DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 37 <-- 37 --> PDF |
delokrugu sa inostranim odgovarajućim centrima i naučnicima i održavao bi potrebnu vezu sa istima. Nabavka knjiga i časopisa takođe bi bio osnovni zadatak jednog ovakvog centra. Ovo pitanje iznosimo više za diskusiju i želja nam je da se ova prihvati kako od naših praktičara tako isto i od naučnih radnika, kako bi se osvetlilo jedno pitanje, koje sutra ako ga ne budemo blagovremeno postavili, može imati neželjenih posledica za čitavu smolarsku proizvodnju. Na ovo su upućene i šumarstvo i hemiska industrija. Saradnja jednih i drugih je neminovna i potrebna. Ona jedino može obezbediti uspeh i ovoj mladoj grani unutar šumske privrede. Développement du gemmage dans Va période du Plan quinqennal (1947—1951) de Yougoslavie L´auteuir a exposé ´des données sur le gemmage en Yougoslavie, dans la période 1947—1951, pourr chaque République populaire et pourr la Yougoslavie. La production totale de §a gemme a été: 1947 287.2 tonnes 1948 517.3 „ 1949. . . . . . 8490 , 1950 1263 0 ., 1951. . . ´ . . 1660.7 „ Les (principales essences des pins qui on été soumis au gemmage sont: Pin noijr. Pin sylvestre et P:´m d´Alep. Il y a des possibilités a augmenter la production de fia gemme dans île proche avenir, niais dans une mesure assez, restreinte- Apres deS´pins il peut etre envisage le gemmage d´Epicéa. La distillation de la gemme est effectuée dans cinq distilleries. M est a noter qu´ en Yougoslavie (notamment en Slovénie) est assez développée la production des huiles etheriiques extraits des aiguilles d´Epicéa Sapin, Pin sylvestre, Genévrier commun. Vu (Se développement intense dm gemmage en Yougoslavie, il serait utile d´envisager la création d´un Centre scientifique pour l´étude de la production des gemmes et autres produits de nos coniferes. Ce Centre pouraiit etre attaché a l´un des Instituts de Recherohes forestieres, a l´une des Facultés Forestieres ou a l´urne des Academies des Sciences. - Dr. Živko Slavnić (Novi Sad) : O EKOLOGIJI BÄHOFENOVE TOPOLE Jedna od specifičnosti šumske dendroflore Deliblatskog peska u Banatu je Bahofenova topola. U botaničkom pogledu ona pretstavlja jednu retkost u vojvođanskoj flori, a i njena šumarska vrednost je znatna. Sistematska vrednost Bahofenove topole nije u florističkoj literaturi još definitivno određena. Tako Hayek uzima Bahofenovu topolu, Populus Bachofenii Rchb. kao sinonim hibridne topole, Populus hybrida MB. i smatra je posebnom vrstom, poznatom na Balkanu dosad samo iz Bugarske (Hayek 1927). Jâvorka (1925) smatra da je Populus Bachofeni Wierzb. jedna forma bele topole koja prema njemu dolazi kod nas na donjem Du 35 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 38 <-- 38 --> PDF |
