne kiseline (40% za P. car., a 60°/o za P. palustris), dok rane na kontrolnim stablima nisu zaražene gljivom niti prskane kiselinom. Radi utvrđivanja curenja smole i varijacije djelovanja pojedinih faktora (topline, vlage, vjetra itd.) tokom radne sezone vršeni su pokusi zarezivanja P. car. i P. palustris po amerikanskoj metodi žlijebovima cea 1 cm širokim i dubokim i to I. zarezivanjem same kore do kambiuma i II. zarezivanjem bijeli i neposrednim inficiranjem gljivom. Rezultati ovih pokusa pokazali su da je normalno curenje prve periode trajalo kod bora P. caribaea pet sedmica, a kod P. palustris tri sedmice, te da je daljnje obnavljanje žlijebova na istoj površini produljilo curenje smole kod prvog za tri sedmice, a kod drugog bora za još dvije sedmice. Nije još tačno ustanovljeno da li gljiva fusarium može škoditi okolnim mladim stablima, te da li je ona više pogibeljna kao parasit, koji prouzrokuje bolest raka nego korisna kao stimulans za ubrzano smolarenje u industriji terpentina i kolofonija. Svakako, ukoliko se pronadje neko pouzdano i ekonomski povoljno sredstvo za upotrebu ove gljive za stimuliranje smolarenja, ona će time, što omogućuje obnavljanjem zareza svake treće sedmice, trajno curenje i obilan prinos smole, doprinijeti u mnogome uštedi radne snage i rentabilnijem načinu smolarenja u budućnosti. I u Jugoslaviji su vrša posljednjih godina naučna istraživanja za unapređenje iskorišćavanja smole stimulacijom kiselinama (sumpornom, sol- nom, kaustičnom sodom itd.) na boru i smrči, te su postignuti zadovoljavajući rezultati. Tako je u Srbiji 1948. godine organizirano smolarsko ogledno polje »Divčibare« na Maljenu, da bi se i na domaćim borovima ispitalo djelovanje raznih načina zarezivanja na prinos smole i našao najpogodniji razmak između dva uzastopna zareza, nadalje da bi se istražio uticaj 25rVo solne kiseline kao nadražujućeg sredstva u kombinaciji sa kalcium- i magneziumkloridom. Dodatkom ovih higroskopskih sredstava nastojalo se spriječiti naglo isparivanje solne kiseline poslije prskanja svježe zarezanih žlijebova i time produljiti curenje smole. Za oba zadatka određeno je po 1000 stabala crnoga bora prosječnog promjera oko 25 cm u prsnoj visini, podijeljenih u dvije ekspozicije: sjevernu i južnu, na nadmorskoj visini ođ 800—1000 metara. Kao mjerilo procjene vrijednosti uzet je prinos po jedinici zarezane površine, vodeći pri tom računa o prosječnom promjeru stabala i prosječnoj širini bjelenica (zarezana površina). Zarezivanja su vršena po njemačkom, francusikom i austrijskom načinu, a svježe rane su prskane sa tri rastvora: I) 25% soma kiselina HCl, II) 25% HCl+MgCl2 i III) 25% HCl + Ca€l2. Za nove kombinacije (II i III) dodavano je na 10 litara koncentrirane solne kiseline 1.0 kg MgCl; odnosno 1.19 kg CaCl2. Prskanje je vršeno iz staklene boce od 250 gr na principu obične parfimerijske prskalice. Količina utrošenih kemikalija iznosila je oko 2 kg na 1 tonu proizvedene smole. 47 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 50 <-- 50 --> PDF |
IV.) Kontrolna grupa stabala bez stimulacija. Rezultati provedenih istraživanja jasno su pokazali, da se prinos smole znatno povećava upotrebom stimulacije kemijskim sredstvima pri smolarenju na sva tri načina, a naročito primjenom kombinacije 25% solne kiseline sa kalcijkloridom. Iz niže navedene tablice vidi se da se najveći prinos smole postigao primjenom njemačke metode smolarenja (Rillenschnitt) i stimulacijom sa smjesom 25% solne kiseline i kalcijhidrata, pri zarezivanju svakih 8 dana. Prosječni prinos smole izražen je u gramima po-cm2 radne površine. Podražavajuća sredstva Razmak vremena I. 25% HCl II. 25% HOl´+Cl 2 III. 25% IV. Kontrola među 2 zareza HCl + CaCfe bez stimuilacij 5 dama: po franc, metodi 0.94 0.95 0 96 0.81 gr/cm2 „ austr, metodi 0,97 1.18 1.26 0.86 ,, njiem. metodi 1.85 1.82 2.16 1.46 ´ „ 8 dana: po franc, -metodi 0.88 1.04 1.06 0.79 gr/cm2 ,, austr. metodi 1.37 1.20 1.61 0,83 ´ „ ,, njeim. metodi 186 2.06 ´ 3.47 1.25 14 dana: po franc, metodi 0,91 0,92 1.02 0,75 gr/cm2 „ austr. metodi 1.25 1.32 1.32 0.74 ,, mjem. metodi 2.05 2.07 2.37 1.30 Kako se iz prednjeg može razabrati kombinacija solne kiseline sa kalcijkloridom u uporedbi sa primjenom same solne kiseline povećala je prinos smole za 20°/o, a u uporedbi sa običnim smolarenjem (kontrola) za 100°/o.