DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1951 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Ova je pojava nenormalna a ovakovo deziirteresovanje za svoju struk« mora na kraju krajeva dobiti odgovarajuću ocjenu. Ali napredak se ne može suzbiti nd piešutkivanjem ni bacanjem u birokratske ladice*. Schnellwachsende Wälder In dem Bestreben unser unbewaldetes Waldgebiet je früher möt Grün zu bedecken, hat der Verfasser tin den Jahren 1937—1941 Versuche zur Aufforstung unternommen. Zu diesem Zwecke benutzte er spezielle Agrotehniik und Auxin. Die Ergebnisse dieser Versuche sind in unserer Zeitschrift vom Jahre 1938 und 1939 beschrieben. In dierem Artikel ha- der Veriasser nur kurz die Entwicklung, den heutigen Stand der Versuche und einige Ergebnässe veröffentlicht (s. T. der jährliche Höhenzuwachs u. Foto), ~- Eine ausfürhliche Publikation über schnellwachsende Wälder ward bald erscheinen. * Ministarstvo šumarstva NR BiH (sada Glavna Uprava za šumarstvo) omogućilo je izdanje knjige »Ekspresne šume« u kojoj su detaljno navedeni rezultati rada i sve najnov.je metode za podizanje brzorastućih šuma na svimal terenima, kao i postojeće stanje ekspresnih Suma. Prema ocjeni stručne komisije ovaj rad ima elemente novatorstva i koristan je kako za praksu tako i na naiućno isiiraživačkam polju. Knjiga. Uf.koro izlazi; iz štampe u izdanju Zadružnog štamparskog izdavačkog preduzeća u Sarajevu; dlustrovana je i snabdjevena praktičnim uputama. Ing. Horvat August (Split): O VAŽNOSTI UZGOJA LOVORA* Naše obalno područje i neposredno zalede obiluje mediteranskim flornim elementima, među kojima lovor (Lauru s nobili s L.) zauzima vidno mjesto. Lovor je drvo ili krupniji grm,iz velike porodice Lauraceae, koja obuhvata 30 rodova sa nekih 900 vrsta. U Europi živi autohtono samo obični lovor. Sve druge vrste žive u tropskim i suibtropskim krajevima, a ntßke su ponešto rasprostranjene ul Sjevernoj Americi. Paleontološka su istraživanja pokazala, da je u tercijaru Laurus nobilis imao uz L. canadensis veći areal rasprostranjenja u Europi. Danas nailazimo na lovor u Maloj Aziji, zatim uz obale Crnog mora te u Sredozemlju: Grčkoj, Macedoniji, uz našu obalu, u Italiji, Španiji te nešto u Maroku. Nemamo tačnih podataka gdje sve i na kolikoj površini dolazi lovor kod nas. U manjim skupinama ga ima u Istri, na Brionskim otocima, na otocima i kopnu Kvarnerskog zaljeva. Kod Opatije i Lovrane dolazi u većoj količini te tvori i sastojane. Nalazi se u okolini Rijeke, Crikvenice Rabu, Pagu i otočju, oko Zadra. *Uz more ga nalazimo između Trogira i Splita, zatim na otocima Braču, Hvaru, Mljetu i poluotoku Pelješcu, U Dubrovniku i okolici, Sutorini, Herceg-Novom i Bold Kotorskoj. Ukratko on nigdje ne dolazi obilnije, ali pridolazi duž cijele naše obale» Visinska zona njegova rasprostranjenja, kao i rasprostranjenost u kopnenom dijelu nije još dovoljno istražena. Dolazi na pr. u Dalmaciji do Maf * Izrađeno u Institutu za eksperimentalno šumarstvo Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, Direkcijama krš Split, 392 |