navu, u Srbiji i na Balkanu. Wagner iznosi mišljenje da je Deliblatska Bahofenova topola, Populus Backofen! Wierzb kibrid između bele topole i trepetljike (Wagner 1914). Važno je istaći pri tome dve činjenice. Prva je da se dijagnoza za vrste Populus Babofeni Rckb. kao i dijagnoza podvrste bele topole ssp. Babofeni Wierzb ne mogu u potpunosti primeniti na Bahofenovu topolu sa Deliblatskog Peska. Druga činjenica je da su primerci topole koji se danas na Deiiblatskom pesku nazivaju imenom Bahofenove topole međusobno različiti, tako da daju utisak da ne pripadaju istoj sistematskoj jedinici. Prema tome pitanje sistematske pripadnosti Bahofenove topole na Deiiblatskom pesku nije jasno i njemu treba posvetiti veću pažnju. Ekologija Bahofenove topole Kako je Bahofenova topola u Vojvodini ograničena na Deliblatski pesak, klimski faktori koji ulaze u sklop njenih spoljnih delova su oni koji važe za Daliblaitski pesak u celini. Temperaturni odnosi Deliblatskog peska su ovi: prosečna godišnja temperatura 11,3°C, prosečna temperatura vegetacionog perioda 18,2°C, meseca januara iznad —2°iC, meseca aprila iznad 12°C, meseca jula iznad 23°C i meseca oktobra iznad 12°C, Suma temperature za vegetacioni period je 3.354°C. Minimalna prosečna srednja temperatura meseca januara je —14°C, a apsolutna maksimalna srednja temperatura meseca jula oko 38°C. Poslednji mrazevi su u mesecu aprilu, a prvi u ranu jesen. Pluviometrijski režim Deliblatskog peska ima odlike karakteristične za jug Vojvodine. Prosečna suma ´godišnjih oborina je između 600 i 700 mm, za vreme vegetacionog perioda 300—400 mm. Pored godišnjeg maximuma oborina u periodu maj—juni, koji je karakterističan za ćelu Vojvodinu treba istaći i t. zv. drugi godišnji maximum u mesecu oktobru, koji je na Deiiblatskom pesku izrazit. Pored ova dva maximuma oborina ima i dva perioda suše, jedan zimski i jedan letnji. Ovaj poslednji ne održava se na vegetaciji Deliblatskog peska onako jako kao u drugim delovima Vojvodine zbog specifične osobine peska da kondezuje vlagu. Vlažnost vazduha je leti oko 40%, a zimi oko 90°/o. Specifična klimska osobina Deliblatskog peska je istočni vetar košava koji se u ovom kraju oseća mnogo jače nego u ostalim krajevima Vojvodine (Stojković, 1949). Svetlosni odnosi na Deiiblatskom pesku su uglavnom isti kao i u ostalim delovima Vojvodine. Meseci maj, juni, juli i august imaju dugi dan, njegova dužina se kreće između 14 i 15h. Meseci mart, april, septembar i oktobar imaju kratki dan s prosečnom vrednošću od llh—13h 30´. Prosečna dužina dana u ćelom vegetacionom periodu je oko 14h, a suma svetlosnih časova istog perioda je oko 2.144 časa. . Za fenologiju Bahofenove topole važni su toplotni i svetlosni faktori naročito za izvesne faze u vegetacionom periodu. Kako Bahofenova topola cveta krajem marta i početkom aprila mogu se za njenu preflorajnu fazu uzeti prve tri nedelje meseca marta, za fazu cvetanja kraj marta i prva polovina aprila, a za fazu listanja druga polovina aprila i početak maja. 36 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Svaka od ove tri faze ima određene toplotne i svetlosne karakteristike, koje ćemo izneti ovde. Prefloralna faza obuhvata prve tri nedelje meseca marta i poklapa se sa fazom cvetanja rano proletnjih geofita (Leueoium aestivum) i jednogodišnjih proletnjih efemera (Veronica hederifolia). U toplotnom pogledu ovaj period se karakteriše prosečnom temperaturom vazduha od 6,3°, suma temperature za ove tri nedelje je oko 150°. U svetlosnom pogledu ova faza se karakteriše kratkim danom od 12h53´ dužine i sumom svetlosnih časova od oko 270h. Prema tome glavna karakteristika