DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 35 <-- 35 --> PDF |
osnovi u pogledu borovih šuma bazirano je savremeno šumarstvo mnogih država (SAD, Francuska, Portugalija, Grčka, Japan, SSSR, Italija). Smolarska privreda sa svoje perspektive naročito nastoji da se postojeći fond borovih šuma prvenstveno privede ovom načinu iskorišćavanja a ujedno postavlja i svoje zahteve i na polju obnove tih šuma. Dovoljno je samo da navedemo opsežne oglede na polju genetike i selekcije onih stabala koja pokazuju neobično jaku izdašnost u prinosu smole od dva i više puta od normalnog prošeka. Razmnožavanje borova vegetativnim putem vodi nas istom zadatku (USA, Francuska). Ili pak forsiranje onih varijeteta koje imaju osobito vredne terpenske grupe u svome sastavu (SSSR). Prema tome savremenost smolarenja mora počivati na uzajamnoj saradnji taksatora, smolara i uzgajivača, vodeći stalnu brigu o povećavanju osnovnog fonda borovih šuma a ne o njegovom smanjivanju. Nesumnjivo, mi još nemamo dovoljno iskustva u ovoj grani iskorišćavanja šuma. Često i u naučnim istraživanjima mi »zakašnjavamo«. Proučavanje sličnih prilika u ostalim zemljama koje već imaju tradiciju u smolarenju (Grčka, Austrija, Portugalija, Francuska, USA) sigurno da bi koristila i pojedinim našim stručnjacima kao i našoj smolarskoj privredi bez svake sumnje. ad. 2. Pitanje prinosa. Prinosi smole koje faktički dobijemo kod industriskog smolarenja ne mogu nas u nikom slučaju zadovoljiti. Ovo važi za skoro sve naše republike i za sve vrste borova koji se smolare. Da navedemo samo nekoliko tipičnih primera za to: a) Smolarsko područje Kapina (N. R. Makedonija) gde se smolari crni bor putem francuske metode dalo je srednji prinos po belenici u toku 1947 godine 580 grama a godine 1948 samo 530 gr. Opitno polje dalo je u prvom slučaju kod iste metode rada 820 gr. a kod drugog slučaja 840 gr. po belenici. Nova smolarska područja u Moirihovskim šumama tih godina su dala još manje prinose (oko 320 gr.) koji su docnije tek povećani. b) Smolarska područja u N. R. Bosni i Hercegovini (Krivaja) i danas daju relativno» niske prinose, koji ne dostižu ni 500 gr. po belenici. c) Čak ni prinosi koje daje alepski bor, s obzirom na najpovoljnije klimatske prilike i najdužu smolarsku sezonu u godini ne mogu nas zadovoljiti, budući da su ispod jednog kilograma po belenici. d) Kratkoročno´ smolarenje beloga bora po savremenoj metodi kakva je u primeni u N. R. Sloveniji (Chorin-Fiinowtail-ska metoda), ne daje one prinose koji bi se mogli očekivati kod ove metode. Mnogobrojni ogledi na raznim vrstama borova i sa raznim metodama rada dali su mnogo povoljnije rezultate u odnosu na prinos no što je to slučaj sa industriskim smolarenjem. Tako i mora biti, s obzirom na pažljivost rada koju zahtevaju opiti. No mi moramo» nastojavati da se prosečni prinosi po jedinici površine povećaju pošto su oni neverovatno niski. Ako pretpostavimo na pr. da se u Jugoslaviji smolari na oko tri miliona borovih belenica i ako uzmemo da se u prošeku prinos poveća -za samo 100 gr. po belenici, mi bi imali veći prinos od oko 300 tona od onog koji faktično dobijamo. Tu vršimo uštedu za oko 600.000 belenica 33 |