DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Ing, Bran. Pejoski (Skopje) RAZVOJ INDUSTRISKOG SMOLARENJA U PRVOM PETOGODIŠNJEM PLANU (1947—1951) Uvod - I pored realnih uslova za jednO´ induisitrisko- smolarenje u sastavu šumske privrede ono se pre rata nije moglo razviti na jednofj široj> osnovi. Ne bi imalo nikakvog smisla da ovom prilikom anializiramo sve one uzroke koiji su kočili razvoj ove tako važne i tako potrebne grane iskbrišćavanja šuma. Ondašnja naša proizvodnja, koncentrirana u jednom jedinom području N. R- Makedonije i(Kapina), obez^beđivala je samo oko 5^/o potrošnje, tako da oko 95>´/o potrebe, u kololonu i terpentinskom ulju morali smo uvoditi. Ceni se da su. predratne potrebe naše industrije za smolne derivate iznosile do 3,000 tona od koje količine na kolofon je dolaz^ikj^dp 2,500 tona a na terpentinsko ulje do 500 tona. Prvi Petogodišnji plan imajući u perspektivi povećanje osnovnog nivoa hemiske industrije i potrebno uvođenje industriskog smolarenja u cilju zadovoljenja prešnili potreba, postavio je osnove i za ovu novu granu iskorišćavanija šimia za naše prilike. Nesumnjivo, da naš današnji nivo hemiske industrije još nije postigao onaj step en razvitka koji mu zapravo predstioji. Samim tim osnovna potrošnja kololona i terpentinskog ulja je ograniičena na samo neke industriske grane. Da navedemo najvažnje: industrija boja i lakova, industrija hartije, industrija sapuna, farmaceutska industrija i još ndke manjeg značaja. Međutim, za čitavu oblast sintetičke organiske tehnologije (proizvodnja sintetičkog kamfora na bazi terpentinskog ulja, proizvodnja sintetičkih smola, terpenskih alkohola i dr.) do danaîs kod nas ovi osnovni proizvodi četinarskih smola (u prvom redu borove smole) nisu nalazili upotrebu. Nećemo preterati aiko naglasimo da će i naša hemiska industrija uskoro ovladati i šdrim područjem sintetske organske tehnologije. Tim-e će potrebe na kolofonu i terpenrtinskom ulju nesumljivo još više porasti u odnosu na predratne kao i prvih godina posleratne industriske proizvodnje. Nastaje pitanfe dali naš postojeći: fond borovih šuma (eventualno i smrčevihl i u kom opisegu, može zadovolîiti domaću potrošnju u kolofonu i terpentinskom ulju. Malo dalje ćemo pokušati da odgovorimo na ova pitanje. Važna je činjenica da smo u toku 1950 godine uvezli samo 8O0 tona kolofona i 200 tona terpentinskom ulja iz USA* (odnosno drvnog terpentinskog ulja — "vv^ood turpentine).**. Sto znači da je domaća proi^vodnia već te godine bila u stanju da podmiri 60:Vo potrošnje a na uvoz je otpalo * Po pod^icnma JMînis^taTstva s,poflj,ne tngovine z,a, 1950 ´^oidlnii, ** Din^no terp´enfcsfco ´Uilje ne dolbiju se iprera^dOini smole već -desti´îfâcijom i ekstraikcij^ oim ´boirovih ipaoijeva. 25 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 28 <-- 28 --> PDF |
samo 40Vo. Sve do kraja Î950 godine naš izvoz kolofona i terpentinskog ulja je bio orijentiran na USA. Od 1951 godine novi trgovinski ugovor ´sa Grčkom predviđao je ku povinu kolofona i terpentinskog ulja iz ove zemlje. Grčka je poznata zemlja sa razvijenom smolarskom. industrijom. Ona je na pr, godine 1938 proizvela oko 32.000 tona borove smiole. Godine 1951 pak proizvodnja je iznosila samo 17.000 tona smole. Glavna vrsta koja se smolari je alepski bor (Pinus halepensis, Mili.) a u manjoj meri i crni bor (Pinus nigra, var. palassiana). Površina borovih šumia koje se danas smolare iznosi preko 200.000 ha. Analiza razvoja smolarenja po narodnim republikama Dovoljno je naglasiti sa kolikim je elanom smolarenje-uvedeno, ako navedemo da se njime danas bave svih šest republika neke u većoj a neke u manjoj mieri, već prema mogućnosti razvoja ove industriske grane» odnosno pogodnosti borovih šuma za smolarenje. Analizirat ćemo razvoj smolarenja po narodnim republikama kako sledi: N, R, S 1 o V e n i j a, U Sloveniji se smolari u šumama beloga bora, Smolari se kratkoročno primenom modificirane nemačke metode (Chorin FinO´wtal), Proizvodnja se kretala u prvom Petogodišnjem planu kako sledi: 1947 ... . . . . . , 84,5 tona 1948 .... . . . . . 