prefloralne faze Bahofenove topole je najniža prosečna temperatura i najkraći dan u vegetacionom periodu na Deliblatskom Pesku i minimalne sume temperature i svetlosnih časova. Faza cvetanja obuhvata kraj meseca marta i prvu polovinu meseca aprila. Ona odgovara prema tome fazi cvetanja prolećnih geofita (Hellebo1rus odorus, vrste roda Corydalis), a karakteriše se ovim toplotnim i svetlosnim momentima. Srednja temperatura ove faze je oko 10°, a njena suma temperature oko 170°. Prosečna dužina dana je oko 13h 20´, a suma svetlosnih časova je oko 280. Prema tome faza cvetanja se u pogledu temperature i svetlosti ne razlikuje mnogo od prefloralne faze. Cvetanje se odvija pri niskoj prosečnoj temperaturi, kratkom danu, i malim sumama svetlosnih časova i temperature. Faza listanja, koje se poklapa istovremeno sa fazom formiranja semena obuhvata drugu polovinu meseca aprila i početak meseca maja, Prosečna temperatura ove faze je oko 15°, a suma temperature oko 315°. Prosečna dužina dana je uglavnom iznad 14h, a prosečna suma svetlosti 435h. Ova faza se kvalitativno razlikuje od prethodne dve naročito u svetlosnom pogledu, jer se odvija pri uslovima dugog dana; u pogledu prosečne temperature, sume svetlosnih časova i sume temperature, razlike su kvantitativne, ali one su velike. Pored navedenog u fenologiji Bahofenove topole imamo još nekoliko karakterističnih momenata, kao što su sazrevanje semena i formiranje pupoljaka (leto), klijanje i jarovizacija semena i jarovizacija pupoljaka (jesen i proleće). O ovim fenološkim fazama bilo je govora u glavnim crtama u jednom prethodnom radu (Slavnić, 1951), pa se na ovom mestu na njima nećemo zadržavati. Tip tla na kome uspeva Bahofemova topola je pesak aluvijalne ili diluvijalne starosti, eolskog porekla. Po mehaničkom sastavu on se sastoji od zrna iz frakcije finih čestica. Kako se međutim finoća zrna na Deliblatskom Pesku menja i zrna postaju sve grublja, što se više ide sa severo-zapada na jugoistok, za južni obod Deliblatskog Peska na kome uspeva Bahofenova topola karakteristična su najgrublja zrna peska. Na pesku ovakvog mehaničkog sastava staništa na kome nalazimo Bahofenovu topolu su različita s obzirom na trajanje površinskih poplava i na stepen zabarenosti peska, Sa te tačke gledišta mogu se staništa Bahofenove topole podeliti u 4 tipa : 1) Najduže je pod vodom stanište Bahofenove topole u šumama sa belom i crnom topolom. U fitocenološkom pogledu ove šume pripadaju faciesu 37 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 40 <-- 40 --> PDF |
crne topole, subasocijaciji deliblatske šume topole. — Primera radi donosimo jedan snimak iz okoline Markuševog Bunara. Sloj drveća; Svojstvene vrste asocijacije: Populus nigra 3.2, Populus alba 1.3, Populus Bachofeni 1.2; Svojstven e vrište sveze: Alnus glutinosa +.2, Salix amygdalina +.2; ´Pratilice : Fraximus aniericana +.2. Sloj šiblja: Svojstvene vrste asocijacije: Rubus caesius 2.3, Salix cinerea +.2, Populus alba 4.2, Salix purpurea +.2; Svojstvene vrste sveze: Frangula alnus +.3, Humulus lupulus +.2, Salix viminalis +.2,, Cusouta lupulaformJls + .2, Amorpna fruticosa +; Pratilice : Fraxinus americana +.2, Ulmus campestris + , Monis