* Iskorišćavanje smole zarezivanjem smrčevih i borovih stabala i podraživanjem kiselinama s izvjesnom količinom kalcijhlorida dalo je i u godini 1949. povoljne rezultate, makar da su pokusi vršeni samo za vrijeme tromjesečja junii-august. Tako nasmrčevim stablima bio je: na kontrolnim stablima bez podraživanja prinos smole 358 gr na stimuliranim stablima sa 25% HCl ,, ,, 433 gr na stimuliranim stablima s 25°/o HCl + CaCl2 „ „ 580 gr Povećanje prinosa podražavanjem kiselinom sa dodatkom neutralizirajućeg Kalcij-hlorida iznosi oko 63%; kod bijelog i crnog bora ono se penje i na 100%. Ušteda na radnoj snazi kreće se oko 50%, a analogna ušteda na duljini bjelenice omogućava dulje trajanje smolarenja za više godina. Smišljenom organizacijom rada pokazao se i povoljniji finansijski efekat Analogna ispitivanja vrše se i u ostalim republikama (Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija) raznim kombinacijama podražujućih kemijskih ! Uticaj smeše ma.gnez´Jumihllorid-a, odnosno kafciiuimlhloo-ida sa hHorovodoničnom kiselinom na lučenje baijsama crnog bora od S. D. iRadosavljevića i M. M. Dudića, Glasnik Hamijskoig društva, Beograd ,1948. 48 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 51 <-- 51 --> PDF |
sredstava u različitim lokalnim prilikama u cilju pronalaska što savršenije i ekonomičnije tehnike smolarenja. Poznato je kakav je preokret u tehnici smolarenja proizvela nova austrijska metoda uvađanjem boljeg i obazrivijeg načina zarezivanja kao i efikasnijeg noža »bečkog hoblića« prema studijama prof. Dr Mazek-Fiala, Beč, kao i poljska metoda (Edljinski, Švarc, Ezerski, Varšava). Akoprem se ne može pomisliti, da se i na ovaj način smolarenja može upotrebiti bilo kakav nož ili strug odnosno bilo kakva vrsta prskalice ili količina kiseline u proizvoljnom trajanju, ipak se pri pravilnoj organizaciji rada, svrsishodnom načinu zarezivanja uz prskanje odgovarajuće količine kiseline određene koncentracije za stanovito vrijeme mogu postići zamjerne prednosti u proizvodnji smole. Dovoljno je spomenuti samo slijedeće koristi smolarenja sa stimulacijom: 1. Provađanjem žlijebova po samoj kori stabla ne zahvaća se u kambij i ne šteti bijel. Ovakovim obazrivijim postupkom ne priječi se drvo u prirastu, ne kvari kiselinom i ne uništava njegov najvredniji donji dio debla. Zapažena je činjenica, da borova stabla smolarena stimulacijom nisu toliko trpjela na bjelenicama od suše za vrijeme velike vrućine 1949. godine te da su u upoređenju s normalno smolarenim stablima zadržala izrazito svježu zelenu boju iglica. Nadalje se na prerezu mogla ustanoviti znatno veća širina proljetnog i jesenjeg tkiva godova, što opravdava pretpostavku i živahnijeg prirasta, 2. Ušteda na radnom vremenu: a) pri rumenjenju ne skida se onoliki sloj kore kao kod običnog smolarenja, b) za vrijeme radne sezone stablo se rjeđe zarezuje (12—15 mjesto 25—35 puta kao kod običnog smolarenja}. Kad bi se u Americi prešlo na praktično smolarenje sa stimulacijom (»bark.chipping, ecorcage avec stimulation a l´acide«), moglo bi se prema izjavi šefa Instituta za-šumarska istraživanja Jugoistoka U. S. A. uštediti najmanje jedan miilion radnih sati! 3. Ušteda na površini (veličini) bjelenice, koja proizlazi iz: a) užih žlijebova i zbijenijeg načina zarezivanja (prije se među žlijebovima ostavljao 2 cm širok pojas kore), b) manjeg broja zarezivanja,´ tako da će se na površini, na kojoj se do sada smolarilo četiri godine, moći u buduće smolariti 6—-7V godina. 4. Dokaže li se, da se primjena stimulacije gljivom fusarium elateritium f. pini može smatrati korisnom u industriji smolarenja, onda će se prednosti navedene pod toč. 1—3 još u većoj mjeri potencirati. 5. Iverje borovih stabala industrijskog smolarenja, tretiranih sumpornom kiselinom, može se u sulfatnom procesu dobro iskoristiti za proizvodnju celuloze, te daje skoro iste prinose kao okruglo celulozno drvo. Prema izvještaju tehničkog direktora R.´H. Stevens (National Container Corporation) i rezultata ispitivanja podružnice Jug.-ist. Instituta za šum. istraživanja u Lake City (Florida) prinos čiste celuloze sa stabala zarezivanih i stimuliranih svake dvije sedmice za vrijeme od četiri godline iznosio je 41.2% težine suhe tvari, dok je prinos običnog celuloznog drveta bio prosječno 42°/o, 49 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 52 <-- 52 --> PDF |