1.19,3 „ 1949 .... 105,0 „ 1950 .... .... 140,0 „ 1951 .... 148,0 „ S obzirom na ograničene površfoe šimna beloga bora, iako se smolarenje ne vrši u svim šumama, permanenttna količina borove smole teško da će preći cifru od 2´(K) tona. Nesumljivo da NR Slovenija ima realnih mogućnosti smolarenja i na drugim vrstama, u prvom redu na smrči (Picea exelsa) a u manjoj meri i na arišu u dilju dobijanja poznatog ariševog balsama (venecijanskog terpentina), Poislednji istražni radovi na smolarenju smrče koji su preduzeti kod nas (Terzi ć — NR Bosna i Hercegovina, Čokl u N- R, Sloveniji i Dudić u N- R. Srbiji), ikao i oni koje je postigao M a z ek u Austriji, opravdavaju nade za jedno organizovano kratkoročno smolarenje i na sm^rči. Prerada smole vrši «e putem destilacije sa vodenom parom u blizini Maribora (Rače), Slovenija ima veoma dobro organizovanu proizvodnju eteričnih ulia od četinarskih iglica i tamkih grančica, koje preostaju kod seče i izrade. Eterična ulja od Cetina beloga bora, smrče i jele dobro su tražena ne samo u evropskim zemljama nego i u Americi. U tom pogledu zaista NR Slovenija je daleko napred ispred ostalih naših republüka. 26 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 29 <-- 29 --> PDF |
N. R. Hrvatska . Smolari se u štunaana alepskog bora, belog bora a u maloj mei´i i crnoga bora. Većinom se smolari na dugoročnoj osnovi primenom francuske metode rada. Proizvodnja se je kretala kako sledi; 1948 36 tona 1948 . , 66 „ 1949 95 ,, 1950 113 „ 1951 159,5 „ Površina borovih šuma u N. R, Hrvatskoj je također priliično ograničena, tako da su manji izgledi obzirom na borove šume da bi se osetno povećala proizvodnja postignuta u zadnjoj godini Petogodišnjeg plana, 2^ smirču važi sve ono što je rečeno za ovu vrstu u N. R. Sloveniji. Prerada smole vrši se u destilaciji u Zagrebu, Smolarenje vrše sledeća šumska gazdinstva: Bjelovar, Zagreb, Gospić, Rijeka i Split N, R, Bosna i Hercegovina. Iako su činjeni pokušaji i pre rata, a naročito pred sam rat, smolarska industrija počinje se razvijati tek od 1947 godine. Predmet smolarenja su Šume beloga i crnoga bora na područjima šuanskih gazdinstava Zavfidović, Bugojno i Višegrad- Smolarenje je zamišljeno na dugoročnoj obnovi primenom francuske mietode rada. Proizvodnja se je kretala kako sledi: 1947 . . . . . . 18,7 tona 1948 . . . . . . 109,0 M 1949 . . . -. . 244,0 ff 1950 , . . . . . 507,0 M 1951 . . . . . 814,2 ft Prema dobijenoj količini smole kao i broju belenica koje su otvorene, NR Bosna i Hercegovina dolazi na prvo mesto, Nesumljivo, s obzirom na pogodne borove šume u kojima se vrši smolarenje, ova Narodna republika će i nadalje vaditi glavnu reč kod proizvodnje sirove smole. Prerada dobijene smole vrši se ^u tvornici u Dobrunu. Smrča nije predmet industri^kog smolarenja. Preduzeta su ozbiljna istraživanja od strane saradnika Instituta za naučna šumarska istraživanja NR Bosne i Hercegovine, kako bi se proučila i mogućnost njenog smolarenja, U toku 1951 godine počela je raditi tvonmca za suvu destilaciju borovih panjeva u Ribnici, gde se pored katrana dobija izvesna količina i drvnog terpentinskog ulja (godine 1951 dobijeno je 48 tona). Tu je podignuta i tvornica za proizvodnju eteričnih ulja iz četinarskih iglica i grančica, u Porićkoj Reoi na području Šumske uprave Bugojno, N. R. Srbija . Razvoj smolarenja i u ovoj republici pokazao je zavidne rezultate i pored toga što nisu iskorišćene maksimalne mogućnosti naročito na području Kosmeta. Smolari se crni i beli bor na dugoročnoj 27 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 30 <-- 30 --> PDF |
