DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Svaka od ove tri faze ima određene toplotne i svetlosne karakteristike, koje ćemo izneti ovde. Prefloralna faza obuhvata prve tri nedelje meseca marta i poklapa se sa fazom cvetanja rano proletnjih geofita (Leueoium aestivum) i jednogodišnjih proletnjih efemera (Veronica hederifolia). U toplotnom pogledu ovaj period se karakteriše prosečnom temperaturom vazduha od 6,3°, suma temperature za ove tri nedelje je oko 150°. U svetlosnom pogledu ova faza se karakteriše kratkim danom od 12h53´ dužine i sumom svetlosnih časova od oko 270h. Prema tome glavna karakteristika prefloralne faze Bahofenove topole je najniža prosečna temperatura i najkraći dan u vegetacionom periodu na Deliblatskom Pesku i minimalne sume temperature i svetlosnih časova. Faza cvetanja obuhvata kraj meseca marta i prvu polovinu meseca aprila. Ona odgovara prema tome fazi cvetanja prolećnih geofita (Hellebo1rus odorus, vrste roda Corydalis), a karakteriše se ovim toplotnim i svetlosnim momentima. Srednja temperatura ove faze je oko 10°, a njena suma temperature oko 170°. Prosečna dužina dana je oko 13h 20´, a suma svetlosnih časova je oko 280. Prema tome faza cvetanja se u pogledu temperature i svetlosti ne razlikuje mnogo od prefloralne faze. Cvetanje se odvija pri niskoj prosečnoj temperaturi, kratkom danu, i malim sumama svetlosnih časova i temperature. Faza listanja, koje se poklapa istovremeno sa fazom formiranja semena obuhvata drugu polovinu meseca aprila i početak meseca maja, Prosečna temperatura ove faze je oko 15°, a suma temperature oko 315°. Prosečna dužina dana je uglavnom iznad 14h, a prosečna suma svetlosti 435h. Ova faza se kvalitativno razlikuje od prethodne dve naročito u svetlosnom pogledu, jer se odvija pri uslovima dugog dana; u pogledu prosečne temperature, sume svetlosnih časova i sume temperature, razlike su kvantitativne, ali one su velike. Pored navedenog u fenologiji Bahofenove topole imamo još nekoliko karakterističnih momenata, kao što su sazrevanje semena i formiranje pupoljaka (leto), klijanje i jarovizacija semena i jarovizacija pupoljaka (jesen i proleće). O ovim fenološkim fazama bilo je govora u glavnim crtama u jednom prethodnom radu (Slavnić, 1951), pa se na ovom mestu na njima nećemo zadržavati. Tip tla na kome uspeva Bahofemova topola je pesak aluvijalne ili diluvijalne starosti, eolskog porekla. Po mehaničkom sastavu on se sastoji od zrna iz frakcije finih čestica. Kako se međutim finoća zrna na Deliblatskom Pesku menja i zrna postaju sve grublja, što se više ide sa severo-zapada na jugoistok, za južni obod Deliblatskog Peska na kome uspeva Bahofenova topola karakteristična su najgrublja zrna peska. Na pesku ovakvog mehaničkog sastava staništa na kome nalazimo Bahofenovu topolu su različita s obzirom na trajanje površinskih poplava i na stepen zabarenosti peska, Sa te tačke gledišta mogu se staništa Bahofenove topole podeliti u 4 tipa : 1) Najduže je pod vodom stanište Bahofenove topole u šumama sa belom i crnom topolom. U fitocenološkom pogledu ove šume pripadaju faciesu 37 |