DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-10/1951 str. 65 <-- 65 --> PDF |
&z slpuane itnfiiäenn&SLti Domaća stručna štampa Glasnik šumarskog Fakulteta br. 2, izdanje Naučne knjige, Beograd, 1951, str. 156 U Glasniku je objavljeno sedam originalnih naučnih radova nastavnika i asistenata Šumarskog Fakulteta u Zemunu. Dr. Bogdan Š o 1 a j a u radu »fiziko i hemiske osobine terpentinskog ulja korova Pious nigra Arn. i P i n u s sllvestris Z. sa L i č k o g k r š a«iznosi samo jedan deo rezultata svojih dugogodišnjih istraživanja, o terpetinskom. ulju naših borova. Ispitivanja su vršena još pre rata n»a inicijativu i uz saradnju profesora i akademika dr A. Ugrenovića, kada su i objavljeni prvi rezultati u Glasniku za šumske pokuse Poljoprivrednošumarskog fakulteta u Zagrebu (1931 i 1937 godine). Iz iznetog materijala se vidi, da je kvalitet našeg torpentinskog ulja iz ornog i belog hora odličan s obzirom na količinu najvažnije komponente a — pinena a i s obzirom na smisao rotacije. Naš crni bor daje terpentinsko ulje čija ee pinenska frakcija sastoji isključivo iz 1 — a — pinena, što je od osobite važnosti za izvesne sinteze. Terpentinsko ulje iz našeg belog bora sadrži u svojoj pinenskoj frakciji d— i la — pinen, tako da se obrtanje terpentinskog ulja "katkada kreće oko 0°, što je/ opet za meke hemiske sniteze od bitne v,aižinostl. i ; Dr .lovo Zubović je na traženje Srpske akademija nauka preuzeo na seb´a proučavanje ogrevnog drveta kao materije i goriva i u svom radu »Ogrevno drvo kao materija i gorivo« iscrpno i đokumentovano obrađuje sastav ogrevnog drveta, njegova svojstva, upotrebu i odnosprema d-rugim gorivima. Za izvesna merenja u šumarstvu, pri kojima je potrebno merenje dužina ili obeležavanjelinlija određene veličine, nije podesna primena preciznih geodetskih instrumenata.. Dosadauje metode zahtevaju određen instrumentarijum, obično skup, otežavaju i usporavaju rad na terenu l traže dosta radne snage. I>a bi se sve ovo izbeglo inž.. Dragoljub Mirković je konstruisao speosnove svoga instrumenta, a zatim, prikazuje njegovu upotrebu i preimućstva za rad na terenu, cijalni instrumenat za ovakva merenja. U svome radu »I n s t T u m e-n a t za direktn o merenje horizontalnih dužina na kosom terenu« on izlaže, prvo, teoriske osnove svoga instrumenta, zatim, prikazuje njegovu upotrebu i preimućstva za rad na terenu. koja se sastoje u sleđeeem: omogućava direktno merenje horizontalnih dužina na terenu svakog nagiba; ubrzava rad jer izbacuje merenje kosih dužina pantljlkom i uaimenjem podataka, za redukciju na horizonat; omogućava merenje sa samo jednim pomoćnikom; može da služj. i za druge svrhe, kao ina pr. za visinomer: za grube radove daje dovoljnu taičnost; proste je konstrukcije: i jeftline israde, a rad Je sa njim jednostavan i ne zahteva stativ.. Inž. Branislav J o v a n o v i ć daje u svome radu1 »P r e t h o đ n a s a o p š t e n j a o poljskim jasenovima i jednoj r e 1 i k t n o. j f i t o c e n o z i u Srbiji« prve rezup tate 0 istraživanjima i utvrđenim raznolikostima naših jasenova u nizinama kraj pritoka Zapadne i Velike Morave, a zatim, rezultate i zaključke o proučavanju jedne vrlo značajne i interesantne reliktne fitoconoze na. Goču kod Vrnjačke Banje. I prvi i drugi |deo rada pretsttavlja.ju vrlo đragoeen prilog za upoznavanje i dalje proučavanje flore Srbije. Dr. Marko M i 1 o s a v 1 j e v i ć proučava »Poremećaj u godišnjim tokovima klimatskih elemenata u Beogradu na osnovu 60-to godišnjih meteoroloških asmatranja«, obrađujući .pri tome vrlo đokumentovano sve potrebne klimatske elemente. Inž. Svetislav Vasdljević u svom kratkom radiu govori »0 oliku mehaničkih vlakana Acer monspessulanum L. u lignumu t »i as äste žiic ee s obzirom da od oblika, dimenzija i broja mehaničkih vlakana, koja ulaze u sastav grade pojedinih vrsta Iišća.ra, zavise u najvećoj! mari i tehnička, svojstva njihovog lignuimi. Na kraju asistent Patko Timotijevi ć pomoću matematičke anallize povlači paralelu između postojećih´ grafičkih metoda 2a izbor ekonomičkog transportnog sredstva! i na osnovu nje daje znatno uprošćenu metodu za približno određivanje ekonomičnog transportnog sredstva u konkretnim uslovima eksploatacije šuma. Treba napomenuti da je ovo već druga sveska naučnih radova, nastavnika i asistenata šumarskog Fakulteta za period od godine dana, a treća od oslobođenja (jer je 1940 g. izašao zajednički Godišnjak naučnih radova Poljiprivredno-sumarskog fakulteta). D. S. S i m e u n o v i´ ć »Gozđarski Vesnik« 195». god. Mesečni list za goizđairsivo, izdaje ga Društvo inženirjev in tehnikov LR Slovenije v Ljubljani, Sekcija Za gozdarstvo in lesno industrijo. » Br. 1 Slander : Jesensko in pomladansko pogozdovanje s saditvijo: Šebenik : Pašniki in igozđovi na krasu; Kindler: Škoda po veverici. — Br. 2 B e n e đ ič i č-Š uš t e r š i č: Bazvrščanje zemljišč po njih prirodnih sposobnosti in pogojih za nacrtno uredit ev gospodarstva; Wraber : O pomenu fitosociiologije za gozdarstvo; Ookl : Uporaba kemičkih sredstev pri sodobnem smolarenju. — Br. 3—4 Rainer : O vplivu gozđov na vodni! režim; Sgerm : Pođiranje drevlja s sekira in žago; Mušič : O prebi.rainem gozdu. — Br. 5 Avšič : Pomen in 339 |