osnovi primenom modifikovane nemačke metode rada (îiemacke polubelenice]. Proizvodnja smole se je kretala kako sledi: 1947 ...-.-´ — tO´tia 1948 ....... 34 -„ 1949 182 „ 1950 .,,,,-. 322 „ 1951 220 „ Pcslednjih dveju godina proširivanjem smolarenih podruqa, omogu-ćena je znatna proizvodnja borove smole, koja se prerađuje u tvornici kod Mokre Gore. S obzirom na znatnije površine borovih i smrčevih štima u Kosmetu, možda bi se mogla proizvodnja smole nešto i povećati od dosadašnje. U toku 1951 godine dobijeno je i 2,5 tone muniikove smole (šumsko gazdinstvo Peć). N. R. C r n a Gora . Proizvodnja smole u ovoj republici bila je najmanja, ne iz razloga što za to nije bilo´ pogo´dnih uslova, nego radi izvesnih objektivnih organizacionih teškoća (pomanjkanje stručne radne snage, opreme i slično). Proizvodnja u ovoj republici će se vremenom moći povećati te obezbediti potrebu u kolofonu i terpentinskom ulju. hemi.^´ke industrije. Proizvodnja je iznosila; : 1947 tona 1948 .7 1949 13 1950 21 1951 19 N. R. Makedonija . Ovo je jedina naša republika gde smolarenje ima «voju tradiciju, Tačnih podataka kada su seljaci u neikim- selima u slivu reke Treske (Poreč) počeli da smolare nemamo. Neki smatraju da je smolarenje bilo poznato još u toku XIV veka. Čak se navodilo da se na srednjevekovnoj skopskoj pijaci pored ostalog prodavala i sirova smola koju su većinom kupovali dubrovački trgovci. Međutim, proveravanjem u Dubrovačkom Arhivu (Ing. J. Marčić) , ni^´e se mogao utvrditi ovaf podatak. Drugi smatraju da je proizvodnja smola novijeg datuma, t. j . da se pojavljuje tek u toku XIX veka. Ovo staro smolarenje u N. R. Makedoniji u privatnim borovim šumama fu zadnje vreme čine se pokušaji da se organizuje na zadružnof osnovi), zadržalo je staru metodiku rada, poznatu u litcrati^ri kao »boxsistcm « (ili stara austriska metoda). NesumJjiva, da je to jedino područje u Evropi, a verovatno i u ćelom sv^etu gde se ovaj" stari način smolarenta uspeo održati do današnnh dana. Racionalno smolarenje na princapima savremenih metoda dobijan´a smole uvedeno je u N. R. Makedoniji od 1934 godine u borovim šumama u slivu reke Treske u neposrednoj blizini starih smolarenih (privatmh)" površina, 28 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Sve do 1947 godine nova područja nisu smolarena. Te godine počinje se smolariti i u borovim šumama na Morihovskim Planinama (potez Nidže-Kožuf) (Sumsko-industriskog preduzeća u Vitolištu kod Prilepa). Smolari se dugoročno na crnome i belome boini primenom modifici- Tane francuske metode rada (radi se sa konkavnim teslom). Proizvodnja smole kretala se kaiko sledi; 1947 . . . . . . . . . 148 tona Î948 ..... . ... 182 „ 1949 . . . . . . , . . 210 „ 1950 . . . . . . . . . 160 „ 1951 ..... . ... 300 „ Kao osnovni raizlog neravnomeme proizvodnje smole (čak opadanje 11 toku 1950 godine) je pomanjkanje radne, snage i što je jedan veliki deo kapinjskog, područja isključen iz redovne pr oiizvo dinje- Proizvodnja smole u NR Makedoniji mogla bi se još u izvesno] manjoj meri povećati ako Se obuhvate i an,a područja pogodnih borovih šuma 11 kojima se do sada nije vršilo smolarenje, bilo radi udaljenosti objekata ili pomanjkanja stručne radine snage. Prerada smole vrši se u novoj destilaciji u Skoplju. Proizvodnja smole za ćelu FNRJ. Proizvodj^jja smole za ćelu državu kretala se kako sledi: 1947 ..... . . . . 287,2 tona 1948 . . . . . . , . . 517,3 „ 1949 . . . . 849,0 „ 1950 ..... . . . . 1263,0 „ 1951 . ... 