Da bi se gore navedene prednosti smolarenja sa stimulacijom kao i stečena iskustva dosadanjih istraživanja mogla primjeniti na praktično smolarenje uz svrhu što ekonomičnijeg i rentabilnijeg šumskog gospodarenja, potrebno je ova istraživanja proširiti i upotpuniti prema našim prilikama, jer se iz temeljitijeg poznavanja fizioloških i patoloških procesa, koji vode izlučivanju smole, može s pravom iščekivati i daljni napredak naše smolarske industrije. Ing, Drago R a d i m i r, Zagreb Bibliografija: Hesseland: »Haranuntzung in deutschen Wäldern nach einem neuen Verfahren«. Angewandte Ohemie, 1935. Kuiblum: »Kiefeirnhairzung mit chemischen Reizmitteln«, Neudaimimv 1936^ Hepting: »Stimulation of oleoresin flow in pines by a fungus«. Science 19-47. Snow: Effect of suMuric acid on guim yields from slash and longleaf pines. Snow: S. e. Experiment Station. Tehn Note 1948. Ouidin: »Etude sur la possibilité de modernisation du gemmage«, 1948 Bordeaux.. Oudtn: Activation chimique de la production résiniere, 1950, Helsinki. Radosavljević Dudić: »Uticaj smjese magneziumihlorida odnosno kaliumfalorida sa hlorovodoničkom kiselinom na lučenje balsama ornog bora«, Glasnik Hemijskog; Društva, Beograd, 1948. Snow: »Gum flow from turpentine pines inoculadet with the pitch-canker fusariuim «, Journal of Forestry, 1949. Blieck: »Rapport sutr le gemmage a l´acide«, Bois et Résineux, 1951. David: »L´Âctivation du gemmage et ses consequenses sur la vitalité du pin marittime«, Bois et Résineux, 1951. Splitter: »Ein Weg zur Eigen Versorgung Deutschlands mit Naturharzen« Neudaimim, 1939. Kisser, Mazek-Fiala: Untersuchungen über Harzgehalt geharzter Schwarz- und Weisskriefer, Holzmarkt N. 21, 1950:. F. Najera y Angulo e M. P. Ripe Lampreoht: Resinacion con estimulantes quimicos-Instituto forestal de investigaciomes y esperiemciasi, Madrid 1951. Les possibilités du gemmage activé a l´acide. Depuis une vengtaine d´années de nombreuses expériences ont été effectuéespour essayer de retirer de coniferes une plus grande quantité de gemme avec la pulvérisation sur Iles cares de divers substances: acides minéraux et organiques, bases, sais, produits organiques a diverses concentrations etc. Dr Hessenland et Dr Splitter ont essayé en All´magne lia pulvérisation de solutions a 25°/o d´acide sulfurique et chlorhydrique sur les cares de Pinus silvestris et de Picea excelsa (1933—1939.) En meme temps en Russie Nikolaew et Sinebolow ont coimimensés des essais analogues. Le Doyen Brus ouiligna dans une conference a Bordeaux le 3 février 1947 les avantages du gemimage active pour la sylviculture landaise et tout a pres au, Domaine de Caudos ont été faites par M, Bffieclk des démostrations publiques de ce procédé, appliqué déja lia quatr´eme année en France sur Pinus mariitima. Les observations biologiques effectuées par M. David depuis quelques années résultes favorables a l´adoption du nouvelle méthode a l´acide. Aux Etats-Unis la Station expérimentale gorestiere de Lake City (Florida) avait reprise ces experiences avec succes sur Pinus palustris et P. Carilbaea (1936) et les résultats d´une sécrétion plus abondante de la gemme (30—100%) et un accroissement de la durée de son écoulement (3—5 semaines), causés par application de Fusarium lateritium f. pini\, ont été exposés par A. G. Snow (1949.) Les nouvelles méthode ont été appliqués en divers républiques de notre pays spécialement an Serbie sur Pinus laricio et Picea excelsa avec succes, mais on pense q´il vaut niieuix attendre les résultats d´un beacoup plus grand nombre ..de cares; avant son apilicatiion industrielle. 50 |