nigra + . Sloj zelja: Svojstvene vrste asocijacije: Carex vulp´Jna f. tenudor + .3, Hypericum acutum +, Populus alba +.2, Myosotis scorpioides f. nemorosa +.2, Valeriana officinalis +.2; Svojstvene vrste sveze: Lycopus aeropus +, Convolvulus sapium +.2, Galeopsis speciosa +.2, Angelica sylvestris +.2, Humulus lupulus +.2, Anthriscus Silvester +.2, Crataegus nigra +, Helloborine palustris +.2; Pratilice : Lathyrus ulig nosus 1.2, Epilobium lancelatum +.2, Siuim lanceolatum f. banaticum +.2, Nephrodium thelypteris +.2-, Galium palustre f. lanceolatum +, Glechoma hederacea +.2, Lysiimachia numumiularia +.2, Lythrum salicaria 1.2, Symphytum officinale +.2, Senecio paludosus +.2, Bidens frondosus +.2, Inula britannica +.2, Glycirrhiza ech´nata +.2, Lysimachia vulgaris +.2, Bidens tripairtitus + .1, Echinochloa crus galli +.2, Potentilla reptans +.2, Agrostis alba 1.3, Eupatorium cannahinum +.2, Epilobium adnatum +-2, Urtica diooea +.2, Armoracia macrocarpa + .2, Gra´tiola officinalis +.2, Althaea officinalis +-2, Verbena officinalis +.1, Galega offinicinalis +.2, Roripa sylvestris +.2, Geranium iro´bertianum +.2, Stenactis annua + .2, Pulicaria disenterica +, Epilab´um hirsutum +.1, Scutellaria gallericulata +.2, Polygonum hydropiper +.2, Teuonium iScoirdium +.2, Poa trivialis 1.2, Potentilla anserina +.2, Oenathera biennis +.2, Carex leporina + , Polygonum lapathipolium + .2. Treba istaći da je u ovakvim sastojinama Bahofenova topola očito minimalne vitalnosti: stabla su niska, iskrivljena, nepravilne krune i nejednoličnog prirasta. Sve ovo govori u prilog tome da je na ovakvim staništima Bahofenova topola na granici vlažnosti koju može podneti. U tehnološkom pogledu ona tu daje slabo upotrebivu tehničku deblovinu. Ovakva staništa Bahofenove topole su najduže plavljena staništa šume topole. Zabarenost tla, međutim, nije velika i struktura peska nije nepovoljna. Prema tome slabi uzrast Bahofenove topole objašnjava se dužim stagniranjem površinske vode. 2) Drugi tip staništa Bahofenove topole je isto tako šuma topole s razlikom da na ovom drugom, staništu bela topola preovladuje ili potpuno potiskuje crnu topolu. To su sastojine na uzdignutim, oceditijim mestima, koja manje trp© od površinskih voda. U fitocenološkom pogledu ove sastojine pretstavljaju facies bele topole deliblatske šume topole. Približan floristički sastav ovog faciesa vidi se iz sledećeg´ snimka (okolina Vrela): Sloj drveća: Svojstvene vrste asocijacije: Populus alba 3,3, Populus Bachofeni 2.2; Pratilice : Fraximus oxycarpa +. Betula verrucosa +. Sloj šiblja: Svojstvene vrste asocijacije: Rubus caesius 1.3, Salix cinerea +.2, Viburinum opulus +.2, Salix purpurea +.2; Svojstven e vrst e sveze : Frangula alnus 1.3, Alnus glutinosa +.2; Pratilice : Crataegus monogyna 1.2, Rhamus cathartica +.2, Prunus mahalefo +, Fraxinus oxycarpa +.2, Samlbucus nigra +, Morus nigra +.2. 