1660,7 „ Ovi podaci jasno nam pokazuju kako se je količinski odvijala proizvodnja smole u našem prvom Petogodišnjem planu. Ona je rasla iz godine u godinu, tako da je omogućavala da uvozimo sve manje i manje količiae kolofona i terpentinskog ulja, što je osobitlo važno ii pogledu tako poirebnih nam deviznih platežnih sredstava. Kritički asvrt na dosadašnji razvoj smolarenja Ovde bi hteli da se osvrnemo na izvesne probleme karakteristične za samu smolarsku industriju kod nas kao i da iikažemo na one momente, lioji uplivišu na sam razvoj ove naše mlade industriske grane unutar štmiske privrede. Ti problemi su sledeči: L Da bi se -smolarska industrija mogla stvoriti^ osnovna je nužnost imati po´godne borove šttme u onim razmerama i sa onim pogO´dnostima da bi se ista mogla postaviti na jednu širu, solidnu osnovu. Po podacima koji su u ovom cilju razrađivani, stalo se na stanovište da u našoj državi ima do 30.000 ha odnosno 35-000 ha borovih šuma fČokl, Pejoski), u kojima bi se moglo vršiti smolarenje. Razume se, da je 29 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 32 <-- 32 --> PDF |
ova cifra uzeta na osnovu podatajka predratne statistike i kao takva verovatno samo približna. Tačnih podataka kolika je površina borovih šuma zahvaćeno smolarenjem nemamo, Svakako ona varira danas između 17.000 i 20-000 ha. Zakonska osnova smolarskoj privredi data je i u § 20 Opšteg zakona o šumama, gde izričito sto^i da se borove šume pre seče imaju iskorišćavati i za dobijanje smole. Ovaj zakonski propis u praksi je veoma malo korišćen, tako da su posečene znatne količine borovine koja prethodno nije smolarena. Teškoće su i u tome što se na pr, kod kratkoročnog smolarenja, koje se naročito vrši na beiome boru,, po pravilu ne bi mogle vršiti nikakve seče u periodu od 4 do 5 godina, dok se ceo turnus smolarenja ne izvrši. U momentu izgradnje naša privreda niije mogla biti lišena izvesnih borovih sortimenata, pa makar i kroz 4 ili 5 godina- Osnove za kratkoročna smolarenja nisu izrađene, jer nemamo nekih solidnih temelja za to (taksacioni podaci o debljinskoj strukturi, pojedinih sasto^ina bora pogodnih za smolarenje.) Kod duigoročnoig smolare^nja stvar je nešto jasnija s obzirom da se vrši kroz 20 i više godina. 2. Uvođenje smiolarenfa zahteva izvesno vreme. Ono je specifičan stručan posao, zahteva svo^u potrebnu materijalnu osnovu kako u odnosu na čisto tereniske uslove (izrada baraka, otvaranje odnosnih objekata) tako i opremu u alatu i priboru. Kadrova nismo imali i niuorali smo ih stvarati negde sa više ncgde sa manje solidnosti. Tu se ne radi samo o osposobljavanju radnika za smolarske radove negO´ i za stvaranje dovoljnog broja pomoćnog tehničkog i tehničkog kadra. U tom pogledu bilo je nesumljivo slabih strana ko^e se i danas provlače tu i tamo Šireg iskustva za jednu veću proizvoidnju također nismo imali a problemi su nicali veoma naglo, tako da su negde rešavani povoljno a negde i nedovoljno, što se -sve to u krajnjoj liniji odražavalo na samu produkciju. 3. Nedovoljna naučna razrada problematike smlolarenja koja je za naše uslove tako- potrebna za dalji razvoj ove mlade privredne grane. 4. Nedovoljno interesovanje za ovu privrednu granu od izvesnog broja stručnog oisoblja, koje ie dolazilo u dodir sa njom direktno ili indirektno. Bez obzira na gore iznete okolnosti koje su uticale pozitivno ili negativno na razvoj smolarske industrije kod nas, citre Petogoidišnjeg plana jasno ocrtavahu njen uspeh. Da bi taj uspeh bio manje ili više trajno održan, odnosno i povećan, nesumljivo kaO´ najjači momenti iznad sviju ostalih ističu se samo dva a ti ´Su: 1. Stvoriti potrajnu bazu za razvoj domaće smolarske industrije, 2. Povećati prinos po jedinici smolarene površine (praiktično po bele* nici, teoriöki po 1 sm^ tretirane površine). Oba ova pitanja moramo podrobnije razmotriti budući da šu od interesa cza ćelu zemlju. ad. 1. Kao osnoviicu ovog pitanja moramo uzeti u obzir postojeći fond borovih šumia. Tu u prvom redu dolaze u obzir šume crnoga bora, beloga bora i alepskog bora. Ostale dVe vrste, t. j. molika i munika, s obzirom 30 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 33 <-- 33 --> PDF |
