DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-10/1951 str. 68 <-- 68 --> PDF |
Povodom Članka »Prilog reaavanju pitanja zaštite, gajenja i iskorištavanja Šumskog drveta van šuma« U »Šumarskom listu« br. 11 za 1050 godinu objavio je šumarski inžinjei i pravnik M. Ljujić: »Prilog resa van ju pitanja zaštite, gajenja i iskorišćavanja šumskog drveća van šuma*. Ovaj prilog sam po sebi nameće d.kKUj>.ju. v´eiovatno uo ioga ne bi uoš.o da. je pisac unč.o bar nai neko..ko mes.a š.i-om zem.je, kuko ustvari siOji u narodu sa drveeem vaa šuma. OJOOUO da je više lazmutK« kako se se.ja.k, Irez ič.je stirucne pomoć: snašao u pod.zanju i gajenju šumskog drveća van šuma; kako će se to dalje razvijati; da li je potrebna i kakva zaštita; da U je potrebna stručna, pomoć; kako stoji sa iskor.šćavainjem; kao i sve ostalo što je u vezi. sa drvećem. preostal.m od sl,moraslih šuma i veštački podignuiim. Drug.m recima kad se raspravljaju narodni šumarski problemi, kao što je b,aš ovde slučaj, onda je, svakako, potrebno pre svakog saopštenja, pre svakog predlaganja u toj ob.asti, proučiti stanje stvari u narodu. Nažalost, to je izosta.o, a to je za ovaj slučaj bilo najvažnije. Zan.oi.j.va je pojava kako ponekad pojedini stručnjaci, ne samo u ovoj oblasti, već i u nekim drug.m pr..:,ki.ma, zais.anu i kao da se iznenade pred neč.m š.o inače im.aju prilike svakom dnevno da posniatraju, aii što .h n.je zan.m.o, š.o su previđan, d\ ae k ,žem š.o su potcjeu.jiivali. Nisu ni cenili, ni precenjivali, ni potcenjivali; bili su ravnodušni. I odjedanput kao da im pukne ueš.o pieu oč.ina uv.de u nekoj naiounoj radnji krupnu su.r, pa j<- »»JCU <»CO ., . . i. u inosno, kao u ovom slučaju o šumskom drveću va´n šuma, prvo utvrđivati značaj, vrednost, zatim opasnosti od štetočina, pa najzad potrebu stručne intervencije. Pisac, na primer, kaže: »U sadašnjoj praksi vidimo da se skoro redovno zakon o šumama primenjuje i na drveće van šuma^ ma da zaštita drveća van šiuma nije izričito predviđena u zakonu o šumama, kriv čnom zakonur niti drugim zakonima«. Zatim, kaže dalje, da »sada šumarski organi odobravaju seču i kontrolišit promet i ovog drveta na isti nač.n kao d onog iz šuma«. Ali na tome se pisac ne zadržava; to za. njega /nije dovo.jno, pa odmah zatim kaže: »Sve što je rečeno u pogledu sadašnje brige oko drveća van šuma pokazalo se kao nedovoljno. . . pitanju gajeva, zašiite i iskorišćavanja ovog drveća. treba da se pokloni mnogo veća pažnja nego do sada«. I to zato, kaže. pisac dalje, da bi se bolje, zaštitio »od ner ion ti ne, nepotrebne i bespravne seče. nepravilnog kresanja... pošto je ono šie se predviđa u ZOŠ Srbije neđovoljnoi. Zar sve to što je pisac rekao kako šumarski organi (iako zakonom nije predviđeno) postupa,u sa ovim drvtćem k. o i sa šumsk.m, nije dovoij.no? Zar je uistinu seljak tako s´.epo i rušilački navalio da uništi šumske preostatke i šume koje je sara podpzao?! Možda bi se to nekako i dalo raaumeti, ako se pisac uni.pred pribojava <što se i& teksta ne razabira), zasnivajući tu bojazan na nekadašnjem seljakovom odnosu prema 3arucrasliđr šumama dok ih krčio. Ali to bi trebalo dvojiti. Umes.o ovih, nedovoljno zasnovanih predloga, boije bi bilo da je pisac izneo slučajeve gde su to seljaci navalili neracionalno, nepotrebno i bespravno da seku lakve šume, kao i primere nepravilnog kresanja lisnika. A mene bi posebno