38 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Sloj zelja: Svojstvene vrste asocijacije: Myosotis scorpioides f. Tiemorosa +.2, Veronica maritima f, cordifolia +.2, Scrop´hularia alata +.2, Hypericum acutum +.1, Carex vulpina f. tenuior 1.3; Svojstven e vrst e sveze : Inula heienium +.2, Nepeta cataria +.2, Hamulus lupulus +.2, Ca rex pendula 1.2, Thaliotrum angustissimum +.2, Mentha dumetorum +.2, Angelica sylvestris +.2, Convolvulus sepium +.2, Solanum dulcamara +.2; Pratilice : Duvaljouvea serotiina +.2, Sium Lanceolatum f. banaticum +-2, Bpilobiium lanceolaitum + .2, Nqphrodium thelypteris +.2, Galium palustre f. lanceolatum +.2, Glechoma bederacea +.2, Lysilmachiia nummularia +.2, Potentiila reptans +.2, Echinochloa crus galli +.2, Euphorbia lucida +.2, Glyciirrhiza echinata +, Aristolochia clematitiis +, Bidens frondosus +.2, Symphytum officinale +.2, Calamogrostis epigeios +.2, Listera ovata +.2, Erigeroim canadense +.1, Phleum pratense +.3, Succiissa pratensis f. hilrsuta + .2, Silene vulgaris +.2, Leersia cryzoddes +.2, Poa triviaLis 1.2, Polygonum hydropipe.r + .2, Lythrum salicaria f. toimentosum +.2, Dyeraniuin robertionum +.2, Glega officinalis +.2, Gratiola officinalis +.2, Ciirsiuim canum +.2, Peucedanum palustre +.2, Solanum nigrum +.2, Solidago virga aurea +.2, Poa palustris +.3, Serratula tinctoria + .2, Gentiana pneumionathe +.2, Eupatoriuim cannaibimuim +.2. U faciesu sa belom topolom postiže Bahofenova topola svoj biološki optimum: stabla su lepo razvijena, a visinski i debljinski prirast maksimalni. U tehnološkom pogledu ona, međutim, nisu besprekorna, jer često imaju habitus rubnih stabala. Ne može se reći da je u topolovoj šumi i ekološki optimum Bahofenove topole, jer ona bolje uspeva na nešto suvljim staništima u okviru jasenove šume. Međutim ona u topolovoj šumi postiže svoj biološki optimum, jer u borbi sa belom i crnom topolom ima više prednosti nego u borbi sa jasenom i lužnjakom, koji je na svom staništu potiskuju. 3} Treće stanište Bahofenove topole je šuma veza i jasena. Na ovakvim staništima voda stagnira kraće vremene nego u šumama topole, ali na Deliblatskom Pesku ova staništa su raspoređena oko stajaćih voda, a ne oko tekućih, kao što je to slučaj u šumi topole. Tie je takode različito od tla u šumi topole: ono je peskovito, ali je mnogo više humozno nego u šumi topole. Osim toga ono ima jasne znake zabarivanja, što u šumi topole nije slučaj. U fitocenološkom pogledu ove šume jasena pripadaju asocijaciji Fraxineto- Ulmetum effusae faciesu sa johom, brezom i Bahofenovom topolom. Primera radi navodimo ovde jedan snimak sa Konstantinove Bare na južnom obodu Deliblatskog Peska. Sloj drveća: Svojstvene vrsie asocijacije: Fraxinus oxycarpa +.2, ULmuis ef fusa +.2 ; Diferencijalne vrste f a c i e s a : Populus Baohof eni 1—2.3, Alnus iglutinosa 4.2; Pratilice : Populus alba +.2, Populus niigra + . — Sloj šiblja: Pratilice : Ligustrum vulgare +.2, Cornus sangvdnea +.2 .Rhamnus xathartriea +-2, Crataegus monogyna +.2, Prunus mahaieb 1.2, Sambucus niger +.2, Viburnum opulus 1.2, Alnus glutinosa +.2, Fraingula alnus 1.2, Rubus caesius 2.2.— Sloj zelja: Svojstvene vrste asocijacije: Nephrodium thelypleris 4.4, Fraxinus oxycarpa +.2, Ulmus effusa +.2; Pratilice : Brachypodium silvat´cum + .2, Geum urbanum +.2, Glechoma hederacea +.2, Cornus samguinea +.1, Rhamnus cathartica +.1, Prunus rtahaleb "Hi, Clematis vitalba 1.2, Morus nigra +.2, Galium palustre 1.2, Lysimachiia vulgaris +, Geranium robetrtianum +.1, Humulus lupulus + .2, Bidens frondosus 1.2, Polygonum hydropiper 2.2, Eupatorium Cannabinum +.1, Carex stricta (?) +.2, Lycopus europaeus +.2, Carex pseudocyperus +.2, Cirsiium «anum +, Lytbrum salicaria +.1, Solanum nigrum +, Poa tmlvialis 1.2, Carex vulpina |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 42 <-- 42 --> PDF |