na njihove ograničetie površine, ne prestavijaju neki osobiti interes za Industrisko smolarenje. Na drugoj strani, budući da su njihove smole neobično kvalitetne, potrebno je vršiti i nadalje naučna istraživanja u ovom smislu, radi. upoznavanja istih te njihove odgovarajuće primene naročito u tebnlici (zamena za Kanada balsam i dr,). Prve tri vrste i do sada su činile osnov industriskog smolarenja kod nas. Tu će ulogu verovatnou buduće zadržati. Najveće površine naših borovih šuma koje dolaze u obzir za smolarenje u velikom stepenu su jednodobne sastojine, U nekim slučajevima to su stare sastojine. Privođenje ovih sastojina za smolarsku proizvodnju, s obzirom na potrebe zemlje u smoili, bilo je većinom suviše naglo, naročito u onim narodnim republikama koje za to nisu imale pripremljene najosnovnije privredne planove. Čak i kod dugoročnog smolarenja koje bi se U najidealnijem slučaju moglo prodt^žiti i do 30 godina kod stanovitih metoda i uslova rada, nisu napravljeni odgovarajući planovi za postepeno otvaranje odnosnih površina borovih šuma. Već damas postoje indicije; na pr, da će u zahvaćenim već borovim šumama sa smolarenjem, nastati vakuum u proizvodnji posle perioda od 20 ili 30 godina. Proizvodnja će opasti usled nedoistatka mlađih debljinskih razreda koji u intervalu öd 20 do 30 godina r^e će Mti u stanju da zamene ona stabla koja mi danas smolarimo a koja posle tog vremena moraju otpasti od daljneg smolarenja. To znači da.se smolariska privreda u principu ne može, imajući u vidu trajnost produkcije, oslanjati na jednodobne borove sastojine, kakve su većim de´Iom naše prirodne borove svane. Postoji opasnost u pogledu kontinuiteta proizvodnje smole, ako se ne bi blagovremeno ipreduzele potrebne mere i izradili planovi za trajnu proizvodnju smole pa makar ona i ne dostigla «voju maksimalnu visinu. Klasičan primer za ovakvu sliku pruža nam i naše staro smolarsko područje u Kapini u slivu Treske. Tamo je smolarenje započelo u toku 1934 godine- Broj belenica se iz godine u godinu povećavao (od 60.000 do 130.000 koliko ih je bilo 1940 godine). Smolari se primenom modifikovane francuske metode (kapinska metoda) na dugoročnoj osnovi od 20 godina. Tu bi već od 1954 godine počela da otpadajti iz proizvodnje stabla, koja su prošla ovaj turnus od 20 godina. Prvo bi otpalo 60.000 belenica a iza njih posle nekoliko godina î ostala koja su tretirana do 1940 godine. Brof stabala koji će: otpasti od smolarenja bio bi veći no kori će pridoći, uzimajući u vidu stabla sa prečniikom od 30 sm na prsnoj visini pa na više. Faktično vakuum ne će potpuno nastupiti ni u Kapini, budući da su posle rata privedene smolarenju i one površine koje do tog vremena nisu smolarene (Kopanje, Patiška Reka i druga]. No unutar starih smolarenih površina, pošto su znatni delovi pod jednodobnim sastojinama, to Kapinu očekuje u skoro vreme. Ovakvi slučajevi pojaviće se i na drugim mestima. Jedno od najizrazitijih s obzirom na svoj kapacitet je nesumljivo sliv reke Krivaje (N. R. Bosna i Hercegovina) gdje je smolarenje počelo posle rata. Nastaje pitanje šta da se radi sa već smolarenim stablima? Kod kratkoročnog smolarenja, na pr. kod beloga bora, koje traje 4 do 5 godina obično se smolarena stabla seku. 31 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 34 <-- 34 --> PDF |
No danas se već čuju prigovori da )e i turnus smolarenja od 4 do 5 godina koji se primenjuje u Evropi u glavnom na beJome boru suviše kratak (SSSR]. Vode se naučne rasprave ne bi li bilo célishodnrije da se kratkoročno smolarenje produži na 10 godina, na t. zv. produženo smolarenje. Kod nas u ovom smislu jedino je imala malo iskustva N. R. Slovenija sa sečom onih stabala koja su otpočela da se smolare u toku 1947 godine a posečena su u toku 1951 ili 1952 godine. Analogno kratkoročnom smolarenju mora se pristupiti i kod dugoročnog smolarenja. S obzirom da je uvođenje ismolarenja kod nas, kao što smo naveli, u nekim područjima bilo suviše naglo, to ćemo posle isteka vremena od 20 ili čak i 30 godina, imati veliki broij stabala koja će se morati poseći