interesovalo šta pisac podrazumeva pod nepotrebnom sečom? Di li zais No ubrzo za ovim pisac kao da se povlači i kao da ublažava svoj stav prema drveću van šuma, kad kaže: »Zaštita drveća van šuma trebalo bi i mogla bi se najlakše i najceiishodnije d*>sprovede kroz zakon o šumama, ali kod pitanja seče, kresanja lisnika, nadzora nad prometom drveta i dr., odgovornost za prekršaje morala bi da se ublaži zbog mmje štetnosti šeće usamljenog drveća od onog n šumi.. . Za raz´iku od seče drveća u šumi, za seču ovog drveća ne bi trebala dozvola ni doznaka za seču. Međutim prevoz ovoga drveća treba da podleže nadzoru šumarskih organa, radi sprečavanja zloupotrebe i radi kontrole u pogledu snabdevanja«. Kod sveg» toga nimalo se nije imalo u vdu kako će to neočekivano i iznenadno stručnjičko interesovanje za ovo drveće da deluje na seljaka — vlasnika tog drveća. Osobito u obešumljenim predelima gde je od st.morasnih šuma — kako privatnih tako i zajedničk.h — vr.o malo preostalo. Seljaku ne može biti ´pravo ako mu se neko mesa u šume koje on sam podiže i gaji. Ne može zbog tog* Sto takvu šumu gaji ponegđe i na oraćoj zemlji, ia.ko je, i te kako, oskudan u njoj. A kad je ta ,o, onda nesumnjivo, gaji, neguje i ekonomiše sa tom šumom, možda, približna kao sa use v´ina. lako se 10 ponekom stručnjaku ne č ni da je tako. baš kad su u pitanju ove šume (drveće u ogradama, na obalama reka, po međama) seljak kad ga nužda nagna, szn ´ kiko se uspešno gaji i kako se tn´zo do´az: do đrvn» Tiase i do osti!:h potrebnh nro´zvođa tih šuma. Šumsko drveće van šuma, usleđ toga što ima veliki privredni značaj na selu, seljak neguje i zašLćava bolje no iko drugi. U .o smo se mogiii uveriti lanske i prekolanske god ne, ka* Je gubar satirao šume. Tada su se seljaci s>"m: i na vreme pobr´nuli da spašavaju svoje šumskodrveće van šuma. kao i preostale sarnorasle šum". To. nT´vn o pe znač da ie rt fftitv´m o-i-sno. «tima po šume nepotrebna intervencija i pomoć zvaničnih ustanova. TJ svakom slučaju dru . kčiji je seljakov odnos prema preostalom drveću van šuma. a osob"»prema. drveću koje je seljak sam odnegovao, a drukčiji prema državnim šumama, koje sa krupne i daleko u planini. Prema t´m šumama, gde seljak nije neposredno «a´n´eresov.´n, gde Be on povremeno i retko može koristiti, i to uz prilično s´oženu đar.gubnu proceduru, on može di bude i ravnodušan, kad je u pitanju njegova pomoć. Pokaza´o se to kod po´ave požara » planinskim šumama. Ponekad su moral´ i organi: narodne vlasti da intervenišu da b; seljake poJt^ onn´: pa erfig^nle po^ra*. Tu ´üO´flvn mno?i u-´«u rno?!´ d1 shvate. B:1o ih te ko´i su se :š*>irtavali k"k n-še. *1< š*o se tiče i´skrv-´Sć´vapia drvet«, t™ ie l>v> đrui" umućen, a ne seliak B´va´o je č-k t takvih po´ava da seliacl pr:kr´veno i nr-´.žei´ku´u da š»o ore i što WS> pVvn´nn otro´1 da s» o´^ i^,-.. i .. .s„n^.-*´h Sum? (f">*n se^´^ku save+e k"ko će te šnnie da sačuva, kakoi će dalje s njima vore šumski sklopovi, da progreje sunce, da zarudi planinska trava. Sasvim bi druga stvar bila, i ne bi đe´ovalo kao grom iz vedra neba u ovom slučaju, kad s» raspravili o šumskom drveću van šuma, da se neko od stručnjaka od početka interesovno, da j» b´lo ref: u jsvrosti i među seljacima o tome. Sto je glavno, da su seljaci navikli na to di.se bar neko đebronamerno osvrće i na to drveće; da se poštuje red i poredak koji su sami seljaO 342 |