U ovoj šumi postiže Bahofenova topola ekološki optimum. To međutim ne dolazi dovoljno do izraza zbog odnosa konkurencije, koji čine da je ona po pravilu potisnuta najčešće od johe, jasena i veza, rede od breze. Kako je ova šuma obično gusta i potpuno sklopljena, stabla Bahofenove topole u njoj su visoka, pravilna i sa dobrim prirastom u debljinu. Zbog toga su u tehnološkom pogledu besprekorna. U šumi jasena i veza, naročito u faciesima sa lužnjakom, Bahofenova topola nalazi se na granici suhosti podloge i preko te granice ona u prirodnim sastojinama više ne dolazi. 4) Poslednje stanište Bahofenove topole su međudinski prostori na južnom obodu Deliblatskog Peska; to su vrste kotlova ograničenih relativno niskim dinama od svega nekoliko m visine vrlo< senovitih i čiji prečnik se kreće u granicama od par stotina metara. Tie je sivkastožuti pesak, najgrubljeg mehaničkog sastava na Deliblatskom Pesku, Na površini ima tanak (do 8 cm) sloj humusa, koji je po mehaničkom sastavu takođe peskulja sa tragovima zabarivanja. U fitocenološkom pogledu ova šuma pripada tipu deliblatske šume hrasta i lipe, faciesu sa Bahofenovom topolom. Primera radi donosimo jedan snimak iz okoline Dubovca, Sloj drveća: Svojstvena vrsta sveze: Tilia tomentosa 1-2, Prunus mahaleb 1.2; Diferencijalna vrsta faciesa: Populus Bachoieni, 4,2; Pratilice : Crataegus monogyna +.2, Sloj šiblja: Svojstvene vrste sveze: Loniicera xylosteum 2.3, Viburnum lantana +.2, Evonymus verrucosa´ +.1.2, Tilia tomentosa +.2, Prunus mahaleb +.1.2, Querents pedunculatai f. crass,iiulcula (?) +.2, Rhus coitynus +.2; Pratilice: . Cornus sangnivea +.2, Crataegus monogyna ´ 1.2, Beriberis vulgaris + .2,, Lygustruim vulgare + .1.2, Rufous caesieus +, Samlbucus nigra +.2, Clematis vitalba 1.2, Populus Bachofeni + , Evonymus europaea +.2. Sloj zelja: Svojstvene vrste asocijacije: Viincetoxicumi laxum i .2; Di fer en ci jalne vrste facicsa : Ruibus caesius 1.2, Solidago vinga aurca 1.1, Equisetum palustre +.2; Svojstvene vrše te sveze: Tilia tomentosa 1.1, Po´ygonatum latifolium +.1, Virbuirnum lantema 1,1, Lonicera xylosteum; +.1.2, Prunus mahdleb + .2, Evonymus varruicosa +.2, Rhamnuis cathartica +.2, Quercus pedünculata f. crassiuscula +, Rhus cotynus +.2, Cephalanthera rubra +.2, Dietaimnus albus +.2; Pratilice : Crataegus monogyna +.1.1, Cynoglossuim officinale +.1, Berberis vulgaris 1.1, Clematis vita´ba +.1, ´Convallaria majailis 1.2, Lygustrum vulgare +.1.1, Asparagus tenuiifoliuis +.2, Carex divulsa +.1.2, Piimpinelk saxifraga +.2, Thalictruim aguilegifolium +, Evonymus europaeus +.1, Cornus sangninea +.1, Morus alba+, Acer campestre + , Brachyipodiium silvaticum +.1.2, Toriillis arvensiis +.2, Poipuilus alba +, Poa triv´ailis + .2, Polygonuim duimetoiruim +, Agriinrooia eupatoKum +, Sedum maximum +, S´lene vulgaris asip. latifoia (?) +.2´. Prema