u kratkom vremenu, ako se imaju u vidu samo eksploatacioni momenti. To bi bilo opravdano samo u tom slučaju ako-su odgovarajuće površine delimice već pošumljene, odnosno nalciaimo mlađa çtabla koja su već pristigla ili će pristići u kraćem" vremienu za simolarenje. Znači da će uzgojni momenti biti oni koji će odlučivati da H će se i koliiko smolarenih stabala poseći, da bi se održao princip potrajnoisti gazdovanja u širem smislu. Međutim, u drugim zemljama gde je smolarenje i gazdovanje sa šumama na višem tehničkom nivou u ovom smislu ne postoje tako´ izrazite teškoće. Ta:ko na pr. u Francuskoj u poznatom Lande-u , skoro su većinom borove sastojine tako proređene, da je boru kao tipičnoj vrsti svetla obezbedeno prirodno jti veštačko podmlađivanje (t. j , pošumljavanje)- Redi sklop omogućuje da prinosi smole po^ jedinici smiolarene površine budu veći no što su u sklopljenim sastojinama (sklop varira od 0,4— 0,7). Prebomo gazdovanje u borovim šumama Donje Austrije jedina je sigurna zaloga za dugoročno i trajno smolarenje. Kako stojii stvar kod nas ui ovom pogledu? Znatan deo naših borovih šuma u kojima se vrši smolarenje, kao prirodne sastojine većim delom su sklopljene (sklop od 0,6—0,9), Time je otežano podmlađivanje unutar sastojina u jačoj meri, O nefkom proređivanju sastojina ne miože biti ni govora, t, j . nikakve tehničke nxere u uizgojnom smislu nisu preduzimane u prošlosti i sadašnjosti Međutim, za normalno i trajno smolarenje ove mere su neophodne. Ne samo u odnosu na veći prinos koji je rezultat pojačane asimilacione površine samih stabala raslih u prorcđenom sklopu, no to je jedini put za ravnö^memiju zastu,pljenoist mladiii stabala, koja će zćiimeniti smolarena stabla. Na nekim mestima gde se smolarenje danas izvodi, postojeće borove šume imaju čak i zaštitni karakter (sliv reke_ Treske, Dalmacija), Tu sva kako i kada prođe određeni turnus dugoročnog smolarenja, veliki deo smolarenih stabala čak i sva stabla morala bi ostati za izvesno vremc, dok se odnosna površina većinom veštački ponovo! ne pošumi. Prema tome moraju se postaviti isolidni O´snovi za obnovu borovih šuma unutar smolarenih područja, bez obzira da li će to biti osigurano prirodnim ili veštačkim putem, Saradn^a uzgajivača i smclara mora biti prisna i intenzivna kaiko bi se u krajnjoj liniji održao i povećao fond borovih šuma tako potrebnih za ^edno ovakovo iskorišćavanje. Na ovo} 32 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 35 <-- 35 --> PDF |
osnovi u pogledu borovih šuma bazirano je savremeno šumarstvo mnogih država (SAD, Francuska, Portugalija, Grčka, Japan, SSSR, Italija). Smolarska privreda sa svoje perspektive naročito nastoji da se postojeći fond borovih šuma prvenstveno privede ovom načinu iskorišćavanja a ujedno postavlja i svoje zahteve i na polju obnove tih šuma. Dovoljno je samo da navedemo opsežne oglede na polju genetike i selekcije onih stabala koja pokazuju neobično jaku izdašnost u prinosu smole od dva i više puta od normalnog prošeka. Razmnožavanje borova vegetativnim putem vodi nas istom zadatku (USA, Francuska). Ili pak forsiranje onih varijeteta koje imaju osobito vredne terpenske grupe u svome sastavu (SSSR). Prema tome savremenost smolarenja mora počivati na uzajamnoj saradnji taksatora, smolara i uzgajivača, vodeći stalnu brigu o povećavanju osnovnog fonda borovih šuma a ne o njegovom smanjivanju. Nesumnjivo, mi još nemamo dovoljno iskustva u ovoj grani iskorišćavanja šuma. Često i u naučnim istraživanjima mi »zakašnjavamo«. Proučavanje sličnih prilika u ostalim zemljama koje već imaju tradiciju u smolarenju (Grčka, Austrija, Portugalija, Francuska, USA) sigurno da bi koristila i pojedinim našim stručnjacima kao i našoj smolarskoj privredi bez svake sumnje. ad. 2. Pitanje prinosa. Prinosi smole koje faktički dobijemo kod industriskog smolarenja ne mogu nas u nikom slučaju zadovoljiti. Ovo