DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1951 str. 14 <-- 14 --> PDF |
s obzirom na mjesto i klimatske prilike pojedinih godina. Oni se, što je i najpravilnije, određuju na terenu prateći razvoj potkornjaka na pokusnim lovnim granama ili na samim stablima. Na isti način utvrdit ćemo i postojanje sestrinske generacije, pa u slučaju pozitivnog nalaza treba postavljati u blizini lovnih grana, prve serije, svježe lovne grane. U pravilu bi se ove grane trebale postaviti nakon što primijetimo da ženka koja je već odložila jaja započne sa regeneracionim žderanjem. Obično se one postavljaju tri tjedna nakon konstatovanja prvog naleta na grane prve serije. Lovne grane moraju se skupiti na unaprijed za to= pripremljenom mjestu i spaliti u vrijeme kada pod korom ustanovimo prve kukuljice. Moglo bi se pokušati i sa rezanjem zaraženih grančica sa stabala, kojima su tu i tamo grančice počele žutjeti a deblo još nije napadnuto po sekundarnim štetnicima. Takove grančice treba zatim spaliti. Moguće bi na ovaj način mogli spriječiti širenje štetnika no ne smijemo ispustiti iz vida da je svaki napadaj potkornjaka uslijedio zbog toga što je ©slabljenje stabala ispod »kritične točke« nastupilo uslijed drugih razloga. Ovom prlikom moramo napomenuti, da sušenje borova u Istri i Hrv. Primorju nije posljedica isključivo napadaja P. trepanatusa. Potkornjaci su svi više ili manje sekundarni štetnici, pa je njihov napadaj uvjetovan oslabljenjem stabla zbog nepovoljnih klimatskih prilika kroz dulji niz godina, naročito na mršavim i degradiranim tlima, zbog golobrsta gusjenica ili zbog drugih razloga. Mi upravo rješavamo pitanje, koliko tome slabljenju pridonose gusjenice borova preilca gnijezdara (Cnethocampa pitvocampa) goloorstom. Iako nema sumnje da ovaj, za naše primorske krajeve toliko česti štetnik, stvara dispoziciju za napad potkornjaka, ipak trebamo još razjasniti činjenicu zašto šuma »Vrana« na otoku Cresu, koja je vf posljednjim godinama mnogo stradala od gusjenice prelca, nije do sada napadnuta po P. trepanatutsu. Naprotiv šuma »Niska« na istome otoku, i. pored toga što je mnogo manje bila napadnuta) od iste gusjenice u istome periodu, pretrpjela je veće štete zbog napadaja P. trepanatusa. Pitanje zaštite borovih šuma odraznih štetnika, medu koje bez sumnje spadaju kao najznačajniji Cnethocampa pitvocampa, Sciff Pitvogenes trepanatus Noerdl. i Evetria buoliama Sciff, usko je povezano s uzgojnim mjerama koje treba u ovim sastojinama poduzeti. Naši uzgajivači vjerojatno ne će imati težak posao u Sisölu i Kremenjaku, gdje se na cijeloj površini može naći jasenov podrast a na prosjekama i proređenim mjestima prirodni borov podmladak. Mnogo teži problem predstavljaiu kvalitetno loše šume, kao »Sv. Bartolomeja« i »Vrane«, gdje, toga pomlatka nema. Zato bi pitanje zaštite borovih kultura od štetnika pored pošumljavanja trebalo biti glavni zadatak šumara na Kršu. < Un nouvel ennemis du pin du Littoral Croite et de l´Istrie; Pityogenes trepanatus Nördl. genes trepanatus Nördl, aux pins dans les forets du littoral create et d´Istrie. Ce ravajgeur, si rare, est trouve chez nous pour la premiere fois cette annea. Plus de 1000 arbres furent abattusi sur nine superfice non plus grande de 150 ha. Barbey ai signale qu´dl y a: de la similitude en bioloigie du P. trepanatus Nördl. et cellai du P. chalcographus. Cependant P. trepanatas se develope dans nos regions dans toute autre biocemose et dans tout autre biiatotpe que P. calcoigraphus (P. chalcographus vit diains les forets; d´epicća, et P. trepanatus dans les foirets du pin des nos regions meridioualles). D´aipres Escherich P. chalcographus peuit avoir une ä deoix generation iuivaint le lieu et le cliimat de son developpement. Nous cons-derons que 398 |