iskazima šumara Bahofenova topola u ovim medudinskim prostorima je veštački podignuta na račun iskrčene lipe i lužnjaka. Habitus stabla Bahofenove topole to potvrđuje: ona su relativno visoka, nerazgranata, prava, ali vrlo slaba prirasta u debljinu i za svoju starost nenormalno tanka (što ukazuje da drvo nije na svom prirodnom staništu). U tehnološkom pogledu ova stabla su dobra. Iz rečenoga se vidi da ovo nije prirodno stanište Bahofenove topole, nega da na njemu ona uspeva samo uz intervenciju čoveka. 40 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Zaključak Staništa Bahofenove topole na Deliblatskom Pesku su ova: Facies sa crnom topolom u asocijaciji Populetum nigro-albae; Facies sa belom i Behofenovom topolom u istoj asocijaciji; Facies sa johom, brezom i Bahofenovoim topolom u šumi jasena i veza. Sva ova tri staništa su prirodna staništa Bahofenove topole. Facies sa Bahofenovom topolom u deliblatslkoj šumi Jipe i lužnjaka. Na ovom staništu Bahofenova topola uspeva samo uz intervenciju čoveka. Optimum postiže Bahofenova topola u faciesu sa belom topolom (asocijacija Populetum nigro-albae) na slabo bumoznoim pesku, na mestima uz tekuće vode i koja su periodički plavljena. — Ekološki optimum Bahofenove topole je u šumi jasena i veza na zabarenom humoznom pesku, na mestima gde poplava traje vrlo kratko. U ovoj šumi međutim ona dolazi rede, zbog konkurencije drugih drvenastih vrsta. Granica prema vlažnosti je za Bahofenovu topolu facies sa crnom topolom, u šumi topole na slabo humoznom pesku, uz tekuće vode, na mestima koje najviše trpe od poplave. Ovde ona ima jako smanjeni vitalitet, a tehnološki je bez vre dna. Granica prema suhosti podloge za Bahofenovu topolu nalazi se u deliblatskoj šumi lipe i lužnjaka, u međudinskim prostorima, jako osenčenim, van dohvata poplavnih voda, na vrlo slabo humuznom, relativno grubom pesku. Ovo stanište ne pretstavlja za nju biološki optimum, ali je na njemu u tehnološkom pogledu besprekorna. Prirast joj je, međutim, mali. Na ovakvim staništima Bahofenova topola uspeva samo veštački uzgojena. Literatura: Haye k A.: Prodromuis, florae Penins/ulae balcanicae, — Berlin 1927. Jâvork a S,: Magyar Flora. — Budapest 1925. Slavni ć Ž.: Vegetacijske studije Vojvodine. Naučni zb. Mat. srp. Serija prir. nauke bn 2. (u štampi). ´ Stojkovi ć L.; Navodnjavanje Vojvodine i njen b´ljnii sastav. Arh. za polj. nauke i tehn, — Beograd 1949. Wagne r J.: A dclibldti kincstâri hotmokpuszta novényilâga. Brd, kis. XVI. Selmecbânya 1914. ÜBER DIE ÖKOLOGIE DER ART POPULUS BACHOFENI WIERZ IM GEBIETE DES DELIBLATER SANDES In der Abhandlung wird die Ökologie der Art -Populius Baohofeni Wierz. die in der Vojvodina auf das Gebiet des Delöblater Sandes beschränkt ist, ausführlieh besprochen. Von dem ökologischen und phytoicoenologischen Standpunkt aus werden die Standorte der Art in vier Typen abgesondert. Der erste Typus dos Standortes ist das Populetum albo-nigrae, Fazies mit Populus nigra. Auf diesem Standorte dauert die Ufoerschwemimiung am längsten; der Boden ist ein Alluvium. Populus Bachofeni ist hier na der Grenze dar Feuchte und gedeiht schlecht. Der zweite Standort is das Populetum albo-niigrae, Fazies mit Populus alba. Die Ubersohwemimung dauert etwas kürzer, der Boden ist derselbe. Die Vitalität der Art ist gross. 