važi za skoro sve naše republike i za sve vrste borova koji se smolare. Da navedemo samo nekoliko tipičnih primera za to: a) Smolarsko područje Kapina (N. R. Makedonija) gde se smolari crni bor putem francuske metode dalo je srednji prinos po belenici u toku 1947 godine 580 grama a godine 1948 samo 530 gr. Opitno polje dalo je u prvom slučaju kod iste metode rada 820 gr. a kod drugog slučaja 840 gr. po belenici. Nova smolarska područja u Moirihovskim šumama tih godina su dala još manje prinose (oko 320 gr.) koji su docnije tek povećani. b) Smolarska područja u N. R. Bosni i Hercegovini (Krivaja) i danas daju relativno» niske prinose, koji ne dostižu ni 500 gr. po belenici. c) Čak ni prinosi koje daje alepski bor, s obzirom na najpovoljnije klimatske prilike i najdužu smolarsku sezonu u godini ne mogu nas zadovoljiti, budući da su ispod jednog kilograma po belenici. d) Kratkoročno´ smolarenje beloga bora po savremenoj metodi kakva je u primeni u N. R. Sloveniji (Chorin-Fiinowtail-ska metoda), ne daje one prinose koji bi se mogli očekivati kod ove metode. Mnogobrojni ogledi na raznim vrstama borova i sa raznim metodama rada dali su mnogo povoljnije rezultate u odnosu na prinos no što je to slučaj sa industriskim smolarenjem. Tako i mora biti, s obzirom na pažljivost rada koju zahtevaju opiti. No mi moramo» nastojavati da se prosečni prinosi po jedinici površine povećaju pošto su oni neverovatno niski. Ako pretpostavimo na pr. da se u Jugoslaviji smolari na oko tri miliona borovih belenica i ako uzmemo da se u prošeku prinos poveća -za samo 100 gr. po belenici, mi bi imali veći prinos od oko 300 tona od onog koji faktično dobijamo. Tu vršimo uštedu za oko 600.000 belenica 33 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 36 <-- 36 --> PDF |
u pogledu samih borovih stabala ili štedimo državi oko 55.000 dolara (ne računajući pod vozne i druge izdatke). Smatramo da u zemlji ne bi mogli naći ni jednog smolarskog stručnjaka koji se ne bi složio sa prednjom postavkom. Krajnje je vreme da pitanju obezbedenja većih prinosa kod smolarenja moramo pokloniti našu najveću pažnju. Za to neka nam posluže i predratni prinosi za Kapinu, gde su kod crnog bora sa francuskom metodom rada dobijani srednji prinosi kod industriskog smolarenja i do 900 grama u pojedinim godinama. Prostor nam ne dozvoljava da u okviru ove teme razgledamo sve mogućnosti koje nam stoje na raspoloženju za povećavanje dosadašnjeg srednjeg prinosa po jedinici površine (ili belenice). To pitanje bi se moralo posebno tretirati ne samo na osnovu primenjene metodike smolarenja nego i koristeći najnovija shvatanja o fiziologiji smole, njenom isticanju i kristalizaciji, te o štednji samog smolarenja drveta u odnosu na dimenzije belenica. Kod nas za industrisko smolarenje manje ili više primenjene su klasične metode smolarenja. Kod smolarskih opita čine se pokušaji da se održi savremenost naučnih tekovina postignutih u drugim državama (primena hemiskih stimulanata, upotreba savremenijeg i boljeg" alata). Jedna od najnovijih metoda, koja istina još se nalazi u okviru istraživanja a predmet je diskusija, prestavlja inficiranje sa specijalnim sojem gljivica iz grupe Fusarium, koje izazivaju isticanje smole za duže ili kraće vreme. Sa istraživanjima na polju smolarenja danas se u svetu bavi nekoliko već poznatih instituta (Institut du Pin — Bordeaux; Cenitro di studio sulle oleoresine — Firenza, Southeastren Forest Experiment Station — Lacke- City, Fa, USA) i znatan broj naučnih radnika širom celoga sveta. To je najbolja zaloga da smolarska nauka (smolarenje i poznavanje smola) neće zaostajati za opštim naučnim postignućima koja današnjica ostvaruje. Kod nas se naučnim proučavanjem problema smolarenja i smola pristupilo na široj osnovi tek iza rata. Na tom polju su postignuti i izvesni skromni naučni i praktični rezultati. No za naučna istraživanja ove vrste nesumljivo je naša zemlja još mlada. Nedostaje nam ni dovoljno rutine niti pak naučne opreme za ovo područje nauike. Rezultati istraživanja od pre rata (Ugrenović — Šolaja, Em) ukazali su na put kako bi trebalo pristupati ovim problemima. Današnji uslovi su kud i kamo povoljniji s obzirom na postojeće institute, fakultete i akademije nauka koje se bave ili će se baviti pitanjima i iz ove oblasti. No imajući u vidu nagli razvoj smolarske industrije koji je kod nas nastao posle rata i razvoj same smolarske nauike kao takve, nameće se pitanje da li je nužno da se i kod nas osnuje jedan centar za naučna smolarska istraživanja, koji bi bio oslonac za sva naučna istraživanja iz ove oblasti. Nesumljivo u manjem obimu no što je to slučaj sa zemljama gde je smolarenje kud i kamo mnogo razvijenije ovaj centar bi se mogao osnovati na jednom od postojećih šumarskih instituta, univerziteta ili akademija nauka. Jedan od osnovnih zadataka ovoga naučnog centra bi bila razrada naučne problematike iz oblasti smolarenja i smole i njenih derivata u uslovima naših vrsti borova i naše proizvodne sredine. On bi omogućio potrebnu nabavku opreme za ovu svrhu, vršio bi naučnu razmenu u svom 34 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1952 str. 37 <-- 37 --> PDF |
delokrugu sa inostranim odgovarajućim centrima i naučnicima i održavao bi potrebnu vezu sa istima. Nabavka knjiga i časopisa takođe bi bio osnovni zadatak jednog ovakvog centra. Ovo pitanje iznosimo više za diskusiju i želja nam je da se ova prihvati kako od naših praktičara tako isto i od naučnih radnika, kako bi se osvetlilo jedno pitanje, koje sutra ako ga ne budemo blagovremeno postavili, može imati neželjenih posledica za čitavu smolarsku proizvodnju. Na ovo su upućene i šumarstvo i hemiska industrija. Saradnja jednih i drugih je neminovna i potrebna. Ona jedino može obezbediti uspeh i ovoj mladoj grani unutar šumske privrede. Développement du gemmage dans Va période du Plan quinqennal (1947—1951) de Yougoslavie L´auteuir a exposé ´des données sur le gemmage en Yougoslavie, dans la période 1947—1951, pourr chaque République populaire et pourr la Yougoslavie. La production totale de §a gemme a été: 1947 287.2 tonnes 1948 517.3 „ 1949. . . . . . 8490 , 1950 1263 0 ., 1951. . . ´ . . 1660.7 „ Les (principales essences des pins qui on été soumis au gemmage sont: Pin noijr. Pin sylvestre et P:´m d´Alep. Il y a des possibilités a augmenter la production de fia gemme dans île proche avenir, niais dans une mesure assez, restreinte- Apres deS´pins il peut etre envisage le gemmage d´Epicéa. La distillation de la gemme est effectuée dans cinq distilleries. M est a noter qu´ en Yougoslavie (notamment en Slovénie) est assez développée la production des huiles etheriiques extraits des aiguilles d´Epicéa Sapin, Pin sylvestre, Genévrier commun. Vu (Se développement intense dm gemmage en Yougoslavie, il serait utile d´envisager la création d´un Centre scientifique pour l´étude de la production des gemmes et autres produits de nos coniferes. Ce Centre pouraiit etre attaché a l´un des Instituts de Recherohes forestieres, a l´une des Facultés Forestieres ou a l´urne des Academies des Sciences. - Dr. Živko Slavnić (Novi Sad) : O EKOLOGIJI BÄHOFENOVE TOPOLE Jedna od specifičnosti šumske dendroflore Deliblatskog peska u Banatu je Bahofenova topola. U botaničkom pogledu ona pretstavlja jednu retkost u vojvođanskoj flori, a i njena šumarska vrednost je znatna. Sistematska vrednost Bahofenove topole nije u florističkoj literaturi još definitivno određena. Tako Hayek uzima Bahofenovu topolu, Populus Bachofenii Rchb. kao sinonim hibridne topole, Populus hybrida MB. i smatra je posebnom vrstom, poznatom na Balkanu dosad samo iz Bugarske (Hayek 1927). Jâvorka (1925) smatra da je Populus Bachofeni Wierzb. jedna forma bele topole koja prema njemu dolazi kod nas na donjem Du 35 |