41 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Der dritte Standort ist ein Fraxitaeto-Ulmetum effuisae, Fazies mit Alnus glustinosa, Birke und Populus Baohofenii. Der Bodan ist ein sekr leichter sandlehmiger .Moorboden; die Überflutung dauert verhältnismässig kurz. Die Vitelität der Art ist gross. Der vierte Standort is ein Eichen-Limder-Wald, ausserhalb der Überschwemmung; der Boden ist ein feinkörniger Sand mit einer dünnen Humusschicht. Populus Bachofeni kommt nur in Beständen dm Dunnenzwischeruraum vor. Die Vitalität dar Art ist nicht gross, die Baume sind technisch aber tadellos. Auserdem werde die Licht und Temperatur — Venhältn´sse während der Vorblüte- und Blute-Zeit und während der Fruchtbildung besprochen. Ing. Drago Radimir (Zagreb) : SMOLARENJE STIMULACIJOM Već deeenijama poznat je postupak povećanja proizvodnje smole iz četinjara upotrebom raznih kemijskih srestava. Nanašanjem (premazivanjem, kapanjem, prskanjem) rastvora kiselina ili alkalija na svježe rane (žlijebove) bjelenica nastojalo se spriječiti bubrenje tkiva smolnih kanala četinjara i zadržati ukrućivanje smole u dodiru sa vazduhom (zbog kristalizacije odnosno isparivanja terpentinskog ulja iz smole), da bi se produžilo curenje smole iz obnovljene rane. Dr. Hessenland, profesor Visoke škole za trgovinu u Königsbergu, zasnovao je pokusna istraživanja po ovom predmetu još $. 1933. sa 10.000 bjelenica običnog bora na području šumarije Kobelbude (Samland). Smolarenjë sa stimulacijom postepeno je prošireno na područja Meseritz, Schönlanke i Bütow sa ukupno 350.392 bjelenice. — Prema izvještajima nie^ovih saradnika Kubluna (1936), Splittera (1937) a naročito Loyckea (Forstarchiv Hannover 1938) ova istraživanja dala su za praktično smolarenje pozitivne rezultate. Nanašanje izvjesne količine kiselina ili alkalija na svježa zarezivanja bijeli borovih stabala povoljno je djelovalo na proizvodnju smole. Curenje smole se produžilo toliko, da nije bilo potrebno obnavljati rane nego samo svakih 14 dana (mjesto do tada uobičajenih 5—7 dana kod normalnog smolarenja). Time se mnogo uštedilo na radnoj snazi. Najveći uspjeh postignut je primjenom 25°/o-sumporne kiseline. Prskanjem svježe zarezanih žlijebova kiselinom mjesto dotadanjeg močenja i premazivanja rana povećao se prinos smole za 30% po zarezu, laka su time prinosi po zarezu i bjelenici prilično povećani, ipak konačni sezonski prinos nije mnogo varirao od onog pri normalnom smolarenju obzirom na reduciran broj obnavljanja rana (12—15 mjesto normalno 24— 35 zareza). Međutim uspoređivanjem proizvodnje smole narmalno smola- Tenih sastojina s onima, u kojima se smolarilo primjenom kemijskih srestava, — pri jednakoj širini bjelenica i s jednakim vremenskim razmacima između dva uzastopna zarezivanja — ustanovljeno je da se povećanje prinosa smole po pojedinom zarezu kretalo između 200 do 250°/o bez obzira na stanišne i sastojinske prilike. Djelovanje stimulacije pokazalo se efikasnim pri smolarenju sastojina boljeg i lošijeg boniteta kao i pri višegodišnjem smolarenju jednog te istog stabla. 42 |